Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Imate tri minuta. Izvolite.

Prvo, smatram da je vrlo nekorektno i maliciozno, to vređa i ugrožava našu spoljnu politiku, jednu zemlju kao što je Uzbekistan, koja je četiri puta veća nego Srbija, na taj način ponižavati kao što je to činio gospodin Babić. Ne znam šta se može desiti na jednom takvom molitvenom doručku da SAD postanu jedina zemlja na svetu i da poslanici mrzitelji svega što je zapadnog postanu obožavaoci SAD-a, njihove kulture, a ponižavaju druge narode koji su nam prijatelji vekovima.
Sa druge strane, kada je u pitanju bespilotna letilica i muva bez glave, kako je moj kolega nazvao, pa to je najbolja slika, nisam se setio, izvinite, za ovu Vladu. Nema bolje bespilotne letilice i muve bez glave, niti bolje poredbe, sem ove Vlade. Pa to je Vlada koja ne zna šta radi ministar, šta radi premijer, šta radi potpredsednik. Tu nema nikakve koordinacije, što se vidi iz rezultata – pad proizvodnje, pad BDP-a, pad svega onoga što bi trebalo u jednoj normalnoj zemlji sa sposobnom vladom da raste. Jedino što nije sporno da raste je stranačko zapošljavanje, pričali smo danas o tome itd.
Dakle, mi smo imali nameru, i još uvek nećemo odustati od toga, da možda podržimo ovaj zakon, ukoliko se prihvate naši amandmani, jer mi se ne ponašamo neodgovorno kao što se ponaša predsednik najveće poslaničke grupe, gospodin Babić. Jer, nije neozbiljno ukoliko ukažemo da su kazne za to što avion leti iznad grada u nedozvoljenom području i da pilot, fizičko lice, vlasnik tog aviona plati kaznu od 25.000 do 150.000 dinara, jer smatramo da to nije nikakva kazna za nekoga ko ima avion.
Znam da gospodin Babić voli da se konsultuje sa svoja dva psihijatra koja sede u poslaničkom klubu, kao što je to malopre rekao, ali ja bih vas molio, naravno, da se više konsultujete sa vrlo kvalitetnim ekonomistima koje imate u vašem poslaničkom klubu, sa pravnicima itd. Manite se psihijatrije i ocenjivanja nastupa pojedinih poslanika. Znate da to neće ovu Skupštinu dovesti nigde, a nažalost ni ovu državu, niti demokratiju o kojoj treba da pričamo.

Zahvaljujem.
Gospodine Veselinoviću, pošto ste me na neki način prozvali, radi istine samo da kažem da je gospodin Babić rekao, citiraću – uz dužno poštovanje Uzbekistanu, i govorio je o partnerstvima kompanija, a ne o odnosima između dve zemlje. Tako da, ono što ste vi sada želeli da insinuirate nije tačno.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Biću jako kratak, gospodine predsedavajući, iako mi nije jasno kako je mogao kolega Veselinović da dobije tri minuta, četiri minuta za repliku. Mislio sam da će govoriti o zakonu.

Gospodine Babiću, izvinjavam se, samo radi informacije, imao je vremena od ovlašćenog tri minuta. Znači, nije bila replika.

Da, ali u ta tri minuta se govori o zakonu, a ne o Vladi, Zoranu Babiću ili o bilo kome.

Da, ali to je manir gospodina Veselinovića. Izvolite.

Mada nemam problem. Ja ću biti jako kratak.
Moju današnju repliku, završnu repliku ću svesti samo u jednu rečenicu. Boris Tadić nije letelica, ali je pao i nikada se više neće podići. Nikada više.

Zahvaljujem.
Gospodine Veselinoviću, vi ste se javili?
(Janko Veselinović, s mesta: Da, replika.)
Replika, ali po kom osnovu?
(Janko Veselinović, s mesta: Na vaše izlaganje.)
Na moje, nemate pravo. Zahvaljujem.
(Janko Veselinović, s mesta: Molim vas, po Poslovniku.)
Po Poslovniku? Na moje izlaganje? Dobro, izvolite.

Reklamiram član 106, 107. i 27. Poslovnika zato što vi sa tog mesta možete da vodite sednicu, a ne da učestvujete u raspravi. Dakle, mogli ste da zatražite reč, da vas zameni, a ne vidim da imate drugog potpredsednika, da vas zameni gospodin Arsić, pa da kažete da je to moj manir, da na taj način razgovaram.
Dakle, ostavite te vaše ocene za vaše unutar stranačke odnose. Uvažavajte narodne poslanike. Za izgovorenu reč svako snosi odgovornost za sebe, a nemojte vi davati ocenu, jer ne bi bilo dobro da mi dajemo ocenu vašu, vašeg načina vođenja sednice i tako dalje, ostavićemo to za neku drugu priliku, gospodine predsedavajući.