Molim vas da govorite o zakonu koji je tačka dnevnog reda.

Molim vas gospodine Bečiću, nećete valjda na meni da uvedete cenzuru s obzirom da su svi mediji u gotovo njihovim, mala dva koraka dele od toga da u potpunosti padne mrak na vladajuću većinu, što je…

Vrlo ste duhoviti, ali ovo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju.

Hoćete dozvoliti da nastavim? Ima veze zemljoradnja i te kako. Ministarka će razumeti.
Pre nekog vremena je izvršena, proglašen je javni interes na aerodromu Beograd. Dakle, određeno zemljište korisnik je najverovatnije bio aerodrom Beograd ili aerodrom Nikola Tesla. Oni su bili korisnici eksproprijacije koja je izvršena da bi se aerodrom doradio i sagradila određena pista i još neki rezervni elementi koji su tamo trebali da se sagrade.
Ali, stranka bivšeg režima je zaboravila to da uknjiži i molim vas ovo dobro da zapišete,a ovo govorim javno da bi i javnosti skrenuo pažnju na to, mogućim kupcima. To zemljište budući da nije uknjiženo na aerodrom Beograd, nije uknjiženo na državu, to zemljište se još uvek vodi kao zemljište privatnih korisnika, bivših vlasnika koji to zemljište ponovo preprodaju tako da će država greškom stranke bivšeg režima imati ogromne probleme pop pitanju vlasničkih odnosa u blizini aerodroma jer se radi o eksproprijaciji kojom je trebalo pribaviti dodatno zemljište za proširivanje aerodroma Beograd, odnosno aerodroma Nikola Tesla.
U saznanju da se to zemljište ponovo prodaje i da stiče nove privatne vlasnike, pretpostavljam da će država imati grdne probleme s obzirom da oni vlasnici koji su to prodali, za to dobili novac, to su ponovo prodali, ovog puta ne državi nego privatnim vlasnicima. Budući da u katastru nije uknjiženo, znači nije bilo prepreka da se to zemljište prometuje i sada neko ko je pošteno platio to poljoprivredno zemljište u blizini aerodroma će imati problem i država sa njim i s toga ja molim da ovo zapišete i da obratite pažnju i da proverite informacije koje sam ja dobio iz Surčina od poljoprivrednika koji žele da se ta nepravda ispravi, odnosno da se to zemljište ne preprodaje, budući da će poljoprivrednici koji to zemljište kupe biti oštećeni s obzirom da je to već jednom prometovano u korist države, odnosno korisnika eksproprijacije.
Zato kažem, gospodine Bečiću da je ovo imalo veze i te kako sa poljoprivrednim temama. Takođe vazduhoplovstvo ima i te kako teme po pitanju poljoprivredne avijacije, privredne avijacije, budući da se vazduhoplovi mogu koristiti i za prihranjivanje poljoprivrednih kultura. Mogu poslužiti i za zaštitu vinove loze, voćnjaka, itd, i te kako se koriste u te svrhe i kod nas a ne samo u svetu.
Mislim da moj kolega poljoprivrednik ima takva iskustva u zaštiti vinove loze avionom. Znači, ne samo da je odleteo i sleteo, već mislim da je mogao na tako značajnim površinama da koristi poljoprivrednu avijaciju.
Takođe, postoje letelice koje se zovu rakete i modeli koji mogu da se koriste u poljoprivredi. Jedna je posebno u šumarstvu, da se mogu osmatrati putem dronova i raznih modela, ne samo navijačke grupe, stadioni, već se mogu osmatrati i eventualni počeci određenih požara da bi se stekao javni uvid kako treba dejstvovati.
Takođe, avijacija može da ima i protivpožarnu svrhu. Ja verujem da ćemo, s obzirom da je ranije sve rasprodato od kvalitetnih aviona kojima smo se štitili od požara, verujem da deo poljoprivredne avijacije i privredna avijacija može da ima i tu svrhu i zato govorim da na to treba obratiti pažnju.
Iz tih delatnosti ja predlažem, takođe da ministarka zapiše, da određeni deo prihoda treba odvajati za protivgradnu zaštitu, budući da na linijama preleta, da na linijama vazdušnih koridora ne može da se koristi protivgradna zaštita, zaštita od grada, nisam rekao od grada, mada ni tu ne bi puno pogrešio, s obzirom da se stanovništvo skoncentrisalo u četiri velika grada. Govorim o zaštiti od grada, od leda, s obzirom da se ne može štiti u linijama sletanja, poletanja, u vazdušnim koridorima, ne može štiti poljoprivredne useve i stoga proizilaze određene štete po poljoprivredne useve, voćnjake, vinograde itd, pa predlažem da se određeni deo prihoda sa aerodroma i od kontrole leta usmeri na to da se ili poljoprivrednicima osiguraju usevi, koji trpe zbog toga što ne mogu da imaju kvalitetnu protivgradnu zaštitu, ili da menjamo koncept protivgradne zaštite, pa da se nabavljaju određeni avioni ukoliko se svi skoncentrišemo na to, pa se odbrana od grada može vršiti određenim vazduhoplovima, pa možemo i to koristiti kao način odbrane od grada ili koristiti neki kombinovani način da se u linijama gde se vrši letenje, preletanje itd. koriste vazduhoplovi kojima se na takav način štite poljoprivredni usevi i zasadi od grada.
Što se tiče ostalih delova zakona, ja mislim da treba obratiti pažnju posebno na obezbeđenje, s obzirom da vazduhoplovstvo može da posluži teroristima na raznorazne načine. Sve druge primedbe koje je opozicija istakla smatram neumesnim i neumerenim, budući da smo zatekli državu koja je propala u svim segmentima društva i mislim gotovo da je ravno bahatosti kada neko prigovara na bilo kom stanju, u bilo kom segmentu u našem društvu i u našoj državi, budući da ono što smo mi zatekli nije ni ličilo na državu i da mi moramo prvo da stvaramo državu kroz zakone, da bi mogli da osposobimo ne samo našu avijaciju, već da bi mogli da osposobimo i naše stanovništvo da što više koristi avijaciju kao prevozno sredstvo, ne samo za prevoz ljudi, nego i za prevoz robe.
Budući da se ovde mnogo pričalo o lokalnim aerodromima, ja predlažem da stranka bivšeg režima iskoristi svoje piste iznad svojih penthausa i da uspostave međusobni vazdušni saobraćaj, s obzirom na značajne površine koje imaju pod stambenim prostorima, tamo negde kod pašnjaka, a može da se uspostavi međunarodna linija koja bi, recimo, išla između Beča i Inđije, sa sletanjem u Andrevlju, recimo, sa penthausa potpredsednika stranke bivšeg režima i bivšeg predsednika opštine, sa njegovog penthausa od 250 i nešto kvadrata sigurno može neki heliodrom, odnosno neki helikopter bezbedno da uzleti, a još bezbednije da sleti, recimo, na stan u Beču, da to bude međunarodni let, koji takođe ima oko 200 kvadrata. Mislim da tu nema nikakvih opasnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, povreda Poslovnika.

Povredili ste član 107. koji kaže da je govornik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i da nije dozvoljeno da koristi uvredljive izraze, kao ni da iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica. Postoji i kazna definisana u članu 109, koji kaže, znači, nije pitanje arbitrarnosti, nego se obavezno opomena izriče narodnom poslaniku ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Prethodni govornik godinu dana se bavi mojom biografijom i to je potpuno nevažna stvar. Razlog što sam se sada javio, prvi i poslednji put, da obratim pažnju na bilo šta što može da se zove govorom prethodnog poslanika, je što je pored mase neistina izrekao još jednu maksimalnu, a to je da sam ja izbegavao vojsku.
Pošto imate ministra odbrane, pitajte ministra odbrane da nađe u vojnim arhivima zašto sam ja oslobođen vojske i to je bolest koja je takva da je ne bih poželeo, odnosno posledice povrede, koje ne bih poželeo nikome, ni kolegama poslanicima, niti bilo kome u ovoj zemlji. Ako je to način da se priča o bilo kome, onda ova Skupština stvarno nema više nikakvog smisla, ne što sam ja u pitanju, nego što se vladajuća većina preko svog glavnog ideologa spušta na najniži mogući nivo.
Prema tome, predsedavajući, 107. kao uzrok i 109. kao kazna je nešto što ste propustili da uradite i bilo bi dobro da ispravite tu svoju grešku.

Gospodine Živkoviću, kao što znate, u nekom trenutku kada sam smatrao da gospodin Rističević nije govorio o temi, pozvao sam ga da se vrati na temu i da govori o temi dnevnog reda, o tački dnevnog reda, a sve ovo što vi govorite, samo kada biste mi još rekli gde sam ja trebao vas da prepoznam, da to govori o vama, ja ću vrlo rado sledeći put reagovati.
Sigurno je da ono što vi sada govorite meni nepoznanica, pogotovo ovo zadnje što ste rekli. Ja po tome ne mogu da znam o kome je govorio gospodin Rističević. Ali, moja je molba da vi kažete gde ste se sve prepoznali, da bih ja mogao sledeći put da reagujem.
Da li želite da se Skupština izjasni?
(Zoran Živković, s mesta: Da vam kažem kako je…)
To možete reći posle. Sada mislim da to ne interesuje ostale poslanike, a mene kao predsedavajućeg interesuje.
(Zoran Živković, s mesta: Da, želim da se glasa.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Član 107, gospodine predsedavajući, takođe.
Mislim da se zakoni jedne zemlje donose da važe podjednako za sve, bili oni ljudi, bili oni građani Srbije, bili poslanici, ministri, bilo ko i bilo šta.
Takođe, pravila u Narodnoj skupštini koja su opisana u Poslovniku o radu Narodne skupštine treba da važe podjednako za sve. Oni koji propagiraju da su poslanici višeg reda i da im je sve dozvoljeno i sve omogućeno i da mogu da zadiru u privatan život i predsednika Vlade i da mogu da zadiru u privatni život brata predsednika Vlade i da mogu da zadiru i da rade šta god hoće i kako god hoće i to je dozvoljeno, to je u redu. To je za gospodina Živkovića deo političkog folklora, deo izražaja.
Neko ko je prvi počeo da se bavi privatnim životima drugih ljudi na neosnovan, pokvaren način i dokazano pokvaren način, a od svega toga kada se dokazalo da je neistina sve što je uradio i sve što je rekao, ovde nismo doživeli nijedno izvini, a kamoli ostavku na koju se obavezao. Sada taj neko spočitava zašto se njemu tako nešto pokazuje i zašto je neko bez pominjanja imena i prezimena, a gospodin Rističević nije pomenuo nijedno ime i prezime. Da li se neko pronašao u svemu tome ili nije, to je problem tog koji se pronašao. Mnogo veći je problem da smo ovde danima, nedeljama, ne mi, već porodica Aleksandra Vučića bila izložena najogavnijim napadima koji su pokazani kao neistiniti i sada taj isti čovek i dalje nastavlja da nas bombarduje sličnim stvarima bez jednog jedinog običnog izvini. Zbog toga mislim da nije prekršen ni Poslovnik malopre, kao i što je kolega Rističević govorio apsolutno istinu.

Zahvaljujem.
Sve razloge koje bih sada naveo, vi ste rekli, tako da samo mogu da vas pitam da li želite da se Skupština izjasni?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi bilo zabune, da ne bi bilo nešto nedorečeno, ničije ime nisam pomenuo, čak nisam pomenuo ni sve funkcije koje je, po meni, moj kolega poljoprivrednik obavljao. Ako se neko prepoznao, to je njegov problem i krivica do njega samog.
Reklamiram član 103. i član 104, a iz prostog razloga da skinem sumnju da sam se mešao u privatni život drugih lica. Nije privatna stvar dobiti subvenciju za vinograd od 525.000 evra i tri miliona. To je javna stvar. Građani imaju pravo na informacije. Ako ih ne dam ja, imaju pravo da ih dobiju od Poverenika za informacije o javnog značaja. Dakle, tu nema ništa sporno, jer je novac isplaćen iz javnih izvora.
Takođe sam govorio o mom iskustvu u vazduhoplovstvu, govoreći da sam 1978, 1979. godine služio vojni rok, da sam imao obuku šest meseci, a da sam gotovo devet meseci proveo u Bihaću na aerodromu, a svi oni koji su služili vojsku znaju koliko je taj aerodrom u to vreme bio osetljiva i značajna stvar i da tamo nije mogao doći baš svako.
Takođe, sam i govorio da je moj kolega, nego navodeći ime, tu čast da služi vojsku izbegao, odnosno izbegao je da služi oružju i da se oružjem služi u vojsci, ali je zato vrlo rado naknadno pribavio sebi dozvolu za držanje oružja u civilu i ne samo za držanje, već je jedan od retkih koji imaju dozvolu za nošenje oružja. Pa, sad malo nisam sposoban da služim oružju, a malo sam sposoban da ga nosim u civilu. Mislim da je mnogo mačku goveđa glava. Hvala.