Reč ima Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, uvaženi gosti iz ministarstva, dame i gospodo, kolege i koleginice poslanici, imam i lično zadovoljstvo da mogu da govorim danas kada je na dnevnom redu Zakona o protivgradnoj zaštiti jer sam jedan od narodnih poslanika koji je u proteklih godinu dana tri puta postavljao poslaničko pitanje samo sa jednom temom, a to je – kada će biti usvojen Zakon o protivgradnoj zaštiti?
Zašto je ova tema toliko bitna? Zato što stotine hiljada poljoprivrednika Srbiji svaki dan drhte i strepe da li će biti grada ili neće biti grada. Sami ste rekli da zakon nemamo od 1992. godine. Na žalost, jedna prava agonija
traje od 2011. godine kada je ne znam iz kog razloga i ne znam iz kog eksperimenta uopšte ova oblast iz Hidrometeorološkog zavoda prešla u Sektor za vanredne situacije u MUP gde joj nikada nije bilo mesto i gde vidimo kako je to loše funkcionisalo.
Moram da kažem da iz godine u godinu imamo ogromne štete od grada, a i sami ste napomenuli da nam ni vremenske prilike u budućnosti ne idu na ruku i samo možemo misliti kako će te štete biti veće i narednih godina.
Ono što je sada važno i što treba da napomenemo jeste da ovaj zakon za razliku od ranijih predloga završava jednu vrlo bitnu stvar, a to je da sistem ostane jedinstven. Ključna stvar kod ovog Zakona o protivgradnoj zaštiti jeste da sistem protivgradne zaštite bude jedinstven, da izmenom ovog Zakona o ministarstvima se on vraća u Hidrometeorološki zavod. Ono što je ključno i što sam jednim amandmanom predložio da se promeni je član 19. Predloga zakona, a u članu 19. stoji da nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši nadležni organ u skladu sa zakonom, ja sam jasno tražio i definisao da taj nadzor vrši Ministarstvo poljoprivrede i da svaki građanin Srbije zna ko je odgovoran ako sistem ne funkcioniše i naravno ko je odgovoran za nastalu štetu.
Na žalost, lokalne samouprave, pre svega, u Srbiji su prethodnih godina bile ostavljene na milost i nemilost da vide sa građanima na koji način će se organizovati odbrana od grada. Pošto sam dugo godina, evo već deset godina vodim Opštinu Topola, Topola je jedna od retkih opština, mi smo još 2011. godine prvi u Srbiji sa Smederevo i Čačkom počeli da kupujemo protivgradne rakete.
Moram da kažem i kada sam prvi put krenuo kao predsednik opštine u nabavku protivgradnih raketa da je bilo ogromnih problema oko toga. Danas je hvala bogu taj postupak pojednostavljen i tu moram da se zahvalim i Sektoru za vanredne situacije koji je imao razumevanja da bar ta nabavka funkcioniše na brz i efikasan način. Ono što generalno imamo i danas za problem i ako kupimo rakete jeste najpre kontrola nad tim tzv. strelcima i još jedan veći problem, koji moram da napomenem, a to je rad ljudi na radarskim centrima.
Moram da pomenem jedan primer koji smo mi u Šumadiji skupo na žalost platili, a to je 2013. godine, grad koji se desio, a desio nam se na žalost i 2014. godine kada smo imali protivgradne rakete, imali smo više od stotinu protivgradnih raketa koje smo kupili iz sredstava što lokalne samouprave, što sopstvenim sredstvima građana koji sufinansiraju i kada se desio grad uveče jednostavno strelci nisu dobili naredbu da pucaju i desila se šteta koja se procenjivala na nekih osam milion evra. Na žalost, do dan danas ljudima ta šteta nije nadoknađena i vodi se sada i sudski spor gde su se građani sami organizovali i tužili su državu i traže nadoknadu štete jer prema rečima sudskih veštaka došlo je do problema u funkcionisanju Radarskog centra „Bukulja“ i njihovim nemarom se desila ogromna šteta koja se merila milionima evra.
Takođe, jedan veliki problem, malo pre sam napomenuo, strelci. Mi u Šumadiji imamo i u opštinama širom Srbije dosta opština koje sufinansiraju, to je već ministar napomenuo, strelce. Međutim, problem je veliki ako vi nemate kontrolu nad radom i efikasnošću tih strelaca. Šta to konkretno znači? To znači da mi u opštinama koje sufinansiraju njihov rad morali bi godišnje da dobijamo izveštaj ko je od tih strelaca bio na svom, da kažem, radnom zadatku kada dođe do uzbune, a građani Republike Srbije su čuli i treba da znaju da ta sezona traje šest meseci, od 15. aprila do 15. oktobra, i u proseku zadnjih deset godina u Srbiji oni su imali između 100 i 110 dana, da kažem, nekakvu uzbunu i to je negde pola vremena, negde oko tri, tri i po meseca kada su imali celodnevnu intervenciju i kada moraju biti, da kažemo, budni i biti spremni da intervenišu.
Šta se dešava ako nisu? Mi koji sada plaćamo, mi treba da dobijemo na pravi način informaciju i zbog toga moram da napomenem član 9. Predloga zakona koji predviđa nadležnost jedinica lokalnih samouprava upravo kod odabira strelaca. Već sam pohvalio u ovom Predlogu zakona da je dobra stvar da sistem ostaje jedinstven, da Republika finansira čitav sistem, ali da se ovde lokalnim samoupravama ostavlja mogućnost da mogu da participiraju i kod kupovine raketa i kod finansiranja strelaca, ali mora se ovde i voditi računa, uvaženi ministre, da onda lokalne samouprave koje sve to rade dobijaju godišnji izveštaj kako je za prethodnu godinu taj sistem funkcionisao i da dobijaju precizan izveštaj ko je od strelaca sa njihove teritorije, da kažem, podbacio da bi se on mogao menjati.
Zbog građana koji gledaju ovaj prenos, a i zbog kolega narodnih poslanika treba reći i istaći da ceo ovaj sistem na godišnjem nivou košta između osam i devet miliona evra, znači kupovina protivgradnih raketa i finansiranje strelaca. Znači čitav taj sistem košta između osam i devet miliona evra, a mi samo za godinu dana, evo u 2015. godini od početka godine smo imali štete koje se mere desetinama miliona evra od grada.
Mnogi će sada reći, građani Srbije koji gledaju – zašto bi mi sada plaćali iz budžeta protivgradnu zaštitu, zašto se seljaci, odnosno poljoprivrednici ne organizuju i ne plate polisu osiguranja?
Sada ću vam reći gospodine ministre zašto ne plate i zašto je procenat osiguranja poljoprivrednih useva u Srbiji samo 10%. Zato što imamo, nažalost, jedina smo zemlja u svetu koja ima praksu da kada seljak osigura svoje useve kod pojedinih osiguravajućih kuća da ista ta osiguravajuća kuća dolazi da vrši procenu štete koja nastane na primer usled grada. Da li vi sada verujete, da li to još negde u svetu ima, a hoćemo da budemo i u EU, da oni koji treba da vam plate štetu, treba na adekvatan način da vam to procene?
Nažalost, mi imamo iskustva da još iz moje opštine, opštine Topola ljudi iz 2010. godine vode sudske sporove sa pojedinim osiguravajućim kućama da bi uspeli da nešto naplate za štetu koja se desila još 2010. godine.
Uvaženi ministre, kada pominjem štetu, podneo sam u ime poslaničkog kluba Nove Srbije amandmana koji se tiče člana 9. tačke 4. Predloga zakona, a tiče se procene štete, gde se kaže da su lokalne samouprave dužne da u roku od sedam dana izvrše procenu štete koja se desi na poljoprivrednim kulturama. Zamolio sam vas i drago mi je da sam naišao na razumevanje, kako vas, tako i drugih kolega narodnih poslanika, da je konačna procena za sedam dana nemoguća. Podneo sam amandman da se u roku od sedam izvrši preliminarna procena štete, a da konačna procena štete bude najduže u roku od 45 dana, jer svi ste ovde svedoci da se naročito na voćnim kulturama u roku od sedam dana čak ni teoretski ne može izvršiti konačna procena štete.
Ono što moram da kažem i ono što mi je i moja koleginica iz poslaničkog kluba, koja je magistar književnosti, gospođa Zlata Đerić, skrenula pažnju, a to je da vi u jednom članu zakona, to je član 2, u drugom redu kažete da su „gradonosni oblaci“, a u trećem redu kažete „gradoopasni oblaci“, pa bih vas zamolio, pre svega vaše saradnike, da ovo nije pismeni sastav i da bi zakoni morali da budu jasni. Ako su zakoni jasni, onda na jedan adekvatan način se mora definisati da li su oblaci gradonosni ili su gradoopasni, pošto se mora na jasan i precizan način imati kvalifikacija samih oblika.
Ono što bih takođe posebno napomenuo jeste da vi u jednom članu kažete, tu ste prihvatili sugestije da ćete prihvatiti amandman, a to je da se pripremljenost sistema odbrane od grada na Vladi Srbije usvaja do 15. aprila. Smatramo da to nije dobro rešenje, da se taj izveštaj na Vladi mora usvojiti najkasnije do 1. aprila, jer 15. aprila počinje sezona dejstva i sezona odbrane od grada i ako u pojedinim lokalnim samoupravama negde fali 15, 20 strelaca ili ako su lansirne rampe neispravne, kada ćete vi da stignete njih da popravite i da angažujete druge strelce, ako ćete 15. aprila da usvajate izveštaj da li je sistem u funkciji ili nije u funkciji.
Zbog toga bih se takođe zahvalio i drugim kolegama narodnim poslanicima koji su podržali ovaj predlog da se ovaj izveštaj na Vladi usvaja najkasnije do 1. aprila za tekuću kalendarsku godinu.
Već sam napomenuo da je vrlo bitno da potpisivanje ugovora sa strelcima prelazi u RHMZ, to je važno zbog lokalnih samouprava koje su do sada sufinansirale same strelce, a koje zbog uredbi o zabrani zapošljavanja su imale problem oko angažovanja ljudi. Ovo je sada adekvatan način da se taj problem reši.
Ono što je vrlo važno zbog budućnosti jeste da se obezbede sredstva da bi ovaj sistem funkcionisao. Već sam napomenuo da je potrebno oko osam miliona evra. Oko samih izvora finansiranja vi ste u Predlogu zakona napomenuli da će se za ove potrebe namenski izdvajati 10% od obaveznog osiguranja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Kada sam preliminarno vršio nekakvu procenu koliko bi to novca moglo da se prikupi na teritoriji Republike Srbije kada se uzme u obzir ukupan broj registrovanih gazdinstava došao sam do nekih milion, milion i po evra na godišnjem nivou.
Gospodine ministre, to nisu dovoljna sredstva. Čak sam predložio amandmanom da se to podigne na 50% od obaveznih polisa osiguranja, jer sam već rekao da su osiguravajuće kuće vrlo bezobrazne što se tiče isplata šteta, pre svega poljoprivrednicima. Rekli ste mi da bi osiguravajuće kuće vrlo teško pristale na to, ali mogu vam reći, evo primer Republike Hrvatske koja ima izdvajanje od obaveznih 25%. Na nivou Srbije bi 25% već donosilo skoro tri miliona evra i to bi moglo da na jedan adekvatan način reši sigurno finansiranje sistema, da ne moraju niti strelci da misle da li će tih šest meseci dobijati nadoknadu, niti lokalne samouprave da li će biti raketa da bi ovaj sistem funkcionisao.
Uvaženi gospodine ministre, takođe mi je drago da ste prihvatili, u odnosu na prethodni predlog zakona, da nadoknada strelcima bude 20% prosečnog ličnog dohotka na nivou Republike. To je na nivou između osam i devet hiljada dinara i smatram da je to nešto što može na adekvatan način da zadovolji ljude koji će biti angažovani tih šest meseci.
Takođe, ono što je važno je da se tim ljudima omogući da imaju i overene zdravstvene knjižice, da ne daj Bože, usled određenih povreda koje se mogu desiti da mogu bar na adekvatan način da se leče.
Ono što mi se ne dopada u ovom predlogu zakona, uvaženi gospodine ministre, to sam i posebno napomenuo, jesu nadležnosti Autonomne pokrajine. Uopšte mi nije jasno, to sam i juče napomenuo, zašto se posebno u jedan član stavljaju ovde nadležnosti AP i rekao sam da mi navedete jednu zemlju u Evropi gde imate srednje nivoe vlasti koje imaju bilo kakve veze sa protivgradnom zaštitom? Meni to stvarno nije jasno i zbog toga sam čak i predložio da se potpuno izbriše član 8. predloga zakona, koji definiše da organi AP kada su u okviru svojih nadležnosti u oblasti odbrane od grada za područje AP neposredno sarađuju sa nadležnim organom, drugim državnim organima i jedinicama lokalne samouprave, oni bi to mogli da rade i da nisu ovde posebno u ovom članu zakona. Kaže – obezbeđuju podršku za funkcionisanje sistema odbrane od grada i sarađuju sa regijama i opštinama susednih zemalja u skladu sa ovim i drugim zakonima.
Apsolutno mi nije jasno sa kime će oni sarađivati kada u zakonu drugih zemalja, pre svega nama u okruženju, a to su Hrvatska i Mađarska, nigde tamo nemamo, kažem još jednom, srednje nivoe vlasti da imaju bilo kakve veze sa protivgradnom zaštitom.
Mogu da razumem ako se prihvati amandman, to moram posebno da napomenem, ako se prihvati amandman da se procenat koji je predložen amandmanom od strane Odbora za poljoprivredu, da se 5% od dobijenih sredstava od godišnjeg zakupa za državno poljoprivredno zemljište, pošto kada se ti zakupi daju procenti idu – Republika, lokalna samouprava, jedan procenat ide i Autonomnoj pokrajini, da ako se iz tih sredstava uzima 5%, što bi na godišnjem nivou moglo da bude oko tri miliona evra, ako bi se taj amandman prihvatio onda i ima neke logike da bude Autonomna pokrajina u ovom predlogu zakona.
Ovako, bez tog amandmana da se unapred stavi Autonomna pokrajina mislim da je potpuno bez logike i samo komplikuje jedan zakon koji je u osnovi dobar, kvalitetan zakon koji treba da donese, pre svega, mir i spokoj u porodici poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, da znaju da država brine o svojim poljoprivrednicima, da oni na jedan adekvatan način mogu da brane svoje useve i svoje voćnjake i, sa druge strane, da pre svega vi gospodine ministre svojim autoritetom doprinesete da se na Vladi što pre usvoji izmena ovoga što sam već rekao, što će sigurno pospešiti procenat obaveznog osiguranja, odnosno osiguranja poljoprivrednih useva, a to je da procena štete više ne bude u samim osiguravajućim kućama koje treba da ovu štetu isplate.
Gospodine ministre, naravno, Nova Srbija će u Danu za glasanje u načelu podržati ovaj zakon. Očekujemo da se izjasnite pre svega oko ovih predloženih amandmana i nadam se da će već u sledećim godinama pred ovim domom biti izveštaj Ministarstva poljoprivrede koji će vršiti nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i da ćemo imati, još jednom da kažem, u narednim godinama zbog ovog zakona mir i spokoj, da ljudi više neće morati da piju lekove za smirenje uvek kada krene velika oblačnost. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović.
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Hvala.
Hvala vam na korektnom učešću u ovih proteklih nekoliko meseci i na zalaganju koje ste i vi i vaša poslanička grupa dali. Zahvaljujem, naravno, i svim poslaničkim grupama koje su učestvovale u razgovoru pred ovu sednicu, želeći da damo neki dodatni doprinos u još jednom poboljšanju ovog zakonskog predloga. Naravno, zahvaljujem i poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke koja se složila da usvojimo neke od ovih predloga, bez koje faktički to ne bi bilo moguće u parlamentu.
Ono o čemu ste vi govorili, mislim da smo postigli konsenzus upravo da taj izveštaj mora biti podnet do 1. aprila, jer je sasvim logično, kao što ste rekli, pošto sezona počinje 15, da bismo imali bar dve nedelje da otklonimo moguće nedostatke. Naravno, nadamo se da ih neće biti.
Što se tiče izveštaja o šteti, to je takođe još jedna od tema o kojima smo se dogovorili. Dakle, preliminarno sedam dana, a onda najdalje za 45 dana. Što pre, to bolje, naravno, da bi ljudi mogli da imaju obeštećenje eventualno.
Što se tiče dve stvari, pitao sam stručnjake, pošto ni ja nisam znao kakva je razlika između gradoopasnih i gradonosnih oblaka i postoji razlika. Pošto je to iz stručne terminologije, bar kako su meni objasnili, gradoopasni su oni koji mogu postati gradonosni oblaci. Dakle, još nisu u onoj finalnoj fazi razvoja leda. Ovi koji su gradonosni, oni su zaista gradonosni i iz njih će svakako bez dejstva biti grad. U svakom slučaju, pošto je stručna stvar, ostavili smo to stručnjacima. Dakle, ne radi se o neusaglašavanju terminologije, bar je tako meni rečeno.
Što se tiče ove teme o kojoj smo razgovarali i gospodin Marić i ja i naš sekretarijat, a to su nadležnosti lokalne samouprave i AP. Naš finalni stav je da AP Vojvodina treba da ima određene nadležnosti vezane za zaštitu od grada, upravo zato što ona po našem zakonu i Ustavu ima određene nadležnosti u upravljanju raznih državnih poslova, a samim tim ima i odgovornost da pomogne kada dođe do zaštite od grada, pogotovo zato što se u Vojvodina nalazi ogroman broj obradivih parcela i ogroman broj poljoprivrednog zemljišta.
U Mađarskoj imaju takav sličan primer, recimo županije Bački Iškun i Čongrad, koje čak i sa našim opštinama ovde sarađuju i sa AP kroz različite IPA projekte i kao županije sarađuju, a ne samo kroz opštinsku vlast, u uspostavljanju sistema protivgradne zaštite. Dakle, ne vidim ništa loše. Pokrajina je tu da dodatno samo pomogne. Ostaje obaveza lokalnih samouprava, odnosno sve ono što ćemo mi predvideti da to bude, ono o čemu smo razgovarali, i mislim da je to zaista i dobro, da se svaka lokalna samouprava prema svojim mogućnostima uključi u to. Ali, naravno, ostaje ono što smo rekli, oko čega smo se složili, da država preuzme celoviti sistem, jer je to jedini garant da ćemo imati na čitavoj teritoriji Republike Srbije jednaku protivgradnu zaštitu.
U svakom slučaju, mi ćemo već, nadam se, tokom ove nedelje, a možda već i u petak razgovarati o amandmanima i mi ćemo prihvatiti, naravno, sve ono o čemu smo juče govorili. Vi znate da sve što je bilo dobro i svi amandmani koji su popravili tekst zakona, da tako kažem, ja sam uvek bio sklon da prihvatim svaki od tih amandmana, bez obzira odakle dolaze, jer to doprinosi da imamo kvalitetniji zakon i bolju protivgradnu zaštitu u ovom konkretnom slučaju.
Još jednom, hvala na velikoj pomoći i nadam se da ćemo do petka imati još dobrih predloga, da možemo da dobijemo jedan zaista kvalitetan zakonski predlog.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, danas su pred nama narodnim poslanicima predlozi tri izuzetno važna zakona i na samom početku mog izlaganja moram istaći da se donošenje nijednog zakona nije više iščekivalo kao donošenje Zakona o protivgradnoj zaštiti, Zakona o odbrani od grada, što je i razumljivo imajući u vidu brojne probleme u ovoj oblasti koji su se nagomilavali godinama.
Godinama unazad štete u poljoprivredi izazvane gradom su neprocenjive, a da ne govorimo o posrednim štetama u nekim granama industrije, recimo prehrambenoj, zatim u šumarstvu, stambenim i ekonomskim objektima. Srbija 23 godine nije imala Zakon o odbrani od grada i zato ću se osvrnuti na probleme koji će se eliminisati novim zakonskim rešenjima.
Kao što je gospodin ministar i napomenuo, od 1992. godine prestao je da važi Zakon o protivgradnoj zaštiti raspadom bivše savezne države. Otada jedini zakonski osnov protivgradne zaštite su zakoni o ministarstvima, po kojima je do 2011. godine protivgradnu zaštitu sprovodio Republički hidrometeorološki zavod, a od aprila 2011. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije. Sektor za vanredne situacije preuzeo je opremu, objekte i zaposlene, dok su strelci i protivgradne stanice i dalje bile u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji zbog loše materijalne situacije nije ispunio svoja obećanja, te oni nisu imali svoje mesto u novoj preraspodeli ovih nadležnosti.
Nagomilani problemi u ovoj oblasti u zadnjih 20-tak godina, pre svega nepostojanje preciznog zakonskog rešenja, nisu se mogli ni izbliza rešiti podelom nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Zato smo kao država nespremno dočekivali sezone odbrane od grada, koje počinju od 15. aprila i traju do 15. oktobra. Ključni problemi su angažovanje strelaca, problemi nabavke protivgradnih raketa i održavanje protivgradnih stanica. Znači, one tri ključne karike u lancu protivgradne zaštite. Štete od grada na poljoprivrednim usevima i objektima bile su neprocenjive u smislu posledica koje su ostavljale na poljoprivredne proizvođače, bez obzira što se na kraju sve svede na procenu štete u čistim brojkama.
Kao prvi problem jeste problem protivgradnih raketa. Po proceni, za sezonu zaštite od grada je dovoljno oko 25.000 projektila, što bi u novčanoj vrednosti iznosilo negde oko sedam miliona evra, a dešavalo se da šteta i procena štete samo od grada u jednoj opštini ovoliko iznosi. Poređenja radi, u 2013. godini na početku sezone odbrane od grada kupljeno je 3.600 projektila, a u 2014. godini 3.000 projektila.
Šta je razlog ovim nesrazmerama između potrebnog i obezbeđenog? Pa, četvrt veka, a zaključno sa 2011. godinom, protivgradne zaštite kupovane su rakete od sredstva iz budžeta Republike Srbije na pozicije Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a od 2009. godine u Republičkom hidrometeorološkom zavodu smanjene su količine nabavljenih protivgradnih raketa, pa je Sektor za vanredne situacije 2011. godine nasledio malu količinu raketa, a iz budžeta je vanredno odobreno samo 100 miliona dinara za nabavku istih.
Shvatajući ovaj značaj i negativne posledice nedostatka protivgradnih raketa, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Sektor za vanredne situacije već je 2011. godine uputio apel jedinicama lokalne samouprave da pomognu u nabavci raketa na svojoj teritoriji, tako da se u 2014. godini odazvalo 32 jedinice lokalne samouprave, koje su do 7. jula nabavile na svojoj teritoriji 1.404 protivgradne rakete, što izbliza nije dovoljan broj, a i u samoj ovoj nabavci raketa od strane lokalnih samouprava javili su se veliki problemi.
Zbog nezavidne materijalne situacije, lokalne samouprave su na početku a i tokom sezone odbrane od grada nabavile malu količinu raketa, a pri ponovnom pokušaju nabavke naišle su na zakonske prepreke, pre svega Zakon o javnim nabavkama, kako mogu dva puta da vrše istu nabavku po istom osnovu, a i ako bi se čekala redovna zakonska procedura, potrebno je dosta vremena.
Drugi problem, pored raketa, isto proizilazi iz nedostatka sredstava u protivgradnoj zaštiti i još je izraženiji kada je bilo po pitanju plaćanja protivgradnih strelaca, kako da se plaćaju protivgradni strelci jer oni ne potpadaju u nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a lokalne samouprave nemaju mehanizam da planiraju i izdvajaju sredstva za plaćanje njihovog angažovanja. Samo je održavao entuzijazam i volja ove ljude da bi pomogli u ovim prethodnim teškim periodima.
Treći problem su protivgradne stanice koje su dotrajale, ruinirane, jer se u njih nije godinama ulagalo, a u većem broju slučajeva neophodna je njihova hitna rekonstrukcija, a po saznanjima sa terena neke rade i bez potrebnih dozvola.
Iz napred navedenog jasno je da je oblast protivgradne zaštite godinama normativno neuređena, a da bi se ovaj problem predupredio, za ovu sezonu odbrane od grada, 2015. godinu, održana je i Zajednička sednica Moravičkog, Raškog i Zlatiborskog okruga, kojoj sam lično i prisustvovala, pre svega kao narodna poslanica a onda jer je i moja opština Kosjerić u prethodnim godinama doživela dosta vremenskih nepogoda i dosta štete od njih.
Na ovoj sednici jednoglasno su usvojeni zaključci Republičkog štaba za vanredne situacije, kao prvo, da se ubrza donošenje zakona odbrane od grada, zatim da Ministarstvo finansija se obaveže da obezbedi sredstva za angažovanje strelaca Republičkom hidrometeorološkom zavodu, kao i da se izvrše izmene Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava na način da lokalnim samoupravama dozvole da mogu angažovati i strelce koji bi delovali protiv gradonosnih oblaka.
Obavezuje se Ministarstvo finansija da sagleda mogućnost obezbeđenja sredstava za nabavku 11.000 projektila čija je vrednost oko 350 miliona dinara i da se Ministarstvo finansija obaveže da sagleda mogućnost da se nabavka protivgradnih raketa oslobodi plaćanja PDV-a, s obzirom da se rakete isključivo koriste za sprečavanje posledica od elementarnih nepogoda, što je njihova primarna namena i one se jednokratno primenjuju i zbog toga se na rakete ne ostvaruje dodatna dobit.
Kao što sam rekla, ova Zajednička sednica ova tri okruga održana je 18. marta i usvojeni su zaključci Republičkog štaba za vanredne situacije koji su još ranije doneti. Ovde smo opet imali jednu paradoksalnu situaciju, nespremno dočekujemo sezonu odbrane od grada koja počinje sa mesec dana zakašnjenja, umesto 15. aprila - 15 maja, posle naleta gradonosnih oblaka koji su samo u Arilju i Ivanjici uništili 50% zasejanih useva, posebno malina.
Ovo su bili razlozi zbog koji se s nestrpljenjem iščekivalo donošenje ovog novog zakonskog rešenja koji će najvažnije karike u lancu uobličiti u zakonsku formu jer donošenjem ovog zakona obezbeđuje se uspostavljanje i funkcionisanje upravo, kao što je ministar i rekao, jedinstvenog i celovitog sistema odbrane od grada na teritoriji čitave Republike Srbije. Predloženim zakonskim rešenjem jasno se utvrđuju prava i obaveze i nadležnosti svih subjekata organa državne samouprave, organa autonomne pokrajine i organa jedinica lokalne samouprave, kao i način finansiranja poslova odbrane od grada koji mora biti i stabilan i siguran, kako bi se obezbedila njegova održivost i razvoj sistema odbrane od grada.
U finansiranje bi se, za razliku od dosadašnjeg stanja, po kome se finansiranje svelo na državu, uključila jedinica lokalne samouprave, kao što je i napomenuto, i deo premije osiguranja useva, tačnije 10% premije.
Napomenula bih na kraju da rad i funkcionisanje mreže kako radarskih centara, tako i lansernih stanica bliže će se uskladiti podzakonskim aktima koje će doneti Vlada u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu. Znači, jednu kompletnu protivgradnu zaštitu regulisanu zakonom možemo očekivati tek u sledećoj godini, pre svega uspostavljanjem normativnog okvira u oblasti protivgradne zaštite i donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, kojima će se poslovi protivgradne zaštite preneti u nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a koji će i preuzeti ponovo opremu, objekte i zaposlene.
Kada je reč upravo o ljudskom faktoru i zapažanjima građana, prilika je da istaknem profesionalnost i nesebičnost u zalaganju i pomoći zaposlenih u Sektoru za vanredne situacije koji su obilazili postradala područja i pružali pomoć ljudima na terenu, to je i zahvalnost upravo ovih građana.
Na kraju mog izlaganja moram napomenuti da se radujemo donošenju ovog zakona i poslanici SPO i DHSS će u danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite, gospodine Stojšiću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Uvaženi gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz LSV ćemo, naravno, pozdraviti intenciju predlagača zakona, s obzirom da konačno na dnevni red u ovoj Skupštini dolaze neke teme iz oblasti poljoprivrede, za koje mi smatramo da su veoma važne. S obzirom na to koliko poljoprivreda doprinosi bruto domaćem proizvodu, mislim da ni blizu se ne odnosimo prema istoj u smislu donošenja zakona.
Takođe, pozdravljamo inicijativu da se konačno ova oblast uredi i da se na pravi način reguliše, s obzirom da se Ministarstvo unutrašnjih poslova bavilo ovom temom, što mislim da apsolutno nije primereno, da postoji Republički hidrometeorološki zavod i mislim da će konačno doći do pravilnog organizovanja u smislu delovanja Republičkog centra za odbranu od grada.
Ono što je izuzetno važno je da imamo na umu to da ova tema ne treba da se politizuje. Mislim da treba da se i debirokratizuje i da bude maksimalno efikasna odbrana od grada, s obzirom na to, da vrlo dobro znamo u poljoprivredi ne možemo da čekamo, meteorološke uslovi su nešto na čega se mora reagovati pravovremeno i siguran sam da paori i poljoprivrednici širom Srbije i u Vojvodini neće biti blagonakloni ako budu morali da čekaju da nekakav činovnik u Beogradu deset puta sprovodi javnu nabavku i udara pečat, a vremenske prilike su takve da im uništavaju rod i da ima nanose materijalnu štetu.
Predlog zakona je po nama dobar, mi smo podneli nekoliko amandmana o kojima ćemo raspravljati kada za to dođe vreme i za razliku od mog kolege Jovanovića, koji je malo pre izneo ocenu da AP Vojvodina ne treba da ima nadležnosti u ovoj, oblasti mi mislimo suprotno. S obzirom na to da vi morate u ovoj oblasti biti u sadejstvu sa okolnim regijama, odnosno zemljama, jer vi kada, vi to znate sigurno bolje nego ja, da kada branite svoj prostor, odnosno zasejavate jezgra radi kristalizacije gradonosnih oblaka, vi praktično štitite teritoriju koja je susedna, odnosno vaše komšije praktično štite vas, s obzirom da oblaci, kao ni vode ne poznaju granice. Mislim da možemo se složiti oko toga da mora postojati saradnja sa okolnim zemljama i okolnim regijama.
Kada smo imali situaciju, prošle godine, vezano za poplave, i te kako smo pokazali da pokrajinske institucije mogu da se izbore sa prirodnim nepogodama i ne vidimo ni jedan razlog zašto se ne bi opredelila namenska sredstva unutar i pokrajinskog budžeta da mogu da sufinansiraju rad, opremanje, održavanje mreže, lansirne stanice, strelce itd, kad već, recimo ubiraju deo prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta koji ide u pokrajinski budžet, a novim zakonom o zemljištu će biti predviđeno da se deo tih sredstava, upravo iskoristi za finansiranje protivgradne odbrane.
Naravno, tu dolazimo i do načina finansiranja, koji je u smislu ovog zakona najsporniji, s obzirom da hidrometeorološki zavod, apsolutno nema dovoljno sredstva za tako nešto i uglavnom zavisi od milosti i nemilosti aktuelnog ministra finansija da li će se opredeliti dovoljno sredstva ili neće?
Mi smo smatrali da šema koja se odnosi preko premije osiguranja je apsolutno nedovoljna i predložili smo amandmanom da se 10% od poreza na imovinu, koja se tiče poljoprivrednog zemljišta namenski opredeli za finansiranje protivgradne odbrane, jer na taj način bi svi koji imaju poljoprivredno zemljište učestvovali u finansiranju protivgradne odbrane. Kada se ograničimo samo na osiguranje ili na prihod od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta vi praktično dodajete namet samo delu poljoprivrednih proizvođača, što mislimo da nije fer, odnosno proširili bi na ovaj način bazu onih koji bi finansijski mogli da doprinesu za ovo, jer se ovo stvarno tiče svih nas, odnosno svih onih koji se bave poljoprivredom.
Apelovao bih na predstavnike predlagača da podrže naše amandmane, naročito u delu koji se odnosi na ulogu AP Vojvodine, jer mislim da ne treba da poljoprivrednici budu žrtve nekakvih političkih prepucavanja, republičke i pokrajinske vlasti i ovo je jedna od tema gde bi morali da radimo svi zajedno i apsolutno sam siguran da postoje kapaciteti unutar pokrajinske Vlade, da doprinesu u smislu budućeg, osavremenjavanja ovog sistema, koji je više nego zastareo i za koje su potrebna velika finansijska sredstva.
Mi ćemo za ovaj zakon glasati, naravno bili bi izuzetno zadovoljni u koliko bi uzeli u razmatranje naše amandmane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite gospodine Stefanoviću.

Želim samo dve ili tri rečenice.
Dakle, hvala vam na podršci, zato, kao što ste rekli ovo i nije stvar oko koje se vodi bilo kakva politička polemika, ovo jeste stručna stvar i ovo jeste stvar koja treba da nam svima donese neke rezultate.
Kao što sam rekao, dakle, niti ću ja niti će moja kolege dozvoliti da na bilo koji način budemo uvučeni u političku raspravu, mi želimo da pokrajina učestvuje u ovome. Dakle, to je volja Vlade, to volja ovog ministarstva, na kraju krajeva to je jasno stavljeno u Predlogu zakona, bez nas to ne bi ni moglo i mi hoćemo da sarađujemo ne samo sa pokrajinom nego i sa svim jedinicama lokalne samouprave, kao što mislim da je to uvek činjeno kada su u pitanju vanredne situacije i svaka druga situacija koja zahteva upotrebu snaga MUP.
Svakako da ću razmotriti i mi ćemo tokom dana i sutra razmotriti sve amandmane pre nego što Vlada bude zauzimala stav, da bismo mogli da predložimo Vladi šta da prihvati. Trudiću se kao i uvek da sve ono što mislim da zaista koristi, a ima, video sam dosta kvalitetnih amandmana, da prihvatimo na kraju krajeva, to je u interesu svih građana Srbije. Hvala vam.