Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, više puta danas smo čuli da vazdušni saobraćaj zaista jeste taj tip saobraćaja koji je dostigao najviši nivo, kada je u pitanju usaglašenost sa propisima EU i kao što je uvažena ministarka rekla, što se vazdušnog saobraćaja tiče i propisa vezanog za njega, mi smo već u EU.
U vazduhoplovstvu su prisutne stalne promene – promene unapređenja tehnike, promene postupanja sa robom i putnicima, promene postupanja odnosno rada sa opasnim materijama, zato su vrlo česte i neophodne promene zakona.
Osnovni razlog za izmenu i dopunu ovog zakona jeste pre svega usaglašavanje sa standardima i praksom međunarodnog odnosno civilnog vazduhoplovstva, usaglašavanje sa propisima EU, otklanjanje uočenih problema koje je imao Zakon iz 2010. godine i otklanjanje tih problema novim odredbama i detaljnije uređenje određenih oblasti.
Neko kritikuje što je ovoliko detaljno, a ja bih se složila da je ta detaljnost neophodna, upravo zato što će naknadno podzakonska akta preuzeti Direktorat na sebe i ovo će biti jasni okviri za ta podzakonska akta.
Ako uzmemo u obzir da smo prethodne dve sedmice usvojili dva sporazuma vezana za vazdušni saobraćaj, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Kinom, onda možemo definitivno da kažem da je ovo izuzetno bitna oblast u našoj zemlji.
Ove izmene će obezbediti i efikasnost i veću bezbednost vazdušnog saobraćaja. Većoj efikasnosti će definitivno doprineti upravo ono što smo rekli, da će se donošenje podzakonskih akata spustiti na Direktorat civilnog vazduhoplovstva, odnosno u smislu donošenja propisa, priznavanje sertifikata, donošenje nekih odredbi ograničenja.
U cilju povećanja bezbednosti, osnivaju se dva nova instituta – nacionalni komitet za sigurnost i nacionalni program za sigurnost u vazduhoplovstvu. Dakle, definisana su strožija pravila letenja i pojačane su preventivne mere sistemom prijavljivanja nepravilnosti i zaštita onih koji prijavljuju te nepravilnosti.
Takođe, obezbediće se bolji uslovi i za osobe sa invaliditetom i vodiće se računa, ono što je jako bitno, i o zaštiti životne sredine, na taj način što ukoliko bude prekoračenja, ukoliko dođe do prekoračenja graničnih vrednosti emisija, štetnih gasova ili buke, nadležno ministarstvo će upozoriti i dati predlog, a Direktorat će doneti odluku o ograničenju tog leta.
Zakon je sada jasan, jasno definisan. Znači, podzakonska akta su spuštena na nivo Direktorata, a posebno su značajne izmene vezane za aerodrome. Posebno su značajne za nas, kojima su bitne te izmene, jer i u našim gradovima postoje aerodromi koje bi trebalo oživeti. Dakle, radi se o izmenama vezanim za aerodrome, koje će upravo pomoći otvaranje ovih novih aerodroma i formiranje budućeg javnog preduzeća „Aerodromi Srbije“. Buduće preduzeće „Aerodromi Srbije“ trebalo bi da objedini sve ove aerodrome i da podjednako upravljaju njihovom infrastrukturom i njihovim uslugama.
Ova Vlada i ministarstvo definitivno su se pokazali kao dobri menadžeri u ovoj oblasti. Sve pohvale za to. „Er Srbija“ o kojoj smo slušali do sada, definitivno je potvrda u tom uspehu.
U tom smislu i nas Užičane zanima da li će naš Aerodrom „Ponikva“ biti deo ovog javnog preduzeća „Aerodromi Srbije“? Ovo je aerodrom koji je nekada bio za vojne namene. Prenet je 2011. godine u vlasništvo grada Užica. U oktobru, tačne 5. oktobra otvoren je za civilne letove. Nalazi se samo 18 kilometara od Užica. Istina, infrastruktura do našeg aerodroma nije baš najpovoljnija, ali ukoliko bi on oživeo, verovatno bismo radili i u tom pravcu.
Dakle, 25 kilometara od Zlatibora, 14 kilometara od Tare, upravo je to što pokazuje značaj ovog aerodroma. Površina je velika, 565 hektara. Poletno-sletna staza je dužine 3.100 metara, 45 metara je široka. Nažalost, danas nije u upotrebi u ovoj dužini. Posle bombardovanja rekonstruisano je samo oko 2.212. metara i 30 metara širine i vrlo je karakterističan zbog svoje nadmorske visine od 900 metara. Neki osporavaju, neki kažu da je to povoljno. Naravno, struka kaže poslednju svoju reč.
U toku 2013. godine je izvršeno razminiranje na površini oko poletno-sletne staze, odnosno oko piste u površini od oko 1,2 kvadratnih metara.
Takođe, pre nekoliko dana, možda mesec dana, uređen je i Plan generalne regulacije koji bi trebalo da narednih dana bude usvojen od strane grada Užica i od strane opštine Bajina Bašta jer se ovaj kompleks prostire na ove dve, odnosno grada i opštine i to bi trebalo u narednom periodu da bude usvojeno kako bi se mogli izdavati regularno dozvole.
Takođe, veliku podršku otvaranju i do sada je dao Direktorat civilnog vazduhoplovstva naše Republike Srbije. Nažalost, na aerodrom trenutno mogu samo da slete manji avioni koji imaju 10 do 12 mesta. Tehnički aerodrom može da prihvati i veće avione, ali nemamo opremu da primimo robu i putnike i to je ono u kom smislu bi trebalo ići dalje, ali tu definitivno grad Užice ne može sam. Tako da se nadamo tom osnivanju javnog preduzeća jer smo onda sigurni u vašim rukama i tu jedino imamo šansu.
Još bih samo želela da kažem da u toku 2014. i 2015. godine dobijena su određena sredstva. Dobio je ovaj aerodrom određene donacije u smislu svetlosnih sistema za sletanje i vidljivost noću, donaciju Aerodroma „Nikola Tesla“ i ja se u ime grada Užica zahvaljujem na tome, ogradu u dužini od dva i po kilometra, dostavno vozilo, radio stanice, dva kompjutera sa kompletnom opremom.
Zatim, donacija Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije u novčanom iznosu od 8,8 miliona dinara, koja je trebala da bude i biće upotrebljena za izradu glavnog projekta, za ispitivanje nosivosti poletno-sletne staze i za, naravno, usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih.
Aerodromski kompleks je podeljen na dve zone i to bi bilo nešto poslednje što bih ja želela da istaknem. Prava zona je direktno vezana za poletno-sletnu stazu i za vazdušni saobraćaj. To je 200 do 250 hektara i tu bi trebalo uložiti zaštitnu ogradu, sanaciju preostalih oko 800 metara piste kako bi mogli i veći avioni da sleću i da se izradi putnički terminal.
U tom smislu, investitorima sutra bi možda moglo biti zanimljivo ulaganje i upravljanje ovim delom aerodroma, a možda bi bilo interesantnije i ovaj drugi deo. To je ovaj ostatak gde se može ponuditi ulaganje investitorima. To je 300 do 350 hektara površine koja nije direktno vezana za vazdušni saobraćaj, ali može da obezbedi ostali program koji bi mogao da doprinese razvoj ovog vazdušnog saobraćaja.
Na primer, to bi bilo ulaganje u industriju, koja se oslanja na vazdušni saobraćaj. Kao što smo pominjali, odnosno slušali smo da postoji mogućnost za otvaranje fabrike delova za avione. Ovde bi moglo na ovom prostoru direktno uz pistu da se otvori ovakvo jedno postrojenje, odnosno pogon.
Zatim, ulaganje u neki novi turistički sadržaj, neko novo otvaranje turističkih kompleksa, golf terena, auto-trke. To kod nas još nije zaživelo. Znači, moglo bi da bude kao potencijal. Naravno, i razvoj turizma ovoga kraja, kao što sam već pomenula bliske centre Zlatibor, Tara, Mokra Gora i sve ostalo.
Ono što bi još želela da kažem, pored turističkog razvoja, mi definitivno možemo sa ovim aerodromom dobiti i poljoprivredni razvoj, jer mi smo veliki proizvođači malina i krompira, pa u tom smislu avio-saobraćaj bi mogao da doprinese i bržem transportu ovih proizvoda.
Sigurni smo da Vlada i ovo ministarstvo nadležno neće propustiti šansu da uloži i u ove male aerodrome, jer definitivno se pokazalo da svaki uloženi dinar u ovakve investiciju se višestruko vraća, jer Srbija je definitivno primer tome.
Puno vam se zahvaljujem na svemu što ste učinili za grad Užice i za naše „Ponikve“ i velika podrška novom zakonu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vama na svemu što ste rekli.
Šta mnogo da dodam oko „Ponikve“, sve ste objasnili. Ali, ono što jeste važno, to je upravo onako kako ste rekli, „Ponikve“ je dobila određenu donaciju od Direktorata upravo da bi obučila kadrove, da bi povećala nivo bezbednosti, što je jako važno za budućnost. Ono što je trenutni problem, kada govorimo o „Ponikvama“, jesu pristupne saobraćajnice. To je važno za svaki aerodrom, pa i za taj. To je ono na čemu treba dalje da radimo.
Pominjali ste, naravno, dve opštine koje su nadležne, s tim što je koordinator i glavna opština, odnosno grad koji će na tome raditi, pre svega Užice. Ono što je još važno, to je da će Užice, odnosno da će Aerodrom „Ponikve“ svakako biti deo Privrednog društva „Aerodromi Srbije“ i to će omogućiti. A zašto sve to radimo? Upravo da bi pokušali da razvijemo što više turizam.
Tako da, hvala vam što ste to primetili i što ste o tome pričali, a ove izmene i dopune zakona upravo treba da nam pomognu da mali aerodromi, sa manje troškova mogu u stvari da funkcionišu. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Reč ima šef poslaničke grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović.
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospođo potpredsednice Vlade, uvažene kolege, zakon o kojem danas raspravljamo jeste zakon koji se u velikoj meri oslanja na regulative EU i deo je našeg ukupnog zakonskog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Samim tim predstavlja i jedan civilizacijski, pravni i društveni iskorak koji naša Republika preduzima u našem procesu uključenja u EU u nekoj budućnosti.
U svakom slučaju, taj deo i taj segment koji se odnosi na stručnu obradu ovoga predloga zakona koji smo pogledali zaista je urađen na jedna dobar način, zato što se vidi da su ljudi iz struke zaista pisali i tu zaista, ponovo kažem, postoji veliki broj odredbi koji vrlo detaljno regulišu ovu oblast. Naravno da tu ima i određenih, po nama, nedostataka na koje ću ja pokušati kratko da ukažem.
Prvi nedostatak, po nama, je u tome što suštinski mi mnoge zakone usvajamo koji jesu u skladu sa tekovinama EU, a u praksi se ne primenjuju. Nikada do sada nismo imali neki sveobuhvatni izveštaj Vlade da čujemo kako taj proces ide u Republici Srbiji.
Takođe, ono što smo odmah primetili, a i druge kolege su o tome govorile, da su ove kaznene odredbe u samom zakonu jako male, često uvredljive i rekao bih potpuno nerealne, a pogotovo za ljude koji su avio prevoznici. Dakle, ovako male kaznene odredbe i ove kazne od nekoliko desetina hiljada dinara su, nadam se, ministarka, da se slažete, zaista neadekvatne.
Čak, što sam čuo, neki ljudi se šale ovde, i što ima veze sa vašim resorom, mada ne mislim da ste vi direktno odgovorni za sve to, odmah da se ogradim, da su nam pruge i putevi toliko loši, da nam preostaje samo vazdušni saobraćaj. Da bi došli do tog vazdušnog saobraćaja, moramo nešto reći i oko naših aerodroma, o kojima su do sada neke kolege ovde vrlo nadahnuto govorile, naravno, u formi futura i u formi – uradićemo, biće gotovo, završićemo, što jeste moj predlog da uđe kao ustavna odredba u buduće promene Ustava, vezano za vašu vlast, jer osim rečenica koje počinju sa: „uradićemo“, „napravićemo“, „završićemo“, vi nikakvog drugog rezultata, na žalost građana Srbije, nemate.
Tako da, sva ta priča i hvalospevi o „Er Srbiji“, koja jeste povećala broj putnika, jeste povećala broj destinacija i jeste kompanija koja uspešno posluje, to su činjenice, to stavljam sa strane i to neće biti predmet moje kritike, ali svakako će biti predmet kritike to da mi pored aerodroma Beograda imamo tri potencijalna aerodroma u centralnoj Srbiji koji suštinski nijedan nije u funkciji. Niko od njih ne obavlja poslove kako je to prvobitno bilo planirano. Neki od tih projekata su početi davno, devedesetih, osamdesetih, sedamdesetih godina, a neki su početi 2008/2009. godine, poput Aerodroma „Ponikve“, tj. Aerodroma „Morava“, da budem precizan. Međutim, tu se i dalje ništa ne dešava.
Mislim da nije korektno reći da ste vi počeli taj projekat, pa ćete ga i završiti. Ponovo taj futur – vi ćete to završiti. Međutim, za ove tri godine, koliko ste na vlasti, tu se malo šta uradilo. Štaviše, mnogi od tih projekata su zaustavljeni. Za neke od tih aerodroma su i donacije koje smo dobili vraćene. Dakle, to je istina.
Što se tiče „Er Srbije“, to je posebna priča kojom će se jednog dana neku u budućnosti baviti, kada se svi ugovori otkriju koje ste zaključivali kao vlast, kada se vidi šta se sve krije iza tog divnog pokrivača koji se zove krovni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ono što se već sada zna, to je to da „Er Srbija“ ne plaća u punom iznosu ni aerodromske takse, ni gorivo, da imaju potpuno subvencionisane cene na 50%, da su zbog toga favorizovani na tom tržištu i da je to razlog zašto ostvaruju prihod. Takođe je i jedan od jako značajnih razloga da su građani Srbije platili dugove JAT-a i da mi pokrivamo svake godine iz budžetskih izdvajanja ono što oni naprave u negativnom saldu. To su činjenice. Ko je tome kriv, zašto je to tako, videće se jednog dana.
Dakle, pre nego što krenete da pričate o hiljadama putnika, odgovorite nam na ovo. Ne vi lično, ministarka, nego ovi, ne znam dal su sa vaše strane ili nisu, to sad nije jasno.
Ono što me je jako zaintrigiralo odmah na početku u članu 4, moram da kažem, može se čak reći u jednoj poluozbiljnoj formi. Dakle, u članu 4. se kaže – naziv člana i član 13. se menjaju i glase: „Zabranjene, uslovno zabranjene i opasne zone“. To su zabranjene zone leta i, poštovani građani i poštovani narodni poslanici, mislim da bi ovde bilo korektno da se stvari malo više definišu u jednom delu Republike Srbije koji se odnosi na deo Šumadije koji se zove Bajčetina. Znači, mislim da ste ovde morali i dužni bili predsedniku da ovu stvar malo detaljnije regulišete, oko zabranjenih ili opasnih zona leta, a znamo da Bajčetina to jeste. Mogli ste to zakonski sada preciznije da postavite, a ne da o tome odlučuju Direktorat i ostala tela.
Član 133. - aerodromske naknade su oslobođeni domaći i državni vazduhoplovi na letovima posebne namene i operator aerodroma određuje visinu aerodromske naknade na način kojim se neće diskriminisati pojedini korisnici aerodroma. Namerno sam pročitao član 133. kao pisanu potvrdu onoga što nažalost nemamo u praksi, baš po pitanju „Er Srbije“ kao prevoznika. Po pitanju „Vizera“, to znamo kako se završilo. Onaj bivši direktor je pravio sa njima dogovor. Ministarka, mislim da vam je jedan od mojih kolega upravo o tome pričao, neću da se ponavljam. Čovek je dao mogućnost za smanjenje taksi i čovek otišao u zatvor, a ovde vidite da može. To je nekonzistentnost, broj 28.
Član 53. i član 189. menja se i glasi – zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog osoblja iz člana 188. stav 1. utvrđuje se zdravstvenim pregledima koje obavljaju lekari iz zdravstvene ustanove, to je u redu, ovlašćeni lekari i ovlašćene zdravstvene ustanove obavljaju zdravstvene preglede, vrše ocenu zdravstvene sposobnosti i izdaju lekarska uverenja pod uslovima koje propisuje Direktorat.
Sad, znajući da imamo i da smo imali nedavno tu nesreću, ne mi, nego uopšte ceo svet na Alpima, i da se tu došlo do toga da taj čovek nije imao adekvatno zdravstveno uverenje, tj. da je doneo neko uverenje i da cela Evropa sada kroz svoje regulative tu stvar precizira, neću da kažem zaoštrava, nego precizira, mislim da možda u članu 53. ovog Predloga je možda ministarka bilo potrebno staviti da Direktorat nema baš ovlašćenje da samostalno kroz svoje pravilnike, ili kako već, određuje tu stvar, nego da piše u zakonu šta konkretno na zdravstvenom pregledu mora da se prođe u okviru zdravstvene ustanove. To je predlog, ne morate da se složite.
Ova formulacija kako stoji je u redu po meni, samo smatram da je treba dopuniti pa reći – šta će u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi, Zdravstvenom vazduhoplovnom centru osoba po pitanju, dakle, članovi osoblja morati da završe kao pregled na pozitivan način. Rokovi postoje, sve postoji i nemam ništa protiv, samo mislim da, neću da koristim reč trend, ali u senci nedavnih užasnih događaja na nebu iznad Evrope mislim da bi ova stvar bila veoma korisna.
Sada, ono što mi se takođe ne sviđa, to je za postupanje po zahtevu za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti plaća se taksa Direktoratu. Mislim da je to nepotrebno, ne razumem zašto mora da se plaća taksa Direktoratu koji, inače, dobra sredstva prihoduje. To građani znaju, ako ništa po platama ljudi koji su tamo.
Član 199a - trajanje smena u toku radnog dana, trajanje neprekidnog rada i dužina dnevnog odmora kontrolora letenja određuje se propisom Direktorata. Takođe, razumem sve, razumem kakva je praksa bila do sada, ali baš zato smatram da je to trebalo da se precizira u samom zakonskom tekstu. To je što se tiče toga.
Naravno, neću više uzurpirati vreme. Zamoliću ministarku ako može da odgovori na neka od ovih pitanja i predloge koje smo u tom smislu dali, naravno, sa željom da Srbija bude, ne samo regionalni lider u transportu robe i putnika, da Srbija ne bude samo regionalni, već evropski lider u avio saobraćaju i da Srbija kroz ovaj Predlog zakona pokuša da izbegne situaciju koja se kroz tekst zakona nameće, plašim se, a to je da se teret, tj. prtljag tranzitnih putnika na slabiji način kontroliše, kako je sada predviđeno, u odnosu na ono kako je bilo ranije. Možda sam ja laik, u stvari ne možda, nego jesam, ali smatram da bi bilo korektno to da objasnite, jer ovo ide direktno na ruku „Etihadu“, tj. njima, zato što žele preko Surčina, kao što i rade, da mahom vrše tranzitni saobraćaj za aerodrome u zapadnoj Evropi. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Stefanoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Nekoliko stvari za koje mi se čini da se kolege nisu dobro informisale, pošto niste bili tu kada smo pričali i kada smo o tome raspravljali.
Pre svega, kada govorimo o primeni zakona i kada govorimo o inspekcijama i načinu primene zakona, moram da priznam, i ponavljam još jednom, ako jedna inspekcija radi dobro svoj posao i ako je vrlo obučena i stručna, to je upravo inspekcija Direktorata civilnog vazduhoplovstva. U tom smislu ne bi ni mogli da imamo sve što imamo u smislu raznih potvrda svih evropskih institucija da nemamo takav inspektorat, to budite sigurni. Ne bismo mogli da dobijemo ni kategoriju 1 i da imamo takav nivo bezbednosti i da sada govorimo o direktnim letovima u SAD da nemamo takav inspektorat u Direktoratu. Moram da vas razuverim, to je jedna oblast koja je zaista dobro u tom smislu uređena.
Ono što bih ja posebno ovde da naglasim, rekli ste da su projekti stali i rekli ste da ti aerodromi ne funkcionišu i rekli ste da smo zaustavili neke stvari, a meni se čini da je upravo drugačije. Mnogo više su se ministri u prethodnom periodu i za vreme vaših vlada slikali kod raznoraznih aerodroma i pričali kako će leteti odatle avioni, a onda su gradovi subvencionisali takve mogućnosti, pa niko nije hteo da zaključi određene ugovore, a ja vas sada informišem da je upravo ova Vlada prošle godine, prvo, omogućila da se u Nišu zaključi prvi komercijalni ugovor, naglašavam komercijalni, jer je to jako važno, dakle, nema dotacija grada Niša za tako nešto.
Drugo što je takođe važno, kada govorimo o budućem civilno-vojnom aerodromu „Morava“, ponavljam još jednom, mnogo obrnutih stvari se desilo na tom aerodromu, umesto da su prvo radili pistu, oni su radili terminal. Pričam o jednom velelepnom zdanju koje danas još uvek ne funkcioniše. Mi ćemo ga dovesti i uvesti u red, mi ćemo imati civilno-vojni aerodrom koji će imati svoju svrhu i koji će funkcionisati, za razliku od prethodnog perioda. To se takođe odnosi na Užice i „Ponikve“. Dakle, ulažemo i u jedan i u drugi i u treći manji aerodrom upravo sa ciljem da ih razvijemo, ne samo za turizam, nego da ih razvijemo i u prevozu tereta.
Pominjali smo i olakšice, pričali smo o tome, ponoviću vam još jednom. Pošto stalno pravite tu paralelu između direktora Aerodroma, koji je pod istragom, odnosno koji odgovara za to što je dao određene olakšice „Vizeru“, takođe da vas informišem da je on prvi put u istoriji tada uveo Aerodrom u gubitak, takođe da je oterao i „Er Frans“, a i „Britišervejz“, koji je tog trenutka bio raspoložen za to, a kada govorimo o „Er Srbija“ onda treba da znamo da je to urađeno na osnovu odluke smernica Vlade Republike Srbije, dakle na osnovu dokumenta o razvoju vazduhoplovnog tržišta kroz stimulaciju u plaćanju aerodromskih naknada. Ne radi se ništa napamet i ne radi se ništa tajno, nego upravo onako, da prosto svi vide i da svi znaju.
Kada ste pominjali zdravstvene preglede, razumem zašto to kažete upravo zbog toga šta se dešavalo, kako kažete, na evropskom nebu, ali mi u odnosu na evropska pravila ne možemo to da stavimo na taj način u zakon. Šta možemo? Kroz podzakonski akt, što ćemo i uraditi, to ćemo regulisati mnogo oštrije nego što stoji u samom zakonu.
Ima još jedna stvar, postoji razlika, recimo „Er Srbija“ trenutno u svom operativnom meniju ima da u kabini moraju da prisustvuju dve osobe, za razliku od nemačke kompanije koja nije imala jednu takvu obavezu. Nama jeste cilj da nam zakon omogući viši nivo bezbednosti, jer to je, na kraju krajeva, najvažnije.
Takođe, pominjali ste taksu. Taksa se plaća Direktoratu za drugostepenu komisiju, jer se u nju imenuju, sada čitam, ovo smo sada dobili, eksperti iz oblasti medicine koji nisu iz Direktorata i koji imaju određene troškove. To je razlog zašto se plaća taksa.
Za sada bih tu stala, verujem da će biti dodatnih pitanja, pa ću da odgovorim.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se pripremi narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Hoću da verujem da je moj uvaženi prethodnik pokušao možda da se našali, iako je to bilo malo maliciozno, vezano za tu bezbednost predsednika Republike ili tako već nekog. Znate, mi kada bismo primenjivali deseti deo bezbednosnih mera npr. koje primenjuju predsednici mnogo jačih sila, vi biste nas ovde optužili za diktaturu. Bila je jedna sjajna emisija na „Diskaveriju“ oko toga kakva je recimo bezbednost predsednika SAD ili Francuske, posebno kada lete negde, i kakvi su njihovi avioni, ili kada borave negde, šta se sve dešava u njihovom okruženju, šta se sve zabranjuje, verujem da vi ne biste tamo mogli pet minuta da izdržite, zato što ne biste imali ni mobilni telefon, ne biste imali apsloutno ništa.
Tako da, verujem da ste bili maliciozni prilikom onoga kada ste rekli vezano za nekakve prelete, ali dobro, nećemo sada o tome. Želim da pričam o ozbiljnim stvarima, s obzirom da ste rekli da su naši putevi i železnica toliko loši, pa da moramo da koristimo vazdušni saobraćaj. Verujem da je to bila šala. Slažem se sa vama u tom segmentu da su nam putevi i železnica veoma loši, ostavili ste nam to što ste nam ostavili, iako za naše puteve, drumske posebno, date su abnormalne pare iz EU, od raznih donacija. Nažalost, te pare su negde nestale, a putevi su nam razoreni i potpuno uništeni i svako nas izbegava, nažalost, kruži, ide oko Srbije. Verujem da će to ova Vlada da popravi i da se već radi na tome. Konačno možemo da vidimo na mnogim koridorima da se negde nešto i radi, za razliku od nekog vašeg perioda kada ste recimo po dva, tri kilometra puta znali da asfaltirate i tu da jedno 50 puta presečete vrpcu.
Međutim, ono što je veoma važno za vazdušni saobraćaj, verujem da ovaj zakon da je donet, recimo da postoji onakav „JAT Ervejz“, verujem da mi ne bismo to mogli da sprovedemo nikako, zato što onakav „JAT Ervejz“ koji ste vi nama ostavili bio bi jednostavno nesposoban da ovo sprovede, ne bi mogao sve ove mere koje se ovde traže u samom zakonu ne bi bio sposoban da to realizuje.
Sada, pošto mi ovde stalno slušamo kritike na račun Er Srbije, ja savetujem svima vama koji to kritikujete, nemojte da letite Er Srbijom ili uzmite neku drugu kompaniju, ili fino idite automobilom, idite autobusom, peške, kako god hoćete, ali nemojte da koristite Er Srbiju, pošto vam se to ne dopada. Probajte nekim drugim prevoznim sredstvom jer jedna od vaših ozbiljnijih kritika, a to je jedan vaš bot, kako vi to volite da zovete sa društvenih mreža koji se lažno predstavljao godinama da je politički analitičar, sada je kod vas u stranci, on je imao jednu ozbiljnu primedbu na Er Srbiju, tako što je rekao da nema smisla da ona daje dva sendviča za obrok, a Luft hanza daje jedan. To je bila vaša ozbiljna primedba, jel tako, za Er Srbiju.
Nama je drago, pre svega, što i zbog te Er Srbije smo povećali turističke, između ostalog, aranžmane i kapacitete ovde u Srbiji, konačno u Beogradu oko 600 hiljada ljudi godišnje dođe u Beograd. Mora da se poveća, to nije dovoljno. Za vaše vreme je bilo oko 200-300 hiljada ljudi, 600 hiljada ljudi danas dođe i obiđe Beograd, zato što imamo neke i direktne letove. Na tom aerodromu četiri miliona i 300 hiljada ljudi godišnje prođe. Ja se nadam da će se to povećati, pa će doći do nekih šest-sedam miliona.
Ja sam izuzetno srećan što smo mi obrisali konkurenciju u regionu, zato što i Hrvatska i sve ostale zemlje i u Sarajevu posebno kukaju zato što im Er Srbija uzima klijente. Pa ja sam veoma radostan što smo mi lideri u regionu po tome. Da je ostao vaš JAT ervejz, kakav ste nam inače ovde davali, mi bismo imali gubitke, mi bismo sipali novac apsolutno u bunar bez dna, zato što vi niste imali nikakvu želju da to unapredite. Sada, izvinite, imamo kompaniju koja funkcioniše i koja će se, naravno, isplatiti godinama i već se isplaćuje i konačno posluje pozitivno. Ne znam šta vama tu smeta. Na kraju krajeva, pogledajte uslugu danas u Er Srbiji i uporedite je sa JAT ervejzom. Ljudi se bore danas zato što je to konkurencija na tržištu, bore se da zarade svoja radna mesta, na kraju krajeva.
Ne mogu da shvatim takav destruktivan pristup. Šta god da neko nešto pokuša bolje da uradi, vama ne valja. Kažite šta valja. Jel valja onakav JAT ervejz? Što niste nešto unapredili? Što niste bolje napravili? Imali ste priliku tolike godine, upropastili ste tu kompaniju. Flota nam je bila razorena potpuno. Zaista ne razumem dokle više ovakav destruktivan pristup, uz svo razumevanje da možda, hajde da kažete, ne znam, nije vam nešto bilo transparentno, mada vam je sve apsolutno dato na uvid. Ali, dajte jednom, ljudi, orijentišite se na napredak ove države, a ne stalno da se vraćamo u neku destrukciju i da potpuno šta god imamo nešto inovativno i što pohvali ceo svet, vama to ne valja.
Zaista bih vas zamolio, a verujem, evo, konačno smo čuli da ćete glasati za ovaj zakon, ja se bar nadam da nećete promeniti mišljenje jer kod vas, vidim i na tviteru se svađate da li bi trebalo zabraniti uvoz mleka ili dozvoliti uvoz mleka. Vama se svi funkcioneri na društvenim mrežama svađaju. Kako god, nadam se da vi nećete promeniti mišljenje do kraja glasanja, da ćete podržati nešto što je i sama EU rekla da je zaista nešto što je dobro i verujem da ćemo, kao Skupština, jednoglasno usvojiti ovakav jedan zakon koji samo može da unapredi naš vazdušni saobraćaj. Hvala vam.