Zahvaljujem, kolega Babiću.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika. Izvolite.

Hvala.
Stalno svaljivanje odgovornosti za status da li JAT-a ili Er Srbije na DS je zaista po meni neozbiljno. Ja sam pomenuo 1998. godinu i ovaj ugovor kada ste i vi gospođo ministarka rekli – pa, vaša je odgovornost. Godine 1998. je taj ugovor, podsećam vas, potpisao tadašnji potpredsednik Vlade dr Vojislav Šešelj. U toj Vladi su bili ministri i Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić i Jorgovanka Tabaković, svi su bili u toj Vladi kada se taj ugovor 1998. godine potpisao pred Rambuje. Toga se dobro sećate. Najveći broj vas su tada bili članovi SRS. Evo, mnogi od vas klimaju glavom, tačno.
Godine 1998. je to bio vrlo nepovoljan ugovor za JAT. Na koji način? Ja bih se radovao da Er Srbija reši taj problem i iskoristi taj avans. Ja bih se radovao da se zanovi flota i isporuče ti avioni. Očigledno je da prethodne vlade nisu uspele da na osnovu tog ugovora, a mnogi su rekli da je taj ugovor bio vrlo nepovoljan po nas kao državu i naš javni sistem, nije realizovan, dakle, nisu isporučeni ti avioni.
Mnogo je gubitaka bilo u vezi sa tim i ja ću pohvaliti sve one koji će uspeti da taj ugovor koji je potekao upravo iz te 1998. godine i tada nije bila odgovorna DS, a i vi ste, gospođo ministarka, bili 2000-ih godina i savetnica u kabinetu Labusovom, pa ste imali prilike da uradite ponešto i da eventualno doprinesete realizaciji tog ugovora.
Dakle, niko ovde u ovoj sali nema potpuni alibi i ne može da kaže - ja nisam ni u jednom trenutku nosio odgovornost za realizaciju toga, ali ne možemo da žmurimo pred tim. Optužujemo samo i isključivo DS, jer očigledno da je izvor tog problema u tadašnjoj Vladi 1998. godine, a onda delom i mnogih vas koji sedite u klupama, koji ste imali prilika u tim različitim vladama da zajedno rešavamo taj problem.

Vreme.

Mislim da smo bliže tom rešenju problema kada shvatimo i pođemo sami od sebe i priznamo tamo gde je deo naše odgovornosti, a ne stalno ping pongom bacamo lopticu sa jedne na drugu stranu ove skupštinske sale.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Niko ne svaljuje na nikoga krivicu, nego je vrlo zanimljivo da se za 16 godina ugovor nije realizovao. Tih 16 godina SNS nije bila na vlasti, nego je bila vaša stranka.
Dakle, ugovor će se realizovati. Da je tako nepovoljan kao što vi kažete, onda svakako Er Srbija i njen strateški partner ne bi preuzeli. Oni su ga preuzeli i realizovaće se. Ono što ja mogu da obećam kao ministar resorni jeste da kada se ugovor bude realizovao, Skupština, parlament i svi poslanici će dobiti izveštaj o tome kako i na koji način se realizovao i šta je od aviona došlo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Neprimereno je govoriti o nekome ko nije tu, a u parlamentu nije poslanička grupa SRS. Uostalom, nije vam ni smetalo kada ste sa njima pravili koaliciju u Beogradu, pa ste ih uveli pre nekoliko godina u vreme gradonačelnikovanja gospodina Đilasa u upravne i nadzorne odbore javnih preduzeća.
S druge strane, za te vlade do 1990. godine, odnosno do 2000. godine, mnogo veću odgovornost snose ljudi sa kojima ste pravili vladu, takođe. Ali, tada ste pravili pomirenje, tad ste igrali basket sa njima. Tad je bilo odlično, zato što vam neko treba i kada vam treba, onda je najbolji na svetu i kada vam ne treba naravno da je najgori na svetu. Na taj način se partneri na duge staze ne prave, ali to više govori o vama, nego što govori o nama.
Naravno da SNS ne beži od odgovornosti. Imamo odgovornost, imamo odgovornost zato što je Er Srbija po broju putnika u odnosu na 220.000, koliko je prevezeno 2013. godine, o prvom kvartalu pričam, na 359.000 u prvom kvartalu 2014. godine, pa do 453.000 u prvom kvartalu 2015. godine. Taj rast broja putnika naša je odgovornost, gospodine Ćiriću. Broj destinacija – 25 destinacija u 2013. godini, 31 destinacija u 2014. godini, 35 destinacija u 3015. godini. Povećanje broja destinacija – naša odgovornost, odgovornost SNS i ove Vlade i gospođe Mihajlović za takve odlične rezultate.
Preneta težina robe u tonama, gospodine Ćiriću, u prvom kvartalu 2013. godine 359 tona, 2014. godine 542 tone, 2015. godine 875 tona u prvom kvartalu 2015. godine. Po svim pokazateljima, rast i prihoda i broja putnika i destinacija i prevezene robe, e, to je odgovornost, gospodine Ćiriću, SNS.

Zahvaljujem.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Gospodine Ćiriću, gospodin Babić je samo pričao o rezultatima.
(Goran Ćirić, s mesta: Pomenuo je moje prezime više puta.)
Pa šta ako je pomenuo?
Nekome je to smešno. Da vas podsetim da je uslov za repliku ne samo spominjanje imena i prezimena. Gospodin Babić je pričao o rezultatima Er Srbije. Šta je uvredljivo tu prema gospodinu Ćiriću i njegovoj poslaničkoj grupi? Imao je repliku.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa svojim saradnicima, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig.
Inače, zakonom i izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju vrši se preciziranje i pojedino uvođenje novih termina i pojašnjavanje starih izraza, kao i usaglašavanje regulisanja vazdušnog saobraćaja sa propisima zemalja u regionu, odnosno u skladu sa propisima EU. Sveobuhvatno se menja zakon iz 2012. godine.
Naime, u ovom zakonu reguliše se zanimanje i opis zanimanja vazduhoplovnog operatera kao jednog od osnovnih karika u lancu bezbednog funkcionisanja vazdušnog saobraćaja, pa tako i vazduhoplovni operater mora da poseduje sertifikat koji mu izdaje Direktorat vazdušnog saobraćaja, a predviđeni su i posebni uslovi za sticanje takvog sertifikata, što je od ključne važnosti za bezbednost celokupnog vazdušnog saobraćaja.
Ovim zakonom regulisano je i postojanje i funkcija aerodroma, te je predviđeno kakvi aerodromi mogu da postoje i u kojim slučajevima i u koje svrhe se mogu koristiti vojni, civilni ili mešoviti aerodromi, a takođe je regulisano i da svaki od aerodroma mora da poseduje poseban sertifikat koji bi garantovao bezbednost vazduhoplova i samih putnika.
Jugoistočna Srbija poseduje bogatu istoriju vazduhoplovnog saobraćaja, jer pored aerodroma u Nišu „Konstantin Veliki“, postojao je i aerodrom u Svrljigu u selu Merdželat, koji je napravljen 1931. godine i bio je do 1945. godine, a na tom mestu u Merdželatu Grudobran je 1936. godine organizovan i prvi aeromiting. Evo, ja imam i letak koji je tada deljen žiteljima svrljiške opštine i zbog toga sam se javio povodom ove tačke, zato što želim da kažem da je Svrljig u periodu do 1945. godine imao i svoj aerodrom.
Vratiću se na Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, zato što je to nešto što je najbitnije za jugoistočnu Srbiju. Inače, Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu služi i kao alternativni aerodrom aerodromima u Beogradu, Ohridu, Podgorici itd.
Tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine pista aerodroma u Nišu pogođena je 57 puta i u potpunosti je uništeno 11% asfalta. Nakon rata aerodrom je bio van upotrebe nekoliko godina. Godine 2003. norveško ministarstvo spoljnih poslova uložilo je velika sredstva u rekonstrukciju aerodroma i aerodrom je otvoren 12. oktobra 2003. godine i dobio je ime Aerodrom „Konstantin Veliki“.
Inače, ono što je bitno za aerodrom „Konstantin Veliki“ jeste i to što je prvi srpski vojni avion poleteo iz Niša iz Trupanskih polja. Vazduhoplov je poleteo 1912. godine, a iste godine 24. decembra je Radomir Putnik potpisao rešenje gde je Niš postao centar vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane tadašnje Kraljevine Srbije. Zato je „Konstantin Veliki“, odnosno niški aerodrom, veoma bitan za sve nas koji živimo u tom delu naše Srbije.
Ono što je još bitno za naš aerodrom u Nišu, slobodno mogu da kažem, jer dolazim iz Svrljiga, to je opština pored Niša, jeste to što je niški aerodrom „Konstantin Veliki“ vrlo bitan zbog toga što je napravljen sporazum između Vlade Republike Srbije i ruske Vlade za srpsko-ruski humanitarni centar koji je veoma bitan za ceo region, ne samo Srbije, već i van granica Srbije. Možemo se setiti 2007. godine kada smo imali katastrofalne požare u celoj Srbiji, a posebno u tom delu jugoistočne Srbije, kada su dolazili veliki avioni, ruski avioni koji su učestvovali u gašenju požara. Setimo se i prošle 2014. godine kada su na niški aerodrom dolazili ruski avioni koji su učestvovali u pomoći i zbrinjavanju ljudi koji su bili oštećeni od poplava kod nas u Srbiji, a i u Bosni i Hercegovini.
Inače, još neke stvari želim da kažem o niškom aerodromu, baš zbog toga što je vrlo bitno za nas, krajem juna ove godine će krenuti redovni avio saobraćaj mađarske avio kompanije „Wizz Air“ iz Niša, i to za Bazel i Malme pet puta nedeljno. Ovo je najvažniji ugovor, što se tiče niškog aerodroma, unazad 30 godina, jer je to prvi komercijalni ugovor.
Zašto je ovaj ugovor toliko važan za niški aerodrom? Zato što znamo da je u periodu od 2010. do 2013. godine iz budžeta Grada Niša, moramo da kažemo, izbačeno više od tri miliona evra za subvencije italijanskom „Wind Jet“ i crnogorskom „Montenegro ervejz“ koji su sa ovolikim para uspeli da prevezu 30.000 putnika za godinu dana. U istom vremenskom periodu, Grad Niš je direktno subvencionisao Javno preduzeće aerodrom Niš sa dva miliona evra. To nije kraj. Aerodrom „Nikola Tesla“ je više puta uplaćivao i uplatio ukupno 2,3 miliona evra za razvoj vazdušnog saobraćaja u Nišu.
Dakle, od 2010. do 2013. godine sa raznih nivoa vlasti je u razvoj vazdušnog saobraćaja u Nišu, avio kompanija i aerodrom u Nišu, uplaćeno je fantastičnih 7,3 miliona evra. Da stvar bude gora, po smeni rukovodstva aerodroma Niš, zatečen je dug blizu milion evra. Zato je važan komercijalni ugovor sa „Wizz Air“, a o kome je malopre govorila i potpredsednica Vlade, gospođa Zorana Mihajlović.
Ovom prilikom želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja, a naročiti ministarki i potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović za nesebičnu podršku u rešavanju svih zatečenih problema na aerodromu u Nišu. Zahvaljujući Strategiji razvoja vazdušnog saobraćaja ovog ministarstva, aerodrom u Nišu se trenutno oprema sa najsavremenijom opremom za sletanje aviona i do kraja sledeće godine će ova oprema biti u punoj funkciji. Vrednost ove investicije višemilionska. Podršku naporima rukovodstva aerodroma Niš i svim zaposlenim u ovom preduzeću daje i aerodrom „Nikola Tesla“ koji je u više navrata u poslednjih godinu dana donirao preko potrebnu opremu sa specijalnim vozilima za održavanje piste i aviona.
Poslanik sam iz nerazvijene opštine Svrljig i aerodrom u Nišu je naš aerodrom i naša razvojna šansa. Takođe je i razvojna šansa opštine Svrljig, opštine Knjaževac, opštine Gadžin Han, opštine Bela Palanka, opštine Babušnica, Zaječara i celog dela jugoistočne Srbije. Zbog toga želim, kao čovek koji dolazi iz jedne siromašne opštine, da svi poslanici glasaju za ovaj naš zakon, zakon kojim ćemo sutra omogućiti da aerodrom u Nišu, a i ostali aerodromi budu u funkciji. Na taj način imamo velike šanse da poboljšamo i poljoprivrednu proizvodnju i turizam, jer svi znamo da je od aerodrom u Nišu do Babinog Zuba 60 kilometara. Zbog toga moramo još više da ulažemo u niški aerodrom, jer na taj način pomažemo i razvoj poljoprivrede, razvoj turizma i celokupni razvoj jugoistočne Srbije. To važi i za ostale aerodrome.
Još jednom, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, ja ću glasati za ovaj zakon punim srcem, jer sam siguran da će se ovim zakonom omogućiti da aerodrom u Nišu bolje funkcioniše, da zapošljava ljude, da ljudi putuju po svetu, a i da dolaze kod nas.