Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja, 13.05.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/191-15

13.05.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 14:20

  • TAGOVI

  • Sedma sednica prvog redovnog zasedanja (2015)
  • Dnevni red Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja (2015)
  • Načelni i jedinstveni pretres o 1.;2. i 3. tački dnevnog reda Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja (2015)
  • Jedinstveni pretres o 4. i 5. tački dnevnog reda Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja (2015)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Vreme.
    Stavljam na glasanje ovaj predlog.
    Molim da se izjasnimo.
    Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 poslanika, od ukupno prisutnih 176 narodnih poslanika.
    Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
    Narodni poslanik Borislav Stefanović predložio je da se dnevni red senice dopuni tačkom Predloga zakona o slobodi od straha.
    Narodni poslanik Borislav Stefanović nije u sali.
    Stavljam na glasanje ovaj predlog.
    Molim da se izjasnimo.
    Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 165 poslanika, od ukupno prisutnih 177 narodnih poslanika.
    Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
    Narodni poslanik Gordana Čomić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
    Narodni poslanik Gordana Čomić nije u sali.
    Stavljam na glasanje ovaj predlog.
    Molim da se izjasnimo.
    Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 162 poslanika, od ukupno prisutnih 177 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
    Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red senice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.
    Reč ima mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Aleksandra Jerkov

    Demokratska stranka
    Zahvaljujem, gospođo predsednice.
    Već sedmi ili osmi put tražim od poslanika vladajuće koalicije da podrže makar da se izmene ovog zakona stave na dnevni red, pa posle da razgovaramo o tome i da li mogu da podrže to da taj zakon bude usvojen.
    Zakon koji predlažem je veoma kratak, ima samo dva člana, od kojih drugi član govori o stupanju na snagu, a prvi član predlaže da se član 108. Krivičnog zakonika izmeni tako da se u spisak krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti i krivično delo krađe i trgovine ljudima radi usvojenja, odnosno radi se o onim čuvenim slučajevima nestalih beba. To je problem koji verovatno ljudi koji se ne bave time ne prepoznaju kao važan problem. Međutim, tek kada se malo uputite u materiju, vidite koliko je zapravo porodica kojima se desila ta strašna stvar.
    Prva krađa beba prijavljena je 1959. godine. Iako neki možda misle da su to stvari koje se više ne dešavaju, to nije tačno, u mnogim porodicama se i sada to dešava. Inače je naša sugrađanka Zorica Jovanović pred Evropskim sudom za zaštitu ljudskih prava dobila presudu protiv Republike Srbije i tom prilikom je Republici Srbiji naloženo da do 2013. godine usvoji zakon kojim bi se ovo pitanje regulisalo, kojim bi se onemogućilo da krađa beba zastareva. Ti rokovi su, kao što je očigledno, od 2013. godine istekli, nalazimo se u 2015. godini. Iz Vlade Republike Srbije su saopštili da nije ni formirana radna grupa koja bi trebalo da počne da se bavi izradom ovog zakona.
    Osim toga što zakonski nije regulisano ovo polje, veliki problem se nalazi u oblasti podzakonskih akata. Naime, Ministarstvo zdravlja još nije usvojilo protokol šta se dešava sa decom koja zaista umru u bolnici nakon rođenja i to zapravo otvara ogroman prostor za mahinacije, jer najveći broj beba nestane upravo u periodu od rođenja do momenta dok dete ne dobije jedinstveni matični broj građana i to je period u kom roditelji ne mogu da se snađu.
    Ne znam više kako da molim poslanike vladajuće koalicije da usvoje ovaj predlog zakona. Ono što je tragično, da ni jednom rečju nikad nisu objasnili zbog čega neće da glasaju za njega, a ja mogu samo da ih molim da ne glasaju samo kada čuju zvonce, nego kada pomisle da je neki zakon takav da bi ga trebalo usvojiti. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Stavljam na glasanje ovaj predlog.
    Molim da se izjasnimo.
    Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 poslanika, od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
    Narodni poslanik Maja Gojković, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o udžbenicima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju javnih isprava o stečenom obrazovanju i o stručnim, akademskim i naučnim nazivima.
    Još jednom vas podsećam da je Vlada povukla iz procedure Predlog zakona o udžbenicima pa izjašnjavanje o predlogu za spajanje rasprave ne obuhvata ovaj predlog zakona.
    Stavljam na glasanje ovaj predlog.
    Molim da se izjasnimo.
    Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 141, protiv – 11, uzdržanih – nema, nije glasalo 28 poslanika, od ukupno prisutnih 180 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
    Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i za dopunu predloženog dnevnog reda o predlogu za spajanje rasprave, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
    Molim da se izjasnimo.
    Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 144, protiv – sedam, uzdržanih – nema, nije glasalo 29 poslanika, od ukupno prisutnih 180 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
    Molim službu Narodne skupštine da sačini prečišćen tekst utvrđenog dnevnog reda sednice i dostavi ga narodnim poslanicima.
    Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
    D n e v n i r e d
    1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti
    industrijskog dizajna.
    2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike
    Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih
    isprava o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima.
    3. Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike
    Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju javnih isprava o
    stečenom obrazovanju i o stručnim, akademskim i naučnim nazivima.
    4. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
    5.Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
    Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Zorana Lužanin, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zoran Dragojević, iz Zavoda za intelektualnu svojinu.
    Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
    Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona po izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju ekvivalencije javnih isprava o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju javnih isprava o stečenom obrazovanju i o stručnim akademskim i naučnim nazivima.
    Da li predstavnik predlagača, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Srđan Verbić želi reč?
    ...

    Srđan Verbić

    Hvala.
    Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, to je zakon koji je donet 2009. godine i za koji je neophodno da dobije svoje izmene i dopune da bi se rešile određene nejasnoće koje smo imali u tom zakonu i da bi se uskladio sa evropskom legislativom.
    Predložene izmene i dopune se kreću u nekoliko osnovnih pravaca. Prvo, pojašnjavaju se nejasne i nedovoljno precizne formulacije koje su u toku primene važećeg zakona izazivale nedoumice u praksi. U tom pogledu precizno se utvrđuje šta čini obim prava na industrijski dizajn, koliko je trajanje zaštite industrijskog dizajna, jasnije se definiše pravni institut dostupnosti javnosti industrijskog dizajna itd.
    Drugi pravac je da se kroz ove izmene i dopune vrše značajne izmene u delu koji uređuje građansko pravu zaštitu industrijskog dizajna, čime se postiže efikasnija zaštita industrijskog dizajna u sudskom postupku.
    Treći pravac se odnosi na uvažavanje preporuka koje su dobijene od Evropske komisije nakon skrininga za pregovaračku grupu o pravu intelektualne svojine čime se ovaj zakon u potpunosti usklađuje sa relevantnim propisima EU i to sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o pravnoj zaštiti dizajna iz 1998. godine i direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o sprovođenju prava intelektualne svojine iz 2004. godine.
    Sada ću vam navesti koje su najznačajnije izmene Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Prvo, precizno je određeno kada se smatra da je industrijski dizajn postao dostupan javnosti. Takođe, precizirano je da će od dana pristupanja Republike Srbije u članstvo EU pojam javnosti se proširiti i na poslovne krugove koji se nalaze na teritoriji EU ili evropskog ekonomskog prostora.
    Drugo, precizno je utvrđeno da se pravo na industrijski dizajn stiče upisom u registar industrijskog dizajna, kao i da se zaštita može produžavati za periode od po pet godina, sa najdužim rokom trajanja od 25 godina. Treća od ovih najvažnijih izmena je obim prava na industrijski dizajn koji je ovim predlogom utvrđen na način da se, da titular prava ima ekskluzivno monopolsko pravo na industrijskom dizajnu koji je registrovan na njegovo ime i da se njegovo isključivo pravo proteže i na svaki drugi dizajn koji je bitno sličan njegovom dizajnu.
    Četvrto, sadržina prava i ograničenje prava na industrijski dizajn su ovim predlogom određeni tako da se taksativno nabrajaju radnje koje nosilac prava na industrijski dizajn ne može da zbrani trećim licima i to su radnje učinjene u privatne i nekomercijalne svrhe kao i one učinjene u eksperimentalne svrhe, kao i radnje učinjene u svrhu podučavanja i citiranja.
    Gore citirana ograničenja prava na industrijski dizajn važiće samo pod uslovom da su u skladu sa praksom lojalne konkurencije i da ne opravdano ne ugrožavaju normalno iskorišćavanje industrijskog dizajna kao i da je navedeno odakle je industrijski dizajn preuzet.
    U odnosu na važeći zakon uređen je odnos prava na industrijski dizajn sa drugim znacima razlikovanja, tipografskim znacima i neregistrovanim industrijskim dizajnom, kao i primena propisa koji uređuju građansko pravnu odgovornost ili nelojalnu konkurenciju.
    Šesta od ovih najvažnijih izmena bi bila da se oglašavanje ništavim industrijskog dizajna omogućava i u odnosu na onaj industrijski dizajn koji više nije u važnosti. Postupak oglašavanja ništavnim industrijskog dizajna pokreće se zato što u trenutku registrovanja industrijskog dizajna nisu bili ispunjeni uslovi koji su propisani zakonom, kao što su da industrijski dizajn nije bio nov ili nije posedovao individualni karakter. Ukoliko industrijski dizajn koji je važio i koji je predstavljao smetnju za registraciju drugog industrijskog dizajna u međuvremenu prestane da važi to neće predstavljati smetnju za poništaj postojećeg industrijskog dizajna. Važna je jedino činjenica da u trenutku podnošenja prijave za zaštitu industrijskog dizajna važio identičan dizajn.
    Poslednja na ovoj listi najvažnijih izmena je uspostavljanje efikasnijeg sistema građansko pravne zaštite industrijskog dizajna koja je na liniji postizanja potpune usklađenosti sa propisima EU u ovoj oblasti. Cilj je da se postojeći sistem zaštite industrijskog dizajna učini efikasnijim i delotvornijim ali da se i otklone određene nejasnoće i time olakša sudska primena prava u postupcima po tužbi zbog povrede industrijskog dizajna.
    Najvažnije, izmene i dopune u delu kojim se uređuje građansko pravna zaštita industrijskog dizajna odnose se na dodatno preciziranje tužbenih zahteva na jasniji i metodološki preglednije propisivanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza kao i na uvođenje revizije.
    Smatramo da će predložena zakonska rešenja imati pozitivan uticaj kako na sve subjekte, fizička i pravna lica, koji imaju interesa za zaštitu industrijskog dizajna tako i na sve organe zadužene za sprovođenje prava. Hvala vam na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Anamarija Viček. Izvolite.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Anamarija Viček

    Savez vojvođanskih Mađara
    Zahvaljujem.
    Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama su veoma značajni zakoni za koje će poslanička grupe SVM, naravno, glasati za u danu za glasanje.
    Volela bih veoma kratko samo da se osvrnem na dva sporazuma o uzajamnom priznavanju ekvivalenciji javnih isprava o završenom obrazovanju koji će potpisati, u stvari, koji je potpisala i prihvatila Vlada Republike Srbije, odnosno Vlada Ruske Federacije i Republike Makedonije.
    Ova dva sporazuma su značajna zbog toga jer i činjenica da mi to sada prihvatamo je značajno zbog toga jer su ta dva sporazuma veoma dugo već u proceduri. Naime, Ruska Federacije je pokrenula još 2010, odnosno 2009. godine a Makedonija ja pokrenula još 2010. godine potpisivanje ovog sporazuma.
    Volela bih samo da istaknem da, kada je bilo reči ovde u Skupštini o Zakonu o visokom obrazovanju i o priznavanju diploma stečenih u inostranstvu, visoko-školskih diploma stečenih u inostranstvu, onda je bilo reči takođe i o osnivanju ENIC odnosno NARIC centra i to je trebalo u aprilu ove godine da se desi, međutim, to će se tek početi sa radom u oktobru, mada je u aprilu pokrenut ENIC/NARIC centar i osnovan ENIC/NARIC centar.
    Pitanje koje se postavlja automatski kada se radi o ova dva sporazuma jeste da li će nostrifikacija odnosno ekvivalencija diploma nakon potpisivanja ovih sporazuma biti brža i jednostavnija u slučaju kada sa državama postoji već taj uzajamni, uzajamno priznavanje, odnosno Sporazum o uzajamnom priznavanju, jer u tom slučaju bi možda trebalo da se razmisli i o tome da bi trebala i Vlada Republike Srbije pokrenuti u nekim slučajevima inicijativu prema državama koje su u okruženju, koje su susedi Republike Srbije, a u kojim državama veoma često naši sugrađani stiču visoko školske diplome, odnosno završavaju obrazovanje.
    Zbog toga je, kao što smo to već u više navrata napomenuli, poslanička grupa SVM i stranka SVM, u veoma širokom smislu razmišlja u tom pravcu, odnosno podržava sve inicijative i sve akcije koje stvaraju bolje uslove za život u Srbiji, da bi se zadržali naši građani u našoj državi, odnosno da bi se građani koji su otišli u strane države ili radi studiranja, ili radi zapošljavanja, da se oni vrate u Srbiju. Zbog toga bih, takođe, eventualno razmišljanje u tom pravcu, uzajamno priznavanje sa državama u okruženju takođe bilo od velike važnosti.
    Još jednom samo da potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje potvrditi, odnosno glasati za ove predloge zakona. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Stojadinović.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Ninoslav Stojadinović

    Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
    Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Verbiću, gosti iz ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, ja sam zaista iznenađen da svoje prisustvo na ovoj sednici ministar Verbić nije iskoristio da informiše nas narodne poslanike i srpsku javnost o razlozima za povlačenje Zakona o udžbenicima sa dnevnog reda, zakona koji je tako pompezno najavljivan kao zakon koji će rešiti sve probleme u oblasti udžbenika koji su osnovno oruđe, alat za obrazovanje u osnovnim i srednjim školama.
    Proteklih nedelja su na svim medijima, posebno elektronski, bili prisutni najbliži saradnici gospodina Verbića, koji su neverovatno hvalili ovaj zakon i stvarno za mene iznenađenje, da ne kažem zgranut sam, da se ovako nešto desilo da se zakon povuče.
    Inače, dnevni red je bio veoma lepo komponovan uz napomenu da ova tačka o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, mada je veoma značajna, jer obuhvata i neke direktive EU, doprinosi našem procesu pridruživanja, su iz domena obrazovanja i delimično nauke, ali opet me čudi nešto, kompletno uvodno izlaganje, ministar Verbić je posvetio dizajnu, ni reči o potvrđivanju Sporazuma tzv. nostrifikaciji diploma, zvanja sa Republikom Makedonijom i Ruskom Federacijom.
    Koleginica iz jedne druge poslaničke grupe je na to ukazala, a ja ću nešto malo kasnije o tome govoriti.
    Mislim da poslanici i srpska javnost, građani Srbije, zaslužuju objašnjenja zašto se nešto što se tako pompezno najavljuje, hvali, iznenada manje od 24 sata pre sednice povlači sa dnevnog reda? Mislim, tačnije siguran sam, ubeđen sam da nije način komunikacije sa nama i sa građanima, saopštenja Ministarstva.
    U tom saopštenju vidim…
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poslaniče, nemam ništa protiv, ali molim vas da pređete na dnevni red.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Ninoslav Stojadinović

    Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
    Držim se dnevnog reda.