Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre i saradnici, očigledno je da je tema zaštite od grada neomiljena, i u Vladi a i među ministrima. Ona se tako, s vremena na vreme, prebacuje kao vruć krompir sa državnih organa na ministarstvo, pa ponovo sa ministarstva na državni organ, u ovom slučaju na Republički hidrometeorološki zavod.
Da se ni ubuduće ništa neće promeniti govori nam i to da se u Predlogu zakona ne imenuje nadležni organ, već se kroz ceo ovaj predlog zakona on provlači kao takav, odnosno neimenovan. Ako je Vlada čvrsto rešila da će nadležni organ za sprovođenje Zakona o zaštiti od grada biti Republički hidrometeorološki zavod, onda je to jasno trebalo da stoji u zakonu.
U obrazloženju zakona se kao opravdanje navodi to da nadležni organ ne treba imenovati u zakonu, jer postoji mogućnost da se u neko dogledno vreme poslovi zaštite od grada ponovo povere nekom drugom ministarstvu ili nekom organu.
Očigledno je da su problemi koji prate zaštitu od grada mnogobrojni, od nedovoljnog broja raketa, do strelaca koji nisu adekvatno plaćeni za svoj rad, preko zastarele opreme u radarskim centrima, loše koordinacije itd.
Nedavni nemili događaji u opštini Arilje i Ivanjica i pričinjena ogromna materijalna šteta u malinjacima, očaj ljudi koji su, čini mi se, nemarom nadležnih ostali bez svojih useva, ja ću vas samo podsetiti na neke natpise iz novina iz tog perioda: „Nevreme ojadilo voćare“, 21. maj; „Grad uništio zasade malina, šteta milionska“; „Milionska šteta u gradu Arilju“; „Neće da gađaju oblake za 80 dinara dnevno“, 18. maj; „Uništeni malinjaci u Ivanjici“; „Štetu od grada prijavilo 1.150 poljoprivrednika“. Sve su to natpisi iz novina od 29. maja.
Sve se kretalo u začaranom krugu. Ako su opštine obezbedile iz svojih sredstava protivgradne rakete, nije bilo strelaca za njihovo ispaljivanje, jer nisu blagovremeno sklopljeni ugovori sa njima, a podsetiću vas da je do 15. aprila već trebalo potpisati ugovore sa njima.
Ugovori nisu potpisani jer RHMZ u svom budžetu nije predvideo sredstva za naknade strelcima. Vlada je svojom odlukom iz budžetske rezerve odobrila sumu u visini od 80 miliona dinara za angažovanje strelaca, ali oni odbijaju potpisivanje ugovora zbog, kako kažu, ponižavajuće male sume od 2.400 dinara, koja im je ponuđena. I sve tako unedogled – ako ima raketa, nema strelaca, ako su angažovani strelci, nema dovoljan broj raketa, a odgovornih nigde.
Kažete da ne postoji zakon koji će celovito obuhvatiti održivi sistem za suzbijanje grada, koji istovremeno predstavlja integralni deo sistema Republike Srbije za zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda.
Nažalost, gospodine ministre, mislim da ni ovaj predlog zakona neće daleko odmaći u sistemskom rešavanju zaštite od grada. I pored javnih rasprava u kojima su učestvovale zainteresovane strane i dale svoje sugestije, mislim da je ova druga verzija zakona rađena u iznudici i pod pritiskom, uz splet nesretnih okolnosti iz maja meseca.
Pored primedbe koju sam već iznela, a odnosi se na to da se u zakonu precizno nije navelo da je nadležni organ Republički hidrometeorološki zavod, moje primedbe se odnose i na čl. 8. i 9, a tiču se nadležnosti AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.
Recimo, u članu 8. stav 1. tačka 2) data je formulacija da AP u okviru svojih nadležnosti, „obezbeđuje podršku za funkcionisanje sistema odbrane od grada“. Ista formulacija je data i kada su u pitanju nadležnosti jedinice lokalne samouprave.
Ovakve formulacije su nedorečene i nejasne. Šta se kroz ovakvu formulaciju očekuje od AP Vojvodine i od jedinica lokalne samouprave? Šta se podrazumeva pod podrškom? Da li je to materijalna podrška u smislu nabavke raketa ili je možda samo logistička podrška, recimo, u obuci strelaca?
Ako je u članu 16. jasno rečeno da Republika Srbija finansira nabavku sredstava za zasejavanje gradonosnih oblaka, da li se i od samih lokalnih uprava očekuje da u okviru svojih mogućnosti, za svoje potrebe, nabave rakete? Ako se na tu vrstu podrške misli, to je bilo neophodno navesti i u samom zakonu.
U članu 16, takođe stoji da Republika Srbija finansira rad, opremanje i održavanje, između ostalog, i mreže lansirnih stanica. Zar nije bilo logično da finasiranje, a ujedno i održavanje lansirnih stanica, vrše jedinice lokalne samouprave? Ovo ne podrazumeva održavanje opreme za ispaljivanje raketa. Svaka jedinica lokalne samouprave na svojoj teritoriji ima neko javno komunalno preduzeće koje bi se moglo angažovati na održavanju parcele i objekata koji se nalaze u kompleksu lansirne stanice. Dakle, državni budžet ne bi imao ove izdatke za oko 1.600 stanica, a ova vrsta posla ne bi predstavljala preveliki finansijski teret za jedinice lokalne samouprave.
Pitam vas - šta je prava mera u odnosu na obezbeđivanje podrške AP i jedinica lokalnih samouprava?
Takođe, u članu 9. stav 1. tačka 5) daje se mogućnost jedinicama lokalne samouprave da razmatraju i usvajaju, napominjem – usvajaju, izveštaje o pripremljenosti i funkcionisanju sistema odbrane od grada za svoju teritoriju, koje im priprema nadležni organ. Šta će se, recimo, desiti ako jedinice lokalne samouprave ne usvoje izveštaje? Nedopustivo je da niži organ ima mogućnost da usvaja ili odbacuje izveštaje koje za njega priprema viši organ.
Nigde se u zakonu ne pominje obavezan zdravstveni pregled strelaca i ko to finansira.
U delu koji se odnosi na funkcionalnu strukturu odbrane od grada, republički centar odbrane od grada definiše se kao operativno-metodološki centar koji koordinira, rukovodi i obezbeđuje uslove za rad ostalih delova sistema odbrane od grada, gde se u tačci 6. kaže da „obezbeđuje jedinstveno tehničko održavanje mreže radara“. Ja vas pitam – ko obezbeđuje jedinstveno tehničko održavanje opreme za ispaljivanje protivgradnih raketa? Ili ćemo tehničko održavanje opreme prepustiti strelcima?
Finansiranje svih ovih aktivnosti je najverovatnije i najbolnija tačka oko koje ćemo se svi složiti. Kažete – našli ste rešenje koje bi rasteretilo budžet sa 100 miliona dinara. Ono je dato u članu 15. Mi smo juče na sastanku koji je održan sa vašim saradnicima razgovarali i o tome. Da li je uslov za primenu člana 15. izmena Zakona o osiguranju, ili on kao takav omogućava primenu njegovu? Znači, treba konsultovati stručnjake.
No, meni je u ovom članu nelogično da se 10% uplaćene premije osiguranja koje su društva za osiguranje dužna da uplate u budžet Republike Srbije radi finansiranja sistema odbrane od grada odnose samo na uplate registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Zašto samo registrovana gazdinstva, a ne i ostali osiguranici useva i plodova koji ne spadaju u ovu kategoriju osiguranika?
U članu 16. koji se delom odnosi na visinu mesečne naknade strelcima, mislim da formulacija, visina mesečne naknade ne može biti veća od 20% prosečne neto zarade, nije valjano. Zašto je data gornja granica? Taj procenat može biti daleko niži, što dodatno stvara nezadovoljstvo strelaca. Mislim da treba odrediti gornju, donju granicu i ona bi trebala da iznosi 20%. Na taj način bi se stimulisao rad strelaca.
Čitajući pažljivo zakon primetila sam jednu tehničku omašku u članu 20. Tačka 2. podtačka 3, naime, u delu koji se odnosi na propise koje donosi rukovodilac organa, a u podtački 2. oni se odnose na sprovođenje obuke i usavršavanje izgled potvrde iz člana 11. tačka 4, kako stoji u Predlogu zakona. Inače, tačka 4. se odnosi na planove izgradnje i modernizacije objekata i opreme. Tačka 3. koja treba da stoji se odnosi na obuku i na usavršavanje kadrova i izdavanje potvrde o završenoj obuci. Verujem da se bar oko ovog amandmana možemo složiti u danu za raspravu po pojedinostima.
Na kraju, gospodine ministre zašto je povučena prethodna verzija zakona koja je po mom mišljenju bila bolja, preciznija, bez nedoumica, naročito po pitanju obaveze jedinica lokalne samouprave? Da li ste od te verzije odustali pod pritiskom jedinica lokalne samouprave koje nisu bile spremne da na sebe preuzmu finansiranje dela aktivnosti po pitanju zaštite od grada?
Naša poslanička grupa je na ovaj zakon uložila 11 amandmana, te se nadam da ćete ih pažljivo razmotriti i eventualno neke od njih prihvatiti, sve u cilju poboljšanja kvaliteta zakona. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.

Naravno da ćemo razmotriti sve amandmane veoma pažljivo.
Ono od čega bih počeo je ova prethodna verzija zakona. Lako je napisati, poslanička većina postoji. Stranka kojoj sam pripadam ima apsolutnu većinu u ovoj Narodnoj skupštini i svaki zakonski predlog koji podrži SNS može da prođe što se tiče broja glasova koje treba da dobije u parlamentu. Za to čak nije potrebna podrška bilo koga drugog. Ali kada bismo tako razmišljali ne bismo donosili dobra zakonska rešenja.
Kao što vidite, uložili smo ogroman napor ne samo da se konsultujemo sa profesionalnim udruženjima, već i da dodatno i pred samu sednicu i pred same odbore se još jednom konsultujemo sa svim poslaničkim grupama. Šta je problem? Problem je što bi zakon koji ne bi mogle da sprovode jedan deo lokalnih samouprava koje nisu ili sposobne, organizaciono ili finansijski ili nisu spremne, naprosto dožive fijasko i možete da propišete zakon da im dajete bilo kakva ovlašćenja da rade bilo šta na svojoj teritoriji. Ako nemaju kapacitet da to radi to će rezultovati jednom katastrofalnom situacijom.
Drugo, čim nemate jedinstven sistem može neka lokalna samouprava da odluči da se npr. uvedu privremene mere, ne funkcioniše ovo, ne postoji ovo, nema dovoljno političke volje, dođe do krize u radu, Skupština ne može ništa da odluči itd, to se već politički dešavalo. Ako bi se to ostavilo njihovom uređenju, da većim, širim spektrom rada vezano za odbranu od grada da vodi lokalna samouprava, moglo bi da dođe do ugrožavanja protivgradne zaštite.
Takođe, i finansijski aspekti, jer nisu sve lokalne samouprave iste. Neke lokalne samouprave raspolažu značajnijim sredstvima i sa lakoćom mogu da obezbede dosta toga, a neke lokalne samouprave jedva isplaćuju plate. Neke su poput Opštine Kosjerić toliko zadužene da ne mogu. U nekom prethodnom periodu neki genijalci ekonomski su uzimali takve kredite da to sada sledećih pet opštinskih vlasti to neće moći da vrati. Fantastični genijalci ekonomske struke, perfektni, apsolutno brilijantni.
Takve opštine kada im dali protivgradnu zaštitu ne mogu da plate ulično osvetljenje, a ne da organizuju protivgradnu zaštitu. Kada smo sve to razmotrili suština je da nađemo način da to bude jedinstveno na teritoriji čitave Republike. Postojećim zakonima se definišu ovlašćenja lokalnih samouprava i njihova mogućnost u Zakonu o lokalnoj samoupravi, u Beogradu, Zakonu o glavnom gradu, drugim zakonskim rešenjima koja se tiču regulacije gradova i opština, da oni mogu raditi na izgradnji lokalnih puteva, mogu da uređuju površine. Dakle to je sve što imaju mogućnosti po tim zakonima. Mi nismo želeli da oni grade lansirne stanice, da rade kapitalno održavanje, da rade izgradnju radarskih sistema, naprosto pitanje je kako bi bilo kada bi svaka opština za sebe raspisivala tender i kada bi imali 180 različitih proizvođača lansirnih lampi i 180 različitih radarskih sistema i ko zna čega. Pitanje je koliko bi to održavanje koštalo i šta bi tu bilo?
Drugo pitanje, kada se definiše organ, pa imali smo jedan od sastavnih delova današnje rasprave i izmene Zakona o ministarstvima. U tom zakonu se precizno definiše da je RHMZ državna institucija koja će se baviti protivgradnom zaštitom. U pravu, inače u metodologiji izrade pravnih akata postoji pravilo da kada se u jednom zakonskom rešenju to rešenje predvidi i definiše, gleda se da se zbog pravno-tehničke, bolje izrade materijala ne ponavlja u svakom sledećem pravnom aktu rešenje koje već postoji, jer bi onda morali da prepisujemo u svakom članu sve članove od Ustava pa nadalje gde se šta pominje. Uvek gledamo da to bude na takav način uređeno.
Dakle, RHMZ je državna institucija koja će se baviti protivgradnom zaštitom. To je potpuno logično jer oni ionako predviđaju kretanje gradonosnih i gradoopasnih oblaka, oni imaju kapacitet da urade taj posao. Radarski sistemi se nalaze u njihovim rukama i potpuno je prirodno da mera preventive i prevencije bude u ovom državnom organu.
Što se tiče vaših određenih primedbi, potpuno sam spreman da to prihvatim. U pravu ste, osim u članu 20. gde je napravljena tehnička greška i to ćemo naravno prihvatiti. Spreman sam da prihvatim vašu primedbu i predložiću da to odbor uradi što se tiče odredbe oko usvajanja izveštaja lokalne samouprave. Tu ste potpuno u pravu, besmisleno da niži organ spreči usvajanje ovog izveštaja ili da ne postoji pravna posledica, šta ako ga ne usvoji. Onda to postaje potpuno bespredmetno, tako da bih predložio da odbor napiše odluku koja bi faktički glasila da lokalna samouprava, odnosno organ lokalne samouprave razmatra a ne usvaja. Dakle, samo razmatra izveštaje o stanju i tu se potpuno slažemo. Nije pravno moguće da vi podnesete amandman ali odbor može. Svakako priznajem da ste vi neko ko je to uočio i da to popravlja tekst zakona. Hvala vam i za juče što ste bili i za pomoć u radu.
Da li će sve ovo biti idealno i oko problema finansiranja, svakako da neće, ali ovo je zaista značajan korak napred. Nama treba snažnije učešće i poljoprivrednih proizvođača u smislu osiguranja, treba nam značajnije učešće osiguravajućih društava, jer oni će videti vremenom da im se mnogo više isplati da ulože protivgradnu zaštitu nego da plaćaju premije osiguranja. Kada to budemo još bolje i još kvalitetnije uradili posle ovog prvog koraka, jer potrebno je da ovaj korak zaživi, do sada imamo rascepljen sistem i u ovom trenutku nemamo jedinstven organ koji upravlja ovim sistemom. Uvek imate ono – ko je kriv?
Što se tiče MUP, naš položaj je lak, mi kupujemo rakete i rasporedimo ih lansirnim stanicama i time smo svoj deo obavili. Uvek mogu da kažem kakve veze MUP ima sa tim, da li smo dali rakete – jesmo, imate dovoljno raketa, izvolite pucajte. Ne možemo samo prebacivati sa jednog na drugog, uvek sam bio za to da kao državni organi imamo obavezu da se svi trudimo da sistem funkcioniše bez obzira ko je nominalno kriv ili po osnovi zaduženosti za neki određeni posao koji obavlja.
Tako da očekujem da će ovaj zakon ipak dati suštinsko poboljšanje i da će biti mnogo bolji nego što je sada, ako ništa, nemamo zakon. Stavljen je 1992. godine van snage i prosto nemamo zakon o protivgradnoj zaštiti. Imale su mnoge vlasti priliku da donesu zakon, da stimulišu strelce i da im nabave opremu i da im povećaju primanja i da im kupe vozila, sve su imale priliku, ali kada su to mogle da urade niti su donele zakon niti su im povećale primanja, niti su im dale bilo šta.
Onda kad dođe neko drugi lako je reći što im se ne daju. Mi dajemo ono što u ovom trenutku država može da da, popravljamo status, ja se nadam da ćemo u narednim godinama, imati više prilike i više mogućnosti kako zemlja ekonomski bude napredovala da se i ovo pitanje bolje rešava. Hvala.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima magistar Jovan Marković.
(Branka Karavidić, s mesta: Htela sam repliku.)
Jel mislite gospođo Karavidić da imate pravo na repliku?
(Branka Karavidić, s mesta: Dva minuta mi je dovoljno.)
Pa znate po Poslovniku na koji način se dobija replika.
U ovom momentu ... Izvolite.

Zahvaljujem. Zahvaljujem ministru što je sugerisao da mi se da reč.
Amandmane smo podneli i ja se nadam da ćete ih usvojiti. Međutim, niste mi odgovorili na ključno pitanje na koje su mnogi moji prethodnici pokušavali da daju odgovor. Mene konkretno interesuje - šta predstavlja formulacija obezbeđuje podršku za funkcionisanje sistema odbrane od grada, odnosi se na AP Vojvodine i na jedinice lokalne samouprave? Da li to iziskuje materijalna davanja? da li to iziskuje logističku podršku? da li možemo preciznije da saznamo od vas šta ova formulacija znači? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Ja sam to rekao u nekoliko rečenica i u uvodnom izlaganju, ali evo šta je suština. Suština je prvo da oni mogu bez straha od zakonskih sankcija da, kao što je gospodin Vujić navodio, bilo je lokalnih samouprava koje su kažnjavane zbog plaćanja strelaca ili nabavke rakete, Sada će to zakonski biti osigurano. Vi imate lokalne samouprave koje dobro rade, koje ostvaruju značajnije prihode i oni žele značajniju zaštitu svoje teritorije. Mogu da ulože dodatna sredstva u protivgradnu zaštitu. sada po zakonu to mogu potpuno normalno da urade.
Ali po zakonu lokalna samouprava je obavezna da održavaju mreže puteva. To je ono što im ovaj zakon daje kao nadležnost. Moraju da uređuju mrežu puteva do lansiranih stanica. Moraju da uređuju površinu komunalno oko lansirnih stanica, kanale, odbrana od poplava, nasipi i sve itd. Znači. to im je nadležnost.
Preostale su nam laserne rampe koje nabavlja Republika i održava ih, rakete koja nabavlja Republika i strelci koji su obezbeđeni, znači čiji se novac plaća od sredstava Republike. Oni nemaju neku četvrtu poslednju nadležnost.
Mi nismo želeli to da im damo, jer kad smo u prvoj verziji više nadležnosti davali lokalnoj samoupravi ispalo je da one to ne mogu da urade. I onda nismo želeli da eksperimentišemo.
Sve one lokalne samouprave koje žele da pomognu, koje žele aktivno da se uključe, na kraju krajeva, to je nešto što pokazuje građanima na teritoriji na kojoj vrše svoju vlast, ukazuju građanima ukoliko su te lokalne samouprave sposobne. Mi smo sposobni da kupimo još toliko raketa, da dodatno platimo strelce, da ih stimulišemo za rad, da platimo veći broj ljudi. Znači, to su stvari koje sad lokalna samouprava zakonito može da obavi. One lokalne samouprave koje nemaju novca, pa i nemaju one to neće moći i svakako ne bi mogle. Dakle, one će imati, oslanjajući se na onaj broj ljudi, oslanjajući se na ono što Republika bude obezbeđivala. Mi ćemo se truditi da to bude pokriveno, odnosno Republički Hidrometeorološki zavod i na ovaj način, verujem, da ćemo da poboljšamo situaciju i da dajemo zakonski osnov lokalnim samoupravama da se aktivnije uključe u sistem protivgradne zaštite.

Zahvaljujem se gospodine ministre.
Reč im mr Jovan Marković. Izvolite gospodine Markoviću.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, dame i gospodo, posle zaista dosta lepih komentara koje smo čuli od predstavnika stranaka vladajuće koalicije stiče se utisak da je ovaj Predlog zakona zaista dobar, da je spas za Srbiju, da je spas za poljoprivredne proizvođače, da tu ne treba ništa menjati i da će stanje biti idealno, da će da teče med i mleko i ljudi više nemaju razloga da se brinu, nemaju razloga da gledaju u nebo, nemaju razloga da se mole bogu. Sve je regulisano.         
Hoću da postavim dosta pitanja i ministru i njegovim saradnicima. Postavili smo iz poslaničke grupe DS dosta, odnosno napisali dosta amandmana koji se tiču korekcije ovog zakona i pokušali smo da bez bilo kakve političke konotacije kroz te predloge amandmana poboljšamo ovaj zakon za koji mislim da nije dobar i mislimo da je bilo pametno da se odloži usvajanje ovog zakona iz više razloga.
Prvo, postavljamo otvoreno pitanje – zbog čega, ministre, danas, sada, 16. juna 2015. godine usvajamo ovaj zakon po hitnom postupku? Nameće se pitanje, ako ste pre mesec dana imali Predlog zakona koji je imao sasvim drugi koncept, ako je taj zakon išao u javnu raspravu, šta se to desilo da sada posle mesec dana usvajamo ovaj zakon? Da li je on prošao bilo kakvu proceduru? Da li su bar ljudi u Hidrometeorološkom zavodu informisani o svojim obavezama, nadležnostima? Da li je javnost dala svoj sud na ovaj zakon?
Imam značajne i ozbiljne primedbe na ovaj koncept i želeo bih da svojom diskusijom, ali i ovim amandmanima koje smo predložili damo doprinos da se zakon poboljša i u tom smislu hoću da shvatite i moju diskusiju.
Ako je stanje takvo da smo od 14. maja imali nepogode u Arilju, Ivanjici, Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Čačku, ako je šteta već sada negde oko 50 miliona evra i više, postavlja se pitanje – zbog čega niste ranije usvojili zakon? Ako je danas usvajanje zakona sa 23 tačke na redu, postavlja se pitanje – zbog čega je potrebno šest meseci da se usvoje podzakonska akta? U našim amandmanima smo predložili da se po hitnom postupku usvoje podzakonska akta za mesec dana.
Drugo pitanje koje mislim da je jako važno jeste – zašto vi kao ministar koji je bio nadležan za ovu oblast danas branite i predstavljate ovaj zakon u Skupštini? Zašto nije tu ministarka poljoprivrede koja je nadležna, koja je zainteresovana u ime ljudi najviše za ovaj zakon? Zašto ona nije ovde?
Moram da pohvalim, za razliku od ministarke poljoprivrede koja je u prethodnih nekoliko meseci isključivo za nerad, javašluk i propuste ministarstva krivila prethodne neke vlasti, nesvesna da je ministar unutrašnjih poslova pre vas bio Ivica Dačić, predsednik njene stranke, vi ste danas imali drugačiji pristup do diskusije od pre nekoliko minuta. Pokušali ste da odvojite politiku od ove teme i to je za pohvalu, ali onda ste rekli nešto što je za mene neprihvatljivo. Pomenuli ste primer Kosjerića i pomenuli ste primer čoveka koji je bio predsednik opštine u nekom periodu od 2008. do 2012. godine u tom mestu. Pomenuli ste i njegovu kvalifikaciju kao vrhunski ekonomista, ekspert koji je zadužio mesto za ne znam koliko miliona itd, a ja hoću da vam kažem da je Dragan Vujadinović jedan od najboljih predsednika opštine ne samo Kosjerića nego i čitave Srbije, ne samo u tom periodu nego i više desetina godina unazad.
Ako biste uzeli da analizirate njegove rezultate i to što je on uradio u opštini Kosjerić onda biste rekli – svaka čast za trud, energiju i ono što je on uradio.
(Zoran Babić, s mesta: Što građani to ne rekoše?)
Građani su rekli svoje i građani su glasali za tog čoveka, ali onda je kampanja usledila.
Vrlo je važna tema i mislim da ne treba da se dobacuje, gospodine predsedavajući.