Ne, ne, dapače, ja hoću da pohvalim diskusiju gospodina Poskurice i njegova diskusija mi je bila inspiracija da ovo kažem.
Dakle, govorim o pesmi i to je antipod onog o čemu je gospodin Poskurica govorio - kakvi trebaju da budu studenti, a to je da budu studenti koji posle završenog fakulteta treba da budu spremni da obavljaju svoj posao na kvalitetan način.
Prekinuli ste me u ovom delu… Dakle, apsolutno ne. Dakle, taj lekar je postao i hirurg. Nažalost, bio je jedini u smeni i došao mu je pacijent sa problemima sa slepim crevom i umro je. E takvo nam je nažalost, i nikakve politizacije ovde nema, nažalost naše visoko obrazovanje jeste bolesno i može nam se desiti takav slučaj ne samo u oblasti medicine, nego i u oblasti prava, ekonomije i u svim drugim oblastima ukoliko ne povedemo računa o onome o čemu je gospodin Poskurica govorio, a to je kvalitet obrazovanja, kvalitet nastavno-naučnog kadra i ujednačenost principa.
Gospodin Poskurica je govorio o činjenici da su vannastavne aktivnosti ponekad bitnije od znanja studenta. Činjenica je da preko prisustva nastavi, seminarskih radova i kolokvijuma možete da položite ispit, a da student koji je savršeno znao na ispitu, umesnom ispitu praktično dobio ocenu ne veću od sedmice, iako je možda znao za ocenu deset.
Dakle, ovo sve ima veze sa ovim autentičnim tumačenjem jer shvatio sam da iz obrazloženja koje je izneo predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i sam sam član tog Odbora i podržavam ovaj predlog, bilo potrebno da se neka oblast precizira koja nije dovoljno jasna, o tome ću nešto reći, i da se prekine sa tom praksom na visokoškolskim ustanovama, da fakulteti postaju feudi, visoke škole postaju feudi, akademije nauka i umetnosti postaju feudi i da na taj način se ruši kvalitet obrazovanja.
Dakle, ta želja Odbora za ustavna pitanja, odnosno predlagača, da se takvo autentično tumačenje usvoji mi je sasvim opravdana i možda će ona u ovom konkretnom slučaju postići svrhu.
Ono što se apsolutno slažem sa gospodinom Pavićevićem i sa kolegama čak i sa kolegama, Neđom Jovanovićem, koji su govorili o toj odredbi zakona, ona nije bila uopšte nejasna. Dakle, ta odredba nije bila uopšte nejasna i da imamo kvalitetnu državu, da imamo kvalitetan rad u ministarstvima i primenu zakona do ove nejasnoće ne bi ni došlo.
Evo šta stoji u autentičnom tumačenju i šta se pojašnjava. Dakle, zašto se smatra da neko lice ne može biti izabrano više od dva puta na mesto dekana, rektora, direktora visokoškolske ustanove i kaže – pri čemu na ukupan broj mandata koji može da imaju u toj ustanovi ne utiču promene u imenu i prezimenu tog lica.
Dakle, mi u ovom autentičnom tumačenju, koje meni više ima veze sa genetikom nego obrazovanjem, kažemo da jedno lice koje promeni ime i prezime da je to još uvek to isto lice. Znači li to da ćemo na sličan način menjati recimo zakone koji se odnose na izbor predsednika Republike, pa ćemo reći – da za predsednika Republike ne može biti izabrano lice ukoliko dođe do promene imena u imenu i prezimenu tog lica? Dakle, apsolutno uporedivo, apsolutno uporedivo, isti zakon, inokosni organ. Moglo bi se desiti da bi pokušao neko da kroz promenu prezimena ili tako što bi došlo do udaje, recimo dodavanje prezimena, neko konkuriše za treći mandat, konkuriše pod navodnicima, za mesto predsednika Republike, zato što je promenio prezime.
Dakle, smatram da ovo jeste ono što se u pravu zove prenormiranje, dakle, da ovo autentično tumačenje koje postaje sastavni deo zakona jeste dovelo do prenormiranja, ne kažem - ne opravdano i rešiće ovaj konkretan slučaj, ali smatram da je primena zakona, pre svega, dužnost onih zbog kojih su oni doneti i da je do sada zakon primenjivan dosledno, ne bi mogao neko biti izabran na tri mandata zato što je promenio lično ime i prezime ili zato što mu je ustanova promenila ime zbog tog istog razloga.
Dakle, ne osporavam da je ovim na neki način zaustavljena praksa da se jedno lice bira za dekana u četiri, pet mandata, ali ako pređemo na ovaj sistem normiranja onda ćemo imati ozbiljnih problema. Mnogi će tražiti autentična tumačenja za nešto što je jasno, dakle jasno je da je nešto crno ili jasno da je nešto belo. U tom smislu, predlažem da nam ovo autentično tumačenje, ili predlažem ili sugerišem, bude sugestija svima nama, kažem još jednom, u jednoj veoma ozbiljnoj raspravi koju smo imali, da nešto pod hitno promenimo u visokom obrazovanju, jer bez kvalitetnog obrazovanja i visokog obrazovanja nećemo imati ni kvalitetno pravosuđe, ni kvalitetno zdravstvo, ni dobre inženjere, itd.
Dakle, ukoliko hitno nešto ne promenimo, ukoliko ne budemo znali i imali ista pravila na fakultetima i ukoliko Bolonju ne prilagodimo stanju u našem visokom obrazovanju, da se ne dešava da jedni profesori, znaju svi ovde koji rade na fakultetima, Bolonju primenjuju neposredno, drugi je primenjuju posredno, pa se tako u jednoj rubrici za ocenu studentu piše samo ocena, a u drugoj rubrici kod drugog profesora ima zbir svih bodova, predavanja, kolokvijum itd.
Tako da, podržaćemo naravno ovo autentično tumačenje, glasaćemo za njega. Međutim, smatram i slažem se, što je neko rekao, odnosno to je rekao Valtazar Bogišić, poznati crnogorski ili srpski, kako god hoćete, pravnik – što se grbo rodi vreme ne ispravi, da jednostavno mi ovim autentičnim tumačenjem nećemo ispraviti loše stanje u našem obrazovanju, odnosno loše stanje u državi, zašta je naravno odgovorna sadašnja Vlada. Hvala.