Ja govorim o onome što je….

Nije ovo „one man show“ pa da vas ne interesuje kako kolege reaguju iz svih poslaničkih grupa.

Najvažnija stvar u politici, a to je odgovornost i govorim o tome ko je odgovoran što je rok prekršen. Prekršen je rok jer najvažnije…

Nije još, ali ako nastavite ovako vi ćete ugurati parlament u kršenje roka.

Ne, nije mi to namera niti mogu, nemam takve mogućnosti da ovde mesec dana odlažem glasanje, glasaćemo za nekoliko minuta i ne vidim razlog za nervozu.

Pa, vi ste nervozni zato što nećete sugestiju od drugih poslanika i da se vratite na amandman.

Znači, dopustite mi da pričam u vremenu koje imam po Poslovniku da govorim o temi, a to je ko je odgovoran.

O pojedinostima je sada. Poslaniče, ako me stalno upozoravate o čemu se govori i o čemu se ne govori, sada ću vam ja reći o čemu se govori – o amandmanima, a ne govori se o čemu vi želite.
Moje je pravo da vam kažem da se vratite na amandman i da insistiram na tom. Pokušavam bez opomena, ali vi to koristite i želite da napravite ovde vrlo jednu nekonstruktivnu atmosferu i da me naterate da primenim ono što ja ne volim da radim.
Poštujte ovaj parlament i poštujte ovde, koliko ima 80-90 poslanika i ponašajte se primereno kako i treba.
Dakle, o roku da li da bude 1. aprila, vi insistirate da bude 1. aprila, a ministar želi kraći rok. Vi širite stalno temu i stalno tvrdite kako ste vi u pravu i kako je demokratija ovde ugrožena, jer vi ne možete da pričate o čemu god želite kada su pojedinosti u pitanju.
Ja ću vas poslati na jedno studijsko putovanje, da sve parlamente Evrope i sveta obiđete i da se vratite, i da mi kažete da sam ja u pravu.
Izvolite, sedite pošto ne želite da govorite o amandmanu.

Ja vam govorim, ali čekam da vi prestanete da govorite da bih ja mogao da kažem.

Ne mogu da prestanem zato što po Poslovniku moram da vodim računa o redu u sali, a vi ga remetite. Jednostavno.