Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik mr Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam nekoliko pitanja koje danas želim da uputim pojedinim ministarstvima.
Naime, prvo bih pitala Ministarstvo pravde, odnosno zamolila Ministarstvo pravde da se pod hitno preispita slučaj porodice Šolar iz Novog Sada gde je došlo do takve pravne zavrzlame po pitanju imovinsko-pravnih odnosa da je jedna mlada petočlana porodica, koja je zakonito kupila stan, prepisala ga na svoje ime, došla u situaciju da iz sopstvenog stana bude nekim drugim zakonom izbacivana.
Dakle, pitanje vlasništva, pitanje državine, neizmireni računi i sve ostalo između investitora, izvođača radova doveli su mlade ljude, ni krive ni dužne, na pragu života, sa troje dece u situaciju da ne znaju ni gde se nalaze, ni kako da reše svoj problem, pa bih molila Ministarstvo pravde, obzirom da su sudski organi, znači, organi, institucije ove države doneli neke presude koje su ovu situaciju učinile izuzetno dramatičnom, da se zauzme i ovaj slučaj pravedno reši i ovu porodicu zaštiti od svih onih nejasnoća koje mi vrlo često imamo u sprovođenju zakona.
Porodica Šolar, koja je ovih dana, čiji je slučaj prilično uznemirio javnost, zaslužuje da krov nad glavom koji su kupili svojim sopstvenim sredstvima, uknjižen na svoje ime, da pod njim i uživaju. Ako to ne može ova država da im omogući, zaista, onda smo u ozbiljnom problemu.
Drugo pitanje postavljam MUP, odnosno Sektoru za vanredne situacije, upravo zbog požara koji smo juče imali priliku da vidimo u centru Beograda, a nedavno smo donosili zakon koji se tiče ovakvih situacija. Svesni smo svi da kada požar gase vatrogasci to je već krajnja nužda i velika tragedija. Naše vatrogasne jedinice uvek visokoprofesionalno, rizikujući sopstvene živote urade sve, ali požar ne gase vatrogasci, požari se gase još dok su u upaljaču.
Dakle, smatram da bismo trebali da ozbiljnije angažujemo stručne resurse i da se pokrene inicijativa, kolika je obaveza svih onih ustanova, institucija gde radi, boravi, cirkuliše veliki broj ljudi, gradskih četvrti, dakle gradskih uprava i mesnih zajednica da imaju zaposlene inženjere protivpožarne zaštite koji će preventivno nadgledati, delovati, upozoravati pre nego što se ovakve situacije dogode.
U ovom slučaju koji smo juče videli vidimo materijalnu štetu. Velika je sreća, obzirom da je centar Beograda, da nije bilo ljudskih žrtava, ali ne treba samo da budu ljudske žrtve ono što će nas podstaći na neku akciju.
Pozivam MUP da se ovom domu obrati jednom inicijativom da se ovi kadrovi zakonski i u većem broju uposle, kako bi stručno delovali, jer najbogatije je društvo ono u kom vatrogasci ne rade.
Treće pitanje upućujem Ministarstvu odbrane. Ono se tiče, staro je već osam godina, a to je pravo penzionisanih oficira da se njihove penzije usklade za onih 11%, jer im je to pravo već pet puta potvrđivano na Ustavnom sudu, ali ga oni do dana današnjeg nisu realizovali. U kom periodu i kada mogu očekivati, već osam godina čekaju, oficiri da se njihove penzije zakonski usklade? Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege i koleginice, moje pitanje upućeno je ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Verbiću, a tiče se upisa učenika u Tehničku školu u Majdanpeku školske 2015/2016. godine.
Naime, na sastanku u Boru, održanom u aprilu mesecu ove godine, a u vezi plana upisa učenika, osim direktora svih srednjih škola sa regiona, bili su prisutni i načelnik školske uprave Zaječar, kao i pomoćnik ministra za srednje obrazovanje gospodin Kostić. Tom prilikom, napominjem, dogovoreno je da Tehničkoj školi u Majdanpeku budu odobrene četiri odeljenja sa po 30 učenika sledećih obrazovnih profila: mašinski tehničar, elektro tehničar, ekonomski tehničar, turistički tehničar. Pored Tehničke škole, Gimnaziji u Majdanpeku takođe je odobreno jedno odeljenje sa 30 učenika.
Konkursom za upis učenika Tehničkoj školi je umesto dogovorenih četiri odeljenja odobreno samo tri. Nije joj odobren smer ekonomski tehničar. Ovaj obrazovni profil uklonjen je bez ikakvog obrazloženja i najave.
Pitam ministra iz kog razloga i čijom odlukom nije odobren upis za smer ekonomski tehničar i da li će se ova odluka preispitati?
Napominjem, ove školske godine osnovno obrazovanje završava 175 učenika, a Ministarstvo svojom odlukom daje mogućnost za samo 120 učenika u Majdanpeku, 90 u Tehničkoj školi, 30 u Gimnaziji.
Pitam ministra gde će svoje školovanje nastaviti 55 učenika iz Majdanpeka ako za njih ne postoji mogućnost upisa? Kako će roditelji, čije su plate i onako smanjene, obezbediti potrebna novčana sredstva kako bih uputili na školovanje van Majdanpeka? Inače, interesovanje za upis učenika za smer ekonomski tehničar svake godine je bilo preko predviđenog broja i upisivala ga je mahom ženska populacija, a uspeh učenika i kvalitet obrazovanja koji im je pružen meri se velikim brojem učenika koji su završili fakultete.
Osim toga, takvom odlukom veliki broj profesora tehničke škole će ostati sa nepunom normom časova, mahom oni profesori iz stručnih predmeta i oni opšteobrazovnih. Neki od njih će ostati i bez posla. Nažalost, ovaj primer nije jedini. Takve ili slične odluke sve više pogađaju skoro sve opštine u rubnim područjima Republike Srbije.
Podsetiću premijera šta je na temu obrazovanja izneo u ekspozeu. Rekao je: „Ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Nama će obrazovanje biti na prvom mestu. Niko ne može da očekuje da je obrazovanje jednosmerna ulica, bez raskrsnica, gde nema potrebe da se donose i preispituju bilo kakve odluke“. Pitam premijera – da li je ova situacija upravo ta raskrsnica gde treba preispitati neopravdanu odluku Ministarstva prosvete?
Modernizacija je ključna reč za Srbiju u narednoj deceniji – kaže premijer. Pitam premijera – da li je mislio da na ovaj način modernizuje obrazovni sistem Srbije, ukidanjem škola u pograničnim i devastiranim opštinama?
Kada sam već pomenula devastirana područja Srbije, valja naglasiti da se premijer nijednom jedinom rečju u svom ekspozeu nije osvrnuo na katastrofalnu demografsku situaciju u Srbiji, nijedne jedine reči o pustim selima bez ljudi, o mnogim krajevima Srbije kojima je broj stanovnika za trećinu smanjen. Nijedne reči o planovima ove Vlade kako da ovaj ogroman problem reši.
Ali je zato ekspoze premijera bio prepun raznih mudrolija, poučnih kineskih poslovica, citata Bila Gejtsa, Tonija Blera, pa pitam premijera – da li se Vlada uopšte bavi katastrofalnom demografskom situacijom u Srbiji? Da li Vlada radi na izradi, kako je rečeno, nacionalnog plana razvoja Srbije?
Na kraju, premijer je pre nešto više od godinu dana izjavio: „Ova podrška građana ne bi značila ništa ukoliko je mi kao Vlada ne bi iskoristili da promenimo živote naših građana na bolje“. Mogu samo da pitam građane Srbije – da li vam je i pored svega bolje? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima mr Aleksandra Jerkov.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi gosti na galeriji, moje prvo pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova dr Nebojši Stefanoviću, a ostala pitanja koja ću postaviti ću postaviti premijeru Vučiću.
Naime, 4. 05. 2015. godine je premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je čuo da neki idu okolo i traže pare iz javnih preduzeća za stranku i onog odozgo. „Svako ko to bude radio biće uhapšen i odmah ga prijavite policiji“. Moje pitanje za premijera je sledeće – ukoliko je on čuo da neki idu po javnim preduzećima i traže pare za stranku, zašto ih sam nije prijavio policiji?
Pitanje za Nebojšu Stefanovića, iako je on vrstan naučni radnik i doktor, pa bi mogao i sam da dođe do takvog zaključka – da li je ovu izjavu video i ukoliko je video, da li je možda policija pokrenula neke radnje? Ja ne verujem da je nemoguće utvrditi ko ide po javnim preduzećima i traži pare za SNS, posebno pošto i sam premijer ima saznanja o tome. Da li je neko uhapšen u okviru ove velike akcije, s obzirom na to da je premijer, kao što znamo, veoma veliki borac protiv korupcije i sasvim sigurno ne bi svoja saznanja o tome da neko traži pare za SNS dao u vidu intervjua u jednim dnevnim novinama, nego bi verovatno nešto i postupio. Tako da je moje pitanje - koliko je lica uhapšeno zbog toga što je po javnim preduzećima u Srbiji tražilo pare za SNS?
U okviru istog tog pitanja, postavila bih i pitanje – dokle je došla istraga u izjavi potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović još iz prošlog mandata da pojedini ministri rade protiv države i nameštaju, zapravo da jedan ministar radi protiv države i namešta poslove firmi svog prijatelja, ona je rekla da ima zvanična saznanja o tome, da je to nešto što se može pročitati u diplomatskoj pošti? Dakle, moje pitanje je – koji ministar je u prethodnoj ili ovoj Vladi nameštao poslove firmi svog prijatelja i da li iko iz Vlade, osim potpredsednice Zorane Mihajlović, čita diplomatsku poštu u kojoj je ona takve informacije pročitala?
Naredno moje pitanje postavljam premijeru. Ja sam ga već jednom pitala, međutim, dobila sam odgovor od pogrešne osobe, od gospodina Vujovića, kome nisam postavila pitanje. Moje pitanje je bilo – ko će da odgovara zbog štetne odluke bivšeg ministra finansija Lazara Krstića koji je u ovu zemlju doveden kao vunderkind da ne konvertuje naše kredite iz dolara iz evre, zbog čega je Srbija izgubila 783 miliona evra, ili dvogodišnju uštedu od smanjenja plata i penzija?
Ja sam dobila odgovor od ministra Vujovića koji mi je objasnio sasvim poznate stvari na koji način se Srbija zadužuje i tome slično, međutim, ono glavno pitanje – ko će da odgovara što je vunderkind Lazar Krstić svojom lošom odlukom potrošio dvogodišnju uštedu od smanjenja plata i penzija, to je jedino pitanje koje je ostalo bez odgovora.
Dalja pitanja isto postavljam premijeru, a to su stvari koje je on izrekao i koje su ostale bez odgovora. Da krenemo redom, pa dokle stignemo, mada je minut i 10 sekundi suviše malo vremena da se nabroje sva pitanja koja imamo, a sva se odnose na stvari koje je premijer sam obećao.
Najpre, gde su investicije ukupne vrednosti od 10 milijardi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata? Šta će biti sa činjenicom da je šeiku lično poklonjen, bezmalo poklonjen hotel na Kopaoniku za 600 hiljada evra manje nego što ga je Srbija kupila samo nekoliko dana pre toga?
Šta je sa fabrikom čipova od četiri milijarde evra i šta je sa kreditnom pomoći bez kamate u iznosu od tri milijarde evra?
Gde je investicija od 400 miliona evra za fabriku za proizvodnju avio-delova za „Boingove“ er basove modele?
Šta je bilo sa potpisanim memorandumom o saradnji sa „Global Capital Advisors managemant“? Šta je sa stanovima od 380 evra po kvadratu? Šta je sa investicijama za infrastrukturu i građevinarstvo? Kargo centar u Lađevcima? Turizam? Auto-putevi? Agro-biznis? Šta je sa polo klubom u Preljinama? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani studenti Pravnog fakulteta, uvaženi građani koji pratite prenos, ja ću postaviti jedno pitanje ponovo. Neću kao iz mitraljeza ispaljivati gomilu pitanja.
Meni je sada jasno zašto, mada to nije dobro za vladajuću većinu i za vlast u Srbiji, da nemamo praktično pravu opoziciju, ali, kada se postavljaju ovakva pitanja, onda nije ni čudno što je opozicija ispod cenzusa, što se bori za cenzus i što imamo ovakvu situaciju u društvu, jer demokratskom društvu je uvek potrebna i jaka opozicija, što sada, nažalost, nije slučaj. Tipa, da postavljam nekome pitanje zašto su prodavali zemlju Šarićevom narko klanu? Ja sam to postavljao kada je bilo vreme, a sada se vraćamo na tu temu zašto su i kako radili. Sudovi to rešavaju, pa će oni koji su to radili, nadam se, jednog dana odgovarati, a zna se da je to bila vlast u periodu od 2008. do 2012. godine. Međutim, trenutno se u Srbiji, u okolini Srbije, u regionu mnogo toga ozbiljnog dešava da bismo se bavili neozbiljnim pitanjima, kao neke od mojih kolega malopre.
Naime, juče prištinska skupština ponovo nije stavila na dnevni red ustavne amandmane kojima treba da formira, naravno, prema međunarodnoj obavezi, specijalni sud koji će se baviti zločinima pripadnika tzv. oslobodilačke vojske Kosova, a u stvari jedne terorističke organizacije. Sada se zna da nije samo opozicija bila protiv toga, nego da ima i poslanika većine koji su protiv toga. Čak prištinski mediji pišu da je razlog za to što se oni plaše da ne dođu pod udar tog suda. Znači, to su neki koji su imali uniforme, a sada su se presvukli u odela i postali poslanici u tom parlamentu.
Pored toga, imali smo juče i protest devet porodica poginulih u Kumanovu u akciji policije i, interesantno, građana Kosova, kako oni kažu, ali ipak mi moramo priznati da su to građani Srbije, a koji su teroristi.
Čak su oni tamo sami govorili da ti ljudi nisu otišli da se bore za novac nego da se bore za prava Albanaca, što je dokaz da sve ovo što mi govorimo sve ovo vreme da je sa Kosova izvor nestabilnosti za ceo region i te kako prisutan i da međunarodna zajednica koja je Rezolucijom 1244 preuzela odgovornost za bezbednost na toj teritoriji mora mnogo ozbiljnije da se pozabavi tim pitanjem jer videli smo da je to u Kumanovu bilo u stvari priprema za nekoliko terorističkih akcija koje je makedonska policija pokušala da spreči tom akcijom. Na žalost, i naše komšije su imale osam mrtvih policajaca, 37 ranjenih. To se nikako ne može nazvati incidentom jer ako pogledamo u onim sukobima 2001. godine, 63 osobe su u celom tom ratu poginule, a sada je u jednom, kako neki kažu, incidentu ili malom sukobu osam policajaca makedonskih poginulo. To je vrlo ozbiljna stvar. Mislim da i kod nas treba na to da obratimo značajnu pažnju. Mnogi od njih su učestvovali u islamskoj republici na strani terorista i to sam ovde upozoravao više puta.
Čini mi se da nismo preventivno reagovali do dana današnjeg na pravi način. Mi moramo onima koji se bore protiv islamske republike mnogo više da pomognemo kao država Srbija i da se uključimo u tu borbu jer oni su ovde kod nas, 1.200 onih koji su 2000. godine podigli ustanak protiv Republike Srbije se dan danas nalaze u Preševu, Bujanovcu, u Medveđi, znači, 1.200. Mi to znamo, kao država. Nama ne treba da neko to ubaci, recimo, nekoga sa Kosova da bi se nama isto desilo. Na sve to, kada povežemo, još uvek na Kosovu nije formirana zajednica srpskih opština, što je obaveza po Briselskom sporazumu, a ona je institucionalni garant našim građanima da će biti sigurniji.
Zbog toga, svega ovoga što se dešava, moje pitanje je – koje su sledeće aktivnosti Vlade na svim tim poljima, naročito MUP, Ministarstva za evropske integracije, kako bismo izbegli svaku mogućnost usporavanja Srbije na putu ka EU?

Vreme.

Za svaku pohvalu su, naravno, aktivnosti premijera koji ovih dana ide po Evropi da sve to upozna i da razgovara sa našim partnerima, ali, naravno, i 1. juna u SAD. Zahvaljujem.