Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja, 13.05.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/191-15

13.05.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 14:20

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, vi se uopšte niste spremali za industrijski dizajn. Meni je jako žao što nije na dnevnom redu tačka o kojoj vi želite da govorite.
...
Socijaldemokratska stranka

Ninoslav Stojadinović

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Ja sam se izuzetno spremao i molim vas, dozvolite mi…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ali, vi pričate o izdavačima. U industrijskom dizajnu nema izdavača.
...
Socijaldemokratska stranka

Ninoslav Stojadinović

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Značaj ovih zakona koji će omogućiti automatsko priznavanje diploma i naučnih zvanja stečenih u Ruskoj Federaciji i Republici Makedoniji je od velikog značaja, jer znamo kakvi su problemi ne samo sa ovim zemljama, nego i sa zemljama iz regiona, drugim zemljama iz regiona i drugim evropskim zemljama sa kojima nemamo ovakve sporazume.
Znači, ovo na neki način predstavlja automatizam. Uz relativno brzu proceduru Ministarstva prosvete biće moguće da se brzo verifikuju ove diplome i da ljudi koji su stekli naučna i akademska zvanja u ove dve zemlje mogu brzo da se uključuju u prosvetni, naučni rad i u industriju, u istraživačko razvojne institute u Srbiji. Iz tog razloga, mi ćemo ova dva zakona, tačnije, poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS će ovo podržati.
Takođe, kada se radi o zakonu za koji me stalno opominjete da o njemu ne govorim, a i te kako govorim, to je industrijski dizajn. Svesni smo o čemu se radi, da je to jedna neophodnost da bi se usaglasili sa regulativom EU i mi smo dali jedan skroman doprinos u vidu tri amandmana. Za razliku od ova dva zakona koja sam pomenuo, za ovaj zakon ćemo glasati ukoliko se prihvate naši amandmani.
Ali, ako mogu da zaključim, još jednom izražavam nezadovoljstvo naše poslaničke grupe i čini mi se većine poslanika opozicije zbog toga što je ključna tačka dnevnog reda, Zakon o udžbenicima, skinuta sa dnevnog reda. Nadam se da sam uspeo da dam prilog ovoj diskusiji, ovoj tački dnevnog reda. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branka Bošnjak

Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa svojim članovima i uvažene kolege poslanici, danas govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Zapravo, to je zakon koji menja postojeći zakon donet 2009. godine, za koji se može reći da je bio relativno sveobuhvatan, dobar. No, u fazi usaglašavanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, došlo se do zaključka da je potrebno izvršiti neke dopune i izmene.
U čemu se sastoje izmene ovog zakona? Kao prvo, ovim zakonom dolazi do usaglašavanje nomenklature sa nomenklaturom zakona EU. Takođe se preciznije definiše opis samog predmeta industrijski dizajn, čime se dodatno jača pravo na zaštitu industrijskog dizajna. Takođe se osnažuje pravo nosioca prava nad industrijskim dizajnom ili autora ili samog nosioca na koga je autor preneo ta prava. Redefinišu se procedure prijavljivanja i zaštite prava na industrijskom dizajnu i redefinišu se procedure sankcionisanja onih koji se ogreše o tuđa prava nad industrijskim dizajnom.
Ukratko, ovaj zakon govori o zaštiti jednog od vidova intelektualne svojine i to je zapravo pravo na osobenost industrijskog dizajna ili nekog proizvoda ili grupe proizvoda.
Da bismo tačno znači šta reguliše ovaj zakon, potrebno je da malo pojasnimo sam pojam industrijski dizajn. Industrijski dizajn, to je kombinacija nauke i umetnosti, koja definiše estetsku i ergonomsku vrednost i poboljšava upotrebnu vrednost nekog predmeta.
Društveno odgovorne kompanije u svojim godišnjim budžetima odvajaju jako velika sredstva koja ulažu u dizajn. Engleske statistike kažu da engleske firme troše negde oko 33 milijarde funti na dizajn. S druge strane, Svetska carinska organizacija procenjuje da je negde oko 7% svetskih proizvoda u stvari plagijat i da se u toj neregularnoj trgovini gubi negde oko 500 milijardi dolara ili možda, što je još gore, gubi se negde oko nekoliko stotina hiljada radnih mesta zbog toga što ta nelojalna konkurencija jeftinih plagiranih proizvoda dovodi do zatvaranja pojedinih firmi.
Svetska privreda se na različite načine bori sa ovim problemom. Naravno da je najefikasnije primena zakon i sankcionisanje po osnovu zakona, ali postoje neki drugi načini i metode. Na primer, u Parizu je otvoren Muzej plagijata. U tom muzeju su izloženi predmeti velikih brenova poput „Luj Vitona“, „Prade“, „Rej Bana“ i njihovi plagijati. Relativno posećen muzej, ima svoju konkurenciju u još jednom možda zanimljivijem, značajnijem muzeju u nemačkom gradu Solingen. U tom muzeju se izlažu manje poznati brendovi, firme, manje poznati njihovi proizvodi i plagijati tih proizvoda. Ovaj muzej je osnovan 1977. godine i evo već skoro 40 godina on svojim posetiocima izlaže manje poznate firme, brendove i njihove kopije, ali što je još značajnije, dodeljuje godišnju nagradu za najapsurdniji plagijat.
Prosto, radi slike te nagrade, koja je inače vrlo poznata, svetski priznata, dodeljuje se na Frankfurtskom sajmu i uvek pleni veliku medijsku pažnju i dosta se o tome uvek i piše. Ti predmeti se izlažu i kopiraju. Radi slike apsurdnosti tih proizvoda, evo samo nekoliko primera. Čuvena italijanska firma „Moleskin“ proizvodi interesantne, lepe, verovatno svi znamo, notese koji se proizvode već više od 60, 70 godina i nemačka firma „Ars Nova“ je potpuno kopirala taj notes. Ali, apsurd je utoliko veći što je na samom predmetu, i na italijanskom notesu, a i na nemačkom, potpuno istovetna reklama, na kojoj stoji – naš notes su koristili veliki umetnici poput Matisa, Pikasa, Hemingveja.
Takođe, jedan od zanimljivih izložbenih predmeta je i „Rozentalova“ šoping korpa, koja pored sebe ima 20 kopiranih proizvoda. Znači, 20 firmi se potpisalo svojim imenom da je vlasnik industrijskog dizajna potpuno istovetnog proizvoda.
Ono što je meni i mojoj struci najbliže, to je plagiranje i zloupotreba industrijskog dizajna u industriji nameštaja i enterijera, znači, proizvoda koji se koriste u arhitekturi. Tu je ogromna šteta proizvođača koji ulažu u dizajn i onih koji kopiraju te dizajne, jer znate da se tu od proizvoda do proizvoda cene mogu drastično razlikovati, a prividno jedan proizvod može istovetno izgledati.
Znamo da se već desetinama godina kopiraju Korbizijeove stolice, Mis van de Ro fotelje. Iskrena da budem moram, priznati da kopija jedne Roše Boboa fotelje je mnogo manje štetna, nego kopija u medicinskoj industriji. Ono što verovatno predstavlja najveću opasnost to je zloupotreba industrijskog dizajna u zdravstvu. Tu sigurno nije svejedno da li je neka stoma originalna ili je proizvedena kao plagijat.
U ime Socijaldemokratske partije Srbije želim da podržim ovaj zakon, jer taj zakon prevashodno afirmiše zaštitu intelektualne svojine, na sebi svojstven način pomaže ulaganje u mlade dizajnere, investiranje u talentovane mlade ljude koji, time što će firmama pomoći da dođu do kvalitetnog dizajna, zapravo i sebi obezbeđuju posao, a naravno i afirmišu našu industriju.
Takođe, vrlo je bitno da ovaj zakon posebno poboljšava jedan poslovni ambijent Srbije, a za šta se Socijaldemokratska partija Srbije u svom delovanju posebno zalaže. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Bošnjak.
Reč ima ministar dr Srđan Verbić. Izvolite.

Srđan Verbić

Poštovani poslanici, ja sam prosto pošao od pretpostavke da ćemo prvo razgovarati o Zakonu o industrijskom dizajnu, a da ćemo o sporazumima kasnije. Moja pogrešna pretpostavka i zato bih želeo da obrazložim i dva zakona koja se tiču potvrđivanja sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije, odnosno Republike Makedonije.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava i stečenog obrazovanja u naučnim nazivima je potpisan pretprošle godine, dakle 2013. godine, u aprilu i taj sporazum je sačinjen na inicijativu ruske strane. On je već poodavno ratifikovan u Ruskom parlamentu i postoji veliki interes da se, pre svega, zbog naših građana koji se nalaze na radu ili bi želeli da rade u Ruskoj Federaciji, ovaj sporazum ratifikuje.
Mislim da nema posebne potrebe da obrazlažem zašto nam je važan partner Ruska Federacija.
Ovaj drugi sporazum koji imamo je novijeg datuma. Suština ovog zakona je zakonska osnova za neke buduće korake. Ono što zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije podrazumeva nije ništa više od onoga što već postoji u Lisabonskoj konvenciji, ali je jako važno da imamo sporazum kao pravni osnov za buduće korake naše saradnje u oblasti obrazovanja, u oblasti zapošljavanja sa Republikom Makedonijom.
Ovaj sporazum je potpisan u februaru 2014. godine. Smatramo da je ovo primer dobro urađenog sporazuma sa zemljama u okruženju i vrlo smo zadovoljni saradnjom sa predstavnicima Republike Makedonije i brzinom kojom smo došli do finalnog teksta ovog sporazuma. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Riza Halimi

SDA Sandžaka – PDD
Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, prvo bih izrazio nadu da će novi Predlog zakona o udžbenicima biti bolji, kao i da će se popraviti određene oblasti u kojima se išlo unazad u odnosu na ranija rešenja.
Sada ću više govoriti o ovim sporazumima između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije i, sa druge strane, sa Vladom Republike Makedonije.
Na početku, konstatujem da nisu isti dokumenti. Sa Ruskom Federacijom je predviđena, pored uzajamnog priznavanja javnih isprava, i ekvivalencija, a sa Makedonijom ovaj nivo ekvivalencije nije predviđen. Verovatno je ekvivalencija viši nivo i efikasniji način za uzajamno priznavanje diploma, a ovde su naročito aktuelne diplome visokoškolskog obrazovanja.
Dobro je što ministar govori o potrebi da naši građani, koji diplomiraju ovde, nemaju problema prilikom zapošljavanja u Ruskoj Federaciji. Moramo priznati da je ova problematika daleko osetljivija na ovim prostorima, jer su povezanije. Prvo, mislim na bivšu Jugoslaviju i države proizašle iz te bivše federacije koje su imale zajednički obrazovni sistem. U tom periodu se znalo da nije bilo nikakvih nostrifikacija i ekvivalencija, a da u ovim novim okolnostima, obzirom da manjine… Maločas smo čuli predstavnicu SVM koja je govorila, naravno u celini, problem je verovatno Mađara koji diplomiraju u Mađarskoj, verovatno Bošnjaka koji diplomiraju u Sarajevu ili nekom drugom univerzitetu BiH ili kada su u pitanju Albanci koji u 99% slučajeva studiraju i u Makedoniji, i u Albaniji i na Kosovu, a imaju ogromnih problema u nostrifikaciji i priznavanju njihovih visokoškolskih diploma. Godinama čekaju. Imali smo onaj problem sa diplomama iz Prištine, a koji je trajao deset godina, koji je unazadio to područje drastično, jer deset godina ljudi nisu mogli da rade, shodno kvalifikaciji koju su sticali.
Prilikom posete albanskog premijera i sastanka koji je imao ovde sa premijerom Srbije najavljeno je, a to se najavljivalo od 2003. godine, kada je zamenik predsednika Vlade u to vreme dolazio u Beograd, odugovlačilo se, pa se mislilo da će se to prilikom poslednje posete na najvišem nivou ostvariti, ali vidim da u parlament još uvek ne stiže sporazum koji je obećan i najavljen. Isto je, po meni, što se tiče Preševske doline, opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, oni u najvećem delu studiraju na univerzitetima Kosova, Albanije i Makedonije.
Dosadašnji procesi nostrifikacije su bili poprilični birokratski, mnogo se čeka, plaća se poprilično.
Naravno da se od ovih sporazuma očekuje dosta, da se mladim ljudima omogući što pre da se uključe u radni proces, da ostvaruju osnovno ljudsko pravo, da rade u oblasti za koju su se kvalifikovali. Opet kažem, pojavljuje mi se bojazan kad vidim da jedan nivo imamo sa Ruskom Federacijom, a drugi nivo sa Makedonijom, a sa kojom imamo daleko češću situaciju da mladi iz Srbije studiraju u Makedoniji ili obrnuto. Ne vidim zašto postoji u startu ova razlika?
Što pre bi trebalo da se pokuša napraviti sličan sporazum i sa vladom Albanije, a mora konačno da se reši i problem koji je stvoren prošle odluke, odlukom Ustavnog suda Republike Srbije, kad je doveden u pitanje Briselski sporazum o međusobnom priznavanju visokoškolskih diploma sa Kosovom. Jer, u poslednjih godinu dana postupak je blokiran.
Par puta sam postavio pitanje ministru i sada sam uputio, pre dva meseca, novo pismo, i ministru i šefu Misije EU u Beogradu, gospodinu Devenportu, od koga sam dobio odgovor, ali od ministra još uvek nisam - zašto je taj postupak nakon odluke Ustavnog suda, nakon što je ponovo Vlada u novembru prošle godine donela novu uredbu, ali se dalje ne kreće, sve je blokirano. Mladi ljudi ne mogu da ostvaruju osnovno ljudsko pravo da im se prizna stečena diploma, da sa njom mogu da rade i da imaju perspektivu za normalan život u državi u kojoj žive.
Moram još nešto da istaknem. Od gospodina Devenporta sam dobio objašnjenje da je za ovu problematiku nadležan ministar Verbić, ali, ako ima nekog spora, mora ponovo u Brisel da se reši ovaj problem. Zašto sad ovde, govorim glasno, osnovno ljudsko pravo našeg građanina se, pored onog što se u prošlosti i to poslednjih desetak godina to pravo nije ostvarivalo, i kad je konačno počelo da se rešava, opet smo stali i opet smo u pat poziciji, zapravo u mat poziciji. Jer, ljudi ne mogu sa tim diplomama da rade. Godinu dana ne znaju na čemu su.
Ja lično ne znam, pošto sam kontaktirao i sa ministrom, pošto sam član Odbora za prosvetu, u Skupštini sam imao prilike i gospodina Devenporta da kontaktiram i evo, ja ni sam ne znam na čemu smo i koliko još dugo treba da se čeka ova problematika nostrifikacija, ne samo sa Kosovom, govorim o svim segmentima, o svim susednim državama, svim državama Evrope? Mi se zalažemo za ulazak u EU, za evropske vrednosti, a u startu blokiramo te procese. Zbog čega? Očekujem da danas od ministra dobijem odgovor na to pitanje. Hvala vam.