Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović, poštovane učenice, učenici, nastavnice, nastavnici gimnazije iz Smedereva, tri stvari sada želim da kažem u ovoj replici.
Najpre, ne razumem kada jedan profesor, u ovom slučaju gospodin Atlagić, ne ceni raznovrsnost i bogatstvo svog jezika. Mi ovde imamo i neke sinonime, poštovana gospodo, imamo obilje nekih reči koje imaju ista ili slična značenja. Kada mi kažemo „delati“, ja mislim da je dobro što možemo da kažemo i „raditi“, da upotrebimo još neki termin, poštovana gospodo, a ne da umanjujemo vrednost svog jezika time što druge narodne poslanike, na primer, i đake ovde usmeravamo ka tome da isključivo koriste jednu jedinu reč. Pa šta je to, poštovana gospodo?
Druga stvar, gospodine Atlagiću, pa mi smo, gospodo, u 2015. godini. U 2015. godini važe pravila Rečnika srpskog jezika koja su donesena u ovom veku, poštovana gospodo. Pa nećemo u 2015. godini da primenjujemo pravila iz 1971. godine koja su prevaziđena, poštovana gospodo. Moramo da se pridržavamo ovog rečnika i ovog pravopisa, šta god mislili o njemu, dok se ne izmeni.
Naročito ne razumem šefa poslaničke grupe SNS gospodina Babića, koji u svakom mom govoru, koji je uvek usmeren ka poboljšanju teksta predloga zakona, pronalazi mržnju. Poštovana gospodo, za ovih godinu i mesec rada u ovoj Narodnoj skupštini nikada nisam izgovorio nijednu uvredljivu reč ni za jednog narodnog poslanika, ni za jednog gosta, ni za jednu gošću koja je u ime Vlade dolazila u ovu Narodnu skupštinu.
Poštovana gospodo, mislim da to ovde treba da se ceni, gospodine Bečiću, poštuje, umesto da se naziva političkom mržnjom, kao što to radi gospodin Babić, vrlo neprimereno. Hvala.