Hvala.
(Marijan Rističević, s mesta: Po Poslovniku. Drugi put reklamiram Poslovnik, utrnula mi ruka.)
Vidite, svi traže sada prednost za Poslovnik, moram da dam repliku, da bi imalo smisla nekog, dijalog između, pa ću dati onda vama, jer ako sečemo između, nema smisao, onda ispada da svako ima neku svoju tačku i priča nešto između. Moram da dam repliku.
Daću Babiću repliku, ako želi da koristi, a to između ću obustaviti replike, jer više niko ne može da pohvata ko kome šta govori.
(Marijan Rističević, s mesta: Ja idem prvo po Poslovniku.)
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
A šta vi sad tražite?
(Jovan Marković, s mesta: Pravo na repliku.)
Budite ljubazni i sedite, vi stvarno nigde niste spomenuti. Niko vas nije spomenuo, niko nije spomenuo poslaničku grupu, Demokratsku stranku, ministar nije vama odgovorio i ne vidim vašu ulogu ni u čemu. Hoćete biti ljubazni da sednete?
(Jovan Marković, s mesta: Mogu da kažem…)
Ne možete da kažete iz čista mira, molim vas, pustite poslanika Babića. Bolje to, nego da pravimo pauze. Možete vi i da stojite, ali nećete dobiti reč.
(Jovan Marković, s mesta: Tolika uvreda da ja ne mogu da shvatim.)