Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, član 51, naš amandman je da se doda novi stav koji glasi – Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona.
Naravno, po svom običaju, Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Nije prvi put, a nažalost, verujem, nije ni poslednji put da Vlada ne prihvata naš amandman kojim tražimo da se uvede zakonska obaveza da Vlada dostavlja Skupštini preko nadležnog odbora izveštaj o efektima primene zakona. Svaki put, manje ili više, obrazloženje za odbijanje je isto. Poziva se na odredbu Zakona o Vladi koja kaže da na zahtev Narodne skupštine Vlada i svaki njen član dužni su da podnesu izveštaj o svom radu, Narodne skupštine, to znači neka odluka koju donese većina. Takve odluke za ovih godinu i po dana ili malo više od godinu dana nije bilo i imam neki utisak da nikada neće ni biti, kao što Vlada i ministri ne poštuju obavezu Poslovnika, doduše, da odgovaraju u roku od 15 dana na poslanička pitanja, pa mi imamo ovde činjenicu da čekamo odgovor nekoliko meseci, a nekada ga i ne dobijemo nikada.
Zato mi insistiramo kod svakog zakona, izmena i dopuna zakona ili donošenja novih zakona, da se uvede ova obaveza, jer na taj način možemo da pratimo tok sprovođenja zakona i da možda na vreme reagujemo.
Rekli ste ovde u obrazloženju da su Vlada i svaki njen član dužni da dostave Narodnoj skupštini izveštaj i podatke koji su potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana. Ponovo kažem, Vlada to ne poštuje i zakon, ne odgovara poslanicima na poslanička pitanja u roku, ili kasni sa rokom ili taj rok ne poštuje. Da postoje ovakve odredbe u zakonima mi bi možda konstatovali na vreme da se neki zakoni ne sprovode, da postoji kašnjenje koje prosečno u Republici Srbiji iznosi 944 dana za donošenje podzakonskih akata, možda bi konstatovali na vreme i sprečili neke situacije koje smo imali ovde u prošlosti kada smo usvajali zakone, zato što je pretilo da ti rokovi isteknu i da neće moći zakon da se primeni.
Kada bi imali takvu odredbu možda bi videli na vreme ili ranije da neke odredbe zakona nisu dovoljno dobre, da ne može zakon da se primeni, da nešto treba da se izmeni, što je uostalom bio i razlog za izmene i dopune ovog zakona, kako kažete.
Praksa je pokazala od 2009. godine, kada je ovaj zakon usvojen, da neka rešenja nisu dovoljno precizna i da je zato bilo potrebno izvršiti izmene i dopune zakona. Da imamo taj izveštaj možda ne bi trebalo šest godina da čekamo na to, nego bi se to možda desilo ranije.
Pozivam, bez obzira na stav Vlade, poslaničku većinu da prihvati ovaj amandman da u svaki zakon stavimo obavezu Vlade da nas preko nadležnog odbora obavezno jednom godišnje izveštava o tome kako se primenjuju zakoni, u ovom slučaju ovaj zakon, kako bi mi kao poslanici mogli kvalitetnije da obavljamo našu kontrolnu funkciju koju imamo po Ustavu, da znamo na koji način se zakoni sprovode, da znamo da li su ministri odradili svoj deo posla u poštovanju rokova za donošenje podzakonskih akata, a ne da ovde vodimo rasprave o tome kada donosimo zakone kako su neki zakoni divni, bajni, kako će ne znam kako da reše stvari, pa onda podzakonska akta koja su predviđena u nekom roku da se donesu ne donesu se i praktično onemoguće sprovođenje zakona, kao recimo Zakon o uzbunjivačima, gde je postojao rok od tri meseca da se donesu dva pravilnika. Taj rok je istekao 5. marta i donet je samo jedan od dva pravilnika. Praktično, zakon neće moći da se primenjuje od 5. juna, jer pravilnik o unutrašnjoj organizaciji kod postupka uzbunjivanja nije donet, nije ga donelo Ministarstvo.
Zato pozivam poslanike, kolege vladajuće većine da prihvate ovaj amandman, bez obzira na negativan stav Vlade. Hvala.
