Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Mogu samo da kažem da ako se neko prepoznaje u svakoj vašoj rečenici, to je onda stvar te osobe. Mi kao predsedavajući to ne možemo da znamo, niti možemo nekoga da prepoznajemo u svakoj vašoj rečenici.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani gospodine Bečiću, vi ste povredili član 108. Poslovnika Narodne skupštine kojim se definiše održavanje reda na sednici. Red na sednici podrazumeva, između ostalog, i da se vi i drugi narodni poslanici pridržavate svih članova Poslovnika, pa i onog stava člana 103. koji kaže da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano.
Gospodin Živković je ukazao na povredu Poslovnika na osnovu člana 107, nakon njega se javio gospodin Babić koji je ukazao isto na član 107. i umesto da kažete gospodinu Babiću da nema pravo da reklamira povredu Poslovnika, jer je ta reklamacija već urađena. Vi ste dali pravo gospodinu Babiću da govori dva minuta.
Mimo toga, gospodine Bečiću, vi ste i gospodinu Babiću i gospodinu koji je govorio nakon gospodina Babića omogućili da zloupotrebe pravo na povredu Poslovnika time što ste potpuno prećutali njihove govore, koji su bili replike narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću, i vaša je obaveza bila, gospodine Bečiću, da kada ste uočili da gospodin Babić replicira gospodinu Živkoviću, a javio se po povredi Poslovnika, i da drugi gospodin replicira gospodinu Živkoviću, a javio se po povredi Poslovnika, kao potpredsednik Narodne skupštine koji predsedava današnjoj sednici, da kažete gospodi i gospodinu Babiću da nije primereno, ni dostojanstveno da bilo koji narodni poslanik zloupotrebljava prava predviđena Poslovnikom Narodne skupštine, da im izreknete najpre meru upozorenja, a gospodine Bečiću, nakon toga na osnovu člana 109. i meru opomene. Da se glasa o ovome.

Gospodine Pavićeviću, ja bih to sve učinio da ste samo još posle, kada ste stali, dodali još jednu rečenicu koja glasi – kada se i gospodin Živković javio po povredi Poslovnika i replicirao gospodinu Rističeviću, ja bih onda možda ocenio da na je na taj način prekršen Poslovnik. Znači, nisam prekidao ni gospodina Živkovića, ni gospodina Rističevića, ni gospodina Babića, kao što znate, gospodine Pavićeviću. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče i predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, pretpostavljam, iz Ministarstva, ima jedna latinska izreka i prosto me današnja rasprava malo, a inače su me gostovanja gospođe Mihajlović podsetila na tu latinsku izreku koja kaže da je naročito veliko neznanje neznati da greši.
Moj jedan osećaj ovako je da gospođa Mihajlović u želji da osigura tu poziciju da je izvan bilo kakvog neznanja u Narodnu skupštinu dolazi da potvrdi da je grešila i da greši. To je sada jedna zanimljiva situacija na koju je, gospođo Mihajlović, mislim, jednim delom ukazala i narodna poslanica SNS gospođa Rakić. Ja sam to primetio. Čini mi se da smo svi to primetili, i to je sada jedna zanimljiva situacija.
Sada ću, gospođo Mihajlović, da vam kažem gde sam primetio da ste grešili danas, i ne samo danas, nego povodom sadržine ovog predloga zakona.
Prvo, gospođo Mihajlović, ponovo ste grešili u pravopisu i gramatici srpskog jezika. Poštovana gospodo, mi smo u Narodnoj skupštini podneli 19 amandmana, a koji se tiču ovog dela, i to na čl. 1, 6, 7, 11, 12, 14, 15, 24, 25, 27, 29, 31, 37, 45, 49, 50. i 55. Gospođo Mihajlović, jednom kada ste bili ovde, mislim, povodom rasprave o Zakonu o planiranju i izgradnji, ovde sam bio pripremio jedno uputstvo koje sam vam poklonio i knjigu jednu „Divlje društvo“. Očekivao sam da neće biti ovakve vrste pogrešaka sada, međutim vidim da ponovo imamo istu vrstu greške.
Poštovana gospođo Mihajlović, još jednu sam stvar primetio ovim povodom. Vi ste ovde, povodom rasprave pojedinih narodnih poslanika, danas delili ne prelazne ocene narodnim poslanicima, predstavljajući se ovde kao profesorka kod koje, ako bi došao neki narodni poslanik, da bi dobio peticu. Dakle, ne prelaznu.
Gospođo Mihajlović, šta ja onda da kažem kada vidim da imamo problema sa pravopisom i gramatikom srpskog jezika? Hoću da vam kažem – važno je da biramo reči kojima se služimo u našem dijalogu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da nije primereno da bilo koja ministarka ili bilo koji ministar narodnom poslanicima ovde izriče ne prelazne ocene.
Druga stvar, gospodin Živković je to u svom govoru i rekao. Mi smo dosledni u jednoj politici ovde, kao narodni poslanici, u zagovaranju oštrije kaznene politike. Molim vas, gospođo Mihajlović, vi ste jednim delom već reagovali na taj deo primedbi ili predloga, da reagujete na naše amandmane koje smo podneli na čl. 72. i 74. ovog predloga zakona, kojim je maksimalna kazna zaista maksimalna, ali ona koje je minimalna može da bude malo veća. Naš je predlog da ona koje minimalna, a predviđena čl. 72. i 74, poštovana gospođo Mihajlović, bude malo veća, a onako kako smo mi predložili.
Treća stvar, primetio sam danas da Vladu brani gospođa Mihajlović i u ime SNS narodna poslanica gospođa Katarina Rakić. Čuo sam mnogo reči hvale i od narodne poslanice gospođe Rakić za Vladu i za ovaj predlog zakona, a ovim predlogom zakona, poštovana gospodo, u jednom delu promoviše se, po mom sudu, gospođo Mihajlović i gospođo Rakić, neefikasnost.
Imam čl. 77. i 78. Pazite, poštovana gospodo, u članu 77. se kaže – propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Sada ja ovako razumem, ako je jedna Vlada efikasna, ako gospođa Rakić tvrdi da je ovo efikasna Vlada, pa kako 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Možda negde nisam uspeo da vidim dobru argumentaciju za to. Čitao sam obrazloženje sadržine ovog člana i člana 78, ali nisam video zašto je potrebno 24.
Gospođo Mihajlović, da odmah oduzmem taj argument da samo kritikujemo, podneli smo amandmane i na ova dva člana. Smatramo da je 18 meseci, poštovana gospodo, dovoljno da se pripreme ova dokumenta, kako bi ovaj zakon mogao da se primenjuje apsolutno. Molim vas da uvažite, gospođo Mihajlović, i ove amandmane i prethodnih 21 amandman koji smo podneli na ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, danas smo imali raspravu o zakonu koji je otvorio mnoga pitanja.
Mislim da je jedna od ključnih tema, nesporno, naša želja da nacionalna avio kompanija, koja nije u potpunosti u vlasništvu Republike Srbije, dakle 51% kapitala zajedno sa „Etihadom“, dakle „Er Srbija“ napreduje iz dana u dan. Naravno da ćemo uvek i najradije putovati „Er Srbijom“, onako kako smo putovali u JAT-u. Ali, ono što je neophodno i potrebno, imati spremnost, posebno ministar, pa posebno premijer, posebno Vlada, ali i svi narodni poslanici, a to je da budemo spremni da razgovaramo o svim izazovima koji mogu da doprinesu efikasnosti i ove kompanije i svih kompanija koje će poslovati u Srbiji, zahvaljujući i infrastrukturi o kojoj danas ovde govorimo, ne samo o aerodromu Nikola Tesla, nego i o tri aerodroma o kojima smo govorili kao velikom potencijalu, koji u ovom trenutku imaju status vojno-civilnih ili civilno-vojnih.
Šta je ono na čemu je DS insistirala? Upravo na otvorenoj proceduri koja mora da se zasniva na poštovanju zakona. Mi danas ovde imamo Predlog zakona za koji smo rekli da, mora da bude pre svega motivisan ovaj predlog javnim interesom. Postavili smo neka pitanja i valja ih ponoviti. Mislim da je važno i zbog svih nas i zbog javnosti u Srbiji. to je ovo pitanje koje je otvorila Evropska komisija, to je pitanje ključnih tačaka evropske politike u ovoj oblasti. To je pitanje bezbednosti.
Naveli smo neke primere koji upravo otvaraju tu temu. Ponoviću to pitanje – da li je ovo zakon koji je pre svega išao sa ciljem povećavanja efikasnosti i brzine u transportu, jer je jedna od primedbi ovih rešenja u zakonu upravo to da se izašlo u susret „Er Srbiji“, koja zasniva svoj veći profit upravo na većem broju transfernih putnika i želji da se smanji kontrola transfera, prtljaga u transferu?
Dakle, mislim da je to vrlo važno pitanje u kojoj se treba meriti između većeg profita i između potrebne bezbednosti koja je neophodna i nama i koje uslovljavaju svi i evropski i svetski standardi.
Drugo pitanje koje je vrlo važno je deregulacija u vazdušnom saobraćaju. Dakle, pitanje koje valja otvoriti pre svega zbog odgovornosti i mogućih posledica. Još jednom pitam – Evropska komisija je u jednom delu dala primedbe, vi ste nam odgovorili da su konačni odgovori i ja se nadam da su zaista konačni odgovori na to upravo ovakva vrsta subvencionisanja ili ovakva vrsta diskonta koje daje državno preduzeće Aerodrom Nikola Tesla jednom od avio prevoznika, makar to bilo u 51% vlasništvu Republike Srbije, dakle sa 50% popusta na aerodromske takse i 50% na fakture goriva iz NIS-a opet je država Srbija tu sa 49% u akcijama NIS-a. Dakle, posredno država Srbija i građani Srbije gube deo profita ili deo dobiti i iz tih sistema.
To jeste otvoreno za raspravu i ja znam šta su odgovori. Time podstičemo i broj putnika i nacionalnu kompaniju, potrebe za podsticajem i rastom turizma, ali još jednom ponavljam, važno je da u skladu sa javnim interesom i pre svega poštovanjem zakona i naših normi razgovaramo o tome najotvorenije.
Jedna stvar koja nije pomenuta. Pominjali smo i flotu i mislim da je pošteno reći da je smanjena starost flote, ali ne time što su kupljeni novi vazduhoplovi, nego tako što su iznajmljeni novi vazduhoplovi i to nije promenilo kapital ovog sistema ili povećalo njegovu vrednost. Mislim da je u skladu sa tim potrebno pitati i govorili smo o toj temi, o 23 miliona dolara avansa, gde smo čuli argument ministarke koja je rekla – „Etihad“ je preuzeo i „Er Srbija“ će preuzeti taj ugovor, on je dobar zbog toga što su oni pristali da ga preuzmu. Svako bi preuzeo ugovor u kome postoji već 23 miliona dolara datog avansa, to je interes svakog ko vodi bilo koju kompaniju.
Mislim da je važno pitanje i važno je da dobijemo odgovor i na nešto što se često čuje i u javnosti, a i u stručnoj javnosti, a to je da je znajući da je struktura kapitala 51% Republike Srbije, 42% „Etihada“, dakle ovih 49% su pribavljeni na način da je „Etihad“ pozajmio 40 miliona dolara u 2013. godini, između 21. oktobra i 16. decembra 2013. godine, gde se kasnije ta pozajmica konvertuje u kapital.
Sada ja pitam ministarku da li mislite da je bilo u skladu sa zakonom u tom trenutku kada nije bilo mogućnosti da se pozajmica konvertuje u kapital? Niko neće ovde reći – ne želimo dobro „Etihadu“, samo otvaramo pitanja u kojima želimo da ova kompanija posluje u skladu sa uslovima u kojima posluju i ostale kompanije u Srbiji.
To je ono na čemu DS insistira. Mislim da su ovo vrlo važna pitanja na koja bi trebalo dobiti odgovore. Još jednom kažem, svima nama je i te kako stalo do razvoja svih kompanija u Srbiji, naravno i „Er Srbije“ koja je najčešće pominjana u ovom kontekstu kada razgovaramo o Zakonu o vazdušnom saobraćaju. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Mislila sam da ništa ne komentarišem ponovo, zato što ponavljate nekoliko puta ista pitanja i dobijate vrlo jasne i konkretne odgovore i ponavljate opet ta pitanja. U redu, to su vaše unutrašnje dileme koje javno govorite, ali jedna stvar mi stvarno nije jasna.
Prvo kažete da je, vezano za ugovore iz 1998. godine, da je taj ugovor štetan, da je loš. Ja vam odgovorim da „Er Srbija“ zajedno sa strateškim partnerom preuzima taj ugovor, za razliku od vas koji ga 15 godina niste realizovali, mi ćemo ga realizovati i imati avione. Onda sada kažete – pa svako bi preuzeo taj ugovor zato što ima avansa. Pa izvinjavam se, jel loš ili nije loš? Jel dobro ili nije dobro, pošto jednog trenutka pre sat vremena shvatam da nije dobro, a sada shvatam po vama da je dobro.
Drago mi je ako sam uspela da vas ubedim za ovih sat vremena da kažete da je taj ugovor dobar. Toliko.

Zahvaljujem.
Zaključujem načelni pretres…
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Gospodine Ćiriću, niste u nikakvom negativnom kontekstu pomenuti. Mislim da nema smisla da dobijete repliku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se.
Pažljivo sam danas slušao ceo tok rasprave o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, zato što se i vrednost jedne zemlje meri kroz jedan uređen vazdušni prostor, kroz prihod koji se dobija od vazdušnog saobraćaja kroz punjenje budžeta na taj način, a ne mala sredstva se slivaju u budžet Republike Srbije, zbog povećanog broja zaposlenih da li na Aerodromu Nikola Tesla, da li u okviru „Er Srbije“.
To što, a imao sam priliku pre nekoliko dana da provedem skoro sat vremena na Adi i za tih skoro sat vremena na Adi video sam na desetine aviona koji su, a tu preko Ade je sletni koridor na pistu Aerodroma Nikola Tesla video sam desetine
aviona koji su sleteli na naš aerodrom, za razliku od perioda kada nije postojala „Er Srbija“, za razliku od perioda kada smo razno razne stručnjake, nazovi stručnjake za rad na privatizaciji JAT čašćavali po satu 2500, 2000 ili 1800 evra, za razliku od tog perioda kada je bilo više aviona u muzeju pored zgrade Aerodroma Nikola Tesla, nego što ih je sletalo na sam aerodrom.
Tokom današnje rasprave čuo sam svakakve zamerke. Najčešće nisu imale nikakve veze sa zakonom. Čuo sam zamerku i da je najveće neznanje ne znati da grešiš, pa pitam onoga koji nas je time tako obznanio – kada je više grešio, da li zna kada je više grešio, kada je zagovarao bele listiće ili kada je zagovarao listiće na kojima će se popunjavati ime Demokratske stranke i Bojana Pajtića? Sumnjam da zna, a čim ne zna, znači da ima najveće neznanje.
Videli smo i zamerke da ovo nije dobar zakon zato što su to izmene i dopune zakona. Ovo je zakon. Narodna skupština Republike Srbije uvek usvaja zakone, da li oni bili o vazdušnom saobraćaju ili o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, mi usvajamo zakone. Vlada Republike Srbije predlaže zakone. I mene čudi da Tadićev doktor populističkih namera i pamfleta ne zna da usvajamo zakone, a ne izmene i dopune. Jer, to jednostavno nije po pravilu. Žao mi je što ja kao mašinski inženjer moram da ga učim pravu.
S druge strane, gospođo Mihajlović, vi ste pre nekoliko meseci u Narodnu skupštinu kao ovlašćeni predstavnik predlagača doneli Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Neka i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju donese iste efekte kao i taj zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, ja ću biti veoma srećan čovek. Zato što ste tim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji doveli do toga da naša država postane mnogo konkurentnija, da se građevinska dozvola izdaje ne po mesecima i godinama, kao što je to bilo u režiji Demokratske stranke bivšeg režima, već za 28 dana, da investitori i građani ne tumaraju više od šaltera do šaltera, od činovnika do činovnika, nego da dolaze na jedno mesto.
Zbog toga, gospođo Mihajlović, vi imate pravo, zbog tog iskustva, zbog te primene, i dalje da donosite, da li osnovne zakone ili izmene i dopune zakona, znam da će efekat biti kao na Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je ponos i ove Vlade i ove skupštinske većine.
Dobro je što se članom 3. menja član 10. osnovnog zakona i što se u zakonsku regulativu uvode bespilotni vazduhoplovi. Bio sam prisutan na stadionu kada je jedna takva, bespilotni vazduhoplov, želeo da naše društvo, i reakcijom tih ljudi koji su prvenstveno bili na samom stadionu, pokaže da nismo zreli. Ja sam i tada, iako i dan-danas osećam i gorčinu u ustima, u stomaku, gorčinu u srcu, posle tog drona ili bespilotnog vazduhoplova, kao i većina ljudi na samom stadionu koji su bili, zahvalan tim ljudima zato što nisu krenuli da ruše i lome, već su hrabro prihvatili to kao jednu vrstu zamke u koju kao društvo nismo ušli. Ja čestitam i tim ljudima, ali i ostalim građanima, zato što su ostali mirni, iako politika mnogih ovde kritizera liči na bespilotne vazduhoplove, od nekud su navođeni ali nikada ne znate gde će da slete i u šta će da udare, tako da je otprilike ta politika politika ovih bespilotnih vazduhoplova ili dronova. Što reče naš narod – muva bez glave.
Ono što bih kao posebnu vrednost istakao, nikada do sada nisam video zakone da ministar razvlašćuje samog sebe. Nikada do sada, a nisam čuo danas u višesatnoj raspravi, da je neko rekao – e, svaka čast ovoj Vladi, svaka čast vama, gospođo Mihajlović, zato što ste stvari, a ima ih u desetinama članova, sa ministarstva preneli na direktorat; zato što ste rekli – želimo da čujemo struku, želimo da čujemo one najodgovornije, želimo da čujemo one sa najviše znanja, uz, naravno, saglasnost ministarstva kao kape nad celokupnim, ne samo vazdušnim, nego i ostalim saobraćajem. Zar to nije vredno jednog aplauza, jedne pohvale, da se ceni znanje, da se ceni iskustvo, da se ceni znanje onih ljudi koji sede u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva?
Danas se pričalo o svemu i svačemu. Video sam kolege koji su pročitali prvi član, pojmove, i poslednji član, kazne. Kao da između desetine članova ne postoji. Nisu imali vremena ili želje, od pisanja transparenata, ni da pročitaju ostatak zakona. Zbog toga sam ja veoma zahvalan mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe SNS, zato što su danas strpljivo i temeljno govorili o ovom Predlogu zakona i zato što i jeste danas tema, pored Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, jeste i tema aerodrom „Morava“, jeste tema aerodrom u Vršcu, jeste tema aerodrom u Nišu, iako taj aerodrom u Nišu vidim da je loš, samo zato što nema kafanu na aerodromu. Molim vas, zar ti ljudi dolaze tamo u kafanu? U Nišu ima dosta tih objekata u kojima lepo može da se ode, da se pojede nešto i da se podruži sa ljudima. Da li je potrebno da zamerka ide na način što nema kafane na aerodrom u Nišu i da je taj aerodrom loš? Molim vas, umesto toga, mi treba da se radujemo avionima koji sleću i poleću sa niškog aerodroma. Jeste tema bio i aerodrom na Poniklama, jeste tema bio aerodrom u Vršcu i sve ono o čemu su govorile, veoma temeljno i veoma studiozno, moje kolege iz poslaničke grupe SNS.
Ali, naravno, kada se govori o vazdušnom saobraćaju, najveća i najvažnija tema je tema „Er Srbija“. Ja sam video kada je i koleginica Rakić govorila o rezultatima „Er Srbije“, da su mnogi odmahivali glavom, da su neki i sada izašli iz sale, ne mogu da slušaju dobre rezultate, ne mogu da čuju dobre rezultate, a evo, i sada se neki javljaju sa dva prsta. Ovo je dobro videti i izaći pred građane Republike Srbije da je upravo gospodin Pavićević sada, sa dva prsta visoko podignutim u vis, rekao da je on taj koji ne voli da čuje dobre rezultate kompanije koja je 51% u vlasništvu Republike Srbije i vas, poštovani građani Republike Srbije. I ja sam mu zahvalan na svim gramatičkim izmenama, i ovog i prethodnih i budućih zakona i ponudio mu radno mesto lektora u Vladi. Ali, nemojte se radovati neuspesima.
Ali, nemojte se radovati neuspesima. Nama su kao društvu, kao državi, građanima su potrebni uspesi. Nama je potrebno još mnogo „Er Srbija“. Ukoliko svako budemo pokušali da spotaknemo, da se radujemo neuspehu, da navijamo za nešto loše, da li navijamo na taj način za nešto loše našoj deci? Samo zbog političke mržnje, pakosti, a to je iz oblasti patologije, tako su mi bar rekle moje koleginice i kolege iz zdravstva i zbog toga ću i zbog građana Republike Srbije, koji se, siguran sam, raduju ovakvim stvarima, ponoviti – prvi kvartal 2013. godine u odnosu na prvi kvartal 2015. godine po broju putnika – 2013. godine 220 hiljada putnika, 2014. godine 359 hiljada, a 2015. godine 453 hiljade putnika preveženo „Er Srbijom“ i ako se neki žale što je takav trend i takav rast broja putnika.
U broju destinacija sa 25 destinacija 2013. godine, preko 31 destinacije 2014. godine na 35 destinacija 2015. godine i ja ne verujem da će Srbija preko, iako poštujem, Uzbekistan kao državu, kao i sve ostale države, ne verujem da će Srbiji biti partner Uzbekistan za put u SAD, već evropske zemlje i direktno SAD. Put Srbije, put evropskih integracija po današnjim bih rekao da neki koji su u kampanji zagovarali taj evropski put, sada zagovaraju Uzbekistan.
Preneta težina robe u tonama 2013. godine u prvom kvartalu iznosi 359, a 2014. godine 542, a 2015. godine 875 tona. Molim vas, preko 200% za dve godine je veća tonaža.