Hvala predsedavajući.
Navikao sam već na ovu vrstu rasprave, ali mislim na jedan način mi je drago što ne možemo da čujemo ni jedan ozbiljan argument kada predlažemo da se krene korak napred, da se ne gleda samo unazad šta je bilo i da se neko optužuje kako je nekad bilo i da se onda kaže – A što niste, ne znam šta, uradili tad i tad?
To je jedan od najlošijih argumenata u političkoj raspravi i meni je drago kada je to jedini argument koji može da se koristi. Ono što takođe me raduje je činjenica da onda taj argument da bi se pojačao, ne govore se istine. Koriste se lažni podaci, govori se o 48 meseci kada je neko trebao da dođe i da odgovara na pitanja poslanika pa je to uradio samo sedam puta, pa se govori o visosti, ne znam da li se govori o celishodnosti, svrsishodnosti, prevashodnosti ili čemu god?
Znači, mi imamo činjenicu da je u 13 u 12 puta u mandatu ove Vlade, Vlada došla da odgovara poslanicima dva puta. To je sadašnje stanje, stanje koje nije u skladu sa Poslovnikom, kao što nije u skladu sa Poslovnikom da čekamo odgovore Vlade i ministara po nekoliko meseci. Ponavljam, zato smo tražili ove izmene i dopune zakona. Nikakvom pričom o 2008, 2009, 2010. godini uvredama to ne možete da nadomestite.
Znači, dovedite premijera ovde da odgovara na pitanje poslanica, dovedite premijera da odgovara pisanim putem na pitanja poslanika. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, replika dva minuta, Zoran Babić.
(Marko Đurišić, s mesta: Zašto replika? Kako replika? Jesam rekao i jednu jedinu reč?)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Onda imam i ja pravo na repliku.)
Spomenuli ste premijera, spomenuli ste Vladu.
(Marko Đurišić, s mesta: Neka govori ministar onda.)
Gospodine Babiću, osporava mi se pravo na repliku.

Gospodine Bečiću, kada smirite gospodina Đurišića koji dobija napade panike i besa kada govore narodni poslanici SNS, ja ću vrlo rado govoriti shodno Poslovniku zbog pominjanja Vlade Republike Srbije, predsednika Vlade Aleksandra Vučića i predsednika SNS, kojoj sa čašću i ponosom pripadam i govoriću ma koliko to izazivalo to paniku i bes kod gospodina Đurišića.

Gospodine Babiću, to gospodin Đurišić kao šef poslaničke grupe vrlo dobro zna da imate pravo.
Izvolite, imate dva minuta, javite se ponovo.

Zahvaljujem se gospodine Bečiću.
Jedino sa čime mogu da se složim sa prethodnim govornikom je jedna reč, uvreda za građane Republike Srbije, uvreda za Srbiju je bila Vlada Borisa Tadića i taj period od 2008. do 2012. godine.
Jedino je uvreda i reč koja može da opiše efekte rada te Vlade koja je ostavila 400 hiljada ljudi bez posla.
Jedina je ta reč uvreda za građane Republike Srbije, može da prikaže Vladu Borisa Tadića koja je javni dug podigla duplo, koja je stopu nezaposlenosti podigla za duplo, koja nas je zadužila. Upropastila, koja je obećala 1000 evra samo da bi Boris Tadić dobio na izborima, koja je bila spremna na sve i svašta samo zarad golog opstanka na vlasti.
Čudna je matematika koju je prethodni govornik pokušao da sprovede i da kaže da za četiri godine Vlade Borisa Tadića od 2008. do 2012. godine nije bilo 48 poslednjih četvrtaka u mesecu, nego šta je bilo? Da li je bilo samo sedam, koliko puta ste došli ovde u parlament da odgovarate na pitanja? Vama nije snažan argument to što je ovaj zakon usklađen sa normama EU. Da li to oni glasnogovornici kada su bili u prilici odustaju od evropskog puta Srbije? Reci, neka izađe Boris Tadić i neka kaže ne želi u Evropu, želi ne znam gde.
Ako nije dovoljan, strana 63. – usklađenost sa normama EU, ako nije dovoljan argument što sam vas pitao - dajte uporednim pravo gde je tako nešto napravljeno, šta je onda argument? Ali, samo nije argument za vas podsećanje na sve ono što ste radili.

Vreme.

Podsećaćemo vas mi ovde, ali što je još važnije, podsećaće vas i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Pavićeviću, morate razumeti da vi niste poslanička grupa i za vas ne mogu da važe članovi Poslovnika kao što važe za gospodina Đurišića i gospodina Babića. Tako da, nemate pravo na repliku. Niste pomenuti lično, a po Poslovniku, izvolite. Samo, molim vas, nemojte da zloupotrebite Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i poštovane gošće i gosti, gospodine Bečiću, malopre ste dva puta kao predsedavajući sednici Narodne skupštine prekršili član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Evo, da vam pročitam samo stav 1, a vi ste povredili stav 2. tog člana. U stavu 1. piše – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
U stavu 2. se govori o narodnim poslanicima koji su članovi druge stranke, gospodine Bečiću. Vi ste malopre gospodinu Babiću dali pravo na repliku na istom onom osnovu po kome sam se ja prethodno javio na repliku, ali mi niste dali pravo,

Gospodine Pavićeviću, samo da meni bude jasnije, kada je pomenuto vaše ime i prezime?