Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miletić Mihajlović i Olena Papuga.
Nastavljamo rad i prelazima na pretres o tački 2. dnevnog reda PREDLOGU AUTENTIČNOG TUMAČENjA ODREDBE ČLANA 54. STAV 1. ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU.
Primili ste Predlog autentičnog tumačenja koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo 28. aprila 2015. godine.
Podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram pretres o Predlogu autentičnog tumačenja.
Da li predstavnik predlagača dr Aleksandar Martinović, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, želi reč? (Da.)
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ja ću u kratkim crtama da iznesem ono što je suština Predloga za autentično tumačenje odredbi člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju.
Naime, narodni poslanik Vladimir Orlić je podneo predlog za donošenje autentičnog tumačenja člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, i u tom predlogu gospodin Orlić je ukazao da postoji nedoumica koja je nastala u primeni navedenog člana zakona u smislu da li ovu odredbu treba tumačiti tako da isto lice u istoj visokoškolskoj ustanovi može biti imenovano za organ poslovođenja najviše dva puta ili više od dva puta.
Postavljalo se pitanje da li promene naziva visokoškolske ustanove, odnosno promena imena ili prezimena lica koje je dva puta već birano za organ poslovođenja visokoškolske ustanove omogućava da to lice bude birano u toj visokoškolskoj ustanovi više od dva puta, zatim da li donošenje novog zakona, izmena i dopuna važećeg zakona utiče na računanje broja mandata za lice koje je dva puta bilo birano za organ poslovođenja visokoškolske ustanove, s obzirom na to da je u primeni Zakona o visokom obrazovanju uočena pojava da se isto lice u istoj visokoškolskoj ustanovi bira na tri, pa u nekim situacijama i više od tri puta na istu funkciju, tj. na funkciju poslovodnog organa visokoškolske ustanove. Da bi bilo jasnije, kada kažemo poslovodni organ, mislimo na dekane fakulteta i rektore univerziteta.
Prema Predlogu za donošenje autentičnog tumačenja, da bi se obezbedila dostupnost javne funkcije rektora, odnosno dekana, tj. direktora visokoškolske ustanove, ograničenje broja mandata, zatim sprečavanje zloupotrebe te funkcije, kao i sprečavanje korupcije, što je svrha odredbe člana 54. stav 1, tu odredbu zakona treba razumeti tako da isto lice u jednoj visokoškolskoj ustanovi može biti imenovano za poslovodni organ najviše dva puta u toku radnog veka, bez obzira na to da li je u međuvremenu došlo do izmene naziva institucije, imena ili prezimena osobe koja je na funkciji poslovodnog organa ili je pak došlo do promene zakona, sve dok zakon propisuje ovo ograničenje.
Da bi se navedena odredba zakona o visokom obrazovanju razumela, treba imati u vidu da je ograničenje broja mandata za dekane fakulteta, odnosno rektore univerziteta uvedeno u sistem visokog obrazovanja Republike Srbije još Zakonom o visokom obrazovanju iz 2002. godine i ovo ograničenje broja mandata je na odgovarajući način preuzeto i u važećem Zakonu o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine sa naknadnim izmenama i dopunama, kao jedno trajno opredeljenje i predlagača zakona, tj. Vlada Republike Srbije, i zakonodavca, tj. Narodne skupštine Republike Srbije, kada je u pitanju vršenje funkcije poslovodnog organa u sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije.
Ograničenje broja mandata treba da obezbedi podizanje kvaliteta rada visokoškolske ustanove, da smanji mogućnost korupcije i da obezbedi veću mogućnost za dostupnost javne funkcije koju obavlja organ poslovođenja, tj. dekan fakulteta, odnosno rektor univerziteta.
Članom 107. stav 1. tačka 3a. Zakona o visokom obrazovanju propisano je kao prekršaj da će se novčanom kaznom kazniti visokoškolska ustanova ako izabere poslovodni organ suprotno odredbama ovog zakona, konkretno, suprotno odredbi člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je povodom Predloga za davanje autentičnog tumačenja narodnog poslanika Vladimira Orlića zauzeo sledeći stav – da odredbu člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju treba razumeti, odnosno tumačiti isključivo tako da se lice koje je izabrano za poslovodni organ jedne visokoškolske ustanove, prema ovom zakonu, može još samo jednom ponovo izabrati za poslovodni organ iste visokoškolske ustanove, odnosno, i to je suština ovog autentičnog tumačenja, najviše dva puta u toku radnog veka, bez obzira na to da li je sledeći, odnosno drugi mandat uzastopan ili je između dva mandata došlo do pauze, kao
i bez obzira na to da li je došlo do promene imena i prezimena lica koje je obavljalo ili još uvek obavlja funkciju poslovodnog organa ili je pak došlo do izmene naziva same visokoškolske ustanove, odnosno ukoliko dođe do izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje se ne odnose na ukupan broj mandata organa poslovođenja, u smislu člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, time i završavam, zauzeo je stav da, shodno članu 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, nema osnova da isto lice bude izabrano više od dva puta za poslovodni organ jedne visokoškolske ustanove. Ponavljam, radi se o dekanima fakulteta, odnosno direktorima fakulteta, odnosno visokih škola strukovnih studija, odnosno radi se o rektorima univerziteta.
Dakle, suština predloga autentičnog tumačenja člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju je da jedna lice u toku svog radnog veka može biti izabrano najviše dva puta na funkciju poslovodnog organa u konkretnom fakultetu, visokoj školi strukovnih studija, odnosno univerzitetu. I, predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da ovaj predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju prihvati. Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.

Zahvaljujem se.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima dr Ninoslav Stojadinović. Izvolite.

Poštovani gospodine Bečiću, koleginice i kolege narodni poslanici, evo, već drugi put u relativnom kratkom roku imamo zahtev narodnih poslanika za tumačenje nekih odredbi zakona u vezi obrazovanja.
Prvi put je to bilo članstvo u Nacionalnom prosvetnom savetu gde je bila dilema, mogu li profesori univerziteta da budu predlagani od strane udruženja, fizičara, matematičara itd. Tu smo doneli pravilnu odluku tumačenje, mada za tim nije bilo potrebe iz prostog razloga što je to Ministarstvo moglo veoma jednostavno da reši.
Sada imamo po meni još značajnije nešto, to je situacija gde, kako moj uvaženi kolega Atlagić ume da kaže – dekani, rektori, direktori škola su postali u ovom periodu gospodari života i smrti. Ja bih rekao da su mnogi ljudi zloupotrebljavali zakon i na ovim funkcijama provodili, ne samo dva mandata koliko im zakon omogućava, već koristili priliku da svaku promenu zakona, svaku rupu, eventualno u zakonu iskoriste da produže vladanje na tim visokoškolskim uslovima, bar za još jedan mandat, a imamo i slučajeve što se i vidi iz ovog obrazloženja Odbora da su neki dekani bili toliko bezobzirni, da su menjali nazive, primer je, odnosno Mašinski fakultet u Kragujevcu gde je promenjen naziv fakulteta, to je sada Fakultet tehničkih nauka ili nešto slično.
Znači, zarad još jednog mandata ili više mandata na čelu fakulteta ljudi nisu prezali od toga da menjaju i nazive fakulteta. Ali, to je jedan deo priče. Ima tu velikih problema, ima tu velike opasnosti od korupcije, kandidati sumnjivih moralnih i stručnih kvaliteta su se nalazili i nalaze se na funkcijama dekana, direktora, visokih škola, rektora. Ali druga strana medalje, gospodin Martinović je to, čini mi se pomenuo, ali jasno stoji u obrazloženju da je Zakonom o visokom obrazovanju, zakonom, ponavljam koji važi, član 107. stav 1. regulisano da je treći mandat u bilo koje vreme sa pauzom, bez pauze, sa promenom zakona, prekršaj za koji se kažnjava visokoškolska ustanova određenom novčanom kaznom.
Drugim rečima, mi imamo situaciju da nesposobno Ministarstvo prosvete, nauku i tehnološkog razvoja i ministar Verbić ne rade svoj posao i onda ostaje ljudima sa fakulteta visokih škola da preko nas poslanika, imam i ja određene zahteve sa nekoliko fakulteta u Nišu i Beogradu, pokušavaju da isprave ono što Ministarstvo nije uradilo. Znači, ovde je sve jasno dostavljaju se izveštaji o izboru ministarstvu, inspekcijske službe, na kraju može i ministar to da uradi. Vide da je prekršen zakon i sankcionišu te ustanove.
Mi ćemo uskoro imati još jedan zahtev. Naime, u poslednje vreme, ali to je povezano sa ovim, znači, što više mandata na čelu ustanove, pa i kada dođu ljudi pred penziju, kada steknu uslov za penziju. Znači, recimo ove godine puni 65 godina, do 1. oktobra, ali bi još jedan mandat na toj funkciji želeo da provede, biraju se, evo trenutno maj je mesec izbora dekana na fakultetima, rektora na univerzitetima. Ljudi koji po zakonu odlaze u penziju dobijaju treći, četvrti, peti mandat, što je nedopustivo, ali to je povezano sa ovim, znači, što više mandata.
Da li je u redu da neko kome će i produženje na koje imaju pravo profesori univerziteta od tri godine, da li se to odjednom dobija ili godinu po godinu, da li je u redu da neko kome na sredini mandata praktično prestaje radni odnos zbog odlaska u penziju da bude biran na funkciju dekana, direktora ili rektora. Onda to ljudi proguraju na svojim fakultetima, lobiranjem, ucenama, korupcijom i na nelegalan način produže radni staž na fakultetu, univerzitetu ili visokoj školi za još godinu dve.
Znači, ovde ima puno problema u primeni zakona. Nije ovo jedina stvar i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ministar na tome apsolutno ništa ne rade. Ovo mi deluje na neki način kao da fakulteti, visoke škole, univerziteti, tačnije pojedinci kojima smeta ovakvo kršenje zakona traže od Skupštine autentično tumačenje jer predlagača zakona, Ministarstvo, naravno Vlada ga usvaja, nije znalo šta je želelo da se postigne tim zakonom. Od zakonodavne vlasti se traži da tumači šta je ministarstvo htelo da kaže. To je apsolutno nedopustivo i ako se ova praksa nastavi mi ćemo vrlo brzo imati i sledeći zahtev da li neko ko je izabran za dekana jednog od fakulteta u Nišu ili Beogradu, a posle ovog zakona ispunjava uslov za penziju ove ili sledeće godine može da se nađe na toj funkciji bez obzira što su ti ljudi koji koriste i ovu poslednju priliku već dva, tri ili više puta bili na tim funkcijama na svojim fakultetima ili univerzitetima.
Koristim priliku da se zahvalim kolegi Orliću koji je sročio jedan dobar predlog. Mi smo nekoliko puta na odboru i na marginama tih sastanaka i pričali o devijacijama u oblasti obrazovanja. Posebno u oblasti visokog obrazovanja i složili smo se da je ovo jedan od većih problema. Tako da koristim priliku da se zahvalim što je on ovaj predlog lepo sročio. Naravno, građani zainteresovani se obraćaju najjačoj stranci u vladajućoj koaliciji, jer je verovatnoća da to prođe veća.
Uz sve ove kritike na račun Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a posebno ministra Verbića, na neaktivnost, na bežanju od rešavanja problema, napominjem da naša poslanička grupa Boris Tadić, SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, podržava predlog ovog zakona i mi ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodni poslanik, Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani kolega narodni poslaniče Orliću, poštovani kolega Martinoviću, u svakom slučaju danas raspravljamo o jednom veoma značajnom pitanju koje se već duže vreme pojavljuje u praktičnoj primeni Zakona o visokom obrazovanju i to primeni člana 54. stav 1. tog zakona.
Značaj ovog pitanja, u svakom slučaju, iziskuje pažnju svih narodnih poslanika, pa bih zaista zamolio da narodni poslanici, kada budemo donosili odluku po ovoj tački dnevnog reda uzmu učešće i da doprinose svojim kvalitetnim diskusijama, a naročito pristupom u rešavanju ovog problema.
Moram da počnem od nečeg što je apsolutno nesporno. Imajući u vidu da je u odgovoru na ovo pitanje Vlada Republike Srbije dala mišljenje koje u svakom slučaju predstavlja jedno od uporišta za davanje autentičnog tumačenja člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, poslanička grupa SPS podržava mišljenje Vlade Republike Srbije, na kome se na neki način i ovo autentično tumačenje zasniva.
Naime, kod formiranja upravljačkih i rukovodećih struktura univerziteta, fakulteta, akademija, visokih škola, visokih škola strukovnih studija u dužem periodu unazad postoji dilema koliko puta se organ poslovođenja ovih visokoškolskih ustanova može izabrati na istu funkciju. Po našem mišljenju, u poslaničkoj grupi SPS, data je u zakonu dovoljno jasna formulacija člana 54. stav 1. upravo ovog zakona, Zakona o visokom obrazovanju i to da se organ poslovođenja bira na tri godine, sa mogućnošću još jednog ponovnog izbora.
Sam termin – ponovni izbor, ne bi trebalo da izaziva nedoumice, jer je jasno da i u slučaju, da isto lice bude drugi put izabrano, odmah posle isteka mandata na kome je već bilo i gde je legitimno izabrano, može biti ponovno birano, kao i u slučaju da postoji vremenski diskontinuitet između prethodnog izbora i ponovnog izbora, pa čak i od više godina.
U svakom slučaju se radi o ponovnom izboru i taj termin ne treba da izaziva ni dileme, ni nedoumice, ali se radi samo o jednom ponovnom izboru. Stoga, mislim da je zakonodavac u tom pravcu normirao Zakon o visokom obrazovanju, kada je u pitanju ova okolnost onako kako treba.
Takođe, nedoumice i dileme ne treba da izaziva ni ona druga okolnost, da promena naziva visokoškolske ustanove, bez obzira o kojoj visokoškolskoj ustanovi je reč, može biti razlog da se neko izabere više od dva puta. Apsolutno ne može, apsolutno pravno nedopustivo, ili pravno neprihvatljivo, imajući u vidu da činjenica promene naziva visokoškolske ustanove, ne podrazumeva i promenu njenog pravnog subjektiviteta. Ne podrazumeva promenu ustrojstva, ne podrazumeva promenu organizacije, promenu strukture organa i tela visokoškolske ustanove, tako da bi ta promena naziva visokoškolske ustanove mogla da se koristi samo u smislu zloupotreba kada je u pitanju izbor organa rukovođenja odnosno upravljanja i upravljačkih prava u visokoškolskoj ustanovi.
Takođe, ne bi smele da postoje nedoumice u pogledu ličnih podataka lica koje se bira na mesto organa rukovođenja visokoškolskom ustanovom, jer je više nego logično da se i u slučaju promene imena i prezimena radi o istom licu. Da li je to lice promenilo svoj status? Da li je iz vanbračnog prešlo u bračno?
Da li je na neki drugi način promenjen status lica u pogledu njegovog identiteta kada su u pitanju lični podaci? Apsolutno ne znači ništa jer se radi isključivo o istom licu, koje opet po tom osnovu ne može biti birano više od dva puta.
Naravno da jedino zakonodavac može normirati i sistematizovati način kako će doći do toga da se eventualno, što sada svakako nije slučaj, uspostavi mogućnost izbora organa upravljanja i više od dva puta.
Međutim, ove dileme, po našem mišljenju u poslaničkoj grupi SPS, su apsolutno nepotrebne, ali su ipak postojale i to ne samo što su postojale, već se izlazilo iz granica tih dilema, tako što se iz raznih razloga pristupalo različitim tumačenjima člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, pa se dešavalo da isto lice bude birano i znatno više od jednog ponovnog izbora, kako to propisuje Zakon o kome mi danas raspravljamo.
U tom smislu tumačenja su bila vrlo široka i upodobljavala su se okolnostima i situacijama, koje su pratile visokoškolske ustanove, ali i okolnostima i statusima lica koja su konkurisala na mesta organa rukovođenja u tim ustanovama. Tako su se za više od jednog ponovnog izbora koristile razne činjenice i okolnosti, kao što sam već napomenuo – promena naziva visokoškolske ustanove, zatim promena imena i prezimena lica koje konkuriše ili promene Zakona kojim se reguliše materija visokog obrazovanja.
Stoga mi u poslaničkoj grupi SPS istrajavamo na zakonodavnom procesu u kojem se donose zakoni koji su, pre svega, usaglašeni sa Ustavom Republike Srbije u kojem se poštuju prava i slobode građana, zatim prava i slobode koje su utvrđene, naravno, međunarodnim deklaracijama i konvencijama, kao i da ti zakoni moraju sadržati potpuno jasne nedvosmislene norme kako bi se izbegla različita tumačenja u praksi.
Navodno da se na ovaj način i ovakvim tumačenjem odredbe člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju ni u kom slučaju ne sme zadirati u autonomiju univerziteta, fakulteta, akademija, visokih škola ili visokih škola strukovnih studija. Mi u poslaničkoj grupi SPS poštujemo autonomiju univerziteta i visokoškolskih ustanova, kao univerzalni princip i načelo na kojim počiva ustrojstvo visokoškolskih ustanova u svetu.
Poštovanje i afirmacija ovog načela i principa autonomije postoji, bez obzira na različite oblike autonomije visokoškolskih ustanova u svetu.
Komparativnom analizom autonomije univerziteta, fakulteta, akademija, svuda u svetu dolazi se do zaključka da ta autonomija svuda nije na isti način koncipirana a samim tim nije na isti način i pravno ustrojena.
U pojedinim zemljama se autonomija odnosi samo na obrazovne, odnosno studijske programe, ali ne i na upravljačka prava koja se dešavaju uz obavezno učešće država.
U pojedinim zemljama kompletno finansijsko poslovanje visokoškolskih ustanova je izmešteno iz autonomnog delovanja tih ustanova i dato u ruke državnog aparata.
Naravno da su sve ove razlike prisutne od kontinenta do kontinenta, od države do države i od načina uređenja visokoškolskih ustanova, postavljanja obrazovanja na principe i načela na kojima obrazovanje i treba da počiva, ali ono što je za nas kao parlament i za nas kao narodne poslanike bitno, jeste da mi pred građanima ni u kom slučaju ne pokazujemo pre svega neozbiljnost, ne dajemo bilo kakve poruke koje podudaraju od ovog principa i ono što je najvažnije, najvažnije je da se upravo ovim tumačenjem zadržava autonomija univerziteta i ostalih visokoškolskih ustanova.
Stoga se i tumačenje člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju mora posmatrati u svetlu zaštite visokoškolskih ustanova od povreda drugih zakona, pre svega, Zakona o borbi protiv korupcije, kada je u pitanju sukob interesa, kao i pojave koruptivnog delovanja, zatim, zbog što šireg obima u dostupnosti javne funkcije rektora, dekana, predsednika, direktora itd.
Imajući u vidu da se upravo ovim tumačenjem daje potpuno jasan normativni obim ili normativni oblik, koji podrazumeva način izbora organa rukovođenja, a samim tim i definisanje upravljačkih prava, mi činimo jedan pomak u tom smislu što upravo ovo autentično tumačenje člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju predstavlja nešto što je obavezujuće za sve visokoškolske ustanove u Srbiji.
Stoga, odavde, iz ovog parlamenta, iz ovog visokog doma, treba da bude upućen poziv bukvalno svim visokoškolskim ustanovama u Srbiji da svoja normativna akta, pre svega svoje statute, usklade sa ovim autentičnim tumačenjem, kako se više nikada ne bi pojavljivali oni načini koji su, najblaže rečeno, na ivici zakona, izbora organa rukovođenja i upravljanja visokoškolskim ustanovama, koji su nesumnjivo sporni, tim pre što se dešavalo da jedno isto lice ne tri puta, ne četiri puta, nego mnogo više od toga bude imenovano na mesto organa upravljanja i rukovođenja.
Ja kao narodni poslanik dolazim iz Užica. U Užicu postoji Učiteljski fakultet, kao i Visoka poslovna škola strukovnih studija, dakle, dve visokoškolske ustanove. Sa ponosom mogu da istaknem da nijedna od ovih ustanova, ni fakultet, ni visoka škola, nikada nisu imali ovakav način izbora svojih organa upravljanja i rukovođenja o kojima danas raspravljamo, odnosno nikada se nije desilo da jedno isto lice bude izabrano više od dva puta na mesto direktora, odnosno dekana.
Stoga sam uveren da će tim putem krenuti i ostale visokoškolske ustanove, a izražavam, kao i svi građani Užica i cele zapadne Srbije, naročito Zlatiborskog okruga, uverenje da će konačno posle dugo, dugo godina i Užice postati univerzitetski grad, da će Užice dobiti jednu takvu visokoškolsku ustanovu koja traži podršku Vlade Republike Srbije, traži podršku Ministarstva prosvete, jer ne samo da su ispunjeni svi uslovi, već postoje nesumnjivo i svi razlozi za osnivanje jedne takve visokoškolske ustanove, počev od činjenice da je Užice bilo jedan od većih univerzitetskih centara po broju studenata od 1977. do 1987. godine, kada su ukinuta odeljenja pravnog, mašinskog i ekonomskog fakulteta u kojima su studirali studenti od Ivanjice do Kolašina u Crnoj Gori, do Foče u Republici Srpskoj, odnosno tada Bosni i Hercegovini, kada je preko 1000 studenata cirkulisalo u tom gradu i sticalo akademska zvanja upravo u Užicu. Ne smemo zaboraviti da je pre dve godine tadašnji premijer…
(Predsedavajući: Gospodine Jovanoviću, molim vas, samo se malo vratite na temu.)
Naravno da sam u temi. Da je upravo tadašnji premijer, naš predsednik Ivica Dačić postavio kamen temeljac za takav univerzitet i ono što želimo, želimo da upravo ono što danas promovišemo i što danas ističemo kao cilj bude i na novoosnovanim univerzitetima, da imamo za rektore, dekane, direktore i predsednike najkvalitetnije među najkvalitetnijim, da ih biraju oni koji to po zakonu jesu dužni, dakle, njihove kolege sa visokoškolskih ustanova, ali da se nikad ne dešavaju, blago rečeno, zloupotrebe koje su se do sada dešavale, a mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da se nakon donošenja ovog autentičnog tumačenja to više nikad neće desiti.
Zahvaljujem se i ističem da će Poslanička grupa SPS nesumnjivo podržati ovakvo autentično tumačenje člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, uz još jednom istaknutom zahvalnošću kolegi Orliću i svima onima koji su participirali i doprineli da se ovakvo autentično tumačenje zasnuje, utemelji i postane obavezujuće za sve visokoškolske ustanove u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Zahvaljujem.
Koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine Martinoviću kao predlagač ovog akta, odnosno kao predsednik Odbora koji nam ovo prema Poslovniku predlaže, ovo jeste jedna od onih tema kada nam se nameću dileme koje smo imali i kada smo razgovarali o ranijim autentičnim tumačenjima zakona koje smo donosili, pre svega mislim na autentično tumačenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kada smo razgovarali o tome ko su osobe koje mogu da predlažu stručna udruženja u Nacionalni prosvetni savet, odnosno da li to mogu da budu i profesori univerziteta ili to moraju da budu samo oni ljudi koji su zapravo zaposleni u osnovnom i srednjem obrazovanju, odnosno nastavnici u smislu te reči.
Svaki put kada razgovaramo o autentičnom tumačenju zakona nam se nameće ta dilema da li uopšte treba da odlučujemo o tome, jer su to neke stvari koje se nama ovde čine razumljive, čine jasne i prosto ponekad mislimo da i nema potrebe donositi autentično tumačenje, jer kada se zakon ovako pogleda onako kako on zaista i glasi u svom osnovnom obliku, čini se da je on veoma jasan.
Naime, u članu 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju piše da organ poslovođe univerziteta je rektor fakulteta dekan, akademije strukovnih studija predsednik, visoke škole i visoke škole strukovnih studija direktor. Organ poslovođenja se bira iz reda nastavnika visokoškolske ustanove koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a izabrani su na neodređeno vreme. Organ poslovođenja bira se na tri godine, sa mogućnošću jednog ponovnog izbora.
Kada ovako neko pročita osnovnu odredbu osnovnog zakona, prosto se zapitamo zašto uopšte postoji potreba da mi donosimo autentično tumačenje zakona i zar nije ovo apsolutno jasno samo po sebi i gde se uopšte stvara prostor da neko ovu ovako jasnu odredbu tumači na drugačiji način? Međutim, realnost nam pokazuje da to jeste slučaj, baš kao što smo i sa gospodinom Martinovićem, koji prosto po svojoj funkciji može biti predlagač ovakvih autentičnih tumačenja zakona, razgovarali da li je uopšte i bilo potrebe usvajati autentično tumačenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer ponekad se pokazuje da ono što se nama čini apsolutno jasno ne mora da znači da je jasno i nekome drugome i zaista neke odredbe zakona stoje tako da je moguće njihovo različito tumačenje.
Prema našem mišljenju, ovo nije jedna od tih odredaba zakona, ali mi ne možemo odbiti nekome pravo da nešto uradi zato što smatramo da mi mislimo drugačije. Realnost nas očigledno opovrgava u tome i očigledno postoje dekani koji na različite načine pokušavaju i uspevaju da zaobiđu ovu odredbu zakona. Mislim da kolege iz Odbora za obrazovanje, a posebno one kolege koje su u radnoj grupi koju smo mi oformili, a koju vodi upravo profesor Atlagić, koja se bavi isključivo tim predstavkama i žalbama koje dobijamo, mogu posvedočiti o tome koliko mi žalbi na rad različitih dekana dobijamo. Mislim da neću biti jedina, čak mislim da nisam ni prva koja će citirati kolegu Atlagića, koji kaže da su dekani zaista postali gospodari života i smrti na našim fakultetima. Iako se čini da je ovo jedna oblast koja je uređena veoma precizno zakonom, očigledno je da u praksi postoje različita tumačenja i očigledno je da jedini način na koji mi možemo da to sprečimo jeste da donesemo autentično tumačenje zakona, baš kao što smo uradili i sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Svakako da to nije dovoljno, kao što se pokazalo kada smo usvajali prošli put autentično tumačenje zakona, s obzirom na to da ovde, čini mi se, postoji i svesna namera da se zaobiđe zakon u slučaju osnova sistema vaspitanja i obrazovanja, čini mi se da nije svesna namera. Biće potrebno da osim onog zvaničnog obaveštenja da je Skupština usvojila takvo i takvo autentično tumačenje, a to sada znači to i to, obaviti i dalje razgovore, dalje konsultacije zato što mi prosto ne možemo biti Skupština koja ignoriše realnost. Baš kao što ne možemo biti Skupština koja ne prihvata da postoje udruženja istoričara ili udruženja hemičara Srbije koji smatraju da nastavnik jeste i osoba zaposlena na visokoškolskoj ustanovi, tako ne možemo ni biti Skupština koja ignoriše da neki dekani smatraju da imaju pravo da se više puta kandiduju i da više puta budu izabrani na poziciju dekana.
Svakako da je to jedno, reklo bi se, veoma unosno mesto. Kolega akademik Stojadinović je govorio o tome koje su sve mogućnosti za onoga ko je dekan na nekom fakultetu. Svakako je jasno da te osobe, osim toga što imaju i veoma veliku formalnu moć, raspolažu i velikom količinom neformalne moći, neformalnih ovlašćenja i da poneki od njih nažalost takva svoja ovlašćenja zloupotrebljavaju.
Upravo u tim žalbama, koje dobijamo od univerzitetskih profesora, možemo videti veliki broj žalbi upravo na ponašanje dekana koji svojim uticajem pokušavaju da odrede ko će od univerzitetskih profesora napredovati u karijeri, ko neće, kako će se finansirati različiti programi na fakultetu. Nije nikakva tajna da ti ljudi imaju svoje miljenike koji na fakultetima mogu da rade apsolutno šta hoće. Ponekad se mešaju u ocenjivanje studenata, mešaju se u objavljivanje naučnih radova, mešaju se u sve one stvari u koje ne bi trebalo.
Drugo, to su osobe od kojih se zahtevaju izuzetno velike menadžerske sposobnosti. Svakako da nisu svi univerzitetski profesori skloni tome, a neki bi baš želeli da budu na mestima na kojima odlučuju o takvim stvarima. Ovo svakako jestejedno polje u kome makar ovo autentično tumačenje može da donese nekakav boljitak.
Jedan od možda najboljih primera zašto nam je ovo autentično tumačenje potrebno jeste i primer jednog dekana, jednog fakulteta univerziteta u Novom Sadu koji je, recimo, išao čak dotle da je promenio statut fakulteta na taj način da on nikako ne može biti smenjen. Oduzeo je svim kolektivnim organima sva ovlašćenja, ostavio je samom sebi mogućnost da jedini bude taj koji može da inicira, pokrene i sprovede na kraju svoju smenu, naravno bez ikakve namere da išta slično uradi.
To je jedna od stvari koja je dospela u medije, izazvala je dosta medijske pažnje. Protivzakonita, dakle, promena statuta fakulteta je ono što je taj dekan pokušao. Taj dekan je posle toga došao i u interesovanje javnosti tako što je najbolju naučnicu Novosadskog univerziteta izbacio sa svog fakulteta. Radi se o profesorki Ivani Kovačić koja je u svojoj oblasti jedna od najpriznatijih naučnika u Evropi. Ona je zbog te samovolje dekana bila sprečena, ne samo da napreduje na fakultetu, nego i uopšte da radi na tom fakultetu.
Kasnije se za tog dekana ispostavilo da mu je čak i poništena diploma Mašinskog fakulteta koju je dobio na osnovnim studijama. To rešenje je objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije“, da je njegova diploma oglašena iz, izvinjavam se samo… Znači, rešenjem Fakulteta tehničkih nauka, od dana 19. septembra 2014. godine, oglašava se nevažećom diploma o završenim osnovnim akademskim studijama na studijskom programu „Energetika i procesna tehnika, termoenergetsko mašinstvo“, broj 012-B-8/M od 18. maja 2008. godine, broj iz evidencije itd.
Dakle, to je dekan kom je poništena diploma fakulteta na kom je on dekan. Međutim, da stvar bude interesantnija, samo da govorim o velikim ovlašćenjima koja dekani imaju i zbog čega je potrebno na ovaj način ograničiti njihov broj mandata, ako ne možemo drugu stvar ograničiti, o tom dekanu se izjasnila i DRI. Naime, utvrđeno je, upravo zbog toga što neki očigledno zaposleni na fakultetu mogu da budu u velikoj milosti dekana, da je jedan docent sa tog fakulteta, od 261 radnog dana, 222 radna dana proveo na službenim putovanjima i da je za te svrhe uzeo dnevnice od 2.136.000 dinara, da je 37 miliona dinara dekan tog fakulteta potrošio na upotrebu službenih vozila, da su 843 zaposlena na tom fakultetu dobilo naknadu od 17 hiljada dinara, kao jubilarnu nagradu, iako su svi zaposleni na tom fakultetu dobilo te nagrade, da taj fakultet nije vratio u budžet 4.810.000 dinara…

Gospođice Jerkov, isto kao i gospodin Jovanović, jeste li sigurni da ste u temi?

Prilično sam sigurna da jesam.