Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, po amandmanu. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je zapravo paradigma današnje rasprave i današnjih amandmana o kojima danas raspravljamo.
Dakle, ja bih želeo da iskoristim priliku i da ga pročitam. U članu 25, u izmenjenom članu 96. posle reči „potvrde“ dodaje se zapeta. Dakle, ovde je svima jasno da je reč o krajnje tehničkom amandmanu, a ne o suštinskom pokušaju da se popravi ovaj zakon. Ali, to nije ono što je naročito bitno. Amandman je amandman, amandman je prihvaćen i idemo dalje. Ali, nema nikakve potrebe za hvalospevima i sada nekim epskim pričama i ne znam kakvom trudu koji je uložen da bi ovaj amandman bio ovako sročen i na kraju prihvaćen.
Želeo bih da iskoristim priliku i da, gospodine predsedavajući, kažem da mi je žao što je jedan poslanik danas, predlagač ovog amandmana, morao da ispolji po ko zna koji put svoju mržnju i svoju mračnu stranu i da ponovo, opet ponavljam, po ko zna koji put počne da vređa narodne poslanike i Narodnu skupštinu, ali i građane Srbije, dakle. Ali, mi ćemo istrpeti, kao što smo i do sada trpeli sve te uvrede zarad građana Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 27. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i Dejan Nikolić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović, uvaženi gosti iz Ministarstva, ja mislim da je veoma dobro i drago mi je što mogu da ja, ne samo vi gospodine Bečiću, obavestim pre svega narodne poslanike SNS da će u danu za glasanje, glasajući za Predlog zakona u celosti, glasati i za sadržinu amandmana koji je prihvaćen, a to je amandman na član 27. ovog Predloga zakona.
Ja mislim, poštovana gospodo, da je veoma dobro da ministarka Mihajlović prihvatanjem i ovog amandmana i drugih naših amandmana poručuje, ja mislim, pre svega, narodnim poslanicima stranke čija je potpredsednica da rasprava, da amandmani, da dijalog, makar ih neko opisivao kao epski ili ne znam kakvi, uvek koristi u našoj Narodnoj skupštini.
Naša Narodna skupština, poštovana gospodo, kao što više puta ovde jesmo govorili je centralna politička institucija. Mi ovde treba neprestano da raspravljamo, da vodimo dijalog, da se usmerimo ka tome da naši zakoni budu bolji. Pa, i gospodinu Muameru Bačevcu da kažem, da se držimo i nekih pravila i pravopisa jezika kojim se ovde služimo, a ne gospodine Bečiću, da gospodin Bačevac ovde minimizira naš trud koji je usmeren ka tome da se očuva jezik kojim se ovde služimo.
Evo, i gospodinu Bačevcu da kažem, ovo delati, poštovana gospodo, pa kako to ikome može da smeta? Kod jezika smo, gospodine Bačevac, delati. Da li vam je poznat termin delo? Ima književno delo, ima umetničko delo, ima životno delo. Sve je to u vezi sa nekim delanjem, poštovana gospodo. Sada ovde iz SNS imamo primedbe na korišćenje tih termina. To je, ja mislim, zaista neprimereno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac, replika.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi kolega gospodine Pavićeviću, mislim da sam bio veoma jasan. Meni je drago što vi baštinite i pridržavate se svog maternjeg jezika, ali ovde je bila reč o suštini. Meni je drago što imate predloge. Ja sam pričao o jednom članu koji je izuzetno važan u suštinskom smislu.
S druge strane, morate razumeti mene. Ja ovde pričam bosanskim jezikom i baštinim svoj jezik. Nemam ništa protiv toga da vi nosite svoj rečnik i da upotrebljavate to na taj način. Međutim, mi stičemo potpuno drugi utisak. Drugi utisak je da ima više zloupotrebe nego želje da se ova stvar ostvari. Meni se čini da o bitnim tačkama i o suštini ne razmišljate i ne debatujete, već se držite nekih slovnih stvari, što je opet vaše pravo. Baštinite vi svoj jezik, čistite ga, koristite reči koje mislite da treba da koristite. Ja nemam ništa protiv toga. Ali, opet naglašavam da ja govorim svojim maternjim jezikom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, replika.
Molim vas bez ličnog obraćanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i gosti, ja ni jednom rečenicom nisam zamerio gospodinu Bačevcu na rečima kojima se služi u svom govoru ovde. Samo sam ovde postavio jedno pitanje – kako to da neko može da zamera što se pridržavamo pravila, gramatike, pravopisa srpskog jezika?
Druga stvar, gospodine Bečiću, da čuje sada gospodin Bačevac. Gospodin Bačevac kada kaže – ja sam smatrao da je važno neke supstantivne stvari ovde da postavimo kao smisao naše rasprave, a ne pitanja jezika, upravo time gospodin Bačevac minimizira značenje i značaj jednog jezika.
Ja onda pitam, gospodine Bečiću, gospodina Bačevca, pa ako je gospodin Bačevac smatrao da postoji nešto supstantivno, sadržinski veoma važno za ovaj predlog zakona, što nije podneo amandman na taj predlog zakona, pa da onda diskutujemo sadržini tog amandmana, da ja možda gospodinu Bačevcu kažem - gospodine Bačevac, ovo je zaista, kada bi se usvojio ovaj amandman, to bi zaista bio supstantivni iskorak u odnosu na ono što je predlog sadržine tog člana, čini mi se 6. ovog zakona, nego je gospodin Bačevac uzeo reč u raspravi povodom mog amandmana da kritikuje osnov za moj amandman, a da govori o zamišljenom, imaginarnom, svom amandmanu. Kako to može, poštovana gospodo?
Treća stvar, gospodine Bečiću, da kažem ovde gospodinu Bačevcu, naši amandmani, da ponovim još jednom, ima ih 23, pa ne tiču se svi jezika. Valjda je važna stvar, gospodine Bečiću, za jedan zakon kakva će da bude kaznena politika. Mi ovde kontinuirano, dosledno se borimo za oštriju kaznenu politiku. To je deo našeg pristupa, malo konzervativnijeg, ali mi smatramo da je tako ispravno. Druga stvar, borimo se za efikasnost, pa je prihvaćen jedan amandman na član 77. kojim se popravlja i pitanje efikasnosti povodom ovog predloga zakona, gospodin Bačevac.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac, replika. Izvolite.

Uvažene kolege, još jednom ću podsetiti da se radilo o izuzetno bitnom članu. Mi smo prateći ovo, da kažem, političko umeće profesora Pavićevića, izašli iz sadržine, to je ono što sam hteo da sugerišem ovom visokom domu, a sadržina je bila najbitniji deo ovog zakona. Najbitniji deo ovog predloga zakona je sigurnost ljudi koji koriste avio transport. Verujte mi da je ova tačka, ova pridodata nova tačka najvitalniji i najsadržajniji, najsupstencijalniji deo, to je isto bosanska reč, ovog zakona. Moram da kažem da se njome stvaraju uslovi za jedan dobar monitoring i praćenje svih onih nepravilnosti koje se mogu javiti.
Moja želja da predložim amandman sudarila se sa, mogu reći, mojim dovoljnim nepoznavanjem prava, te pravna služba savetovala da ja to ne mogu učiniti. Ja sam zaista želeo da ovo ne ostane samo na nivou tih predloga, već da se oni ljudi koji javljaju i prijavljuju događaje na neki način nagrade.
Mislim da je to moja ispravna želja i mislim da sam zahvaljujući gospodinu Pavićeviću, s jedne strane, ovom kratkom debatom ukazao na bitnost da ovi ljudi zaista prijavljuju ovakve loše stvari ili nekakve događaje koji mogu da svojim popravljanjem učine bolju sigurnost u avio-saobraćaju.