Ne znam, tako piše u Poslovniku. Nisam ga ja pisala. Nemam drugo tumačenje osim jednog jedinog.

Gospodin Rističević se pozvao na izlaganje gospodina Pavićevića. Ja hoću da se pozovem na izlaganje gospodina Babića….

Tako možemo do beskraja, što nije dozvoljeno.
Zahvaljujem.
Ako imate neki drugi član, javite se ponovo.
Znači, može biti zloupotreba od svih članova, povreda Poslovnika, da ustajemo i da kažemo – Ja ću se pozvati na govor od ostalih 250 poslanika. To je već zloupotreba i to nije dozvoljeno. Zahvaljujem.
Budite ljubazni, omogućite diskusiju dalje.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o odbrani od grada. Ovim zakonom uređuje se, kao što smo čuli, sistem odbrane od grada u Republici Srbiji.
Osnovni ciljevi donošenja zakona o odbrani od grada jesu da se konačno celovito uredi održivi sistem za suzbijanje grada, da se obezbedi integralni pristup u zaštiti od elementarne nepogode, od grada, kombinujući aktivnu odbranu i pasivnu zaštitu – osiguranje.
Upravo zbog toga poslove odbrane od grada neophodno je bilo urediti posebnim zakonom, zbog opšteg odnosno javnog interesa, kao i činjenice da se zbog antropogenog uticaja na klimu očekuju sve češće i razornije olujne nepogode praćene gradom.
Najveće neposredne štete usred grada nastaju u poljoprivredi, zatim u šumarstvu, ali i na ekonomskim i stambenim objektima.
Zbog svojih meteorološko – klimatskih uslova teritorija Republike Srbije je izložena dejstvu grada često u razmerama velikih elementarnih nepogoda.
U poslednjih 10 godina u toku sezone odbrane od grada iznad teritorije naše Republike bilo je između 100 i 110 dana sa radarskim praćenjem potencijalno-opasne oblačnosti, a u proseku je dejstvovano u svakom drugom ili oko 50% ovih dana. Broj dana sa dejstvom na gradonosne oblake bio je od 43 do 63 u toku jedne sezone odbrane od grada.
Po podacima za proteklih pet godina, prosečno se troši oko 12 hiljada raketa, dometa od čest do osam kilometara.
Grad i gradonosni oblak menjaju se i prostorno i vremenski, po pravilu zahvataju i kreću se preko mnogo većih teritorija od onih koje pokrivaju jedinice lokalne samouprave. Potrebno je da se na gradonosne oblake deluje u fazi njihovog razvoja. Na ovaj način se najčešće ne sprečava padanje grada iznad mesta delovanja, već njegovo padanje na teritoriju na koju oblak tek treba da naiđe.
Zbog velikih šeta koje grad kao elementarna nepogoda nanosi, aktivna odbrana od grada u Republici Srbiji organizovano se sprovodi od 1968. godine i to u vegetativnom periodu od 15. aprila do 15. oktobra.
Poslove odbrane od grada u početnoj fazi obavljale su jedinice lokalne samouprave i samoupravne interesne zajednice protivgradne zaštite u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom shodno Zakonu o protivgradnoj zaštiti iz 1973. godine.
Ukidanjem SIZ-ova protivgradne zaštite, 1985. godine i stavljanjem Zakona o protivgradnoj zaštiti van snage 1992. godine, poslovi protivgradne zaštite narednih godina, po zakonima o ministarstvima, bili su u nadležnosti RHMZ.
Sve do donošenja Zakona o ministarstvima iz 2011. godine, kojim su ti poslovi stavljeni u nadležnost Sektora za vanredne situacije MUP Republike Srbije. Vreme je pokazalo da sistem protivgradne odbrane nije trebalo da bude stavljen u nadležnost MUP, ali pošto ni jedan od državnih organa nije hteo tu obavezu da preuzme, čemu je doprinela i kampanja, pripala je MUP. Protivgradna zaštita se tako našla u potpuno neprirodnom okruženju.
Predlog ovog zakona nastao je kao rezultat dogovora MUP, Ministarstva poljoprivrede i RHMZ. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je takođe na dnevnom redu, RHMZ preuzima od MUP Sektora za vanredne situacije zaposlene, postavljena lica, kao i prava i obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti protivgradne zaštite.
Nadzor nad radom RHMZ vrši Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovaj zakon ima za cilj rešavanje problema koji nisu postojali kada je protivgradna zaštita funkcionisala u okviru RHMZ. Danas se na prostoru Srbije metodologija suzbijanja grada sprovodi na ukupnoj površini od 77.508 kvadratnih kilometara, od čega 51.133 kvadratnog kilometra obuhvata poljoprivredno zemljište. Operativni sistem čini mreža od 13 radarskih centara, 1.650 aktivnih protivgradnih stanica, telekomunikacioni sistem, koji čini sistem radi veze od 50 repetitora i 1.800 radio stanica i operativno-metodološki centar u Beogradu.
U ovoj oblasti bilo je dosta problema, a to su pre svega manjak raketa i problem sa isplaćivanje i angažovanjem strelaca. Jedan od problema sa protivgradnom zaštitom je i to što je tehnologija zastarela. Na mnogim radarskim centrima nedostaju radnici, dosta ih je otišlo u penziju, a podmladak niko nije primao. U narednim godinama otići će još jedan broj radnika u penziju i preti opasnost da se ova služba, koja postoji više od 45 godina, ugasi, jer se nije vodilo računa o prijemu novih mladih ljudi koje je trebalo obučavati bar dve godine.
Efikasnost protivgradne zaštite u Srbiji je dvostruko manja nego u EU. Srpski protivgradni sistem smanjio je učestalost pojave grada do 20%, a prosek u EU je do 50%, kako kažu stručnjaci. Univerzalnog rešenja za protivgradnu zaštitu u svetu nema, zbog čega je važno da se nađe najbolji model koji bi odgovarao Srbiji.
Finansiranje poslova odbrane od grada mora biti stabilno i sigurno, kako bi se obezbedila održivost i razvoj sistema odbrane od grada i kontinuirano sprovodile mere kojima se poboljšava delovanje i razvoj sistema za odbranu od grada. U finansiranje se, za razliku od dosadašnjeg stanja, po kome se finansiranje praktično svodilo na državu, uključuju i drugi izvori u skladu sa zakonom. Predloženim rešenjem u članu 14. sredstva za finansiranje sistema odbrane od grada obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, dela premije osiguranja useva, drugih izvora u skladu sa zakonom.
Do sada je bila praksa da je većina jedinica lokalnih samouprava, njih 70 do 80% finansijski stimulisala rad strelaca, a manji deo jedinica lokalne samouprave kupovao je rakete i popravljao, čak i gradio manji broj lansirnih stanica, na šta su lokalne samouprave imale primedbu od državne revizije.
Donošenjem i primenom zakona, pored budžeta, sistem bi se finansirao i od strane osiguravajućih kuća i vlasnika, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljišta. U članu 15. propisano je da je društvo za osiguranje dužno da za finansiranje sistema odbrane od grada 10% uplaćene premije osiguranja useva i plodova, koji su u skladu sa zakonom uplatila registrovana poljoprivredna gazdinstva, do desetog u mesecu za prethodni mesec uplate na račun propisan za uplatu javnih prihoda.
Osiguranje poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji sprovodi se na dobrovoljnoj osnovi, a zasniva se na vlastitoj ekonomskoj računici proizvođača, uz delimičnu pomoć države.
Srbija prema nezvaničnim podacima ne odskače mnogo od zemalja regiona po pitanju niske stope osiguranja u poljoprivrede. Ni kod suseda broj osiguranika u poljoprivredi ne premašuje 10%. On se kod nas kreće negde od 7 do 8%, kako smo mogli da čujemo juče na Odboru za poljoprivredu i na sastanku koji smo imali sa ministrom Stefanovićem.
Poređenja radi, u Austriji se osigurava čak 90% poljoprivrednih gazdinstava, dok je u Francuskoj ovaj broj manji i iznosi oko 77%.
Usklađivanje sa evropskim standardima rada i poslovanja u poljoprivredi će neminovno uveriti sve poljoprivredne proizvođače u značaj osiguranja ovako rizične delatnosti i svakako da treba više raditi na podizanju nedovoljno razvijene svesti proizvođača o potrebi osiguranja imovina radi lične zaštite. Nadam se da će i osiguravajuća društva ponuditi bolje uslove, a to dovesti i do većeg broja korisnika osiguranja, čemu treba da doprinese i ovaj zakon.
Osiguranje treba da bude prihvatljivo poljoprivrednom proizvođaču da on može da plati polisu osiguranja i dobije naknadu štete koja je odgovarajuća. Osiguranje je veoma bitno, jer protivgradne rakete nisu svemoguće. Stručnjaci smatraju da bi situacija sa osiguranjem useva mogla da se popravi ako bi nadležni organi obezbedili podsticaje i kredite za nabavku mreža. Do tada poljoprivredni proizvođači mogu da računaju na povraćaj 40% sredstava investiranih u osiguranje useva ili postavljanje protivgradne zaštite na osnovu uredbe Vlade Republike Srbije. U Italiji, Austriji i drugim zemljama zapadne Evrope, protivgradna mreža je veoma popularna.
Investiranje proizvođača za postavljanje protivgradnih mreža, interes postoji, ali zbog velikih troškova nabavki i postavljanja, koji se kreću negde između 10 i 15.000 evra po hektaru, mali broj je onih koji se odlučio na ovaj vid zaštite. Zato to mora biti državno pitanje.
U toku 2014. godine za funkcionisanje sistema odbrane od grade iz republičkog budžeta utrošeno 438 miliona dinara i to MUP 303 miliona. Planirana sredstva u 2015. godini su manja iz razloga što je plata umanjena za 10% i RHMZ 135 miliona dinara, naknade za rad i lekarski pregled 3.300 strelaca.
Važno je istaći da je ovo bilo nedovoljno, pre svega zbog nedovoljne količine protivgradnih raketa, sa kojima je sistem u toku jedne sezone morao operativno da raspolaže, a to je 20 do 25.000, od kojih se prosečno godišnje utroši oko 12.000. Pored ovoga, nije bilo nikakvog izdvajanja za održavanje radara, sistema radio veza, nabavke računara i slično. Za funkcionisanje sistema odbrane od grada iz budžeta jedinica lokalnih samouprava u toku 2014. godine utrošeno je oko 160 miliona dinara, i to za nabavku 3.000 protivgradnih raketa, oko 100 miliona dinara, naknada za stimulaciju rada strelaca, procena je da je bilo oko 60 miliona dinara.
Prema podacima iz 2014. godine, 10% od premije osiguranja useva i plodova bilo je nešto preko 100 miliona dinara. Navela bih primer Opštine Vrbas, iz koje dolazim. U Opštini Vrbas ima sedam protivgradnih stanica, koje pokrivaju 14 protivgradnih strelaca. U 2014. godini opština Vrbas je sufinansirala rad strelaca, što za protivgradni period od šest meseci iznosi oko pola miliona dinara. Znači da je za jednog strelca Opština Vrbas mesečno sufinansirala neto iznos od 4.000 dinara, koji je obezbeđivala i Republika.
U dosadanjem periodu problemi kod nas su bili i neregulisan način isplate, što je bila primedba državne revizije, nepostojanje zaštitne opreme za strelce, nedostatak sredstava i načina i modela plaćanja prilikom održavanja lansirnih stanica, nedostatak dovoljnog broja protivgradnih raketa po lansirnoj stanici.
Želim da istaknem da je u dosadašnjem periodu evidentno da je obuka i osposobljenost protivgradnih strelaca i radarskog centra bila na izuzetno visokom nivou. Imali su međusobno odličnu komunikaciju i u dosadašnjem periodu je upravo ovaj faktor uticao da pored smanjenog broja raketa dobro funkcioniše sistem protivgradne odbrane na našoj teritoriji.
Smatram da je ovaj koncept zakona, znajući kakve su finansijske mogućnosti budžeta lokalnih samouprava, pa i one iz koje dolazim, dobar i da je neophodno pronaći druge dopunske izvore finansiranja, jer smo nažalost svedoci ogromnih šteta koje nastaju zbog nemogućnosti blagovremenog dejstvovanja. Interes države, pojedinaca ili čitavog društva je da se sačuva poljoprivredni proizvod, da se obezbedi dobra snabdevenost tržišta i na taj način da se obezbedi veća uposlenost prehrambene industrije, veći izvoz, veća konkurentnost proizvođača, a sve će to pozitivno uticati na stabilnost tržišta.
Imajući u vidu sve ove razloge, sam značaj donošenja zakona, SPS će u danu za glasanje podržati usvajanje Predloga zakona o odbrani od grada i zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre, poštovani saradnici iz Ministarstva, poštovane koleginice i kolege, danas je ovde najčešće pominjana reč bila odgovornost i na tu reč se najburnije reagovalo kada se pominjala odgovornost. Mislim da moramo da budemo spremni, i vi iz Vlade, i mi u skupštinskim klupama,  da li iz reda pozicije ili opozicije, da prihvatimo deo sopstvene odgovornosti kada se govori o ozbiljnom problemu.
Jedna od reči koja je spomenuta na jučerašnjoj sednici Odbora za poljoprivredu, od strane jednog od saradnika iz Ministarstva, koji odlično poznaje ovaj problem i ovu temu, je agonija u sistemu odbrane od grada u ovoj godini. Da, ta reč je upotrebljena, ali ne od opozicionih poslanika, nego od ljudi koji direktno rade u sistemu – agonija u odbrani od grada u 2015. godini. Govorim o tome da bismo našli rešenja i da bismo tražili to rešenje.
Dakle, šta imamo? Pominjali smo koliki je potreban budžet da bismo obezbedili nesmetano funkcionisanje ovog sistema. Osam ili devet miliona evra je potrebno na nivou godine. To smo čuli od gospodina Marića. Dakle, osam ili devet miliona evra nije velika cifra, prevelika cifra za budžet Republike Srbije kada znamo o kakvim ciframa govorimo i o kakvim potrebama odlučujemo u ovoj Skupštini. Samo od štete u Ivanjici ili Arilju od grada, gde je procena štete deset miliona, potrošili smo više nego jednogodišnji potrebni budžet Republike Srbije za ovu naknadu. Zato treba da govorimo o načinu na koji ćemo prevazići ovaj problem.
Vraćam se na odgovornost. Pošto se ovde pominje nedovoljno integrisani sistem, slažem se sa tim, jer ga treba integrisati. Ne znamo da li je nadležno i odgovorno MUP, ne znamo da li je nadležan ili odgovoran RHMZ, ne znamo da li su nadležne ili odgovorne lokalne samouprave gde vidimo da se ta odgovornost dobrim delom prebacuje na predsednike opština, skupština gradova.
U suštini kada nađemo taj najmanji zajednički imenilac za sve ove pomenute institucije, dođemo do izvršne vlasti u Republici Srbiji, dođemo do Vlade Republike Srbije i do najodgovornijeg u tom sistemu, a to je premijer. Treba prihvatiti tu odgovornost na takav način. Naravno da su Vlada Republike Srbije i premijer najodgovorniji za funkcionisanje svih ovih delova Republike Srbije i institucija koje moraju da se bave ovim problemom, a onda su odgovorni i resorni ministri, koji treba da prihvate tu odgovornost, pa su odgovorni i direktori svih institucija koji su u tom lancu komandovanja, pa i predsednici lokalnih samouprava, koliko god imali mehanizama ili ne za funkcionisanje ovog sistema.
Druga ključna stvar, kada analiziramo ovu temu, je finansiranje i oko toga se vrtimo sada i govorimo o finansiranju. Vraćamo se, osam do devet miliona evra. Ubeđen sam da treba preuzeti odgovornost u ovoj Skupštini, pa i opozicija može i mi možemo da predložimo da kompletno finansiranje ide iz budžeta Republike Srbije.
Zbog čega govorimo o potrebi integrisanja tog sistema bez prebacivanja odgovornosti na lokalne samouprave? Dakle, 175 opština i gradova. U definiciji taj sistem će biti dezintegrisan i neće biti dovoljno efikasan, jer se daje u zadatak nekim sposobnim predsednicima opština, u ovim klupama ima i takvih predsednika opština, ali i onim koji su manje sposobni, a imaju manjak mehanizama. Dakle, nemamo jedinstveni sistem lokalnih samouprava i mogućnosti iz budžeta, ali i kapaciteta tih lokalnih samouprava da ispoštuju neki standard.
Zbog čega govorim o standardima? Imaćemo različite standarde, jer smo imali najave da će strelci, taj sistem strelaca od 3.200 ljudi, koji se bori za spas letine, ali i za spas nekih drugih dobara … Dakle, ovde se ne radi samo o poljoprivredi, najviše o poljoprivredi, jer nas to najviše interesuje, ali se radi i o zaštiti tog vitraža u Zrenjaninu, o zaštiti automobila koji stoje na ulici, pa mogu da budu polupani ili nekih drugih vrednosti. Iz tog razloga nije logično finansirati samo iz sredstava premija za osiguranje u kojima znamo, čuli smo od koleginice, 7% poljoprivrednika plaća tu premiju. Dakle, oni koji plaćaju i u mogućnosti su da plaćaju tu premiju finansiraju za 100%, plus 93% onih koji ne plaćaju tu premiju. Oni se neće naplatiti time što su finansirali na taj način protivgradnu zaštitu, nego će naplatiti od osiguravajućih društava svoju premiju. To je jedan deo nelogičnosti.
Drugi deo nelogičnosti je da ostavljamo lokalnim samoupravama, kao mogućnost da svojim diskrecionim pravom finansiraju strelce sa pet hiljada dinara ili smanje tu nadoknadu, kao što smo imali primer u gradu Leskovcu, pa smo imali taj problem oko dejstvovanja ili neke samouprave koje su spremne da plate 20 hiljada. Šta mislite kako će reagovati strelci u različitim sredinama kada čuju da njihove kolege imaju 20 hiljada dinara za to dejstvovanje, a neki imaju četiri hiljade? Taj sistem neće moći da funkcioniše na pravi način i to je praktično iskustvo. Zbog toga se zalaže da se izdvoje sredstva na nivou Republike Srbije, jer smo u mogućnosti da obezbedimo osam ili devet miliona evra, da integrišemo taj sistem sa jasnim sistemom komandovanja, da ne ostavljamo prostor lokalnim samoupravama da budu efikasne ili manje efikasne, jer će to doneti mnoge praktične probleme.
Imamo najavu, koliko znam, potpisali smo Sporazum sa MMF u kome će, najavljeno je bar, a to ćemo videti u skupštinskoj sali, biti smanjeni transferi prema lokalnim samoupravama za narednu godinu. Najavljeno je negde oko sedam milijardi dinara manjih transfera prema lokalnim samoupravama, a mi namećemo lokalnim samoupravama nove odgovornosti, nove poslove. Kako možemo da očekujemo da budu dovoljno efikasni u obavljanju tog neophodnog posla? Zato je važno da se okrenemo upravo tim ljudima koji plaču kada gledaju letinu koju su gajili godinama i kada vide da nema nikakvog prihoda, niti bezbednosti za njihove porodice nad malinjacima koje smo videli u Ivanjici i Arilju.
Još jednom predlažem, važno je da razmišljamo na jedan integrisani način, da država obezbedi kompletna sredstva, da svi strelci budu podjednako nagrađeni, da lokalne samouprave, ne da budu rasterećene te obaveze, jer će one i onako doprinositi, iz odgovornosti prema svojim građanima, da prilazni putevi protivgradnim stanicama budu obezbeđeni, da postoji održavanje na pravi način, da kroz tu saradnju sa resornim ministarstvima, sa čitavom Vladom Republike Srbije budu upravo odgovorni. Mislim da je važno sada reći još jednom, najveća i ključna odgovornost za nečinjenje u ovoj godini do danas u oblasti odbrane od grada je upravo na premijeru, na Vladi Republike Srbije i na resornim ministarstvima. Znate i sami, u 99% opština i gradova, od 175 koliko ih ima u Srbiji, su na vlasti upravo ljudi iz koalicije koja je na vlasti i na republičkom nivou.
Možda je to neki procenat manje, ali je ključna i najveća odgovornost upravo na tim ljudima. Dakle, taj sistem je u potpunosti u vašoj odgovornosti i imate mogućnosti za to, ja vas pozivam…

Hvala. Potrošili ste vreme poslaničke grupe.
Hvala.

I ja vas pozivam da se integrišete na jedan efikasan način, i da ne ostavljate diskreciono pravo pojedinim delovima sistema koji će tek…

Potrošili ste vreme poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Sada imam jedan problem kao ministar kada bih hteo da izađem u susret, kolega Marković kaže – moramo da obavežemo lokalnu samoupravu, treba da im damo više nadležnosti da daju više novca. A, vi kažete malopre - dajte da rasteretimo lokalnu samoupravu, nemojte da im namećemo namete, nemojte da ih opterećujemo. Sada, kome sada učiniti? Šta biti ovde?
Inače, što se tiče zakonskog predloga, on potpuno relaksira lokalnu samoupravu. On lokalnoj samoupravi nenameće apsolutno ništa, ništa novo. On daje mogućnost lokalnoj samoupravi. Mi živimo u realnom svetu. Drugačije su mogućnosti lokalne samouprave u Beočinu nego one u Crnoj Travi, prosto je to tako. Mi možemo da želimo da jedna bude bolja, da bude efikasnija, uspešnija, ali prosto geografski položaj, sposobnost ljudi koji vode, tržišna utakmica, više investicija, prosto će činiti neke lokalne samouprave, neke gradove, neke države, neke kontinente uspešnijim u odnosu na druge. I tu mi nikakvom odlukom u Narodnoj skupštini to ne možemo promeniti. Samo možemo da stimulišemo i druge.
Mi smo nekada u Srbiji, čini mi se, suviše ne mislim samo na odbranu od grada, naravno, to je jedinstvena zaštita i tu država i mora, ali ne možete nekoga ograničiti da uloži dodatna sredstva. Opština koja ima dodatna sredstva, koja je moćna, uticajna, ima investitore, razgovara sa privrednicima, jedna opština poput Stare Pazove, recimo, gde je nivo nezaposlenosti manji od 5%, i oni ljudi imaju kapacitete. Možda će oni da plate te strelce i 50 hiljada dinara. Možda će da kupe 500 raketa, to je njihovo. Ali, ta opština ima sredstva, može da razgovara sa ljudima, privukala je investitore na svoju teritoriju opštine ne zato što je neko pomogao nego zato što su bili uspešni i sposobni. Tako sve opštine u Srbiji koje budu tako radile imaće uspeh.
Neke opštine nisu bile tako uspešne i sposobne. Neke su smatrale da je put da se zadužuju i uništavaju svoju ekonomiju, da servisiraju neke sitne potrebe i te opštine, nažalost, snosiće posledice bahate vlasti. Ne u onom delu koji obezbeđuje Republika i zato smo prešli na Republiku.
Republika Srbija obezbeđuje zaštitu na čitavoj svojoj teritoriji, a lokalne samouprave pored onog dela uređenja puteva, prilaza, nasipa, nelegalni objekti i sve ono što obezbeđuje minimum nekih uslova za funkcionisanje protivgradnih sistema, odnosno protivgradnih stanica. Lokalna samouprava ima mogućnost sada po zakonu, da dokupi rakete, ako smatra da je za njenu teritoriju to potrebno, i da uloži dodatna sredstva u plaćanje strelaca. To je mogućnost da ih niko ne kažnjava zbog toga, piše prekršajne prijave predsednicima opštine itd. Šta?
(Jovan Marković dobacuje s mesta).
To vam je u nadležnostima lokalnih samouprava po Zakonu o lokalnoj samoupravi, a i u našem članu 9. imate mogućnost, odnosno član 19. o lokalnoj samoupravi. Nije važno. To je ono što mi dajemo.
U svakom slučaju ovo je mnogo bolje. Znate, uvek se kada bilo ko od nas govori, kada se lati političkog argumenta i onda se kaže – a što se ne obezbedi više novca, to je lak argument. Uvek opozicija kaže – što nema više za ovo, ili što nema više za ono. Onda vi pitate – što niste vi, kada ste mogli? Što niste dali? Tadašnja vlada je onda mogla, pa nije. Da li to znači da tadašnja vlada nije htela? Ja u to ne verujem. Ja u to ne verujem. Prosto ne mogu da zamislim ni jednu vladu u kojoj sede neki monstrumi koji kažu – bravo, biće grad, pomlatiće to, baš nećemo da damo. Na kraju krajeva te vlade obezbeđuju sredstva za nadoknadu štete, koja god da je vlada.
Znači, novca ima onoliko koliko ima. Svaki put se vodi, naravno, bitka oko budžeta, svako ministarstvo, svaki potrošač budžeta se trudi da predstavi svoje probleme kao prioritetne, a pošto već godinama, doduše ove godine funkcionišemo sa rekordno niskim budžetskim deficitom, što je dobro za Republiku Srbiju i njene građane, ali postoji budžetski deficit svake godine, što je naravno kada je on bio veći time su mogućnosti države bile veće. Vi uvek imate budžet kao jednu projekciju i onda tokom cele godine se trudite da kroz različite mere fiskalne politike pokušate da te rupe ili smanjite ili faktički da omogućite da budžet funkcioniše što solidnije.
Naprosto, nema uvek dovoljno novca za sve što bismo svi mi želeli u ovoj sali, uveren sam da svi poslanici u ovoj sali žele da ima više novca i za bolnice i za porodilišta i za prosvetu i za policiju i za vojsku i za protivgradnu zaštitu i za puteve i za sve, ali naprosto ga nema.
Sada možemo da uđemo u političku raspravu - zašto ga nema, ko je kriv, kako je stiglo do toga, ali to nas neće daleko odvesti. Dakle, ono što vam ja sada kažem – mislim da je ovaj zakon zaista korak unapred. Mislim da će pomoći da se situacija adekvatnije reši jer imali smo zaista jednu situaciju u kojoj se nije znalo ko šta radi, ko odgovara i u pravu ste, odgovornost jeste jedna važna reč, ali ovog puta se postavlja sve na jednu osnovu. Vlada Republike Srbije je naravno odgovorna za ono što je posao Vlade Republike Srbije i tu nema spora,svako od nas ministara za svoj resor kojim upravljamo i kada kažem – nema MUP odgovornost za strelce, time ne kažem – mi se odričemo sve odgovornosti i nema ništa itd. To ne kažem ni u jednom trenutku.
Samo kažem prosto kada nečim ne upravljate, zato mi i normiramo, ne možete da kažete – ja sam to mogao drugačije, ne upravljate time. Nemate mogućnost izvršnog naloga i da kažete – ovo treba drugačije rešiti. Na kraju krajeva, vi ste bili isto u državnoj upravi i znate kako to funkcioniše. Ono što je bila vaša nadležnost, ono što je višeg organa iznad vas koji ima neki upravni nadzor nad vama, šta je imala od nadležnosti Vlada itd.
U svakom slučaju, Narodna skupština će, ja se nadam, svojom odlukom sve to što nismo od 1992. godine normirali ispraviti i nakon toga ćemo imati jedan dobar zakon, mnogo bolji nego što je bio i 1992. godine. Imaćemo jednu dobro uređenu materiju. Da li ćemo sve probleme rešiti, siguran sam da će biti prostora da o tome razgovaramo. Boriću se da što više novca ode na protivgradnu zaštitu. Mislim da je prevencija mnogo jeftinija od nadoknade štete ne samo u protivgradnoj zaštiti. Tako je isto i u bezbednosti. Bolje uložiti u policiju u smislu više vozila, više pancira, više obuke, više oružja, više svega da ne bi trpeli posledice i terorizma i kriminala i svega toga.
Nije uvek država u mogućnosti da sve to obezbedi, ali svako od nas mora da se bori da pronađe način da to radi. Tako da sam pokušao da zaista kroz jedan, nadam se, ne previše dug odgovor pokušam da razjasnim sve ovo o čemu smo danas pričali.