Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Biljana Ilić Stošić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, potrudiću se da vam ne oduzmem mnogo vremena, barem ne više od onoga koliko sam planirala.
Evo, priznajem, kada je o protivgradnoj odbrani reč i o imperativu da se ona uredi sistemski, efikasno i održivo, sa jasnim rasporedom poteza i radnji, za razliku od nekih mojih cenjenih kolega univerzalnog usmerenja, pre bih sebe bez lažne skromnosti svrstala u one druge suprotne od pomenutih univerzalista univerzumskih razmera i dometa. Poštujem, svaka čast.
Dakle, moja znanja su ograničena na najviše dve stvari. Jedna je duboko osećanje tuge kada vidim uništene malinjake po zapadnoj Srbiji i njihove očajne vlasnike, ljude naviknute na svakojake nedaće koji se, iako uništeni najmanje za ovu godinu, mire sa sudbinom i u čuđenju se pitaju – zar srpski seljak u 21. veku mora u toj meri da bude zavistan od milosti, a bolje reći nemilosti neba? Zna dobro naš poljoprivrednik, malinar ili neki drugi, da u uređenim društvima ni nebo nije tako daleko, niti su njegove ćudi nesavladive, a tačnije zna da su predvidive, pa se verovatno pita samo jedno – zašto je ovoliko moralo da bude? I šta mi njima da kažemo? Onaj visokomudri savet da osiguraju useve i sve druge zasade? Genijalno, uz potpunu ignoraciju činjenice da u našoj poljoprivredi ne dominiraju robni proizvođači, nego je ona još uvek, nažalost, u velikoj meri socijalna kategorija.
Druga moja dilema je nešto opštije prirode i mogla bi se u najkraćem simbolički svesti na onu čuvenu rečenicu – život piše zakon, pri čemu ostaje večna nedoumica, samo naizgled gramatičke prirode, šta je u ovoj rečenici subjekat a šta objekat, a naročito kako i zašto je zakazao predikat? Ta čuvena oznaka radnje zbog čije neradnje me je veoma sram da te ojađene ljude pogledam u oči. Šta da im kažem zašto se ovoliko kasni? Zašto je trebalo 20 godina da se donese ovakav jedan zakon? Kako da opet opravdamo ovo sve višom silom koja u ovom slučaju nije baš sasvim nebeske prirode? Ali, oni su već navikli na objašnjenje da je najčešće za sve kriva priroda. Tačno, ali ljudska priroda, o kojoj su napisane hiljade kilometara teksta različitih priča i pričica. Jedna mi se za ovu priliku učinila najpodesnijom, pa mi dozvolite da i njom završim.
Elem, ovo je priča o četiri osobe koje se zovu: svako, neko, bilo ko i niko. Dakle, trebalo je odraditi jedan važan posao i svako je bio siguran da će ga neko odraditi. Mogao je da ga uradi bilo ko, ali ga niko nije uradio. Svako se naljutio zbog toga jer je to bio posao nekoga. Završilo se tako što je svako optužio nekoga zato što niko nije uradio ono što je bilo ko mogao da uradi. Svako je kasnije pomislio da se tako nešto ne treba više ponoviti. Zbog toga je svako počeo da radi u isto vreme ono što je neko trebao da uradi, a da to niko nije shvatio sve dok neko nije uočio da niko ne koordinira sa bilo kim. Ali, svako je odoleo da ne koordinira, jer niko nije hteo da bilo ko bude superiorniji. E zato nam je neophodan posle dvadeset i kusur godina ovaj zakon i zato ću ga podržati svim srcem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić, a neka se pripremi narodni poslanik Vlado Babić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre sa gostima iz ministarstva, drage kolege i koleginice poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o odbrani od grada. Ovim zakonom uređuje se sistem odbrane od grada, prava i obaveze organa državne uprave, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalnih samouprava i organizacija sistema odbrane od grada, načini finansiranja i nadzor nad ovim zakonom. Spočitavaše malopre kolege kako ništa nismo uradili. Pa neće biti da je tako baš. Žao mi je što opet vidim ovako impresivno lepu salu, ali praznu. Ali, bože moj, objasniću im neke stvari.
Za početak detektovali smo problem. Detektovali, izdvojili, imali javno slušanje, tu su bili naučni radnici, bili su ljudi iz lokalnih samouprava, jedinica lokalnih samouprava, znači svi. Doneli smo dobar zakon, a on će nam pomoći da se pošast koja se desila pre 20 dana i koja se dešavala u toku ove godine, nikada više ne ponovi. Nažalost ili na sreću nalazimo se u geografskom podneblju koje ima klimu, koja je kontinentalna samim tim i povlači, rekla bih, česte pojave gradonosnih oblaka. To se dešava otprilike od aprila i to od 15. aprila do 15. oktobra na ovaj način ćemo rešiti sve probleme naših građana.
Šta se dešava? Na primer, sistem odbrane od grada obuhvata pre svega skup mere i radnji za planiranje i finansiranje, organizovanje i sprovođenje metodoloških poslova koji se odnose na radarsko otkrivanje i praćenje olujno gradonosnih oblaka, utvrđivanje stepena gradonosnih i zasejavanje istih. Šta to znači? To znači da sada uz pomoć raketa kojih nekada nije bilo, a sada ih hvala Bogu ima 25 do 30 hiljada raketa, za to je Vlada izdvojila u budžetu sredstva od 350 hiljada dinara i za plate radnika strelaca još 250 hiljada, znači trenutno oko 600 miliona dinara, biće i više.
Ovo je dobar zakon, trebamo se pomiriti sa činjenicom da ništa nije rađeno 1992. godine, zamislite molim vas, zakon je bio van snage, ja to baš nešto specijalno ne razumem, ali dobro, kolege su polako pokazale koliko ne znaju, koliko nisu bili u mogućnosti da donesu zakon koji će biti boljitak za ovu državu.
Ono što samo još ukratko hoću reći je da su subjekti sistema odbrane od grada organi državne uprave, organi lokalne samouprave kao i organi autonomnih pokrajina, Vlada na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove odbrane od grada usvaja dugoročne programe i planove, zatim sredoročne i usvaja redovni vanredni izveštaj. Videli smo koliko je fleksibilan ministar sa svojim saradnicima kada je momentalno prihvatio amandman koji se odnosi, pomera se rok od 15. aprila na 1. april. Hvala, za brzinu, razumevanje.
Šta reći, ovo je jedan odličan zakon zahvaljujući brzini i pameti ovih divnih ljudi koji trenutno sede ovde, za razliku od nekih kojih više nema. Mi ćemo imati samo boljitak, nema više gradonosnih oblaka i nema više štete nastale zahvaljujući nedoslednosti.
Samo nešto bih još rekla, kako to da odjednom dođe u ingerenciju MUP-a sve ono što bi trebalo da bude u Hidrometerološkom zavodu. Evo, mi smo to vratili i očekujemo boljitak. Hvala vam na pažnji i naravno da će SNS glasati za ovaj odličan zakon. hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima dr Vlado Babić. Izvolite.

Cenjeni predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege, ja bih postavio pitanje po kom principu i kako funkcioniše i po kom metodu se zasniva odbrana od grada?
Odbrana od grada se zasniva na metodi koristi i konkurencije i to unošenjem hemijske reagense srebra i adida, ide određen broj oblaka čijim sagorevanjem nestaju veštačka jezgra restalizacije, pri čemu se tada dobijaju zrna koji su oblika manjega od 2,15 puta. Ako se oblaku čije je zrno tada prečnika jedan santimetar na tlo pada kiša, ako je oblaku zrno prečnika dva santimetra, tada može da padne i kiša i sugradica ili grad.
Svaki gradonosni oblak ima svoje faze. Kada je idealno i moguće veštačkim uticajem, odnosno unosom reagensa sprečiti i suzbiti padanje grada na tlo, zbog čega je bitno jednostavno i solidarno urediti odbranu, pošto delovanje iznad određenog područja po pravilo nije moguće zaštiti baš to područje već se štiti komšijsko područje na kojem će uskoro naići oblak, a o tome ću kasnije govoriti vezano za opštinu Sombor.
Zakon o protivgradnoj zaštiti je ukinut 1992. godine i to na predlog Vlade Radovana Božovića, uz jedno obrazloženje da je anakton i da ga treba doneti u savremenijem obliku. Organizacija RHMZ odbrana od grada bila je od 1967. do 2011. godine kada postoje protivgradne zaštite prelaze u MUP, prelaze u Sektor za vanredne situacije, prelaze zaposleni, oprema, radarski centri, dok strelci i protivgradne stanice ostaju u RHZM, ali pri tome se ne prenosi nedostatak i nedovoljna količina protivgradnih raketa zbog kojih restriktivno budžetsko finansiranje je ublaženo već je povećano poslednjih godina, zaštita se sprovodila najviše polovinom metodoloških, neophodnih raketa.
Što se tiče Zakona o odbrani od grada, znamo da osiguravajuća kuća uplaćuje deset posto, ali postoji više modusa da se sredstava povećavaju, a da se budžet na taj način rastereti. Jedno je već pomenuto zakonodavstvo, Zakon o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a drugo je u svakom slučaju da se u svakoj opštini od parcela, odnosno od zemlje koja se uzima u zakup izdvoji samo jedan evro. U Somborskoj opštini postoji sto hiljada hektara. Znači, to je sto hiljada evra, za to se mogu uzeti rakete i da se spasi imovina.
Što se tiče budžeta. U budžetu za 2015. godinu RHMZ je imao sredstava uopšte, da bi tek 14. maja 2015. godine bilo odobreno 80 miliona dinara za ovu namenu, s tim što je 2014. godine bilo 135 miliona, što su značajna sredstva. Razlika je značajna. Treba istaći da je honorar strelaca sada dve hiljade 400 dinara. A 2009. godine do 2014. godine on je bio četiri hiljade dinara. Shodno tome planirano od honorara od 1.612 protivgradnih stanica sada je aktivno samo 1.361.
Rekao bih par reči o svom gradu Somboru iz koga dolazim. Grad Sombor se prostire na 17 katastarskih naselja ukupne površine 117 hiljada 722 hektara. Od ukupne površine teritorije grada Sombora, 91% ili 156 hektara, čime poljoprivredno zemljište predstavlja značajan potencijal za intenziviranje poljoprivredne proizvodnje čime spada u red katastarskih opština sa najvećim teritorijalnim, u aktuelnoj pokrajini Vojvodine. Zbog velike površine pod poljoprivrednim zemljištem i nestabilnim vremenskih prilikama, pogotovo čestih gradonosnih kiša, velika je potreba za angažovanjem protivgradne odbrane. Angažovanje opreme i logistike obezbeđuje RHMZ, a radarski centar se nalazi u Bajši. Radarski centar u Bajši je dva puta tokom juna meseca vršio, ispaljivao svoje rakete, a za potrebe grada Sombora aktivne su trenutno 22 protivgradne stanice sa 44 angažovnih strelaca sa po meni nedovoljnim brojem raketa, oko 12 po stanici za zaštitu od useva.
Ugovor sa protivgradnim strelcima, po informacijama iz radarskih centra Bajša, su potpisani u periodu od 15. maja do 15. oktobra.
U toku sezone 2015. godine, protivgradna zaštita na području grada Sombora je po nalogu RHMZ dejstvovala 9. juna sa 16 ispaljenih raketa i 10. juna sa 27 ispaljenih raketa.
Pojava grada zabeležena je 9. juna u reonu naselje Nenadić-Bezdan, pri čemu je oblak koji je tada došao bio debljine 16 km. i dužine 12 km. Nakon ispaljenih raketa on je podeljen na tri dela tako da nije izazvana veća materijalna šteta.
Zbog povećanja efikasnosti motivacije strelaca grad Sombor je učestvovao u opremanju protivgradnih stanica i strelaca sa opremom, znači, kupljeni su raketni lanseri, baterije za motorole itd.
Nabavkom dodatnih protivgradnih raketa i pogotovo u dodatnom finansiranju zarada strelaca angažovanih po ugovoru, rekli smo da je 2400 dinara po strelcu koji su dobijali u celom regionu Srbije, a sezona 2014. godine, za sufinansiranja angažovanje protivgradnih strelaca grad Sombor je obezbedio tri miliona dinara, što se prema nacrtu Zakona odbrane od grada, član 9. i 15. kojim se predviđa da organi i jedinice lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti u oblasti odbrane od grada za područje lokalne samouprave finansiraju angažovane protivgradne strelce i odnosi u budžetu grada Sombora za 2015. godinu na poziciji budžeta koji glasi protivgradna zaštita, obezbeđena su sredstva od 3,5 miliona dinara, predviđenih za angažovanje protivgradnih strelaca.
Ovo može biti veliki podsticaj i za ostale lokalne samouprave da isto to urade. Javnim nabavkama od strane grada Sombora 2014. godine, nabavljeno je 50 protivgradnih raketa koje su isporučene protivgradnim stanicama i još 50 koje su na lageru u „Trajalhem“ Kruševac, koje su se pokazale kao najefikasnije, a od koga su kupljene i spremne su za isporuku za 2015. godinu, planom javnih nabavki Odeljenje za poljopirivredu i ruralni razvoj u svom finansijskom planu predvideo je još tri miliona dinara za nabavku oko 100 protivgradnih raketa.
Ja bih samo još rekao jednu rečenicu, predloženim zakonskim rešenjem protivgradna zaštita, vraća se u okvire struke, znači u RHMZ koji jedino ima odgovarajući stručni kadar, i jedinstveno svetsko rešenje bi bilo u okivru MUP-a, ali nadzor nad odbranom od grada imalo bi Ministarstvo poljoprivrede, što je i logično, pošto je i sistem odbrane od grada projektovan i izgrađen za zaštitu poljoprivrednih useva i plodova.
U danu za glasanje ja i SNS ćemo glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Babić.
Pošto gospođa Todorović nije u sali, gospođa Papuga, Aleksandar Senić nije tu. Gospodine Martinoviću da li ćete da govorite? (Ne.)
Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.) -+Hvala.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. i 2. i 3. tačke dnevnog reda.
Zahvaljujem.
Nastavak sutra u 10,00 časova.