Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvažena ministarko i gosti, Predlog zakona koji je danas pred nama donosi zaista dosta novina i aktuelnim i vrlo efikasnim rešenjima stvara zaista tržišne bolje uslove za konkurenciju u polju i u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Pred nama su izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju iz 2010. godine, radi potpunog usaglašavanja sa pravom EU i preporukama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Poseban kvalitet ovog zakonskog predloga jeste što mnogo pažnje posvećuje sigurnosti koja je, složićemo se, i najvažnija i posebno je tretira, što je, čini mi se, kompletan zakon u potpunosti podređen i usmeren u podizanju bezbednosti u avio saobraćaju. Tako se već na samom početku utvrđuje jasna obaveza da se tokom saobraćaja poštuju pravila letenja.
Boljoj bezbednosti, kako i kolega reče, će svakako doprineti i formiranje nacionalnog komiteta za sigurnost u vazduhoplovstvu, koji ima zadatak da stalno prati i predlaže nove mere koje bi mogle da podignu takođe samu sigurnost.
Međutim, glavna stvar jeste to što su povećane nadležnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Za veliki deo propisa preneto je ovlašćenje sa Ministarstva zaduženog za poslove saobraćaja na Direktorat i precizirane su i bolje definisane nadležnosti Ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova i saobraćaja, a sve u cilju podizanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Direktorat sada može da donosi podzakonske akte ako se u praksi pokaže da nešto treba menjati i davanjem ovog ovlašćenja Direktoratu povećava se njegova efikasnost, te se omogućava brza reakcija u potrebnim situacijama.
Direktorat takođe prikuplja podatke posredstvom sistema dobrovoljnog i obavezno prijavljivanja događaja i na taj način vrši monitoring i prati sve ono što se može desiti i, naravno, predlaže kako se takva stanja mogu popraviti. Ja mislim da je ovo izuzetno bitan instrument koji se Direktoratu daje. Ja sam kroz amandmane pokušao da nekakvim mehanizmom nagrade ili pohvale još više poduprem.
Međutim, obzirom da imamo zaštitu informacija i da imamo, praktično, da identitet onog ko prijavljuje događaj treba da ostane skriven, došao sam u koaliziju sa tim pravom i odustaću od tog svog amandmana. U svakom slučaju, ističem da je zaista institut prijavljivanja događaja izuzetno bitan i da se njime zaista može unaprediti bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Novina je što se i ovim zakonom motivišu i ohrabruju lica koja na neki događaj ukažu, pri čemu se retko štiti izvor podataka i garantuje tajnost prikupljenih podataka. Jako je dobro i rešenje kojim se definiše da propise donosi direktor Direktorata, a ne Upravni odbor što je do sada bila praksa. Na ovaj način mi čini se da se još više depolitizuje ova institucija i zaista se omogućava samom direktoru, koji bi trebalo da bude visoki profesionalac, nadam se da jeste i da će biti, da vrlo brzo reaguje u određenim situacijama, što je još jedna od sigurnosnih karika koja je izuzetno dobra i koja obezbeđuje kvalitetnu bezbednost u ovom saobraćaju.
Znamo da su Upravni odbor do sada činili ministri. Međutim, sada će Vlada imenovati članove, i to je još jedna od dobrih novina koja će, takođe, smanjiti politizaciju, povećati profesionalnost i na taj način dovesti do povećanja sigurno bezbednosti u ovom zakonu.
Direktorat ima brojne svoje uloge i brojne svoje funkcije. Pre svega, utvrđuje mrežu ruta vazdušnog puta, kao nadzorno telo, a ne Ministarstvo kao do sada. Propise o traganju za vazduhoplovom i spašavanju lica donosi Direktorat, umesto Ministarstva. Utvrđuje se obaveza da avio-prevoznik obavesti Direktorat ukoliko daje u zakup vazduhoplov sa posadom. Direktorat donosi propise o radnom vremenu, vremenu letenja, letačkim dužnostima, odmoru, smenama, a u skladu sa zakonom. Uvodi se obaveza stranog avio-prevoznika da podnese Direktoratu svoj program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i odobrenje koje poseduje.
Direktorat ima još mnogobrojne stručne nadležnosti i upravo prenošenje odlučivanja na ovo visoko stručno telo, koje će činiti profesionalci, predstavlja glavni mehanizam kojim se obezbeđuju brza i kvalitetna rešenja i podiže bezbednost avio-saobraćaja.
Ja sam se osvrnuo samo na jedan deo zakonskih rešenja koji podižu bezbednost, misleći da je to dovoljno da pokažem koliko je ovaj zakon u celini savremen, koliko će biti efikasan i koliko će, nadam se, obezbediti uslove za razvoj avio-saobraćaja u našoj zemlji.
Međutim, pridružiću se kolegi, pošto dolazim iz zone uticaja koju takođe Lađevci interesuju, odnosno Aerodrom „Morava“. Moram reći da i mi građani Sandžaka široko otvorenih očiju gledamo u ovu rekonstrukciju i očekujemo da što pre bude stavljen u funkciju ovaj saobraćaj. To je izuzetno bitno, ne samo za Kraljevo, već i za Novi Pazar, za celo okruženje, za Rašku, Tutin, Vrnjačku banju, Trstenik, Čačak, Kragujevac i od velike je važnosti. To smo kao stranka i naš lider, ministar Ljajić, je to prepoznao i zaista ulažemo veliki trud da se, unazad možda pet godina, ovaj aerodrom stavi u svoju funkciju i da što pre započne svoj rad.
Kolega je naglasio da će dovršetak autoputa Beograd – Preljina mnogo značiti za Aerodrom „Morava“ ka kome gravitira oko 38 opština i oko milion stanovnika, jer moram reći da se u ovoj zoni, zoni centralne Srbije, i u kraju iz koga dolazim obavlja i realizuje 30% od ukupnog ino-turističkog prometa u Srbiji.
Aerodrom zadovoljava onaj osnovni zahtev da se nalazi na maksimalnih 100 kilometara od velikih turističkih centara, kao što su Zlatibor, Zlatar, Kopaonik, ali i Novi Pazar sa svojim turističkim potencijalima, obzirom da je to mesto gde se sudaraju, susreću i dodiruju dve civilizacije, dve velike kulture, ona bošnjačko-islamska i ova srednjovekovno-srpska, kao i da imamo šta da pokažemo turistima. Turisti pokazuju ogromno interesovanje, kao i naši prijatelji iz Saudijskih i Arapskih Emirata koji su vrlo često kod nas i koji se interesuju da pomognu. Videli ste da su pomogli neke značajne infrastrukturne projekte u Novom Pazaru i mi im se, kao samom premijeru Vučiću, zahvaljujemo, jer je i on mnogo učinio da ovaj kraj bude vidljiviji.
Nama bi mnogo značilo osposobljavanje Aerodroma „Morava“, ne samo za turističko, odnosno putničko letenje i za turizam, gde on ima veliko mesto i potencijal u tom razvoju, već i za kargo letove. Znate da su gradovi, opštine centralne Srbije posebno zainteresovani za ovaj vid transporta i predložili su stvaranje jedne zajedničke kargo zone od 300 do 400 hektara u neposrednoj blizini aerodroma. Tu inicijativu su zatražili načelnici upravnih okruga iz centralne Srbije. S toga, zaista želim da sugerišem da učinite sve da ovaj aerodrom počne da radi što pre.
Napomenula je uvažena ministarka da u Srbiji postoji još aerodroma koji bi mogli da se stave u funkciju i da se iz vojnog prebace u civilan sektor i civilnu funkciju. Jedan od takvih jeste i vojni aerodrom u Sjenici „Dubovo“ koji bi mogao i koji se jedno vreme planirao za civilne letove. On bi takođe mogao da služi za kargo transport sa kojeg bi se transportovala zdrava hrana i drugi proizvodi na tursko tržište i na tržišta arapskog sveta.
Jedan ovakav projekat bio bi jako interesantan i pospešio bi poljoprivrednu proizvodnju na Pešteru i Sjenici, tako i u zlatiborskom i zlatarskom kraju, s obzirom da ovaj deo naše zemlje ima zaista jako lošu infrastrukturu na kojoj se radi, kako bi se ona popravila, ali moram reći, vrlo sporo. Otvaranje i prilagođavanje ovog aerodroma za transport ove robe bio bi zaista jedno dobro rešenje, od izuzetne važnosti za privredu ovog kraja.
U svakom slučaju, mi u SDP smatramo da je zakon jako kvalitetan, da je usvojio sve one preporuke koji je trebao da usvoji i da će biti dobra osnova za razvoj avio-transporta i avio-prevoza u našoj zemlji. S toga, u Danu za glasanje ćemo ovaj zakon zdušno podržati. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Hvala vam na vašem izlaganju, vezano za zakon, i na tome što ćete glasati za izmene i dopune ovog zakona.
Da naglasim ulogu Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji ovim zakonom postaje u potpunosti nezavisno regulatorno telo. To je ono što Vlada želi. Samo jedan podzakonski akt će uraditi Ministarstvo. On će biti vezan za Nacionalni komitet za bezbednost, a sva druga podzakonska akta ima obavezu da uradi Direktorat. Prenosimo nadležnosti i dozvoljavamo da se nezavisno obavlja delatnost.
Još jedna veoma značajna stvar, a to jeste upravo Upravni odbor Direktorata koga više neće činiti ministri. Iz sopstvenog iskustva znam koliko je to neugodna pozicija i mnogo je bolje da članovi Upravnog odbora budu oni ljudi koji su zaista vezani strukom i znanjem za oblast koja se zove vazduhoplovstvo.
Hvala vam što ste to primetili. To je veliki iskorak kada govorimo o izmenama i dopunama zakona.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege.
Slušao sam pažljivo diskusiju mojih prethodnih kolega, a i jednu izjavu gospođe ministarke, koja me je malo začudila, verovatno se radi o lapsusu. Kada je rekla i kada se govorilo o „Lađevcima“, upravo je prethodni poslanik rekao – petogodišnje zalaganje i ministra Ljajića i stavljanje u funkciju aerodroma „Lađevci, koji ima sada mešovitu funkciju civilno-vajnu, ili vojno-civilnu, a onda i prethodnu izjavu gospođe ministarke koja je rekla - ova je Vlada započela taj projekat. Upravo ste to izjavili, da li je ova Vlada, sa predsednikom Vlade Vučićem ili sa prethodnim predsednikom Dačićem, opet nije moguće, to su tri, tri i po godine, ovo je bilo pre pet godina.
Tačno 2009. godine je započet projekat u vreme kada je ministar odbrane u Srbiji bio gospodin Šutanovac. Važno je, i te kako je važno završiti taj projekat, ali podsetiću vas da je za taj projekat bila obezbeđena značajna donacija od 10 miliona evra. Nažalost, ta donacija nije iskorišćena, vraćena je. Mislim da je potrebno da ovi poslanici koji su to pitanje postavili, a i ja sam nameravao da govorim o tome, dobiju to pitanje, pa sam svoje izlaganje početo upravo od te teme da je ne bismo zaboravili i da bismo zaista čuli tu pravu istinu, kada je započet taj projekat. Vrlo je važno da veliki broj, ne tako veliki broj vojno-civilnih aerodroma u Srbiji stavimo u funkciju i putničkog i transporta roba.
To isto važi i za Niški aerodrom koji je opet, upravo zbog ovog podsećanja 2003. godine stavljen u funkciju, posle rekonstrukcije i bombardovanja 1999. godine. I važan projekat „Ponikve“, a to su važni regioni, projekti koji će naravno značiti za sve opštine, evo, od „Lađevaca“ važnih za Kragujevac, važnih za Kraljevo, za Novi Pazar i za Čačak i za najveći broj mesta u tom okruženju od nekih stotinak kilometara, kao i za Niš, Leskovac, Kruševac, ali i turističke destinacije koje su vrlo važne od Kopaonika, Stare Planine, Vlasine i tog dela Srbije.
Mislim da ovaj zakon treba svako da tretira i treba čuti šta su efekti ovog zakona da bismo podstakli razvoj ovih lokalnih aerodroma i sada polazimo od tih lokalnih aerodroma koji su onako kako su „Ponikve“ važne i za Užice i za Zlatibor i za Taru i za prelepe turističke destinacije, vrlo važno pitanje za sve nas. Ali bi bilo važno da ovde govorimo o zaista konkretnim podacima iza kojih ćemo stati i sada i posle godinu dana i za naredno vreme i poštovati sve one koji su nešto uradili. Jer da bi se ovakvi projekti završili potrebno je upravo to poštovanje svih onih koji su učestvovali u prethodnim projektima, a onda i spremnost da se ti projekti nastave u kontinuitetu da završimo na najefikasniji način, bez bilo kakvih sujeta.
Nažalost, kada se radi o „Lađevcima“, ja zaista postavljam pitanje zbog čega nije iskorišćeno 10 miliona evra koji su bili spremni za završetak tog projekta, a mislim da se na taj projekat čeka isuviše duge, jer stoji oprema koja nije iskorišćena i koja je mogla da bude stavljena u funkciju ovog aerodroma.
Da se vratim na ovaj zakon, naravno sve je ovo u vezi sa zakonom, mislim da je važno pitanje o kojem smo govorili i sa vašim saradnicima na Odboru za infrastrukturu, upravo ključno pitanje – zbog čega se donosio ovaj zakon?
Najčešća obrazloženja su upravo ta da je to usklađivanje sa evropskim normama, sa evropskim direktivama i ja mogu da se složim sa tim. Ali polazeći od politike EU u ovoj oblasti, svakako su ključna pitanja evropske politike bezbednost i deregulacija. Tu sam postavio pitanje i mislim da je važno i ovde postaviti to pitanje deregulacije.
Da li je tačno da Evropska komisija ima primedbi na naš ugovor sa „Etihadom“ i na način na koji se upravlja „Er Srbijom“, jer je na taj način prepušteno većinsko upravljanje neevropskoj kompaniji? Kakve će posledice biti po nas ukoliko bude negativnih odluka u vezi sa tom primedbom?
Dalje primedbe su o potencijalnom podsticaju koji nije uobičajen za evropsku praksu, a to je smanjenje aerodromskih taksi za kompaniju „Er Srbija“ od 50%, pa i smanjenje faktura za goriva NIS-a od 50%. Tu se otvara više pitanja, takođe – šta će se desiti ukoliko se i ta primedba prihvati i ukoliko se to smatra ugrožavanjem konkurencije.
Opet ću vas podsetiti i na ne tako davna dešavanja kada je jedan od bivših direktora aerodroma uhapšen i punio naslovne strane zbog toga što je potpisao nepovoljan ugovor sa „Viz Erom“. Jedan od odgovora kolege na Odboru za infrastrukturu je bio i taj da ekskluzivno je pravo poslovodstva Aerodroma „ Beograd, da u skladu sa svojom poslovnom politikom određuje popuste i taj popust nije baš tako uobičajen od 50% i sledeći na tom redu su verovatno „Viz Er“ i „Montenegro ervejz“ ili možda neko drugi.
Dakle, ja se sećam da je upravo Velimir Radosavljević, direktor aerodroma privođen i hapšen zbog 20% popusta za kompaniju „Viz Er“. Tada se takav ugovor smatrao neprihvatljivim i štetnim za državu – 20%. Ovde imamo pravdanja, moguće je da je to logično i moguće je da je to poslovno da u ovom trenutku „Er Srbija“ ima 50% popusta za aerodromske takse, a država Srbija je većinski vlasnik aerodroma i na koji način se država odriče tog nivoa prihoda. Od tih prihoda se može svakako puno uraditi i ona onoj drugoj važnoj stvari, a to je pitanje bezbednosti.
Kao putnici možemo da vidimo i tu se zahvaljujem koleginici Bošnjak koja je to pomenula na Odboru za infrastrukturu, možemo da vidimo to mešanje dolaznih i odlaznih putnika. Možda nekome to ne smeta. Neće smetati u ljudskom smislu, ali kada se radi o bezbednosti, to je zaista problematično i naravno da ovaj zakon to tretira na ozbiljan način, ali očigledno se to u praksi ne sreće.
Dakle, da li bi povećani prihodi Aerodroma Beograd doprineli bržem rešavanju tog bezbednosnog problema i da li bi smo na taj način bili mnogo efikasniji u tom smislu?
Pitanje bezbednosti je isto vrlo važno u ovom donošenju zakona sa jednim značajnim pitanjem za vas, da li smo ovde podlegli komercijalizaciji i prirodnoj želji „Er Srbiji“ za većim prihodima, većom efikasnosti, većom tačnosti u letovima, sa pojednostavljenjem procedura koje ćemo videti u ovom zakonu u transferu prtljaga. Ukoliko grešim vi ćete mi to reći, ali mislim da se upravo iz želje ubrzanog procesa i transfera prtljaga, jer sada Beogradski aerodrom ima većinske prihode od upravo transfernih putnika, želi da se pojednostavi i ubrza procedura, ali da li mi tu gubimo na pitanju bezbednosti i dodatne provere.
Da li smo ispustili jedan korak u toj proveri, sledećoj proveri prtljaga, a opet imajući u vidu i strukturu putnika i način tog transfera i sve većih izazova u bezbednosnom smislu i u svetu i u Evropi i naravno kod nas na našem prostoru. Dakle, izuzetno ozbiljna pitanja da bi smo preko njih prešli površno. Zato su nam potrebni vaši jasni odgovori.
Druga komponenta bezbednosti je svakako pitanje zdravlja. Videli smo koliko zaraznih bolesti prolazi kroz ove prostore i putnika koji svojim mešanjem i nedovoljno efikasnom organizacijom transfera mogu da nanesu štetu i samima sebi, ali i svom okruženju.
Dakle, jedno od važnijih pitanja i naravno da je ono kako je moje kolege interesovalo, stanje aerodroma „Lađevci“ onako kako Užičane i ljude u okolini Užica, Zlatiborskog okruga intesuje „Ponikve“ tako mene posebno interesuje Niški aerodrom.
Imao sam tu sreću da učestvujem 2003. godine u rekonstrukciji i obnavljanju jedne velike rane za Grad Niš, i u bezbednosnom i u ekološkom, ako hoćete i u svakom drugom, infrastrukturnom smislu, jedne herojske obnove tada ljudi koji su tridesetak ne eksplodiranih projektila izvadili do dubine od nekih tridesetak metara, sa ne eksplodiranim punjenjem i pokazali veliko herojstvo i želju da stave to u funkciju građana Niša. Uložili su ogromne rizike, ogromne napore.
Taj nivo aerodroma je podignut na određen nivo tamo 2004. godine kada je otvoren i reći ću vam da je tada bilo direktnih linija „JATA“ i prema Cirihu i prema Frankfurtu i jedno kratko vreme prema Parizu. Dakle, jedina linija koja nije bila profitabilna u tom trenutku.
Nije bilo tada nikakvih donacija iz grada Niša i iz gradske kase. Tačno je da kada smo razgovarali o 2008. godine je išlo stimulisanje i „Montenegro ervejza“ za let prema Cirihu, ali mislim da je vrlo važno reći da je od 2004. godine bilo direktnih linija do Ciriha i Frankfurta koje su bile vrlo profitabilne.
To je sada pitanje spremnosti, to je bilo pitanje spremnosti da li je bilo strpljenja investirati u to tržište jer nikada nije bilo sigurno ukoliko niste obezbeđivali kontinuitet neko vreme da će biti dovoljno putnika. Uvek je najlakši odgovor bio da nemamo odgovor na to, nemamo dovoljno profita od takvih letova. Mislim da je u tom trenutku „JAT“ kao državni sistem imao odgovornost prema čitavoj Srbiji, prema demografiji Srbije i prema svim ovim aerodromima i regionima Srbije da razvija tu vrstu efikasnog saobraćaja da bismo radili i na održanju populacije, ali i podsticaju razvoja i privrede i naravno komunikacije među ljudima, robama i idejama.
Dakle, ja bih voleo i zadovoljan sam da sam čuo da se radi na modernizaciji Niškog aerodroma i nadam se da će uskoro biti gotov i taj proces. Dakle, obezbeđivanje opreme koja će obezbediti i poletanja i sletanja u otežanim meteorološkim uslovima.
Mislim da je vrlo važno posvećeno raditi i poštovati zakon o otvorenom nebu. Nadam se da će, ukoliko „Er Srbija“ nema interesa da leti sa ovih aerodroma, i Niša, i „Ponikva“ i Lađevaca da će lou kost kompanije naći svoj interes i da će povoljna tarifna politika onako kako Beograd vodi ka „Er Srbiji“ tako politika ovih drugih aerodroma ka niskotarifnim avio kompanijama podsticati taj razvoj i letove iz čitavog dela Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospodine Ćiriću.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam na pitanjima koja ste postavili. Ja mislim da nisam ništa propustila. Evo sada ću pokušati da odgovorim na svako od pitanja i dilema koje imate.
Znam da ste o tome razgovarali na odboru, ali zbog građana i zbog vas pitanje koje je vezano za „Er Srbiju“ i kontrolu nad „Er Srbijom“ Evropska komisija jeste pokrenula utvrđivanje, da li se primenjuju odredbe Sporazuma o jedinstvenom vazduhoplovnom području. Prvo, za vašu informaciju, poslednje informacije govore da nismo prekršili nijedan jedini sporazum, nijedan jedini stav.
Drugo pitanje vezano takođe za „Er Srbiju“ tiče se podsticaja, olakšica, kako god ih nazvali koje ste pomenuli. Moram da kažem da je Vlada donela vrlo jasne smernice da se daju podsticaji u zavisnosti i ne samo „Er Srbiji“, nego svakoj kompaniji koja utiče na povećanje broja putnika, obima poslovanja i u tom smislu „Er Srbija“ ima takvu vrstu uz odluku Vlade i ne bih ja to mešala sa stanjem prethodnog, odnosno jednog od direktora protiv kojeg se vodi postupak, da se tako izrazim. Nije ni slično.
Dakle, postoje jasna pravila. Postoji jasna odluka Vlade i ne odnosi se samo u ovom smislu na „Er Srbiju“.
Dalje, ono što mislim da je strašno važno – pitanje bezbednosti, koje ste pomenuli. Mi smo pod stalnom inspekcijom i monitoringom. Dakle, mi ne bismo mogli mnoge stvari da radimo da nismo pod stalnim inspekcijama. Dve su bile inspekcije Evropske konferencije vazduhoplovnih vlasti. Ne postoji nijedna jedina stvar koja je protiv propisa i da ugrožava na bilo koji način bezbednost.
Naravno, te se inspekcije inače stalno nastavljaju. Dve do tri budu godišnje. Prema tome, za sada mi nemamo u tom smislu nikakvih problema. Da li možemo neke stvari da unapredimo? Sve što budemo radili i ovaj zakon jeste u tom smislu, mi ćemo unaprediti da to bude još bolje.
Pomenuli ste Niš, a vratiću se i na Lađevce naravno, i pomenuli ste 2004. godinu. Da je nešto bilo dobro, ne bi bilo prekinuto. Dakle, sasvim je sigurno – zašto bi neko prekinuo na takav način, a to je 2004. godine, sve ugovore koji su pravljeni? Ali, takođe je činjenica da prošle godine jeste napravljen prvi komercijalni ugovor bez bilo kakve vrste subvencija, dotacija grada Niša da bismo mogli zaista da imamo osposobljen Niški aerodrom.
Vi još isto odlično znate, kao što znam i ja, oprema je delom već pripremljena, odnosno već je došla. Na drugom delu opreme se sada trenutno radi i „Vizer“ je prihvatio sve ono oko čega smo se dogovarali i ne samo ugovorom nego vezano za opremu i sletanje i poletanje u uslovima koji su loši. I mi ćemo zaista imate i taj aerodrom budući da Niš jeste vrlo značajan deo, značajan centra kada govorimo i kada posmatramo celu Srbiju.
Mislim da je pred Nišom i ovim aerodromom i naravno lou kost kompanijom koja je prihvatila takav komercijalni ugovor puno mogućnosti koje mi zaista sa ove strane sa stanovišta Vlade možemo samo da pozdravimo i pretpostavljam da u tom smislu i vi to pozdravljate.
Kada pominjete Lađevce, konačno rešavanje statusa, slažem se i u pravu ste, jeste pokrenuto i u prethodnim vladama, ne samo u ovoj Vladi, ali konačno rešavanje statusa zaista verujem da ćemo mi to urediti u ovoj godini. Moramo nekoliko stvari da znamo, nekoliko informacija. Tu je i bivši ministar, pa pretpostavljam da uvek može to da potvrdi.
Koliko sam ja informisana i koliko su me stručnjaci iz institucije informisali, prvo, mnogo toga je moglo da bude već urađeno, a odnosi se pre svega na to da ste napravili terminali a da niste stvorili uslove za sletanje i poletanje, pa da je ta pista bila nedovoljno široka, pa da se trenutno radi na tome. Znači, to su stvari koje su krenule obrnutim redom u odnosu na red koji je bio potreban.
Znači, moglo je da bude brže i moglo je već da bude završeno, mogli smo već sada svi da govorimo o tome da su Lađevci civilno-vojni aerodrom, a ne da još uvek radimo na tome da uspostavimo mogućnosti da on to zaista i bude.
Kada pominjete donaciju i tu moram da pozdravim odluku prethodnih ministara, zašto nisu iskoristili donaciju. Nije to donacija koju ovo ministarstvo nije iskoristilo. Sigurna sam da detalje znate. U pitanju je posao za koji je bio procenjen da vredi 25 miliona, po našoj proceni on nije više bio od 10 miliona i obaveza Srbije da vrati 15 miliona, tako da ne znam baš kako je to moguće.
Naravno, vi ćete me ispraviti i reći da to nije tačno. Ne postoji ta donacija koju Republika Srbija neće iskoristiti ukoliko je to u interesu Republike Srbije.
U svakom slučaju, Aerodrom Lađevci će vrlo uskoro biti civilno-vojni aerodrom i mi ćemo moći da koristimo i on je značajan ne samo za turizam kako smo pominjali ovde, nego upravo za ono što se zove kargo, odnosno za prevoz tereta i verujem da ćemo moći da pored Niša, Beograda pričamo ozbiljno naravno i o Lađevcima. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.    
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika ili Poslovnik. Pomenut sam kao bivši ministar.)
Znam, ali nije dovoljno što neko kaže bivši ministar.
(Dragan Šutanovac, s mesta: To nije tačno.)
Znam gospodine Šutanovac, ali ima još bivših ministara, bivših predsednika Vlade i ostalo.
Nikakav negativni kontekst. Da je bio negativni kontekst ja bih na to reagovao.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pa, ne, ali rekla je nešto…Mislila je na mene.)
Povreda Poslovnika, izvolite.
Dragan Šutanovac.

Gospođo ministarka, uvaženi poslanici, povređen je član 107. Za mene nije poštovano dostojanstvo Narodne skupštine jer ste u nekoliko navrata izgovorili stvari koje nisu istinite.
Znači, u svom izlaganju pre ovoga ste rekli da je ova Vlada, a za potrebu imate stalno da govorite kako je ova Vlada stvoritelj i zemlje i vazduha i vatre i mora, započela konverziju Aerodroma „Morava“, a ja ću da vas podsetim da je izgrađena ta zgrada koju pominjete i koja je najlepša zgrada južno od Beograda izgrađena u poslednje vreme završena u aprilu mesecu 2012. godine, kao i najnoviji toranj za „atr“ je završen.
Ono što govorite kao neistinu a to je mantra koju koristi i Velimir Ilić to je da po ugovoru o donaciji se Srbija na nešto obavezuje. Ja sam voljan ako dozvolite da nam date koji je vaš mejl, pošto se vi novi u tom ministarstvu, ja ću da vam pošaljem taj ugovor. Ja posedujem taj ugovor. Poslaću vam taj ugovor da vi pročitate koje su obaveze onih koji doniraju, osim toga da kontrolišu način trošenja novca što očigledno ovoj Vladi nije odgovaralo. To je suština.
Niste bili na toj poziciji pa ne znate. Inače, taj posao je započet u Vladi Mirka Cvetkovića. Lično sam ga vodio, rukovodio i po planu je bilo da u leto 2013. godine avioni uveliko lete. Inače, da znate, aerodrom je osposobljen i danas da sleću „atr avioni“. Sleteo je „atr“ 2011. godine. Bio sam lično u njemu. Te stvari ako ne znate, pošto ste bili ministarka energetike, loša očigledno pošto su vas premestili na ovo mesto, molim vas pitajte kolege koji sede tu ili pitajte ministra odbrane koji bi to morao da ima u svojoj dokumentaciji.