Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 139 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslanike da poštuju radno vreme i početak rada parlamenta u 10.00 časova i da sve ostale obaveze usklade sa odredbama Poslovnika, dakle, odbore i poslaničke grupe da drže pre početka sednice koja je zakazana u 10.00 časova, kako je to predviđeno i Poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Hvala predsednice.
Uvaženi narodni poslanici, moje poslaničko pitanje se postavlja Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu finansija, a razlog zbog čega se ovo poslaničko pitanje postavlja se vezuje za funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite u Užicu i na teritoriji Zlatiborskog okruga.
Naime, Zdravstveni centar u Užicu je osnovan 1990. godine i pokriva područje Zlatiborskog okruga koji ima negde otprilike oko 300.000 stanovnika.
Zamolio bih samo, ako može, predsednice, samo malo da se obezbede uslovi da bih pitanje mogao da postavim.

Što se mene tiče, može, što se tiče poslanika ne znam.

Zahvljujem se.
Dakle, Zlatiborski okrug broji negde oko 300.000 stanovnika. Sistem zdravstvene zaštite se pruža preko Zdravstvenog centra u čijem sistemu posluje i radi 10 domova zdravlja i tri bolnice. Četiri hiljade zaposlenih u Zdravstvenom centru ostvaruju one poslove i realizuju one poslove koji su od fundamentalnog značaja za pružanje zdravstvene zaštite svim korisnicima na teritoriji Zlatiborskog okruga. Međutim, u zadnje vreme, zbog nasleđenih i nagomilanih problema, Zdravstveni centar u Užicu i kompletan sistem pružanja zdravstvenih usluga je u ozbiljnom problemu. Ministarstvo zdravlja je na vreme na te probleme reagovalo, imajući u vidu da su problemi nasleđeni, i to u dužem vremenskom periodu unazad i da su u zadnje vreme multiplicirali i kulminirali, u tom smislu reči što se postavlja pitanje da li će uopšte sistem pružanja zdravstvenih usluga i dalje biti moguć, odnosno da li će možda doći do kolapsa pružanja zdravstvenih usluga na nivou Zlatiborskog okruga.
O čemu se radi? Trenutno Zdravstveni centar u Užicu ima blokadu računa od oko devet miliona dinara sa tendencijom rasta zaduženja, odnosno blokade tog računa. Upravo ovaj sistem rada koji je, nažalost, onemogućen, a pre svega je onemogućeno ono što podrazumeva urgentna postupanja od strane kako Opšte bolnice u Užicu, tako i Doma zdravlja u Užicu koji broji negde oko 500 zaposlenih, predstavlja opasnost da se čak transportuju i bolesnici kojima je urgentna potreba lečenja i dijagnostifikovanja ne samo u Užicu, već i dalje u Beogradu.
Mi imamo problem što je pri Domu zdravlja koji ima vozni park od 20 i nekoliko vozila trenutna situacija da se vozila zbog ovih finansijskih problema ne mogu registrovati. Čim se ne mogu registrovati, ne mogu se ni koristiti, što znači da upućivanje pacijenata na hemodijalizu, na usluge višeg nivoa zdravstvene zaštite pri Kliničkom centru u Beogradu i dalje - takođe postaju onemogućene. Patronažna služba takođe neće moći da funkcioniše na adekvatan način. Kulminacija je nastupila u zadnjih nekoliko dana zbog toga što se čak ni receptura ne može sprovoditi na način koji je zakonom propisan, zbog toga što se čak dešava situacija koja je paradoksalna, a to je da obrazaca recepata više nema.
Ono što još više alarmantnom čini ovu situaciju jeste činjenica da se preko Zdravstvenog centra u Užicu obavlja sistem kompletnih javnih nabavki, pa se postavlja pitanje – da li će uopšte dobavljači lekova i svega ostalog, imajući u vidu ovako veliko zaduženje, nastaviti sa dostavom lekova, sanitetskog materijala i svega ostalog što je pacijentima neophodno potrebno?
Takođe se postavlja pitanje kako će se funkcionisati bez plaćanja koja su inače bila redovna i uredna od strane Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu, obzirom da ni ovaj zavod ne vrši plaćanje, obzirom na finansijske probleme zdravstvenog centra.
Imajući u vidu da je Ministarstvo zdravlja do sada uvek izlazilo u susret potrebama pružanja zdravstvenih usluga i Zdravstvenom centru Užicu, imajući u vidu da je uvek prepoznavalo ove potrebe, siguran sam da će to učiniti i sada i iznaći mogućnost za rešavanje ovih problema. Podsećanja radi, upravo je Ministarstvo zdravlja nedavno prepoznajući ove probleme obezbedilo jedno sanitetsko vozilo zdravstvenom centru. Zahvaljujem se.

Hvala. Zahvaljujem se.
Sledeće govornik Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovani kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, u moje ime i u ime poslaničkog kluba Nove Srbije, tražim obaveštenje ili možda pitanje za Ministarstvo kulture i ministra gospodina Tasovca.
Naime, tema koju ja hoću da iniciram ovde i da postavim neka pitanja, to je Muzej „Nikole Tesle“ u Beogradu. Svi znamo da je taj muzej u nadležnosti Grada Beograd, odnosno Gradskog sekretarijata za kulturu. Povodom fotografije koja se pojavila u javnosti a za koju sam ja možda potajno očekivao da će neko osporiti autentičnost te fotografije, a pošto se to nije desilo, dakle da je fotografija autentična, a posle toga imamo i saopštenje Ministarstva kulture, koje se izjašnjava o tome gde je urna sa prahom i ostacima Nikole Tesle, treba i dalje da bude, mislim da ima osnova da ministra Tasovca i Ministarstvo kulture zapitam – da li postoji protokol ili kućni red, ili dnevni red kojim se određuju posete u svakoj ustanovi tipa muzeja – galerije, da li ima radno vreme i da li bi on javnosti, za koju ja mislim da bi trebalo da bude zainteresovana, mogao da kaže u koje doba dana i noći je snimljena fotografija koja je ovih dana bila u javnosti?
Pretpostavljam da to nije u radno vreme, jel ne znam kako bi posetioci koji su imali nameru ili imaju nameru da dođu u Muzej „Nikole Tesle“, mogli da konzumiraju svoje kulturne i neke društvene potrebe, ako se u tom trenutku nalaze osobe koje sede na nekim jorganima, dušecima ili ćilimima, ako je to sve normalno, kao što sam shvatio iz saopštenja direktora Muzeja „Nikole Tesle“ u Beogradu i Ministarstva za kulturu, odnosno ministra gospodina Tasovca, postavljam pitanje onda – pod kojim uslovima ostali građani Srbije ili građani sveta, pošto je Nikola Tesla jedan od najvažnijih ljudi u istoriji nauke celog sveta, mogu da dođu i da drže seanse ili ono što misle da treba da se održi pred urnom Nikole Tesle? Recimo, imam saznanja da su zainteresovani građani da drže posela, prela, guslarijade, rakijade, ako je to sve u redu, kako Ministarstvo kulture i direktor Muzeja „Nikole Tesle“ u Beogradu kaže.
Ovih dana, pripremajući se za postavljanje ovoga pitanja, uz pomoć mlađih prijatelja koji barataju internetom, hteo sam da vidim kakva je praksa u muzejima u EU. Nigde nismo našli ovako nešto što vidimo na fotografiji koja je ovih dana emitovana u svim medijima. Mene, kao prosečnog čoveka, građanina Srbije, zabrinjava ćutanje i nereagovanje tzv. radnika u kulturi ili kulturnih radnika, da kažu da li je ovo u redu, ili ovo nije? Ako nije, onda da svi ravnopravno dobiju mogućnost da na svoj način, kako su ovi ljudi sa ove fotografije, odaju počast ili bilo šta Nikoli Tesli.
Želim da sve nas ovde podsetim da je pre nekoliko godina na sličan način posetu u Muzeju „Nikole Tesle“, ima jedna japanska sekta, za koju neću da kažem kako se zove iz razloga da možda neću tačno reprodukovati njihovo ime, ali se posle sećam šta je bilo u Japanu, šta je ta sekta uradila.
Ne impliciram i ne govorim da ovi ljudi koji su na fotografiji su imali tu nameru, ali misli da jednostavno treba da se poštuje kućni red i da se zna šta se u toj ustanovi radi, ne u Muzeju „Nikole Tesle“ nego u svakom muzeju ili galeriji. Zamislite da je bila organizovana đačka poseta Muzeju „Nikole Tesle“ i da su oni došli u trenutku kada neki ljudi sede na nekim ćilimima, jastucima, dušecima i rade to što rade, što ja ne bih komentarisao.
Prema tome, molim ministra kulture, da u zakonskom roku od 15 dana odgovori na ovo pitanje. Mislim da ovo pitanje uopšte nije bezazleno i tako naivno i odgovori pod kojim uslovima i ostali građani Srbije, po njegovom mišljenju, mogu da posećuju i koriste prostorije Muzeja „Nikole Tesle“ u Beogradu. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Čotrić.

Hvala gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, moje pitanje upućeno je direktoru BIA gospodinu Aleksandru Đorđeviću i odnosi se na to da li će posle presude višeg suda u Beogradu kojim je 14. maja ove godine rehabilitovan general Dragoljub Draža Mihajlović, njegovi lični predmeti koji se nalaze u posedu BIA, a izloženi su u holu zgrade na Banjici, biti predati Vojnom muzeju na Kalemegdanu ili zašto ne Spomen domu na Ravnoj Gori.
Naime, kao član Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije imao sam prilike i lično da vidim ove predmete koji su izloženi u BIA. Radi se, dakle, o naliv peru, beležnicama, mapama, naočarima, pištolju, o uniformi generala Mihajlovića. Mislim da ti predmeti imaju veliku istorijsku i muzeološku vrednost i da bi ti akte fakti trebalo da budu dostupni javnosti, odnosno kao što je to bilo učinjeno povodom obeležavanja 65 godina od pobede nad fašizmom kada su na kratko bili predstavljeni javnosti u Vojnom muzeju, sada to postane deo stalne postavke ovog muzeja.
Svojevremeno sam pisao tadašnjem direktoru BIA gospodinu Nebojši Rodiću, zahtevajući da se ovi predmeti generala Mihajlovića stave na uvid i stručne i šire javnosti, ali to nažalost nije učinjeno. Sada su otklonjene i te formalne prepreke. Napominjem da je general Mihajlović sudskom odlukom rehabilitovan.
Drugo pitanje je opet na neki način vezano za generala Mihajlovića, odnosno Ravnogorski pokret, a upućeno je ministarki saobraćaja u Vladi Srbije, gospođi Zorani Mihajlović i direktoru javnog preduzeća „Srbija putevi“ gospodinu Zoranu Drobnjaku, a odnosi se na put koji vodi do Spomen doma na Ravnoj Gori zapravo kompleksa u okviru kojeg se nalazi spomenik generalu Mihajloviću i crkva, a taj put je u veoma lošem stanju, gotovo da je neprohodan.
Naime, ja sam 7. oktobra prošle godine postavio pitanje i dobio sam odgovor da je taj put koji iz Mionice preko Struganika vodi do Ravne Gore u planu za rekonstrukciju, za rehabilitaciju, za popravku i da će to biti učinjeno do kraja prošle godine. Nažalost, to nije urađeno, taj put je u veoma lošem stanju, na nekim mestima su velike udarne rupe, on se i dalje oštećuje s obzirom da ga koriste teški kamioni koji prevoze kamen iz kamenoloma koji se nalazi u blizini Struganika, takođe istorijskog mesta, s obzirom na to da je u tom selu rođen vojvoda Živojin Mišić i da su brojni posetioci, đačke ekskurzije, praktično onemogućeni da posećuju njegovu spomen kuću zbog puta koji je u tako lošem stanju da je gotovo neprohodan i da je izložen uticaju vremenskih prilika i eroziji, a naročito da ga ovi teški kamioni oštećuju.
Moje treće pitanje, upućeno direktoru Kancelarije za KiM, gospodinu Marku Đuriću, a tiče se traženja informacija o tome da li je Kancelarija učinila sve što je trebalo i što je bilo obećano, kada je u subotu 13. juna delegacija Udruženja građana „Kraljevina Srbija“ došla na administrativni prelaz Raška, prema Kosovu i Metohiji, u šest časova ujutru, toga dana i bilo im je onemogućeno da prevezu humanitarnu pomoć, namenjenu srpskim pravoslavnim hramovima, crkvama i manastirima, na teritoriji KiM. Naime, reč je o dve tone humanitarne pomoći sastavljene od hrane i higijenskih sredstava…

Hvala, vreme

… i bilo je obećano od Kancelarije da će ta pomoć moći da se preveze i dostavi, ali to nije bilo omogućeno.