Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 119 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slavica Đukić Dejanović, Mirjana Dragaš, Konstantin Arsenović, dr Muamer Bačevac i prof. dr Branko Đurović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: dr Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Tamara Zlatić, pravni savetnik za normativne poslove u Sekretarijatu Ministarstva unutrašnjih poslova, Rade Krunić, pomoćnik načelnika Uprave policije i Nataša Ignjatović, šef odseka u Upravi policije.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATNOM OBEZBEĐENjU.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč povodom ovog amandmana? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, prvo, mislim da ste propustili da, po članu 87, nas obavestite zašto radimo petkom, što nije uobičajeni dan za rad, po Poslovniku. Član 87. vas obavezuje da, ukoliko radimo drugim danima osim utorka, srede i četvrtka, da nam obrazložite zašto je to tako.
Takođe, rekli ste da smo, kao poslanici, primili mišljenje nadležnih odbora. Mi smo primili samo mišljenje Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, s obzirom da se Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije sastao jutros, pre početka ove sednice, nije bilo kvoruma, poslanici vladajuće većine nisu došli na sednicu Odbora, Odbor se nije održao, i mi nemamo mišljenje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Tako da, mi možemo, po Poslovniku, da raspravljamo, ali taj odbor nije dao mišljenje na pristigle amandmane.
Amandman na član 2. Predloga zakona, naš amandman je da se taj član 2. obriše, zato što je predviđeno izmenama i dopunama ovog zakona da se za izdavanje legitimacije naplaćuje taksa, u smislu propisa kojima je uređen budžetski sistem Republike Srbije. Visinu takse, po ovom predlogu, treba da određuje ministar, a sredstva iz takse su stalni prihodi budžeta Republike Srbije, uplaćuju se na računu - propisan za uplatu javnih prihoda.
Mi smo protiv ovakvog rešenja i o tome smo nešto govorili i u načelnoj raspravi. Zašto? Na ovaj način, u budžetski sistem uvodi se još jedna nova taksa, još jedan novi parafiskalni namet, što je suprotno ekonomskoj politici Vlade koja je ovde u Skupštini usvojena pre nešto više od godinu dana u okviru ekspozea premijera, koji nam je gotovo tri sata govorio o tome kakvu će ekonomsku politiku voditi Vlada.
Jedna od važnih stvari je smanjenje taksi i parafiskalnih nameta, što treba da olakša poslovanje privrede u Republici Srbiji. Nažalost, kao i mnoge druge stvari iz tog ekspozea, to nije ostvareno. Naprotiv, rade se suprotne stvari. Pre godinu dana broj taksi je iznosio 372 takse, danas je taj broj 384, a kada usvojimo ovu izmenu i dopunu zakona, to će iznositi 385 taksi i parafiskalnih nameta. Sasvim sigurno je suprotno onoj ekonomskoj politici koju je Vlada predstavila, ova većina, je li, podržala, izborom Vlade pre više od godinu dana.
Jednostavno, tvrdnja za odbijanje ovog amandmana koju je Vlada dala u obrazloženju to je da se ne uvodi taksa, nego da se samo uređuje da će ovim zakonom biti propisana odlukom ministra visina takse i gde će taj novac ići, jednostavno, nije istina. Član 62. do sada je glasio – legitimaciju službenika privatnog obezbeđenja izdaje Ministarstvo. Tačka. Nigde se ne govori da za to mora nešto da se plati.
Pravna lica koja se bave poslovima privatnog obezbeđenja plaćaju poreze, kroz zarade zaposlenih, kroz razne druge poreze na dobit koju ostvaruju i slične stvari. Mi smatramo da je iz tih sredstava dovoljno da Ministarstvo bez naknade izda ove legitimacije. Nije to veliki iznos sredstava, ali je odnos države prema privrednicima, prema onima koji stvaraju profit i pune budžet Republike Srbije. Znači, smatramo da nema potrebe za ovom taksom, da nema mesta za nju i da je suprotna ekonomskoj politici.
Zato ne razumemo odbijanje našeg amandmana. Pozivam vladajuću većinu da, u skladu sa ekonomskom politikom iznetom u ekspozeu premijera, prihvati naš amandman i ne dozvoli da se uvede jedna nova taksa i parafiskalni namet. Hvala.

Zahvaljujem.
Dr Nebojša Stefanović ima reč. Izvolite, ministre.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ovo što je izneto nije tačno, apsolutno je netačno. Pošto ovaj predlog zakona nikako ne uvodi bilo kakav novi parafiskalni namet, već se radi naprosto o nadoknadi troškova izrade izdavanja dokumenta za pripadnike privatnog obezbeđenja, odnosno predstavlja naknadu za pruženu javnu uslugu, baš kao što se građanima naplaćuje, recimo, izdavanje ličnih dokumenata, pošto i građani plaćaju porez.
Istovremeno, kada bi to preneli na budžet Republike Srbije, time bi svi građani plaćali jednu pruženu javnu uslugu određenom privrednom subjektu koji kroz svoju delatnost stiče profit. Dakle, vi bi onda finansirali kroz budžet, a budžet su faktički prihod koji uplaćuju kompanije i građani kroz porez, vi biste na takav način finansirali sprovođenje privatne delatnosti nekog privrednog subjekta i ostvarenje njegove dobiti u jednom malom delu, doduše, ali to bi uvelo u nejednakost druge građane Republike Srbije kojima su se već godinama unazad i u vreme prethodnih vlada, a naročito u vreme Vlade od 2008. do 2012. godine posebno naplaćivale različite takse i porezi, a kako je privreda živela u tim godinama i kako im je divno bilo od 2008. do 2012. godine, to znaju kompanije i pojedinci koji su ostali bez posla i koji su morali da se zatvore u tom periodu. Oni znaju kako im je divno bilo pod tom fiskalnom politikom, pod tom ekonomskom vlašću.
Dakle, ova promena koja se tiče određivanja visine takse od strane ministra ne uvodi bilo kakvu spektakularnu novinu zato što je ministar dužan da primeni metodologiju za izračunavanje taksi koja se primenjuje i kod propisivanja tarifnih brojeva u Zakonu o republičkim administrativnim taksama i ne uvodi se nikakav novi namet, već se samo menja nadležni subjekat za propisivanje taksi.

Vreme.

Dakle, nikakav novi parafiskalni namet, samo se nadoknađuje pružena usluga. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Sonja Vlahović.

Hvala, poštovana predsednice.
Ja bih prvo da se izvinim ministru što se javljam posle njega, s obzirom da je opširno objasnio zbog čega nije prihvaćen ovakav amandman, ali imam prosto potrebu da se, u ime mojih kolega poslanika iz SNS, javim i objasnim zašto nije prihvaćen ovaj amandman na član 2. koji su kolege podnele, da se amandman briše.
Članom 2. je predložena dopuna člana 62. Zakona, dodajući se stav 2, 3. i 4, kojim se propisuje obaveza plaćanja takse za izdavanje legitimacije službenika koji rade u privatnom obezbeđenju i time bi se nadoknadili troškovi njene izrade i izdavanja.
Taksu je moguća propisati jednim zakonom saglasno propisima kojim je uređen budžetski sistem Republike Srbije, dok se njena visina može odrediti i podzakonskim aktom primenom propisane metodologije. Bez ovakve dopune člana 62. ministarstvo bi se susretalo sa velikim poteškoćama i problemima prilikom izdavanja legitimacija. Sam ministar je rekao da sredstva od takse da su prihodi budžeta Republike Srbije. Naravno da u Danu za glasanje neću glasati za ovakav amandman. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine ministre, gospođo predsednice, slažem se sa vama i sa vašom argumentacijom gospodine Stefanoviću. Slažem se sa argumentacijom da ovo nije nikakav dodatni namet, već u obrazloženju jasno piše da postoje troškovi i izrade i izdavanja potrebnih legitimacija.
Plašim se da ste zakonom predvideli da ti troškovi padaju na budžet Republike Srbije da bi isti predlagači amandmana predložili amandman da se to ipak plaća, jer bi rekli - aha uzimate od nekih drugih da bi davali privatnom biznisu. E, sada kada privatni biznis kao i mnogi drugi plaćaju samo elementarne troškove izdavanja legitimacije, nikakve zarade, nikakve namete, e onda zašto je to tako, zašto ne plaćate to neko drugi. Nema kontinuiteta, nema istoga aršina. Jedini aršin predlagača amandmana je da napiše amandman i da dobije vreme za kritiku. Ma šta predložili izaći će neka kritika i zbog toga sam protiv prihvatanja ovakvog amandmana i SNS u Danu za glasanje, a verujem da će to biti za nekoliko sati, neće svoj glas dati za prihvatanje ovog amandmana.
Sa druge strane, kamo sreće gospodine ministre, da smo zatekli državnu kasu i 2012. i 2014. godine, da smo je zatekli daleko zdravije javne finansije. Kamo sreće da 2012. godine nismo zatekli u budžetu toliko sredstava za likvidnost od 15 dana, ravno za pola penzije, za pola plate u javnom sektoru, eto toliko je bio život javnih finansija u Srbiji posle cunamija koji je 12 godina vladao Srbijom. Možda da su te finansije bile bolje, možda da deficit nije rastao nekom veoma čudnom progresijom, da nisu zaduživanja bila stihijska, bez razmišljanja, da bi ta zaduživanja nisu bila i kod komercijalnih banaka, a ne samo kod Međunarodnog monetarnog fonda ili Evropske banke. Možda bi tada mogli da razmišljamo i o situaciji, pa da i država i preuzme na sebe neke od ovakvih stvari da izdaje i da te troškove prihvati na sebe. Ali, nismo i onda od onog istog koji je našem društvu, našim javnim finansijama stavio olovne bukagije na noge, a sada želi i traži od iste te Vlade da trči svetski rekord, da trči olimpijadu. Da li je tako nešto moguće? Ne, nije. Iako znam da ću sada dobiti kritiku - pa znate vi se vraćate unazad. Uvek se vraćamo od polazne tačke da bi pokazali koliko smo radili i šta smo uradili i zato sa ponosom mogu da kažem da za prvih četiri meseca ove godine da nije kredita i da nije kamata na kredite koji ste nam vi ostavili, budžet bi bio u suficitu, a kada ste vi imali jednu mesnu zajednicu koju ste vodili da je bilo u suficitu, nikad. Za vas je suficit nepoznata reč. Za vas suficit ne postoji. Postoje svetski rekordi u deficitu kao što ste uradili u Gradu Beogradu, 22% deficit budžeta Grada Beograda, a mi se sada borimo za deficit koji će biti ispod 4%.
Zbog argumenata koje ste vi gospodine Stefanoviću rekli i zbog argumenata koji zaista stoje da ovo nisu nikakvi nameti na privredu koju gledamo da relaksiramo Zakonom o radu, Zakonom o privatizaciji, Zakonom o stečaju, Zakonom o planiranju izgradnji, setom reformskih zakona koje smo usvojili ili koje ćemo u budućem periodu usvojiti, relaksiramo privredu, a ne na način što ćemo za neke kategorije privrednih društava nešto raditi u ime države, jer i tada i tada bi dobili istu ovakvu kritiku od istih ljudi, jer nema kontinuiteta u politici, postoji samo kontinuitet u političkoj mržnji.