Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Niko ne svaljuje na nikoga krivicu, nego je vrlo zanimljivo da se za 16 godina ugovor nije realizovao. Tih 16 godina SNS nije bila na vlasti, nego je bila vaša stranka.
Dakle, ugovor će se realizovati. Da je tako nepovoljan kao što vi kažete, onda svakako Er Srbija i njen strateški partner ne bi preuzeli. Oni su ga preuzeli i realizovaće se. Ono što ja mogu da obećam kao ministar resorni jeste da kada se ugovor bude realizovao, Skupština, parlament i svi poslanici će dobiti izveštaj o tome kako i na koji način se realizovao i šta je od aviona došlo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Neprimereno je govoriti o nekome ko nije tu, a u parlamentu nije poslanička grupa SRS. Uostalom, nije vam ni smetalo kada ste sa njima pravili koaliciju u Beogradu, pa ste ih uveli pre nekoliko godina u vreme gradonačelnikovanja gospodina Đilasa u upravne i nadzorne odbore javnih preduzeća.
S druge strane, za te vlade do 1990. godine, odnosno do 2000. godine, mnogo veću odgovornost snose ljudi sa kojima ste pravili vladu, takođe. Ali, tada ste pravili pomirenje, tad ste igrali basket sa njima. Tad je bilo odlično, zato što vam neko treba i kada vam treba, onda je najbolji na svetu i kada vam ne treba naravno da je najgori na svetu. Na taj način se partneri na duge staze ne prave, ali to više govori o vama, nego što govori o nama.
Naravno da SNS ne beži od odgovornosti. Imamo odgovornost, imamo odgovornost zato što je Er Srbija po broju putnika u odnosu na 220.000, koliko je prevezeno 2013. godine, o prvom kvartalu pričam, na 359.000 u prvom kvartalu 2014. godine, pa do 453.000 u prvom kvartalu 2015. godine. Taj rast broja putnika naša je odgovornost, gospodine Ćiriću. Broj destinacija – 25 destinacija u 2013. godini, 31 destinacija u 2014. godini, 35 destinacija u 3015. godini. Povećanje broja destinacija – naša odgovornost, odgovornost SNS i ove Vlade i gospođe Mihajlović za takve odlične rezultate.
Preneta težina robe u tonama, gospodine Ćiriću, u prvom kvartalu 2013. godine 359 tona, 2014. godine 542 tone, 2015. godine 875 tona u prvom kvartalu 2015. godine. Po svim pokazateljima, rast i prihoda i broja putnika i destinacija i prevezene robe, e, to je odgovornost, gospodine Ćiriću, SNS.

Zahvaljujem.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Gospodine Ćiriću, gospodin Babić je samo pričao o rezultatima.
(Goran Ćirić, s mesta: Pomenuo je moje prezime više puta.)
Pa šta ako je pomenuo?
Nekome je to smešno. Da vas podsetim da je uslov za repliku ne samo spominjanje imena i prezimena. Gospodin Babić je pričao o rezultatima Er Srbije. Šta je uvredljivo tu prema gospodinu Ćiriću i njegovoj poslaničkoj grupi? Imao je repliku.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa svojim saradnicima, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig.
Inače, zakonom i izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju vrši se preciziranje i pojedino uvođenje novih termina i pojašnjavanje starih izraza, kao i usaglašavanje regulisanja vazdušnog saobraćaja sa propisima zemalja u regionu, odnosno u skladu sa propisima EU. Sveobuhvatno se menja zakon iz 2012. godine.
Naime, u ovom zakonu reguliše se zanimanje i opis zanimanja vazduhoplovnog operatera kao jednog od osnovnih karika u lancu bezbednog funkcionisanja vazdušnog saobraćaja, pa tako i vazduhoplovni operater mora da poseduje sertifikat koji mu izdaje Direktorat vazdušnog saobraćaja, a predviđeni su i posebni uslovi za sticanje takvog sertifikata, što je od ključne važnosti za bezbednost celokupnog vazdušnog saobraćaja.
Ovim zakonom regulisano je i postojanje i funkcija aerodroma, te je predviđeno kakvi aerodromi mogu da postoje i u kojim slučajevima i u koje svrhe se mogu koristiti vojni, civilni ili mešoviti aerodromi, a takođe je regulisano i da svaki od aerodroma mora da poseduje poseban sertifikat koji bi garantovao bezbednost vazduhoplova i samih putnika.
Jugoistočna Srbija poseduje bogatu istoriju vazduhoplovnog saobraćaja, jer pored aerodroma u Nišu „Konstantin Veliki“, postojao je i aerodrom u Svrljigu u selu Merdželat, koji je napravljen 1931. godine i bio je do 1945. godine, a na tom mestu u Merdželatu Grudobran je 1936. godine organizovan i prvi aeromiting. Evo, ja imam i letak koji je tada deljen žiteljima svrljiške opštine i zbog toga sam se javio povodom ove tačke, zato što želim da kažem da je Svrljig u periodu do 1945. godine imao i svoj aerodrom.
Vratiću se na Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, zato što je to nešto što je najbitnije za jugoistočnu Srbiju. Inače, Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu služi i kao alternativni aerodrom aerodromima u Beogradu, Ohridu, Podgorici itd.
Tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine pista aerodroma u Nišu pogođena je 57 puta i u potpunosti je uništeno 11% asfalta. Nakon rata aerodrom je bio van upotrebe nekoliko godina. Godine 2003. norveško ministarstvo spoljnih poslova uložilo je velika sredstva u rekonstrukciju aerodroma i aerodrom je otvoren 12. oktobra 2003. godine i dobio je ime Aerodrom „Konstantin Veliki“.
Inače, ono što je bitno za aerodrom „Konstantin Veliki“ jeste i to što je prvi srpski vojni avion poleteo iz Niša iz Trupanskih polja. Vazduhoplov je poleteo 1912. godine, a iste godine 24. decembra je Radomir Putnik potpisao rešenje gde je Niš postao centar vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane tadašnje Kraljevine Srbije. Zato je „Konstantin Veliki“, odnosno niški aerodrom, veoma bitan za sve nas koji živimo u tom delu naše Srbije.
Ono što je još bitno za naš aerodrom u Nišu, slobodno mogu da kažem, jer dolazim iz Svrljiga, to je opština pored Niša, jeste to što je niški aerodrom „Konstantin Veliki“ vrlo bitan zbog toga što je napravljen sporazum između Vlade Republike Srbije i ruske Vlade za srpsko-ruski humanitarni centar koji je veoma bitan za ceo region, ne samo Srbije, već i van granica Srbije. Možemo se setiti 2007. godine kada smo imali katastrofalne požare u celoj Srbiji, a posebno u tom delu jugoistočne Srbije, kada su dolazili veliki avioni, ruski avioni koji su učestvovali u gašenju požara. Setimo se i prošle 2014. godine kada su na niški aerodrom dolazili ruski avioni koji su učestvovali u pomoći i zbrinjavanju ljudi koji su bili oštećeni od poplava kod nas u Srbiji, a i u Bosni i Hercegovini.
Inače, još neke stvari želim da kažem o niškom aerodromu, baš zbog toga što je vrlo bitno za nas, krajem juna ove godine će krenuti redovni avio saobraćaj mađarske avio kompanije „Wizz Air“ iz Niša, i to za Bazel i Malme pet puta nedeljno. Ovo je najvažniji ugovor, što se tiče niškog aerodroma, unazad 30 godina, jer je to prvi komercijalni ugovor.
Zašto je ovaj ugovor toliko važan za niški aerodrom? Zato što znamo da je u periodu od 2010. do 2013. godine iz budžeta Grada Niša, moramo da kažemo, izbačeno više od tri miliona evra za subvencije italijanskom „Wind Jet“ i crnogorskom „Montenegro ervejz“ koji su sa ovolikim para uspeli da prevezu 30.000 putnika za godinu dana. U istom vremenskom periodu, Grad Niš je direktno subvencionisao Javno preduzeće aerodrom Niš sa dva miliona evra. To nije kraj. Aerodrom „Nikola Tesla“ je više puta uplaćivao i uplatio ukupno 2,3 miliona evra za razvoj vazdušnog saobraćaja u Nišu.
Dakle, od 2010. do 2013. godine sa raznih nivoa vlasti je u razvoj vazdušnog saobraćaja u Nišu, avio kompanija i aerodrom u Nišu, uplaćeno je fantastičnih 7,3 miliona evra. Da stvar bude gora, po smeni rukovodstva aerodroma Niš, zatečen je dug blizu milion evra. Zato je važan komercijalni ugovor sa „Wizz Air“, a o kome je malopre govorila i potpredsednica Vlade, gospođa Zorana Mihajlović.
Ovom prilikom želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja, a naročiti ministarki i potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović za nesebičnu podršku u rešavanju svih zatečenih problema na aerodromu u Nišu. Zahvaljujući Strategiji razvoja vazdušnog saobraćaja ovog ministarstva, aerodrom u Nišu se trenutno oprema sa najsavremenijom opremom za sletanje aviona i do kraja sledeće godine će ova oprema biti u punoj funkciji. Vrednost ove investicije višemilionska. Podršku naporima rukovodstva aerodroma Niš i svim zaposlenim u ovom preduzeću daje i aerodrom „Nikola Tesla“ koji je u više navrata u poslednjih godinu dana donirao preko potrebnu opremu sa specijalnim vozilima za održavanje piste i aviona.
Poslanik sam iz nerazvijene opštine Svrljig i aerodrom u Nišu je naš aerodrom i naša razvojna šansa. Takođe je i razvojna šansa opštine Svrljig, opštine Knjaževac, opštine Gadžin Han, opštine Bela Palanka, opštine Babušnica, Zaječara i celog dela jugoistočne Srbije. Zbog toga želim, kao čovek koji dolazi iz jedne siromašne opštine, da svi poslanici glasaju za ovaj naš zakon, zakon kojim ćemo sutra omogućiti da aerodrom u Nišu, a i ostali aerodromi budu u funkciji. Na taj način imamo velike šanse da poboljšamo i poljoprivrednu proizvodnju i turizam, jer svi znamo da je od aerodrom u Nišu do Babinog Zuba 60 kilometara. Zbog toga moramo još više da ulažemo u niški aerodrom, jer na taj način pomažemo i razvoj poljoprivrede, razvoj turizma i celokupni razvoj jugoistočne Srbije. To važi i za ostale aerodrome.
Još jednom, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, ja ću glasati za ovaj zakon punim srcem, jer sam siguran da će se ovim zakonom omogućiti da aerodrom u Nišu bolje funkcioniše, da zapošljava ljude, da ljudi putuju po svetu, a i da dolaze kod nas.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić, a neka se pripremi narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministarko, gospođo direktore, gospodine Iliću, imam pregršt razloga da diskutujem o predlogu današnjeg zakona, jer je zakon dobar i koncizan. Drugi razlog je danas više puta pominjani aerodrom „Morava“ Lađevci kod Kraljeva, pošto sam ja iz Kraljeva, a i sa gospođom ministarkom i gospodinom Ilićem sam više puta bio tamo. Treći razlog, a na njega me je podsetio gospodin, odnosno kolega Mileta, to je aero-planska radionica Vazduhoplovno-tehničkog zavoda ili fabrika aviona osnovana 1927. godine u Kraljevu. Nažalost, posle 1945. godine ta proizvodnja koja je izmeštena nije vraćena. Avioni su se proizvodili po francuskoj licenci Brege 19 – 425 aviona i Dornije Do 17 – 36, 37 aviona. Danas u Kraljevu postoji jedna mala privatna fabrika koja proizvodi turističke avione. To je „Aero East Europe“, poznati po svom avionu Sila 450 C. Nadam se da će ta mala porodična fabrika prerasti u velikog proizvođača, obzirom da svoje avione izvozi u Evropu i Ameriku. Mislim da su imali veliki izvoz u Nemačku.
Pre nego što nešto više kažem o Lađevcima, pošto su Lađevci bili tema i drago mi je da su Lađevci tema, jer to govori da Vlada radi prave projekte i na pravi način radi, da prepoznaje probleme velikog dela Republike Srbije. Ja prepoznajem probleme tri velika okruga: Raškog, Moravičkog i Šumadijskog. Sa rešavanjem problema aerodroma Lađevci biće i njihov put u svet lakši i mnogo brži.
Pomenuću da je ovim predlogom zakona izmenjeno preko 80 članova postojećeg zakonika i da je osnovni razlog izmena i dopuna usklađivanje sa standardima i praksom Evropske unije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo.
Takođe, ovim predlogom zakona se vrši usklađivanje pojma i definicija, što jeste osnov, kao i pravila letenja sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu. Ovde se prvi put na pravi način tretira problem bespilotnog vazduhoplovstva, kao i pominjane zabrane, odnosno zabranjene zone letenja, opasne i uslovno zabranjene zone letenja.
Predlogom zakona obrazuje se nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu. Definiše se i zaštita podataka koje Direktorat prikuplja, utvrđuje se i razlika između planova leta vazduhoplova uopšte i u operativnom saobraćaju. Direktorat odobrava mreže ruta vazdušnog saobraćaja. Definišu se obaveze pružaoca usluga, kao i priznavanje i način priznavanja sertifikata, kako za one van EU, a za sertifikate izdate u EU postupak ne postoji i sertifikat se priznaje bez vođenja postupka.
Ovim predlogom zakona vrši se usklađivanje pojmova javnog avio prevoza, redovnog avio prevoza, kao i opštih uslova za izdavanje operativne dozvole avio prevoznika. Predlogom zakona bliže se definišu finansijski uslovi za izdavanje operativne dozvole, u skladu sa uredbom Evropskog parlamenta i Saveta broj 1008 od 2008. godine. Finansijska stabilnost je vrlo važna zato što je direktno proporcionalna sa bezbednošću u vazduhoplovima.
Novina je i privremena operativna dozvola, takođe, sertifikat vazduhoplovnog operatera, definiše se izdavanje vazduhoplova sa posadom. U svakom slučaju su pojednostavljene procedure stranom avio prevozniku, kako bi obavljao javni avio prevoz sa Republikom Srbijom. Definiše se i ograničavanje i uspostavljanje javnog avio prevoza. Definiše se usaglašavanje redova letenja, uvođenje pojma „svota“ čija je primena obavezujuća na osnovu potvrđenog sporazuma.
Definišu se i ograničavanja u uspostavljanju javnog avio-prevoza, definiše se usaglašavanje redova letenja, uvođenje pojma „svota“, čija je primena obavezujuća na osnovu potvrđenog sporazuma.
Ono što sam primetio je da je najviše izmena i dopuna bilo u Glavi 6 – aerodromi, i to je oblast koja me najviše interesuje. Pre svega, pojmovi – korišćenje i podela aerodroma, gde su aerodromi podeljeni na civilne, vojne i mešovite, s tim da se detaljnije definišu uslovi za sticanje svojstva mešovitog aerodroma, kao i sertifikati, dozvole i saglasnosti za korišćenje istih. Ovim Predlogom zakona se takođe van snage stavljaju i dosadašnje podele na aerodrome, letelišta i terene.
Predlogom zakona definiše se oblast planiranja, projektovanja i izrade aerodroma, održavanje aerodroma kao i aerodromskih službi, usluge zemaljskih opsluživanja i, na kraju krajeva, i pojam heliodroma.
Ono o čemu ću nešto više govoriti je aerodrom „Morava“, koji se nalazi u Lađevcima pored Kraljeva. Svi mi očekujemo vrlo brzo formiranje preduzeća „Aerodromi Srbije“ i mislimo da će to biti veliki korak, da i naš aerodrom „Morava“ Lađevci konačno stane na svoje noge.
Danas smo slušali ko je šta počeo i ko je šta završio. Istina je. Raspitivao sam se i ministarka je stvarno rekla jednu istinu – da je objekat aerodromske zgrade fenomenalno urađen, da je to nešto moderno, da su čak u podzemlju, gde mi nismo išli, urađene najmodernije mašine koje, nažalost, od 2012. godine niko ne održava, niti su u funkciji. Znači, ne vredi održavati te mašine koje, pre svega, služe za prečišćavanje otpadnih voda itd, zato što na tom terenu ne postoji ni kanalizacija niti bilo šta drugo, tako da su uložili ogromne novce u nešto što stoji, a nismo uložili ogromne novce u pistu. Istina je da svi oni koji su stručni, kompetentni, a pre svega ljudi koji rade tamo na aerodromu „Lađevci“, koji su po vokaciji ljudi koji se bave vazduhoplovstvom, rekli su da je bilo mnogo, hajde da ne upotrebim izraz pametnije, ali da je bilo mnogo trezvenije uraditi tu poletno-sletnu stazu, a postaviti, ako mora da bude, a mora da bude, postaviti kontejner, koji će u prvom trenutku da služi ovoj svojoj svrsi.
Nažalost, čujem ovde neke priče o Turcima, to smo slušali poslednjih više godina, meni je ovo drugi mandat u parlamentu, o toj donaciji, da li je to 12, 14 miliona, itd. Na kraju je računica govorila da će ta donacija biti mnogo skuplja nego da je neko sam platio i finansirao izgradnju te poletno-sletne staze. Ono što je najveći problem, to je što ta poletno-sletna staza nije urađena ni u širini ni u dužini. Znači, nedostaje nam pista i u dužini i u širini.
Vlada Republike Srbije je prepoznala taj problem. Meni je bilo zadovoljstvo da sam učestvovao u razgovorima u kojima je bila i ministarka i gospodin Zoran Ilić i već ubrzano krećemo da rešimo taj problem. Nadam se da ćemo u dogledno vreme, a to će biti verovatno sledeća godina, dovesti nameni aerodrom. Ovde je neko pominjao ATR, pa i „Antonovi“ su mnogo puta sletali na taj aerodrom, pre mnogo godina, oni vojni, teretni.
Ono što će doneti boljitak, pre svega građanima Kragujevca, Kraljeva, Čačka, a pre svega Šumadijskom, Raškom i Moravičkom okrugu, upravo je taj aerodrom. U planu je i kargo centar, na tih 300 hektara oko aerodroma. To jeste jedna velika investicija. Ono što ministarka zna, pošto je bila ministar energetike, pored aerodroma, u neposrednoj blizini postoji najbogatije nalazište mrkog uglja u Srbiji, čije se rezerve procenjuju na 100 tona i mislimo da nam i to otvara neke velike perspektive za razvoj tog područja.
Ono što je u domenu ovog istog ministarstva, to je završetak auto-puta Preljina-Beograd, s obzirom da je aerodrom „Lađevci“ na nekih 15 km od Preljine, na 12 km od Kraljeva, na 15 km od Čačka, na 30 km od Kragujevca, što će doneti mnogo prednosti i poboljšati uslove života, pre svega stanovnicima tih područja.
Ne bih više da širim, pošto su kolege dosta toga rekle. Zahvaljujem se i u svakom slučaju glasaću za Predlog ovog zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Na samom početku želim da naglasim da će ove izmene i dopune omogućiti dalje podizanje nivoa bezbednosti u vazduhoplovstvu i da su osnovni razlozi za predložene izmene i dopune ovog zakona dalje usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i pravnim tekovinama EU.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju se detaljnije uređuju određene oblasti, kao i donošenje podzakonskih propisa, a sve u cilju podizanja nivoa bezbednosti i usklađivanja sa standardima.
Propisuje se obaveza da se tokom obavljanja vazdušnog saobraćaja poštuju pravila letenja, a pravila letenja se utvrđuju propisima koje donosi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju se usklađuju definicije pojmova sa definicijom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, a takođe se vrši i usklađivanje sa definicijama koje su sadržane u relevantnim evropskim uredbama.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju reguliše bespilotne vazduhoplove, koji važećim zakonom nisu regulisani. Dat je osnov da se propišu bliži uslovi za bezbedno korišćenje bespilotnih vazduhoplova, kao i uslovi koje moraju da ispune lica koja koriste bespilotne vazduhoplove. Takođe, definišu se uslovi i način po kojem se lansiraju rakete i drugi leteći objekti.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, stvara se osnova da Direktorat nakon pribavljanja saglasnosti ministra za poslove odbrane i ministra unutrašnjih poslova, odredi opasnu, zabranjenu i uslovno zabranjenu zonu, kao i uslove pod kojima se odvija letenje u tim zonama. Takođe, izmene i dopune predviđaju obrazovanje nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu, kao povremenog radnog tela Vlade, a sa ciljem povećanja bezbednosti u vazduhoplovstvu.
Stvara se osnov da se obezbedi zaštita podataka koje je Direktorat prikupio, bilo na osnovu obaveznog prijavljivanja događaja, odnosno kvara ili prekida ili na osnovu dobrovoljnog prijavljivanja, a sve u cilju podizanja bezbednosti. Direktoratu se daje mogućnost da prizna sertifikat za pružanje usluga koji je izdat u stranoj državi izvan EU i definiše se dokument koji je izdalo Nacionalno nadzorno telo države članice EU mora da se prihvati bez vođenja daljeg postupka za priznavanje, a u skladu sa uredbom Evropskog parlamenta i saveta koji je Republika Srbija obavezna da primeni na osnovu multilateralnog sporazuma o uspostavljanju zajedničkog vazduhoplovnog područja. U cilju podizanja bezbednosti propisuje se obaveze da se Direktorat obavesti ukoliko prevozilac daje u zakup vazduhoplov sa posadom.
Što se tiče izmena i dopuna koje se odnose na oblast ekologije, predlog za ograničenje ili obustavu avio prevoza daje ministarstvo koje ima saznanja da je došlo do prekoračenja graničnih vrednosti emisije gasova ili buke, s obzirom da to ministarstvo vrši monitoring, a Direktorat donosi odluku o tome, dok je važećim zakonom bilo obrnuto. Direktorat je davao predlog a ministarstvo je donosilo odluku.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona definišu se razlike između aerodroma kojima se izdaje sertifikat, odnosno koji moraju da ispune najstrožije uslove, aerodromima kojima se izdaje dozvola za korišćenje i aerodromima kojima se izdaje saglasnost. Takođe se definiše da se vrše obavezne periodične provere. Definiše se kada će Direktorat sprovesti proveru, da li će imalac dozvole za obavljanje ove vrste delatnosti i dalje ispunjavati uslove, a sve u cilju povećanja bezbednosti.
Određene predložene izmene i dopune se odnose takođe na vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja. Propisuje se i obaveza osoblja koje obavlja pregled obezbeđivanja na aerodromu, da uz potvrdu o obučenosti poseduje i sertifikat koji izdaje Direktorat, a sve u cilju povećanja bezbednosti i usklađivanja sa međunarodnim standardima. Takođe se propisuje obaveza da zdravstvenu sposobnost vazduhoplovnog osoblja utvrđuju lekari zdravstvene ustanove koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti.
Starosna granica za obavljanje poslova pilota, radnog vremena, ograničenja koja se odnose na vreme letenja, odmor, slobodne dane, takođe su regulisani predloženim izmenama i dopunama, a u cilju povećanja bezbednosti i usklađivanju sa standardima. U Danu za glasanje podržaću ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.