Poslaniče, molim vas da iz replike uđete u materiju, u Zakon o industrijskom dizajnu.

Pokušavam da se bavim industrijskim dizajnom raketa…

Molim vas da se potrudite. Hvala vam.

… i pokušavam da razlučim Zakon o zaštiti industrijskog dizajna od zakona o kome su oni govorili. I, vi niste reagovali. Govorili su o zaštiti intelektualne svojine, što nije predmet ovog zakona. To je predmet Zakona o posebnim pravima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.
Dakle, oni su skroz pomešali oba zakona, a pri tome je jedan od govornika koji je govorio o zaštiti intelektualne svojine umesto o Zaštiti industrijskog dizajna doktor prava.
Ja sada kao zemljoradnik moram da podučavam doktore prava da su govorili sasvim o pogrešnom zakonu, a vi me ispravljate samo zato što sam na određeni način ispravio iz govora prethodnog govornika one delove za koje sam smatrao da bi naši građani trebali da znaju.
Što se tiče zaštite industrijskog dizajana, ja sam imao i praktično iskustvo sa time od 2000. do 2003. godine. Radilo se o zaštiti industrijskog dizajna cigarete „Montekarlo“ i radilo se o zaštiti dizajna cigarete koja se zvala „Ronhil“, koji su za vreme vladavine mog kolege poljoprivrednika pokušali da prekrste u Ronvil, a da pri tome i cigareta „Montekarlo“ i Ronvil je imala isti dizajn, imala isti izgled, imala isti natpis, imala ista slova kao cigarete koje su već bile registrovane u inostranstvu i čiji vlasnici žigova, robnih marki i dizajna su mogli da nas tuže za višemilionsku štetu. Tek posle uzbunjivanja javnosti i odgovarajućih stručnih službi sam uspeo u praksi da odbijem takav pokušaj da se iznutra Vlade, unutar ministarstva registruju takve cigarete i na takav način podrži šverc cigareta tih godina i da se napravi šteta za koju bi država Srbija sigurno bila tužena.
Dakle, postoje i praktična iskustva sa kojima sam se sudarao u zaštiti dizajna i taj osnovni zakon iz 2009. godine je ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o industrijskom dizajnu oplemenjen i na određeni način garantuje autorima industrijskog dizajna više prava, veću zaštitu, s tim što moram reći da industrija kao grana privrede koja se bavi preradom sirovine, koja je pravila proizvode za široku potrošnju i proizvode koji su bila sredstva za proizvodnju gotovo da je nestala zahvaljujući pre svega vladavini onih od 2000. do 2015. godine. Tako da, ne znam koji industrijski dizajn, koju industriju ćemo štititi, s obzirom na nasleđeno stanje, da su divljom, predatorskom privatizacijom zbrisani radnici, zbrisana industrija.
Naravno, glasaću za ovaj zakon, ali treba napomenuti da su i industrija i radnici naprosto kao cunamijem počišćeni iz Srbije, 400 hiljada radnih mesta je nestalo. Umesto da štitimo industrijski dizajn i radna mesta, mi u ovom trenutku gotovo da nemamo industriju, s obzirom da je jedna divljačka privatizacija sprovedena kojom su oštećeni svi građani Republike Srbije.
Što se tiče priznavanja diploma, s obzirom da sam ovde slušao neke doktore prava koji pomešaju osnovne zakone, umesto o Zakonu o industrijskom dizajnu pričaju o Zakonu o zaštiti intelektualne svojine, zabrinut sam šta će Rusi dobiti u eventualnoj razmeni stručnih znanja, akademskih zvanja i titula, s obzirom da očigledno da neki doktori prava su samo po zvanju doktori prava, a po intelektualnim sposobnostima, po misaonim sposobnostima daleko su od toga i mislim da moraju da budu pažljivi kada budu razmatrali mogućnost da priznaju određene doktorate, s obzirom da to nije potvrda određene količine znanja, nego potvrda određene količine novca, pa i političke protekcije.
Zato ne dajem za pravo da oni koji su nam solili pamet, pomešali zakone, oni koji imaju doktorske titule, a pri tome ih zemljoradnici obučavaju poznavanju i poznaniju zakona i zakonskih propisa, mislim da su oni poslednji koji mogu nešto da nam spočitavaju i mislim da mnogima od njih treba da poželim dobro zdravlje i sreću, za pamet je izgleda prekasno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi gosti, poštovani građani, očekivao sam da će ministar reći makar nešto na sumnje mog prethodnog kolege koji je govorio o nepostojanju akademske čestitosti kada je u pitanju, pretpostavljam, Vlada Republike Srbije i državni vrh, da ima nekih koji to ne zaslužuju, a nose zvanja doktora nauka i neke druge, razne diplome imaju, ali toliko o politici Vlade po tom pitanju.
Ono što je danas rekla naša ovlašćena predstavnica mr Aleksandra Jerkov jeste bilo upućeno upravo gospodinu Verbiću, koji je izbegao da kaže kakve su to zapravo naše suštinske zamerke upućene ministru, upućene ovim zakonima i zbog čega je ministar prećutao na konkretna pitanja koja je mr Aleksandra Jerkov postavila, ne samo ministru Verbiću, nego i Vladi Republike Srbije.
Imamo situaciju kada je, pošto je na dnevnom redu između ostalog i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije, Vlade Makedonije i Ruske Federacije, kada je u pitanju priznavanje javnih isprava o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima i kada je u pitanje priznavanje javnih isprava o stečenom obrazovanju i stručnim akademskim i naučnim nazivima, imamo konkretnu situaciju koja se tu odnosi na interes Republike Srbije.
Dakle, Republika Srbija ne priznaje diplome sa Kosova, koje su npr. stečene na nekom od univerziteta, privatnih ili državnih, u Prištini, ali isto tako Makedonija kao poseban subjekt priznaje i nostrifikuje takve diplome, a sa druge strane, mi sada već ovim Sporazumom priznajemo upravo one koje je priznala Makedonija. Imamo jedan problem gde će se sasvim sigurno pojaviti npr. možda čak i turistička agencija koja će voditi zainteresovane državne ili neke druge funkcionere da posete neke znamenitosti Kosova i Makedonije od pet do 10 dana, pa će uz posetu znamenitosti steći i diplomu na nekom od privatnih univerziteta u Prištini, pa će se nekoliko dana kasnije naći u Skoplju koje će im priznati tu diplomu, a onda kroz nekoliko sati stići do Beograda gde će Ministarstvo opet priznati te diplome koje je priznala makedonska Vlada. Taj kanal, ukoliko bude izgrađen, preko Morave i Vardara do Soluna, moći će sve to da se obavi o jednom trošku kroz taj kanal brodom, jedrilicom, lađom, i td.
Dakle, nas zanima kakav je vaš odgovor na ovu, na primer, pravnu prazninu, o kojoj očigledno niste vodili računa kada ste predlagali danas ovaj zakon, o kojem, doduše, niste rekli nijednu jedinu reč, ali ni odgovorili na pitanja koja je postavila naša ovlašćena predstavnica, ili gospodin Živković koji je u nekoliko navrata govorio o ovoj temi.
Kada je u pitanju Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, na primer, ne pominjući opet zakone koje ste sami povukli i niste danas ovde imali prilike da kažete nijednu jedinu reč o njima, evo, ja vam sada olakšavam situaciju i postavljam vam sledeće pitanje.
Pravna zaštita industrijskog dizajna. Kažete da je jako važno kroz ove izmene i dopune usaglasiti ovaj zakon sa zakonodavstvom EU, što je potpuno ispravno i naravno da vas tu podržavamo. Zatim, kažete da pojedine odredbe ovog postojećeg zakona izmenimo i dopunimo tako što ih u skladu sa direktivama EU menjamo. Takođe, u skladu sa pregovorima Srbije kada je u pitanju članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što takođe nije sporno, ali sami ste rekli jednu reč u obrazloženju ovog zakona, a negde i nama dostavili pismeno. Evo, ovom prilikom, ukoliko mi dozvolite, ja ću to i pročitati: „Vrši se dodatno preciziranje terminološke prirode, koje ima za cilj da se omogući njegovo preciznije tumačenje i efikasnija primena.“ Dakle, po vašem sudu, ovo je cilj izmena i dopuna zakona kada je u pitanju pravna zaštita industrijskog dizajna i sa njom se potpuno slažem.
Međutim, u samom zakonu, u članu 7, ja pokušavam po peti put da vam postavim isto pitanje, kao što su to uradili i neki moji prethodnici, u članu 7. piše, citiram: „Industrijskim dizajnom ne može se zaštiti spoljašnji izgled proizvoda, čije je objavljivanje ili upotreba protivna javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima“. Nisam siguran da ću dobiti odgovor. Nisam siguran ni da li vi znate da odgovorite na ovo pitanje. Možete se braniti ćutanjem koliko god to želite. To je, naravno, vaše pravo, ali to govori i o tome koliko vi zapravo uvodite dvostruke aršine, iako se pozivate na usaglašavanje postojećeg zakona sa direktivama EU. Evo i zbog čega.
Moralni principi nisu isti, niti stoje u direktivama EU kada je u pitanju Srbija, naše društvo i kada je u pitanju društvo evropskih država. Zbog čega? Pa, akademska čestitost je jedan od moralnih principa u EU, ali nije i u Srbiji. To znate najbolje vi, zato što pored vas u toj Vladi sede kolege koje su vrlo sporne sa stanovišta akademske čestitosti i to vama kao ministru uopšte ne smeta. Dakle, nemamo iste moralne principe, gospodine Verbiću, mi u Srbiji i oni u EU. Mi se zalažemo za usaglašavanje tih principa, da ono što su moralni principi za ceo svet, razvijene države i društva, budu moralni principi i u Srbiji. To je glavni i osnovni problem. Možete da predložite koji god hoćete zakon i da se pozivate na evropsko zakonodavstvo, ali ukoliko ne poštujete one moralne principe koje priznaje civilizacija, razvijena društva, svaki zakon će vam ostati mrtvo slovo na papiru.
Današnjom pažnjom, i siguran sam ne samo posle jučerašnjih dešavanja kada ste povukli Zakon o udžbenicima iz procedure, i ne samo kada je u pitanju štrajk prosvetnih radnika i smanjenje plata u prosveti, nego i kada je u pitanju ovaj Zakon o zaštiti industrijskog dizajna, imali ste prilike da vidite, ministre, koliko su prvi put, posle ne znam koliko dugo vremena, ovako prazne klupe vladajuće većine u Skupštini Republike Srbije i sa kakvim interesovanjem i pažnjom poslanici SNS-a imaju odnos prema vama, prema vašim zakonima i prema vašim predlozima.
Posle svega što se dogodilo u poslednjih godinu dana, jedino šta vam ostaje, da se ne obrukate do kraja, jeste da podnesete ostavku, pored ovakvog odnosa koji vladajuća većina sa ovim praznim klupama pokazuje prema vama. Iako je opozicija takva da uvek postavljajući pitanja vama na neki način odaje priznanje i ima odnos prema vama kao ministru, vladajuća većina i poslanici vladajuće većine očigledno ne. Naučeni tekstovi napamet i izrecitovane neke recitacije sa nekih papira nisu dovoljne da bi vi zadržali svoj autoritet kao ministar, da bi sutradan bili spremni da sprovedete zaista reformu obrazovanja kakvu Srbija zaslužuje, a mlađe generacije posebno.
Živimo u zemlji u kojoj preko 75% roditelja podržavaju svoju decu da se školuju i zaposle u inostranstvu. Između ostalog, to je i vaš problem, jer ste vi resorno zaduženi ministar i u toj oblasti. Mi danas imamo situacije da roditelji nagovaraju svoju decu, ukoliko, naravno, za to postoji bilo kakva opcija, a da nije materijalne prirode, da traže stipendije i da beže iz Srbije, da obrazovanje bude izgovor broj jedan, da traženje posla bude izgovor broj dva, da zasnivanje porodice i budućnost bude izgovor broj tri. U toj situaciji vi ste ministar prosvete, vi niste sproveli reformu obrazovanja, vama se bune prosvetni radnici na ulicama, loše zakone čas stavljate, čas povlačite iz procedura i omogućavate novu kupovinu diploma sa Kosova i Metohije. To je sve nešto što predstavlja neprihvatljivo stanje kada je u pitanju naše društvo, a vašu poziciju ministra čini neodrživom. Mislim da je pre svega za vaše dobro da podnesete ostavku kao ministar, jer mislim da više nema…

Gospodine Božoviću, ja vas molim da se vratite na temu. Mislim da o Beogradu možete bolje da govorite, nego što sada ovo radite potpuno van teme i upućujete takođe prema ministru nešto što naši gosti u parlamentu ne zaslužuju.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Posle svih postavljenih pitanja za predložene zakone u…

Nemojte na takav način, nemojte van teme, vratite se na temu, ja bih vas zamolio.

Kao narodni poslanik ja imam pravo, na osnovu loše predloženih zakona i lošeg stanja po pitanju ovih predloga u našoj zemlji, da tražim ostavku ministra, kao narodni poslanik i predstavnik građana. Nije to van teme.