Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milinko Živković, a neka se prijavi narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, ministarko sa saradnicima, građani Srbije i kolege poslanici, pred nama je Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju koji je dobar, čak bih rekao i odlično. 
Donošenje ovog zakona treba da otkloni uočene probleme u vezi primene u praksi i da omogući da se popune određene pravne praznine koje su do sada postojale. Moj doprinos će i ići u tom smeru da još neke uočene nedostatke ispravimo i to u delu zakona koji tretira pod jedan – pružanje usluga od interesa za Republiku Srbiju, pod broj dva – priznavanje stranog dokumenta, pod broj tri – korišćenje aerodroma u međunarodnom javnom prevozu i pod broj četiri – pregled stranog vazduhoplova.
U članu 70. se kaže – da Vlada može odrediti lokaciju unutar Republike Srbije na kojima je obavezno pružanja jedno ili više usluga u vazduhoplovnoj plovidbi. Ovo je prostor i okvir za formiranje mreže aerodroma Srbije i u tom smislu predlažem da se u ovom članu i dopuni i doda, treba da bude i pored ostalog i umrežavanje aerodroma. Umrežavanje aerodroma Srbija podrazumeva stvaranje integralnog sistema u pružanju zemaljskih usluga na aerodromima Srbije i otvara prostor za razvoj i podizanje kvaliteta usluga kao i bezbednosti.
Takođe, se otvara mogućnost razvoja kako primarne mreže tako i sekundarne mreže aerodroma Srbije. Ovaj sistem bi bio efikasniji, ekonomski opravdan i prepoznatljiv korisnicima iz inostranstva gde je već izvršeno umrežavanje na svim nivoima rada aerodroma.
Kod člana 72, koji kaže – da Direktorat može da prizna dokument koji je stranoj organizaciji izdalo nacionalno nadzorno telo države u kojoj strana organizacija ima sedište ako uslovi pod kojima je dokument iznad nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanje sertifikata o osposobljenosti za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi. Dokument je izdao ili priznao nadležni organ EU. Ovde bi trebalo dodati da treba da postoji bilateralni ugovor o priznavanju zemalja koja je izdala dokument.
Znači, postavlja se pitanje nezavisnosti i uvažavanja drugih proizvodnih sistema, kao što je Rusija, Kina, Amerika. Mi smo unapred potpisali sa EU da prihvatamo sve što potpisuju organi EU. Naravno, da bi sprečili manipulacije potrebno je dati mogućnosti i sklapanja i drugih bilateralnih ugovora sa mogućnošću prepoznavanja akata od strane drugih zemalja.
U članu 107, se kaže – da aerodrom može da se koristi i za međunarodni javni prevoz ako operater aerodroma trajno obezbedi uslove za prelazak državne granice koje propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove. Aerodrome koji se koriste za međunarodni javni prevoz određuje ministar nadležan za poslove saobraćaja. Trebalo bi dodati i koji svojim rešenjem uspostavlja granični prelaz na aerodromu. Znači, otvaranje mogućnosti privrednih i povremenih graničnih prelaza na aerodromima unutar Srbije dalo bi doprinos i impuls povećanja broja letova i na drugim aerodromima u unutrašnjosti.
I, na kraju malo lokal patriotizma, pošto dolazim iz opštine Bor koja ima aerodrom sa svom pratećom infrastrukturom uzletno, sletnom pistom od asfalta koja može da primi težinu tereta od 5.700 kilograma i nosivosti do 27 tona i putnika do 16, trebalo bi izvršiti proširenje i produženje ove staze na 1.700 sa 50 metara i ugraditi instrumentari za noćno sletanje kao i sletanje po svim vremenskim uslovima. U danu za glasanje glasaću za ovaj predlog zakona. Hvala.

 Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, neću govoriti o aerodromu Novi Sad jer to govorim od 1992. godine do današnjeg dana, ništa se nije uradilo, ali idemo na to da se nešto uradi. Govoriću nešto o zakonu i s obzirom da mi je vreme uskraćeno, vrlo kratko ću se obratiti.
Donošenjem ovog zakona treba da se otklone i uoče problemi u primeni, odnosno praksi pojedinih odredbi Zakona o vazdušnom saobraćaju i da se stvore uslovi da bi se popunile pravne praznine. Praksa je pokazala da primena postojećeg Zakona o vazdušnom saobraćaju gde su uočene određene pravne praznine, tako da je potrebno da se detaljnije urede određene oblasti u vazdušnom saobraćaju i to je moguće uraditi donošenjem podzakonskih akata, propisa. U prošlosti to nije bilo moguće jer nije bilo pravnog osnova.
Članom 265. Zakona o vazdušnom saobraćaju Direktorat je bio ovlašćen da donosi propise sadržane u aneksu evropskog zajedničkog vazduhoplovnog područja, sporazum kojim se reguliše određena oblast u vazdušnom saobraćaju i da je drugim članovima zakona sada predviđen drugi donosilac propisa za regulisanje istih oblasti. Bilo je neophodno uskladiti ove oblasti tako da ne postoje druge mogućnosti za rešavanje navedenih pitanja da bi se uradila ova oblast, sem donošenje ovog zakona.
U Republici Srbiji u oblasti vazdušnog saobraćaja uređen je Zakon o vazdušnom saobraćaju koji je stvorio preduslov za sprovođenje nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU što predstavalja jedan od prioriteta u okviru procesa pristupanja EU. Ovim izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju zakonodavac daje objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja zakona i to preko 80 tačaka, izmenama i dopunama ovog zakona. Ja sam uskraćen da govorim o svim tim tačkama koje sam bio odredio, ali moram da pohvalim Ministarstvo što je uložilo veliki trud i rad što je uskladilo propise i zakone o vazdušnom saobraćaju sa evropskim međunarodnim standardima i tako ćemo stati u red svetskih sila u avio prevozu. To je prihvatila i EU. Dakle, i ja ću glasati za ovaj zakon kao i svi članovi SNS. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Toškoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

U skoro svim diskusijama se više govorilo o avio kompaniji Er Srbija, o JAT-u, o aerodromima naše lepe Srbije, nego o suštini zakona, te ću ja dati jedan mali doprinos tom lošem delu, a onda ću se osvrnuti i na sam zakon.
Jasno je da Er Srbija nije tema ovog zakona i jasno je da Er Srbija nije avio kompanija koja radi sa profitom. Jasno je da je nemoguće na ovako siromašnom tržištu raditi sa profitom i to su sve stvari koje su jasne bilo kome ko se imalo bavi ekonomijom. Da li ima opravdanja da se sponzoriše ta kompanija od strane budžeta Srbije, to će stajati na obrazu onih koji to rade. JAT je bio kompanija sa velikim gubicima na koji su bacane velike pare, sa velikim pitanjem da li imamo smisla da opstaje tolike godine. I, nije tačno da je sve vreme, da su ti gubici bili ogromni, ali su postojali. Godine 2003. su gubici bili nekih 200, 300 hiljada evra, ali su ipak bili gubici.
Najava leta Beograd – Njujork, direktnog leta, kao prvi put u istoriji, ili ne znam od Tita naovamo, prvi put je netačno. Samo da podsetim, 2003. godine je kroz aranžman Uzbekistan Elanza i JAT-a bio direktan let Beograd – Njujork. Ukinut je iz nepoznatih razloga 2004. godine, ali to isto nije tema za ovu priču.
Niški aerodrom je verovatno jedini aerodrom koji može da ima ekonomsko opravdanje i neophodan je i kao alternativni aerodrom i Beogradu i Sofiji i Prištini i Skoplju, ali mislim da to nije tema.
Ono što je važno, to je da imamo solidan Predlog zakona, po ovom konceptu. Mi smo uložili 26 amandmana u našoj vekovnoj borbi za srpski jezik, za pravopis, gramatiku, ali i za efikasnost i za oštriju kaznenu politiku.
Mislim da je propušteno ovom prilikom, ali to je više moja preporuka Ministarstvu, ministarki, potpredsednici Vlade, da se možda počne rad na izmeni ovog zakona, koji bi trebalo da obezbedi usaglašavanje sistema upravljanja u vazduhoplovstvu civilnog i vojnog letenja, odnosno letilica.
Mi sada imamo da se ovim zakonom definiše na savremen način ono što se tiče civilnog vazduhoplovstva, ali praktično letenje vojnih vazduhoplova je ostalo u Zakonu o odbrani ili u Zakonu o Vojsci Srbije, što može da izazove probleme koje smo imali, recimo, kao što je bila situacija 13. marta ove godine, onaj „crni petak“.
Šta se desilo tada? Desila se jedna zloupotreba upotrebe vojnog vazduhoplova za nenamenske svrhe, sedmoro mrtvih ljudi i nismo od toga…
(Zoran Babić, s mesta: Tema.)
Sedmoro žrtava je uvek tema. Mi smo posle toga dobili puno galame i malo bilo kakvih ozbiljnih procena šta se tamo desilo i Nova stranka je juče okačila na svoj sajt jedno stručno mišljenje koje na 26 strana objašnjava i tehnički, ali i zakonski šta je sve prekršeno.
U tom izveštaju, pored očigledne krivice državnih institucija i funkcionera, predsednika države kao vrhovnog komandanta, načelnika Generalštaba, komandanta vazduhoplovstva, komandanta eskadrile u čijem sastavu je bio helikopter, ministra odbrane…

Ja vas molim gospodine Živkoviću da se vratite na temu.

Molim vas, pričali su o aerodromima u Boru pa ih niste prekidali. Ja vam pričam o potrebi da se ovim zakonom reše i nesuglasice između vojnog vazduhoplovstva, odnosno korišćenja vazduhoplova u vojne svrhe i civilne.
Pored svih tih potencijalnih krivaca, a to će naravno tužilaštvo da utvrdi, ja se nadam, očigledni su propusti koji su učinjeni i od strane Ministarstva saobraćaja i od strane Direktorata i od strane Agencije za kontrolu letenja. Ja ne prebacujem nikome odgovornost od ovde prisutnih, ali mislim da je sve što se desilo jedna velika opomena koja mora da dovede do toga da se ta oblast uredi na najviši mogući način i da se znaju sve procedure, kao što se lepo znaju za upotrebu civilnih vazduhoplova, da se to isto zna i za upotrebu vojnih. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović.

Od trenutka kada je formirana Er Srbija, Vlada Republike Srbije nije donela nijedan akt kojim subvencioniše i daje bilo kakvu olakšicu iz budžeta Republike Srbije i Er Srbije. Od trenutka kada je formirana Er Srbija, to ponavljam.
Ovo što pominjete oko kaznene politike, potpuno se slažemo, već nekoliko poslanika je pominjalo oštriju kaznenu politiku i mi ćemo to kroz amandmane, verujem ispraviti.
Kada pominje vojno i civilno, ono što je u svim zemljama, ono što je vojno je kroz vojni zakon, ono što je civilno je kroz civilni. Kod nas ne postoji neusklađenost i nema nesuglasica, a dodatno još postoji i uro-kontrola za koju pretpostavljam da znate, služba koja se bavi upravo civilno-vojnom koordinacijom kada govorimo o tim odnosima vojnim i civilnim. Tu ću da stanem zbog toga što ne možete da kažete da Er Srbija je sponzorisana od strane budžeta zato što to pre svega zaista nije tačno. Samo toliko.