Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 135 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici prof. dr Vladimir Marinković, Dubravka Filipovski, Dragan Šutanovac, Jovana Jovanović, Olgica Batić i Branko Ružić.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.
Zbog potrebe da Skupština što pre razmotri Predloge zakona i drugih akata iz predloženog dnevnog reda. Takođe, do odlaganja početka sednice došlo je zbog toga što je Vlada Republike Srbije pismom od 11. maja 2015. godine povukla iz skupštinske procedure Predlog zakona o odbrani od grada, koji je bio predložen da se razmatra kao prva tačka dnevnog reda sednice.
Dostavljeni su vam Zapisnici Treće i Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika konstatujem da postoji kvorum za usvajanje Zapisnika sa narednih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene Zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 2, 7, 8, 9, i 15. aprila 2015. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam – za – 137, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 20 od ukupno prisutnih 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 16. i 17. aprila 2015. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam – za – 137, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 22 od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Uz saziv ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Još jedanput vas podsećam da Vlada Republike Srbije pismom od 11. maja 2015. godine povukla iz skupštinske procedure Predlog zakona o odbrani od grada.
Takođe, Vlada je pismom od 12. maja 2015. godine povukla iz skupštinske procedure Predlog zakona o udžbenicima koji je bio predložen da se razmatra kao 2. tačka dnevnog reda senice.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 od ukupno prisutnih 163 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom, koji je podnela Narodnoj skupštini 5. maja. 2015. godine.
Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 159 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim službe da isprate da li sam stranu 10 pročitala.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, koji je podnela Narodnoj skupštini 5. maja. 2015. godine.
Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Demokratska stranka predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. maja. 2015. godine.
Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 14 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Predsednik Narodne skupštine Maja Gojković predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji je podnela Narodnoj skupštini 7. maja. 2015. godine.
Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 142, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 25 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, koji su podneli Narodnoj skupštini 21. aprila 2015. godine.
Da li neko od poslanika želi da obrazloži ovaj predlog?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Krajem prošle godine je nadležno ministarstvo preko Vlade Srbije dalo Predlog Zakona o planiranju i izgradnji, izmene koje su usvojene, ali tada smo se svi složili da to nije dovoljno dobro rešenje za ono što je Srbiji potrebno u ovom trenutku.
Mi smo u diskusiji sa ministarkom dali obećanje, gospodin Pavićević i ja da ćemo u naredna tri meseca da pripremimo novi predlog Zakona o planiranju i izgradnji koji bi trebalo na jedan potpun i dubinski i po vertikali i po horizontali da ovu oblast dovede u red i da da jedno rešenje koje će biti održivo na duži vremenski period, a da odgovara trenutnim potrebama Srbije.
To smo i uradili, uz pomoć Marjana Kreštića, našeg eksperta za tu oblast. Dali smo Predlog zakona krajem marta ove godine. Već je nekoliko puta ponuđen kolegama poslanicima na odlučivanje o tome da li će biti uvršten u dnevni red, ali to se nije desilo. Ja i danas apelujem na vas da učinite taj napor, da glasate za i da taj zakon prođe kroz raspravu u našem parlamentu, a da li će on biti usvojen ili ne, da li je on dobar ili loš, to možemo da utvrdimo kroz samu raspravu.
Mi smo uvereni da je to dobro rešenje. Dobilo je već neke pozitivne komentare i od struke i od onih koji grade i od onih koji nadziru gradnju i od onih koji su zaduženi za praćenje celog tog procesa i mislimo da bi bilo korisno za Srbiju da ovaj zakon bude na dnevnom redu parlamenta.
Po lošem običaju, u odnosu na ovaj zakon nije se izjasnio niko ko ima bilo kakve veze sa ovom materijom, pre svega tu mislim na državne organe, niti nadležno ministarstvo, niti Vlada u celini, niti nadležni odbori u ovom parlamentu, tako da mogu da zaključim da je ovo jedno klasično odbijanje predloga zakona, bez ulaženja u suštinu, samo iz jednog razloga – zato što dolazi sa leve strane od strane stola sa kog se predsedava, a to znači iz opozicije. Ja mislim da je to loš običaj i da bi ta praksa trebala da se promeni.
Ako je naš predlog zakona loš, treba reći šta u njemu ne valja, da li nešto može da se popravi, ali, definitivno je to dobar predlog zakona i ja apelujem na vas još jednom da glasate za i da se on stavi na dnevni red današnje sednice. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – dvoje, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 od ukupno prisutnih 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Da li narodni poslanik Zoran Živković ili Vladimir Pavićević žele reč?
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Verbiću i poštovani gosti iz Ministarstva prosvete, veoma mi je drago da je i ministar Verbić sada ovde, da još jednom čuje da smo mi, narodni poslanici Nove stranke, još 26. septembra 2014. godine, poštovana gospodo, u skupštinsku proceduru uputili Predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju, kojim se predviđa da se u Zakon o visokom obrazovanju unese jedna posebna tačka kojom se predviđa da i akademska čestitost, poštovana gospodo, postane jedan od osnovnih principa sistema visokog obrazovanja u našoj državi.
Naš predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju, poštovani gospodine Verbiću, je reakcija na poplavu plagijata sa kojima smo bili suočeni pre skoro tačno godinu dana i mi smo smatrali da plagijat kao najteži prekršaj principa akademske čestitosti zaslužuje reakciju državnih institucija naše republike, poštovana gospodo, i akademske zajednice.
Reakcija državnih institucija je izostala. Izostala je i reakcija akademske zajednice. Zbog toga smo, ministre Verbiću, dobili jednu tešku kritiku Evropskog parlamenta koji je u Rezoluciji o Srbiji u jednoj tački napisao, i to je najnovija Rezolucija, da su državne institucije Republike Srbije i da je akademska zajednica u Srbiji propustila da reaguje na teške prekršaje principa akademske čestitosti.
Smatram da bi bilo odgovorno delanje i narodnih poslanika ovde, pre svega, i ministra Verbića i predsednice Narodne skupštine, da sada ovde ostvarimo jednu saglasnost da se Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju uvrsti kao jedna tačka dnevnog reda današnje sednice. Ja mislim, poštovana gospodo, da imamo jedan poseban povod za to, a on je što je jedna tačka koja se tiče obrazovanja, o čemu danas ovde treba da govori ministar Verbić, a to je tačka koja se odnosila na Predlog zakona o udžbenicima, naprasno povučena juče sa dnevnog reda. Ministar je na Odboru za prosvetu saopštio da povlači Predlog zakona koji je bio potpuno novi, bez ikakvog obrazloženja, poštovana gospodo.
Ako je taj Predlog zakona povučen, evo, mi imamo spreman Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, da jednom princip akademske čestitosti bude i zakonski prepoznat kao jedan od osnovnih principa na kojima počiva sistem visokog obrazovanja i u našoj državi, poštovana gospodo. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Da li narodni poslanici, predlagači, žele reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Vrlo retko ustajem kada govorim u ovom parlamentu, ali ova tema je po svojoj tragičnosti i veličini takva da je neophodno ustati kada se govori o tragediji koja je posledica genocida nad Jermenima koji je učinjen na početku prošlog veka.
U skladu sa članom 99. stav 1. tačka 7. Ustava Srbije i člana 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini, poslanik Pavićević i ja smo dali Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenim u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine. Pre 20-ak dana je bila 100-godišnjica od početka tog genocida. Taj genocid je osuđen u mnogim državama. Preko 30 država i sa jedne i sa druge strane političkih opcija koje su danas prisutne u globalnoj politici su osudile ovaj akt. Postoji osuda i nekih američkih država, saveznih država SAD, Francuske, Rusije, Grčke, mnogih drugih država koje ukazuju na apsolutnu činjenicu da je u periodu koji je naznačen izvršen jedan veliki, prvi evidentirani genocid, što ne znači da nije bilo i pre toga sličnih delanja u istoriji čovečanstva.
Skoro polovina jednog naroda je ubijena u tom periodu i to je za građane Srbije, sa srpski narod, za druge građane Srbije, drugih nacionalnosti, za ovaj parlament vrlo važna stvar. Zašto? Zato što smo u neposrednoj prošlosti u proteklih 70 godina, a intenzivno pre 20-ak godina imali puno primera velikih ratnih zločina koje su neki građani Srbije činili tobože u ime države Srbije, a sa druge strane mnogi građani Srbije su bili žrtve velikih zločina koji su činjeni prema nama, prema narodu, prema građanima, prema civilizaciji u kojoj danas živimo. Zato je jako važno da i država Srbija bude deo one grupe država, mogu da kažem, boljeg dela sveta koji je svestan onoga što se dešavalo, koji ima i volje i snage i obraza da ukaže na neke odvratne, teške stvari koje ne smeju da se ponove i da time mi odamo počast tim ljudima koji su bili žrtve genocida, ali i da sprečimo na taj način bilo kakvu mogućnost da se bilo šta ponovi. Hvala vam.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 164 od ukupnog prisutnih 171 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. aprila 2015. godine.
Da li narodni poslanik dr Blagoje Bradić, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predložio sam Narodnoj skupštini da se u današnji dnevni red uvrsti izmena i dopuna Zakona o informisanju i medijima.
Naime, o čemu se radi. Pre nepunih godinu dana, nešto više od šest meseci usvojen je Zakon o informisanju i medijima koji je imao vrlo burnu raspravu ovde u Skupštini kod donošenja, naročito u delu koji se tiče centralizacije medija, naročito o javnim servisima. Ono što je vrlo bitno i što su svedoci svi oni koji žive južno od Save i Dunava, to je gašenje medija, na njih se to naročito odnosi, gašenje lokalnih medija, javnih servisa do 1. jula ove godine.
Ono što ovim predlogom, predlogom izmene Zakona o informisanju i medijima i predlogom izmene Zakona o javnim medijskim servisima želim da postignemo, svi zajedno, sa dubokim uverenjem da ćete prihvatiti ovaj predlog izmene zakona, je da građani Srbije imaju iste obaveze i ista prava kada je javno informisanje u pitanju.
O čemu se radi? Od 1. jula lokalne samouprave neće više moći da finansiraju lokalne javne servise i imaćemo samo RTS, sa svoja dva kanala, RTS 1 i RTS 2, imaćemo RTV kao regionalni, tj. pokrajinski javni servis, a građani ispod Save i Dunava, gde je više od polovine teritorije, gde je polovina stanovništva Republike Srbije neće imati tu mogućnost. Imaće kakvu daje zakon, ali samo kao mogućnost dodatnog finansiranja iz gradskog budžeta.
Ono na čemu ja insistiram, a nadam se da ćete podržati, je da po ugledu na RTV i RTS budu finansirani i regionalni javni servisi, kako bi građani imali ista prava kod informisanja, tj. dostupnost regionalnih javnih servisa.
Nije samo pitanje lokalnog informisanja, moramo voditi računa i o manjinama. I manjine treba da imaju svoju zastupljenost, kao što imaju RTV tako treba da imaju i oni pripadnici nacionalnih manjina koji žive ispod Save i Dunava, da imaju mogućnost da o trošku pretplate koju svi plaćamo, trenutno do 2017. godine iz republičkog budžeta, a posle 2017. godine kao mesečnu pretplatu, da imaju ista prava kod korišćenja tih frekvencija koje su namenjene javnim servisima.
Nadam se da ćete podržati ovaj predlog, misleći na svoje sugrađane koji će od 1. jula ostati …

Vreme, hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 154 od ukupnog prisutnih 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. aprila 2015. godine.
Da li narodni poslanik dr Blagoje Bradić, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Poštovani građani, nastaviću priču, pošto su ova dva zakona vezana.
Znači, ono što će se desiti od 1. jula je da će građani Vojvodine imati mogućnost lokalnog javnog informisanja o onim temama koje su aktuelne i koje su bitne za građane Vojvodine, i to je potpuno u redu. Građani Beograda će imati mogućnost informisanja preko RTS, jer svedoci smo da 70%, možda čak i 80% programa što se tiče Javnog servisa i javnog informisanja se odnosi na Beograd, iz prostog razloga što se u ovoj zemlji Srbiji sve što je bitno dešava u Beogradu, tako da ostale sredine i nemaju šta toliko bitno za sada objave, a građani južno od Save i Dunava neće imati mogućnost da o trošku TV pretplate, tj. trenutno iz budžeta, mogu da finansiraju svoje lokalno informisanje.
Lepo je da mi znamo da li tramvaj ide u krugu dvojke, da li ima vode u Mirijevu, ali ono što konkretno interesuje građane Niša, tu apelujem na poslanike iz Niša da podrže ovaj predlog, je da li radi autobuska linija Ledena stena – Niška banja, da li u Paliluli ima vode ili nema vode, da li je i dalje poplavljena severna industrijska zona i sela oko nje. To je ono što nas interesuje i mi ćemo to izgubiti 1. jula, taj vid informisanja.
Ono što možemo, što zakon daje, da duplo platimo, da bi me građani razumeli, dodatno, projektno da finansiramo neki od medija koji su u privatnom vlasništvu, kako bi mogli da imamo stepen informacija. Tu smo mi, što ja kažem, građani drugog reda i želim da to ispravimo. Nadam se da će narodni poslanici zastupati interese svojih sugrađana i da će glasati za izmenu ovog zakona, kako bismo mogli ispod Save i Dunava da imamo isto ono što imaju građani u Beogradu i građani u Vojvodini, i ja kažem da to tako treba, po istom modelu finansiranja kao što ima Vojvodina, to je da 70% sredstava ostane od pretplate RT, dao sam joj inicijalni naziv, „uža Srbija“, a 30% da ide za finansiranje RTS, kao centralnog javnog servisa Republike Srbije.
Nadam se da ćete podržati ovaj predlog, jer time što podržavate predlog štitite interese svojih građana da na osnovu pretplate imaju mogućnost kao što imaju i u Beogradu i u Vojvodini, mogućnost informisanja o lokalnim temama koje su njima bitne u životu.
Gledaju vas građani Srbije, dragi moji prijatelji, nadam se da ćemo poslušati one ljude i raditi u njihovom interesu, koji su nas i predložili. Hvala.