Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege.
Slušao sam pažljivo diskusiju mojih prethodnih kolega, a i jednu izjavu gospođe ministarke, koja me je malo začudila, verovatno se radi o lapsusu. Kada je rekla i kada se govorilo o „Lađevcima“, upravo je prethodni poslanik rekao – petogodišnje zalaganje i ministra Ljajića i stavljanje u funkciju aerodroma „Lađevci, koji ima sada mešovitu funkciju civilno-vajnu, ili vojno-civilnu, a onda i prethodnu izjavu gospođe ministarke koja je rekla - ova je Vlada započela taj projekat. Upravo ste to izjavili, da li je ova Vlada, sa predsednikom Vlade Vučićem ili sa prethodnim predsednikom Dačićem, opet nije moguće, to su tri, tri i po godine, ovo je bilo pre pet godina.
Tačno 2009. godine je započet projekat u vreme kada je ministar odbrane u Srbiji bio gospodin Šutanovac. Važno je, i te kako je važno završiti taj projekat, ali podsetiću vas da je za taj projekat bila obezbeđena značajna donacija od 10 miliona evra. Nažalost, ta donacija nije iskorišćena, vraćena je. Mislim da je potrebno da ovi poslanici koji su to pitanje postavili, a i ja sam nameravao da govorim o tome, dobiju to pitanje, pa sam svoje izlaganje početo upravo od te teme da je ne bismo zaboravili i da bismo zaista čuli tu pravu istinu, kada je započet taj projekat. Vrlo je važno da veliki broj, ne tako veliki broj vojno-civilnih aerodroma u Srbiji stavimo u funkciju i putničkog i transporta roba.
To isto važi i za Niški aerodrom koji je opet, upravo zbog ovog podsećanja 2003. godine stavljen u funkciju, posle rekonstrukcije i bombardovanja 1999. godine. I važan projekat „Ponikve“, a to su važni regioni, projekti koji će naravno značiti za sve opštine, evo, od „Lađevaca“ važnih za Kragujevac, važnih za Kraljevo, za Novi Pazar i za Čačak i za najveći broj mesta u tom okruženju od nekih stotinak kilometara, kao i za Niš, Leskovac, Kruševac, ali i turističke destinacije koje su vrlo važne od Kopaonika, Stare Planine, Vlasine i tog dela Srbije.
Mislim da ovaj zakon treba svako da tretira i treba čuti šta su efekti ovog zakona da bismo podstakli razvoj ovih lokalnih aerodroma i sada polazimo od tih lokalnih aerodroma koji su onako kako su „Ponikve“ važne i za Užice i za Zlatibor i za Taru i za prelepe turističke destinacije, vrlo važno pitanje za sve nas. Ali bi bilo važno da ovde govorimo o zaista konkretnim podacima iza kojih ćemo stati i sada i posle godinu dana i za naredno vreme i poštovati sve one koji su nešto uradili. Jer da bi se ovakvi projekti završili potrebno je upravo to poštovanje svih onih koji su učestvovali u prethodnim projektima, a onda i spremnost da se ti projekti nastave u kontinuitetu da završimo na najefikasniji način, bez bilo kakvih sujeta.
Nažalost, kada se radi o „Lađevcima“, ja zaista postavljam pitanje zbog čega nije iskorišćeno 10 miliona evra koji su bili spremni za završetak tog projekta, a mislim da se na taj projekat čeka isuviše duge, jer stoji oprema koja nije iskorišćena i koja je mogla da bude stavljena u funkciju ovog aerodroma.
Da se vratim na ovaj zakon, naravno sve je ovo u vezi sa zakonom, mislim da je važno pitanje o kojem smo govorili i sa vašim saradnicima na Odboru za infrastrukturu, upravo ključno pitanje – zbog čega se donosio ovaj zakon?
Najčešća obrazloženja su upravo ta da je to usklađivanje sa evropskim normama, sa evropskim direktivama i ja mogu da se složim sa tim. Ali polazeći od politike EU u ovoj oblasti, svakako su ključna pitanja evropske politike bezbednost i deregulacija. Tu sam postavio pitanje i mislim da je važno i ovde postaviti to pitanje deregulacije.
Da li je tačno da Evropska komisija ima primedbi na naš ugovor sa „Etihadom“ i na način na koji se upravlja „Er Srbijom“, jer je na taj način prepušteno većinsko upravljanje neevropskoj kompaniji? Kakve će posledice biti po nas ukoliko bude negativnih odluka u vezi sa tom primedbom?
Dalje primedbe su o potencijalnom podsticaju koji nije uobičajen za evropsku praksu, a to je smanjenje aerodromskih taksi za kompaniju „Er Srbija“ od 50%, pa i smanjenje faktura za goriva NIS-a od 50%. Tu se otvara više pitanja, takođe – šta će se desiti ukoliko se i ta primedba prihvati i ukoliko se to smatra ugrožavanjem konkurencije.
Opet ću vas podsetiti i na ne tako davna dešavanja kada je jedan od bivših direktora aerodroma uhapšen i punio naslovne strane zbog toga što je potpisao nepovoljan ugovor sa „Viz Erom“. Jedan od odgovora kolege na Odboru za infrastrukturu je bio i taj da ekskluzivno je pravo poslovodstva Aerodroma „ Beograd, da u skladu sa svojom poslovnom politikom određuje popuste i taj popust nije baš tako uobičajen od 50% i sledeći na tom redu su verovatno „Viz Er“ i „Montenegro ervejz“ ili možda neko drugi.
Dakle, ja se sećam da je upravo Velimir Radosavljević, direktor aerodroma privođen i hapšen zbog 20% popusta za kompaniju „Viz Er“. Tada se takav ugovor smatrao neprihvatljivim i štetnim za državu – 20%. Ovde imamo pravdanja, moguće je da je to logično i moguće je da je to poslovno da u ovom trenutku „Er Srbija“ ima 50% popusta za aerodromske takse, a država Srbija je većinski vlasnik aerodroma i na koji način se država odriče tog nivoa prihoda. Od tih prihoda se može svakako puno uraditi i ona onoj drugoj važnoj stvari, a to je pitanje bezbednosti.
Kao putnici možemo da vidimo i tu se zahvaljujem koleginici Bošnjak koja je to pomenula na Odboru za infrastrukturu, možemo da vidimo to mešanje dolaznih i odlaznih putnika. Možda nekome to ne smeta. Neće smetati u ljudskom smislu, ali kada se radi o bezbednosti, to je zaista problematično i naravno da ovaj zakon to tretira na ozbiljan način, ali očigledno se to u praksi ne sreće.
Dakle, da li bi povećani prihodi Aerodroma Beograd doprineli bržem rešavanju tog bezbednosnog problema i da li bi smo na taj način bili mnogo efikasniji u tom smislu?
Pitanje bezbednosti je isto vrlo važno u ovom donošenju zakona sa jednim značajnim pitanjem za vas, da li smo ovde podlegli komercijalizaciji i prirodnoj želji „Er Srbiji“ za većim prihodima, većom efikasnosti, većom tačnosti u letovima, sa pojednostavljenjem procedura koje ćemo videti u ovom zakonu u transferu prtljaga. Ukoliko grešim vi ćete mi to reći, ali mislim da se upravo iz želje ubrzanog procesa i transfera prtljaga, jer sada Beogradski aerodrom ima većinske prihode od upravo transfernih putnika, želi da se pojednostavi i ubrza procedura, ali da li mi tu gubimo na pitanju bezbednosti i dodatne provere.
Da li smo ispustili jedan korak u toj proveri, sledećoj proveri prtljaga, a opet imajući u vidu i strukturu putnika i način tog transfera i sve većih izazova u bezbednosnom smislu i u svetu i u Evropi i naravno kod nas na našem prostoru. Dakle, izuzetno ozbiljna pitanja da bi smo preko njih prešli površno. Zato su nam potrebni vaši jasni odgovori.
Druga komponenta bezbednosti je svakako pitanje zdravlja. Videli smo koliko zaraznih bolesti prolazi kroz ove prostore i putnika koji svojim mešanjem i nedovoljno efikasnom organizacijom transfera mogu da nanesu štetu i samima sebi, ali i svom okruženju.
Dakle, jedno od važnijih pitanja i naravno da je ono kako je moje kolege interesovalo, stanje aerodroma „Lađevci“ onako kako Užičane i ljude u okolini Užica, Zlatiborskog okruga intesuje „Ponikve“ tako mene posebno interesuje Niški aerodrom.
Imao sam tu sreću da učestvujem 2003. godine u rekonstrukciji i obnavljanju jedne velike rane za Grad Niš, i u bezbednosnom i u ekološkom, ako hoćete i u svakom drugom, infrastrukturnom smislu, jedne herojske obnove tada ljudi koji su tridesetak ne eksplodiranih projektila izvadili do dubine od nekih tridesetak metara, sa ne eksplodiranim punjenjem i pokazali veliko herojstvo i želju da stave to u funkciju građana Niša. Uložili su ogromne rizike, ogromne napore.
Taj nivo aerodroma je podignut na određen nivo tamo 2004. godine kada je otvoren i reći ću vam da je tada bilo direktnih linija „JATA“ i prema Cirihu i prema Frankfurtu i jedno kratko vreme prema Parizu. Dakle, jedina linija koja nije bila profitabilna u tom trenutku.
Nije bilo tada nikakvih donacija iz grada Niša i iz gradske kase. Tačno je da kada smo razgovarali o 2008. godine je išlo stimulisanje i „Montenegro ervejza“ za let prema Cirihu, ali mislim da je vrlo važno reći da je od 2004. godine bilo direktnih linija do Ciriha i Frankfurta koje su bile vrlo profitabilne.
To je sada pitanje spremnosti, to je bilo pitanje spremnosti da li je bilo strpljenja investirati u to tržište jer nikada nije bilo sigurno ukoliko niste obezbeđivali kontinuitet neko vreme da će biti dovoljno putnika. Uvek je najlakši odgovor bio da nemamo odgovor na to, nemamo dovoljno profita od takvih letova. Mislim da je u tom trenutku „JAT“ kao državni sistem imao odgovornost prema čitavoj Srbiji, prema demografiji Srbije i prema svim ovim aerodromima i regionima Srbije da razvija tu vrstu efikasnog saobraćaja da bismo radili i na održanju populacije, ali i podsticaju razvoja i privrede i naravno komunikacije među ljudima, robama i idejama.
Dakle, ja bih voleo i zadovoljan sam da sam čuo da se radi na modernizaciji Niškog aerodroma i nadam se da će uskoro biti gotov i taj proces. Dakle, obezbeđivanje opreme koja će obezbediti i poletanja i sletanja u otežanim meteorološkim uslovima.
Mislim da je vrlo važno posvećeno raditi i poštovati zakon o otvorenom nebu. Nadam se da će, ukoliko „Er Srbija“ nema interesa da leti sa ovih aerodroma, i Niša, i „Ponikva“ i Lađevaca da će lou kost kompanije naći svoj interes i da će povoljna tarifna politika onako kako Beograd vodi ka „Er Srbiji“ tako politika ovih drugih aerodroma ka niskotarifnim avio kompanijama podsticati taj razvoj i letove iz čitavog dela Srbije. Hvala vam.