Naravno da je dobro kad se dobri amandmani usvajaju i to treba da služi na čast i ministru i Vladi koja to radi i tu nema nikakve dileme. Ne vidim zašto usvajanje dobrih, smislenih amandmana izaziva ovako lošu atmosferu u parlamentu. Očigledno je da to niti poslanik Pavićević, niti ja, niti bilo ko drugi iz opozicije ne inicira. Mi radimo svoj posao, čitamo zakone. Tamo gde su gramatički-pravopisno smisleno nejasni ili pogrešni intervenišemo. Tamo gde mislimo da su zakoni solidni, a mogu da se poprave, dajemo amandmane, a tamo gde vidimo da je zakon potpuni promašaj, takođe dajemo amandmane koji se zovu „briše se“.
Ja bih kolege koji se iznenađuju takvom formulacijom amandmana uputio da malo čitaju. Postoji istorija parlamentarizma, pa kada malo dublje zađete, videćete da je takav vid amandmana vrlo čest u parlamentima država koje imaju dugu parlamentarnu tradiciju. Ovo nije nikakvo iznenađenje, niti je nešto zbog čega bi neko trebalo da se pravi nevešt ili, što bi narod rekao, glup, pa da ne može da prepozna ko je ko kada se o nekome priča, kada se priča o predsedniku da se ne zna iz koje je stranke, kada se priča o prethodniku, da se ne zna koji je prethodni govornik zato što nije pomenut.
Gospođa ministarka i potpredsednica je rekla malopre, koliko sam shvatio, da sam ja učestvovao kao član DS u pisanju Zakona o vazduhoplovstvu iz 2010. godine, što naravno nije tačno. Teško da bilo koji član bilo koje stranke samo zbog toga što je član može da učestvuje u pisanju zakona.
S druge strane, 2010. godine biće verovatnije da je sama gospođa ministarka iz stranke G17 plus i savetnica potpredsednika Vlade mogla da učestvuje u pisanju zakonskih predloga. Ja ne mislim da je to išta loše.

Vreme, dva minuta.

Imam još pet minuta.

Koristićete i ovih pet minuta? Izvolite.

Znači, ja ne mislim da je to ništa loše i nema potrebe da kao ozbiljni ljudi, kao ljudi u dobrim godinama, kao ljudi sa značajnim političkim stažom ulazimo u rasprave, replike i podizanje glasova oko stvari koje su apsolutno notorne činjenice i ne treba da budu na štetu bilo koga ko se u njima pominje ili ko ih izriče.
Mi ćemo nastaviti sa pisanjem amandmana. To je naša obaveza. To je obaveza svakog narodnog poslanika iz bilo koje stranke, po ovom izbornom sistemu ili po nekom drugačijem, u ovom broju poslanika, u ovom sastavu parlamenta ili na nekom drugačijem. Mi ćemo to nastaviti, bez obzira što će to kod nekih ljudi, koji su očigledno zalutali u ovaj parlament, nejasnom voljom onoga ko ih je stavio na listu i izabrao da ih promoviše u parlament… Ljudi će se čuditi, naravno svuda, pa i u srpskom parlamentu, koji je odraz srpskog društva, da postoje ljudi koji teško mogu da shvate neke stvari, bez obzira na to što se koristi srpski jezik ili neki drugi jezik koji je prihvaćen i zakonit u ovoj našoj državi, bez obzira što se daju razumna objašnjenja.
Što se tiče samog zakona, mi smo već rekli, gospodin Pavićević i ja, smatramo da je to solidan zakon, da on poboljšava prethodni zakon u jednoj značajnoj meri. Usvajanjem ovih amandmana mi ćemo biti spremni da glasamo za ovaj zakon i u načelu i nakon ukupne rasprave. Ako slučajno ne budemo u sali u trenutku glasanja, smatrajte da smo glasali za ovaj zakon.
Ova reakcija i kolega poslanika i nekih koji sede na mestu gde sedi Vlada, govori o jednoj nedovoljnoj naučenosti, odnosno o pogrešnom shvatanju parlamentarizma. To što vi smatrate da je sedenje u parlamentarizmu i pritiskanje ovih dugmića za glasanje suština parlamentarizma i vašeg prisustva, to je pogrešno. Političke odluke, politički stavovi, to je ono što poslanici treba da pokažu i kolegama koji sede u ovoj sali i građanima Srbije, a to možete da naučite svakog primata koji ima ruke ili noge da pritiska bilo šta. To nije teško.

Gospodine Živkoviću, molim vas.

Vi mislite da ne može da se nauči primat. Ja mislim da može, a ako vi prepoznajete da ja ovim nekoga vređam, onda vi grešite. Ja nisam pričao ni o bilo kom kolegi, niti o vama, niti o bilo kom političaru.

Ne želim da verujem da nekoga vređate, ali nemojte koristite te reči u Narodnoj skupštini.

To što vi želite da verujete, idite u crkvu, pa verujte.
Nemojte da me prekidate i da trošite moje vreme, vreme za moju raspravu.
Dakle, ja vam kažem da ćemo glasati za zakon koji je solidan, koji je delimično popravljen našim amandmanima. Kažem vam da ćemo tu praksu da nastavimo i u budućem periodu, da će svaki dobar zakon imati našu podršku, da će svaki loš zakon imati sa naše strane onoliko amandmana koliko ima članova sa tekstom – briše se. Čuđenje, iščuđavanje i druge reakcije su potpuno na duši onih koji to rade.
Generalno, ponoviću još jednom, da je propušteno u ovom zakonu, ali to ne umanjuje njegovu vrednost, da se reši taj sukob u upravljanju i kontroli letenja civilnih i vojnih vazduhoplova. To smo mogli da rešimo nakon jednog jako ružnog povoda koji smo imali pre dva meseca, koji je pored maksimalne neodgovornosti visokih državnih i vojnih funkcionera posledica loših zakonskih rešenja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.