Upravo ovi argumenti protiv mislim da su argumenti za usvajanje ovog amandmana. Zato što očigledno ne postoji jednakost svih poslanika kada koriste ono što im Poslovnik daje za pravo, a to je da postave pitanje Vladi i da u roku od 15 dana dobiju odgovor.
Poslednji put kada smo imali prilike prošle nedelje da postavimo pitanje na početku sednice, podelio sam sa vama poslanicima činjenicu da sam čekao mesec i po dana na odgovor ministra odbrane o tome kakav je stav Republike Srbije povodom potpisivanja Konvencije o zabrani korišćenja kasetne municije. Dakle, ne 15 dana nego 45 dana, a evo čujem danas da se nekim poslanicima odgovara promptno u roku od jednog dana.
Na žalost ta informacija, kako reče prethodni poslanik koju smo dobili o protivgradnoj zaštiti nije mogla da spreči štetu koja je juče napravljena od grada, kao što ne bi mogao ni zakon da smo ga usvajali na početku ove rasprave, a taj zakon je povučen. Pitanje je kada će se naći ponovo pred nama i da li ćemo ga uopšte usvojiti, da u ovoj sezoni šteta od grada bude manja nego što će verovatno biti.
Za to danas nisu odgovorni poslanici prethodnog bivšeg režima, niti bivša Vlada, nego ova Vlada i ova većina, jer ne stavlja taj zakon na dnevni red i ne usvaja ga. Zato ponavljam naš predlog da ne bude poslanička obaveza da ministri odgovaraju ili ne odgovaraju, kaže poslanik – jednom u tri meseca nadležnom odboru podnose izveštaj. Ja sam član jednog odbora gde ministar tri puta za redom nije podneo taj izveštaj u tromesečnom roku, nego smo posle devet meseci raspravljali o tri izveštaja.
To što stoji u Poslovniku nije dovoljno dobro i mi tražimo da bude deo zakona, zakonska obaveza. Jednom godišnje ministar nas obavesti pre nadležnog odbora o efektima primene zakona, svim efektima. Govorio sam i ranije o tome.
Da li ćemo se mi izvinjavati i priznati greške, mi smo to uradili. Politički smo prihvatili sud građana i na izborima 2012. i 2014. godine, naučili smo nešto iz tih grešaka i nemam potrebe da se izvinjavam vama. Građanima Srbije smo se izvinili za sve greške koje smo pravili, ali smo iz tih grešaka nešto naučili i smatramo da može i treba da se radi bolje.
Vi ne. Vi hoćete da ponavljate uporno naše greške. Nastavite da ih ponavljate, završićete na izborima onako kako smo završili mi. Hvala.

Po amandmanu, ponovo?
Narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Još ovaj i verujem, gospođo predsednice, poslednji put. Samo kratko da obavestim uvažene kolege narodne poslanike da sam doneo konačnu odluku po pitanju ovog amandmana.
Dakle, s obzirom da prihvatanje, neprihvatanje, rezultati izbora apsolutno nije tema tu, alternative, dame i gospodo, nema, ne smatram ga bilo kakvim razlogom za dalju diskusiju po ovom amandmanu. Lepo je što suočavaju sopstvene greške, ali žalim što gest dobre volje nije prihvaćen, barem ne ovaj put. Pa, pošto one reči - izvinite i pogrešili smo ipak nismo čuli, obaveštavam cenjene kolege da neću glasati za ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Pridružujem se argumentaciji gospodina Orlića, s tim što onako vizionarski sam znao do tog izvinjenja neće ni doći, kao što nikada nije ni došlo na našu pruženu ruku da se složimo oko važnih projekata, kao što je projekat „Beograd na vodi“, kao što su mnogi drugi poslovi u kojem nam je potreban najširi mogući konsenzus, nismo dobili sa druge strane, ni volju, ni pruženu ruku, ništa osim političke mržnje.
Međutim, ono što me zaista sada u ovih nekoliko reči prethodnih govornika učinilo veoma tužnim, a to je da se politika jedne stranke svodi na neke dnevno političke događaje. Da se politika vodi iz članaka u medijima, pa smo sada videli da je ova Vlada odgovorna zato što je povučen Zakon o protivgradnoj zaštiti i zaboga da nije tog zakona i da nije te Vlade grada ne bi bilo u Srbiji.
Još da je ostao, super heroj Boris Tadić, kao što je trčao maraton i igrao basket, on bi verovatno tim super političkim moćima, koje je imao, verovatno da bi odleteo do oblaka i umesto raketa za protivgradnu zaštitu napravio da grada ne bude u Srbiji.
Ali, žalosno je da neko kada padne kiša, kada sunce sija, kada se dešava sve ono što se dešavalo i dešavaće se prst upire i kaže - odgovorna je Vlada Aleksandra Vučića i misli da na tome zarađuje poene. Ne, gospodo, time pokazujete samo beznađe vaše politike koja nije politika već trčkaranje.

Vreme.

Mislim da nismo iskoristili vreme.

Ja sam mislila da je replika. Ne?

Po amandmanu, oprostite.
Za kraj, ću se danas, uz pridruživanje vašem apelu, gospođo Gojković, da ovu sednicu privedemo kraju na normalan i civilizovan način, ja ću još jednu samo stvar reći.
Slažem se za neke konstatacije koje je malo pre jedan kolega izneo za Nemanjinu ulicu, kao što se slažem da je tada govorio, kada je to govorio, da je govorio o prošlosti, jer u Nemanjinoj ulici je sedeo i Oliver Dulić, u Nemanjinoj ulici je sedeo i Saša Drgain, u Nemanjinoj ulici su sedeli svi oni ljudi koji su posle toga imali više, mnogo više posla, da ne kažem i jedinog posla sa tužilaštvom ili sa Specijalnim sudom za organizovani kriminal.
Verujem kada je gospodin prethodni govornik i predlagač amandmana govorio o tim stvarima vezanim za Nemanjinu ulicu da je govorio o prošlosti, a na sreću građana Republike Srbije govorimo o dalekoj prošlosti i o politici koja se nikada više neće vratiti.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Želite repliku? Izvolite.