Prvo krenemo od člana 103. Zahvaljujem gospodinu Bečiću što je bolećiv prema opoziciji, ali, recimo,reklamacija povrede Poslovnika koju sam ja istakao nije uvažena, nisam dobio reč, iako je gospodin Pavićević dobio dva puta reč, po gotovo uzastupnoj povredi Poslovnika. Znači, on je mogao dva puta da reklamira povredu Poslovnika, ja nisam mogao nijednom. Gospodin Babić je dobio reč pre mene jednom, zato što je šef poslaničke grupe, gospodin Đurišić je dobio reč zato što je šef poslaničke grupe, ali nema opravdanje da se šefu poslaničke grupe da dva puta reč, a da se između toga običnim poslanicima reč ne daje.
Naravno da neću pisati ustavnu žalbu zbog diskriminacije koja je sprovedena, ja poštujem tu pozitivnu diskriminaciju prema opoziciji, ali je ovde rečeno nešto uvredljivo. Doslovce su rekli – politička banka iz Nemanjine, kvalifikujući većinu koja podržava Vladu Republike Srbije, i rekli su da smo gori u svemu od njih, što je neoprostiva uvreda, jer je to nemoguće. Teško je biti gori od njih. Nije teško biti bolji od njih. Od njihove Vlade je bila gora samo njihova Vlada i zato ja ovo doživljavam kao neoprostivu uvredu.
Ne tražim da se o ovome glasa, ali ubuduće, uz svo uvažavanje što predsedavajući imaju toleranciju prema opoziciji, o tome se mora voditi računa, pogotovo gospodinu Pavićeviću, koji kad čuje, moram ispraviti gospodina Babića, pesma se ne zove „Harala Tadićeva banda“, već „Harala Tadića banda“, tako da ta pesma, ta narodna epska pesma mora da ima svoj autentični naziv.