Deveto vanredno zasedanje, 16.06.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/225-15

16.06.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 17:55

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Po kom osnovu, ne razumem?
(Zoran Živković, s mesta: Lično obraćanje.)
Po kom osnovu? Ne razume. Nije uopšte spomenuo vaše ime. On jeste obrazlagao vašu diskusiju, i ništa nekorektno nije bilo, molim vas. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite, Marijane.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, dragi gosti, poštovani građani, posebno poštovani zemljoradnici, ja sam od prethodnog kolege očekivao da se snažnije založi, ne samo da glasa za ovaj zakon jednim prstom na prekidaču. Ja sam očekivao da glasa sa svih pet prstiju na prekidaču. Ja sam očekivao da glasa i dva puta za ovaj predlog, s obzirom da se radi o kolegi poljoprivredniku. Ali, kada sam malo bolje razmislio, on nema razloga više da podržava ovaj zakon, s obzirom da se on kroz tri godine, kada je unovčio vinograd, odrekao poljoprivrednih useva i više nije zabrinut za vinograd sa kojim je nekada raspolagao.
Zato imam razumevanja za ovo odricanje od glasanja, ali vas takođe moram upoznati sa stavom Odbora koji je juče donet, koji glasi – Odbor prihvatajući Predlog zakona o odbrani od grada predlaže da se na odgovoran, jedinstven i integrisan način vrši odbrana od grada. Nisam rekao grada, ali mi seljaci bi mogli i tako da kažem, da nas treba braniti od grada i grada.
Odbor je stava da se u skladu sa ovim i drugim zakonima, Zakon o poljoprivrednom zemljištu i drugi zakoni, obezbedi dovoljno sredstava za efikasnu odbranu od grada i da se povede računa o problemu nedostatka kadrova u Republičkom Hidrometeorološkom zavodu, a sve to u cilju sprovođenja zakona. Odbor takođe preporučuje Vladi, Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredite i Upravi za poljoprivredno zemljište da prvenstvo u obnovi atarskih puteva imaju oni putevi koji vode do protivgradnih stanica.
Možete li da verujete da su predstavnici stranke bivšeg režima glasali protiv ovog zaključka? Ja juče nisam mogao da verujem, ali sam u obavezi s obzirom da se sa one strane toliko leleče i kuka nad sudbinom zemljoradnika da ovo kažem.
Takođe moram da kažem da smo održali već jednu preventivnu sednicu početkom maja, da upozorimo i Vladu i ministarstvo i sve nadležne organe, pa i lokalne samouprave na neke nedostatke koji su kasnije i doprineli da u Arilju i Ivanjici imamo onu štetu. Dakle, mi smo tada na toj sednici takođe doneli zaključak i tražili da se to ubrza.
Da li možete da verujete da ovi koji najviše kukaju, koji najviše sada nariču nad sudbinom zemljoradnika da ne da nisu glasali, već nisu bili ni prisutni na sednici na kojoj se raspravljalo o tome? Nisu želeli da dođu. Ali, kada se desila šteta od grada onda su bili najglasniji naricajući nad nesretnom sudbinom oštećenih zemljoradnika.
Da ne čitam ko je bio prisutan, da ne dižem reklamu, ali ovde iz ovoga možete sasvim lepo zaključiti da niko od članova Odbora za poljoprivredu od pripadnika stranaka bivšeg režima nije došao da učestvuje na tom Odboru.
Takođe, ovde se kuka od stranke bivšeg režima i o zaštiti domaće poljoprivrede proizvodnje. Takođe u vezi toga ovde imam spisak Odbora koji smo održali početkom decembra, 9. decembra 2014. godine gde smo od Vlade tražili da pod hitno uvede prelevmane u skladu sa članom 32. O tim zaključcima niko od stranaka bivšeg režima nije glasao da se naša domaća poljoprivredna proizvodnja zaštiti od preteranog uvoza.
Danas čujemo ne kako u Skupštini već kako i na mitinzima kukaju i nariču nad nezaštićenom poljoprivrednom proizvodnjom, a kada dođu odbori i sednice posvećene zaštiti poljoprivredne proizvodnje, pa i sednice posvećene zaštiti od grada, oni ili ne dođu ili glasaju protiv zaključka koji treba da garantuje uspešniju zaštitu od grada, ponovo kažem od grada, a ne od grada.
Što se tiče ovih zakona, naravno da ću ja podržati i Zakon o odbrani od grada, ali ću podržati i zakon o izmeni Zakona o ministarstvima s obzirom da su to dva kompatibilna zakona i da moramo da bi premestili odbranu od grada u Ministarstvo poljoprivreda da moramo da promenimo Zakon o ministarstvu.
S toga ću da glasam za oba ta zakona. Da bi drugima bilo jasno, trebalo bi videti kada se Bog naljuti na određeni narod, kada se Bog naljuti na teritoriju, kada sevnu munje, kada udari led, kada za 10, 15 minuta nestane jednogodišnja, a često višegodišnja muka, znoj seljaka koji se bavili poljoprivrednom proizvodnjom, treba videti taj pogled, treba videti kada ti grad uništi useve, treba videti to uništenje koje vam garantuje godišnji vaš rad, godišnji vaš prihod je otišao u vetar, treba to videti i onda smoći snage i ne glasati za ovakav zakon.
Dakle, mi koji smo doživeli takve štete, koje su često bile 100%, kada ti za 15 minuta letinu odnese, godišnju letinu odnese Bog, led, munje, oluje, kada vidite to onda shvatite da nema tako velike protivgradne mreže, a voleo bih da ih ima, da zaštiti sve seljake, da zaštiti sve useve širom Srbije. Međutim, takva velika protivgradna mreža ne postoji.
Ovaj zakon neće u potpunosti zaštiti ljude od grada, ali će doprineti tome da štete koje kao država pretrpimo budu daleko manje. Ovde govore da odbrana od grada košta oko 500 miliona. Moj prethodni kolega je to govorio. Mislim da on u potpunosti ne zna problematiku, a veliki korak priznanju o neznanju je veliki korak ka znanju, onaj ko ne zna da ne zna, on već nešto zna i verujem da će on shvatiti posle moje diskusije.
Odbrana od grada da bi bila u funkciji košta negde od osam do deset miliona evra, ali mi smo samo za jedan dan u Ivanjici i Arilju imali štetu koja je bila milijardu i 200 miliona dinara, na jedan jedini dan za jedan jedini dan neopreznosti, šteta koja je mogla biti umanjena. Da je bilo pravog dejstva možda bi ta teritorija bila zaštićena. Međutim, nije i ta šteta koja je nastala daleko je veća od svih potrebnih sredstava koja su bila neophodna da se zaštiti cela teritorija Republike Srbije, sa negde 70% do 75% uspešnosti.
S tim u vezi, Odbor je na onoj sednici, kada pripadnici stranke bivšeg režima nisu želeli da učestvuju u sednici Odbora koja je bila posvećena odbrani od grada, doneo je zaključak da se 5% od ukupnih prihoda koji se ostvare zakupom poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini zaštiti teritorija Republike Srbije, da tih 5% prihoda ide u odbranu od grada. To je negde od tri do tri i po miliona evra, u zavisnosti od godine do godine. U nekoj godini će to biti više zato što postoje godine kada se više zemlje izdaje u zakup, kada je to početna godina, i tada se umesto jedne godine plaćaju dve godine, jedna godina kao garancija za poslednju, tako da će ti prihodi malo varirati, ali uglavnom ćemo jedne godine dobijati više, sledeće godine manje, ali neka srednja vrednost koju ćemo dobijati za odbranu od grada je oko tri do tri i po miliona evra samo od onog predloga koji je Odbor za poljoprivredu predložio onog dana kada su oni bojkotovali tu sednicu.
Kabinet premijera, ne govorim o premijeru često, ali kabinet premijera i radna grupa koja je tamo bila oko izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu je prihvatila taj predlog Odbora i to se našlo u nacrtu i verujem da će proći kroz Vladu kao predlog i da će se to naći pred poslanicima. Dakle, ne radi se o amandmanu, nego se radi o tome da će u budućem zakonu, koji će vrlo brzo doći na dnevni red, biti uneto da 5% prihoda ide za zaštitu od grada. Mislim da je to pravedno, nemaju sve opštine istu teritoriju, nemaju sve opštine iste budžete, neke imaju 200 miliona, neke imaju pet milijardi, neke brane svoju teritoriju sa više strelaca nego što se brane gradske opštine. Pravedno i solidarno je, pošto državna zemlja celoj državi, ne samo opštinama koje ubiraju prihode od toga, pravedno je da budemo solidarni i da lokalne samouprave, Pokrajina i Republika Srbija se odreknu dela prihoda i da 5% ukupnih prihoda pripadne odbrani od grada, jer je to dobro i za one koji se odreknu.
Odbor je otišao i korak dalje, kao drugi tačku, koja je kompatibilna sa ovim zakonom, tražili smo, tražićemo i dalje, da se u Zakon o podsticajima ugradi da 1% od ukupnih podsticaja ide za odbranu od grada, što bi donelo negde novih dva i po do tri miliona evra i sa onim što dobijemo od osiguranja čak bi prebacili ukupnu cifru od 10 miliona evra koja je neophodna ne samo za nabavku raketa, ne samo za odbranu od grada, ne samo za isplatu strelaca, već bi to bilo dovoljno da se obnove dosta zapuštene mreže protivgradnih stanica, da se obnove radari koji su stari od 40 do 50 godina. Zato se čudim pripadnicima stranke bivšeg režima koji se nisu setili da su imali 12 godina da makar nabave jedan novi radar itd.
Danas teritoriju Vojvodine štiti samo jedan radar kod onog slavnog vinograda. Dakle, baš taj radar ovog trenutka pokriva celu teritoriju Vojvodine i, ne daj Bože, da se pokvari, mi bi ostali bez protivgradnog osmatranja protivgradnih oblaka i, kako se to kaže, gradonosnih oblaka. Ne bi imali čime u Vojvodini to da osmotrimo, s obzirom da su dva radara u kvaru i da ih treba pod hitno obnavljati, jer ništa nije ulagano u obnovu radara i radarske mreže i protivgradnih stanica u poslednjih 20 godina. Takođe, stanice za radio-vezu su stare preko 30 godina i hitno je njihovo obnavljanje.
Zaključkom Odbora tražili smo da Uprava za zemljište i Ministarstvo poljoprivrede obnavlja prvo ratarske puteve, atarske i ratarske puteve koji vode do protivgradnih stanica da bi se na efikasniji način pristupalo protivgradnim stanicama. To je ono o čemu smo mi raspravljali i na onoj prvoj sednici Odbora, kada neki iz nekih svojih razloga nisu želeli da dođu. To smo isto raspravljali na drugoj sednici, na koju su neki želeli da dođu, ali su mislili da ne vredi glasati za ovu poboljšanu verziju Zakona o odbrani od grada.
U njihove političke razloge ne ulazim, kao političar zahvalan sam im što su juče glasali na Odboru protiv ovog zakona koji reguliše na dosta povoljan način odbranu od grada, svakako na bolji način nego što je to bio do sada, zato što su glasali protiv toga da se protivgradna zaštita izmesti u RHMZ, u Ministarstvo poljoprivrede. Zahvalan sam im jer ću u sledećim kampanjama to koristiti protiv njih i govoriti o hipokriziji, govoriti o licemerju, o lažnoj zaštiti zemljoradnika, o lažnoj kuknjavi, a kada treba na delu pokazati da ste spremni to glasanje da učinite, vi to ne želite ni na Odboru.
Biću im zahvalan i ako ne glasaju za ovaj zakon, jer to ću koristiti protiv njih, ali sam dužan i da kažem da je Odbor načinio još nekoliko koraka i da smo tražili, naravno, bez njihovog prisustva, da se nastavi subvencija protivgradnih mreža od 40% i da se zaštite one biljne kulture, one voćke koje mogu da imaju protivgradnu mrežu, jer vi protivgradnu mrežu ne možete staviti na pšenicu, kukuruz, šećernu repu, ali na voćnjake možete i tražimo da se nastavi stimulacija prilikom nabavke protivgradnih mreža.
Takođe smo tražili da se nastavi premiranje osiguranja i gospodin Arpad je čak predložio da to njihove lokalne samouprave čine i da dodaju još sredstava da to osiguranje za zemljoradnike bude još jeftinije. Takođe smo zahvalni osiguravajućim kućama koje su tražile da se od njihovih premija uzme 10%, jel smo shvatili njihovu filozofiju da ukoliko oni nešto ulože u zaštitu od grada, i zato smo im zahvalni, onda će i oni plaćati manje štete kada poljoprivrednici imaju manje štete na usevima, onda će i oni plaćati daleko manje osiguranje za štetu koja je nastala na poljoprivrednim usevima. Zbog toga sam zahvalan i osiguravajućim kućama koje su same predložile da se njihovog dela prihoda preliminarnog osiguranja uzme 10% i prebaci na ovo osiguranje.
Dužan sam u vezi subvencija da kažem da subvencije dobijaju zemljoradnici koji imaju svoju zemlju, koji ne zakupljuju državno poljoprivredno zemljište, da oni zemljoradnici koji zakupljuju državno poljoprivredno zemljište plaćaju zakup i deo tog zakupa, deo tog prihoda će ići u protivgradnu mrežu. Zato ćemo mi kao Odbor insistirati da se 1% ukupnih podsticaja, onih koje dobijaju zemljoradnici koji ne zakupljuju državno poljoprivredno zemljište, oni koji dobijaju subvenciju, da se 1% tih podsticaja odvoji za zaštitu poljoprivrednih useva od grada. Znam da nećemo sve zaštititi, ali kao bude viška sredstava u budžetu makar ćemo napraviti neki fond, da iz njega možemo da reagujemo u delovima koji zbog preleta aviona, zbog sletanja aviona nisu mogli da budu zaštićeni ili uzduž granica, gde nije dozvoljeno dejstvo raketama, da iz tog nekog fonda koji obezbedimo obeštetimo i one koji će pretrpeti štetu zbog toga što protivgradna odbrana ne može da deluje u određenim uslovima, u određenim zonama.
Verujem da smo doneli dobre odluke. Verujem da će braća po znoju, braća po muci, gospoda seljaci, da je bilo pravde oni bi odavno bili zaslužna gospoda, ali s obzirom na stranke bivšeg režima ona nisu dočekali da to budu, ali mislim da će nam seljaci zbog ovoga dati određene poene jer ćemo štiti njihovu muku, njihove žuljeve, njihov znoj. Posebno zato što smo uravnotežili, što smo zaštitili celu teritoriju Republike Srbije, što smo zaštitili i one koji nemaju prihode od poljoprivrednog zemljišta, što smo doveli međusobnu solidarnost svih seljaka da zaštite svoju muku, svoj znoj, da što manje ljudi kuka nad prosutim mlekom, odnosno nad uništenim usevima. Mislim da će nam zbog toga biti zahvalni i mislim da će osuditi stranke bivšeg režima zato što neće da glasaju za ovaj predlog i zato što na dva odbora nisu želeli da glasaju o zaključcima odbora, da se njihova muka zaštiti od Boga, koliko to može. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Gospodine Markoviću, po kom osnovu?
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Nije vas uopšte prozvao, nije vas uopšte spominjao u svojoj diskusiji. Nemate pravo na repliku, ne vidim osnova.
(Jovan Marković, s mesta: Mogu li da obrazložim?)
(Zoran Babić, s mesta: Zadremao Marković.)
...
Demokratska stranka

Jovan Marković

Demokratska stranka
Nisam baš najbolje čuo gospodina Babića, da li je mislio da ste vi dremali ili sam ja dremao, ali pošto je verovatno pomešao prezimena, ja sam pažljivo slušao prethodnog govornika i čuo sam nekoliko vrlo uvredljivih izraza i prema meni kao članu odbora koji nije glasao za zaključak, od naricanja, lelekanja, hipokrizije i takvih stvari, tako da sam očekivao da ste to i vi čuli. Verovatno gospodin Babić misli na vas da niste dobro čuli. Ako vi mislite da nije u redu da imam repliku posle ovog izlaganja gde je gospodin Rističević rekao… (Isključen mikrofon.)
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Hvala vam
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
(Jovan Marković, s mesta: Ja ne mogu da dobijem repliku na ovo izlaganje?)
Ne.
Izvolite, gospodine Božoviću.
(Jovan Marković, s mesta: Znači, vi se slažete da je ovo hipokrizija što je juče bilo? Ja sam ovlašćeni predstavnik stranke i imam pravo na repliku.)
Gospodine Markoviću, vi treba dobro da pročitate Poslovnik i da vidite da pravo da daje repliku ima predsedavajući. Pored toga se navode razlozi zbog kojih imate pravo na repliku, ali na kraju predsedavajući odlučuje da li će vam dati repliku ili ne. Ja smatram da nemate pravo na repliku i molim vas da sednete. Hvala vam lepo.
(Jovan Marković, s mesta: Molim vas…)
Nemojte molim vas da se raspravljate, jer sada vi mene izazivate da ja preduzimam neke druge mere. Molim vas sedite. Ja vas lepo molim da sednete.
Izvolite, gospodine Božoviću.
(Jovan Marković, s mesta: Ali samo mi nikada nemamo pravo na repliku.)
Gospodine Markoviću, izričem vam opomenu, iako sam vas lepo molio. Znači, molio sam vas da sednete i upozoravao da nemate pravo, a vi ste i dalje nastavljali da ometate rad Skupštine i zbog toga vam izričem opomenu.
Izvolite, gospodine Božoviću.
...
Demokratska stranka

Balša Božović

Demokratska stranka
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, uvaženi gospodine Babiću, ono vreme iz 90-ih se, na sreću, više nikada neće vratiti. Polako mislim da su intencije Vlade Republike Srbije da se vrati na velika vrata, ali to ćemo sprečiti.
Teško mi je, gospodine ministre, da se fokusiram baš na ovu temu u trenutku kada se sve ovo dešava u Mladenovcu što se dešava, ali daću sve od sebe. Od 1992. godine postoji pravna praznina i vrlo sam dobro i pažljivo danas slušao i pratio sve što ste pričali. Mislim da je od 1992. godine do dana današnjeg nedopustivo da se protivgradna zaštita stavlja pod ingerencije Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Pominjali ste integrisanje protivgradne zaštite i smatram da ste tu u pravu i nije mi teško da priznam kad jeste. Govorili ste o nabavci raketa koju vrši MUP i govorili ste o angažovanju strelaca, da je to opet nešto što je podeljeno između Republičkog hidrometeorološkog zavoda i lokalne samouprave i na kraju Republički hidrometeorološki zavod koji prati klimatske promene. Mislim da je tu previše različitih organa kada je ova jedna stvar u pitanju. Tu su opet ugovori o privremenim, a pretpostavljam i povremenim poslovima za strelce koji su angažovani samo u jednom delu godine i naravno da vaše ministarstvo nema nikakve veze sa strelcima. I to je takođe više nego jasno. Sa tim nekim stvarima zaista mogu da se složim.
Ono sa čim ne mogu i ono sa čim nismo načisto, jeste da nam se čini da pored ovog rešenja, koje negde ima potpuno smisla, integrisati sve u jedno. Mislimo da je na taj način lakše rukovoditi celokupnim sistemom protivgradne zaštite. Ali, sa druge strane, imamo nekakav osećaj i da se prebacuje odgovornost sa ministarstva koje je do sada isključivo nabavljalo rakete, ukoliko nisam pogrešio. I do sada vi niste imali određenu odgovornost kada je ova stvar u pitanju. To jeste potpuno istina i ja se sa tim potpuno slažem. Međutim, nekako pokušavamo kao da vruć krompir sa ministarstva prenesemo potpuno na Republički hidrometeorološki zavod. Čini mi se da se ovo radi da bi Vlada Republike Srbije rekla – evo, mi kao ministarstvo više nikakve veze nemamo sa ovim, a i sami ste sigurni, u to sam potpuno uveren, odnosno znate da će se ovakve situacije dešavati, kao što su se dešavale pre nekog vremena kada su u pitanju ove opštine u Srbiji, da će se takve situacije ponavljati i ponavljati, kao što su, naravno, bile i 2003. godine, vi ste i rekli to, kao što su bile i 90-ih godina i kao što su bile u poslednjih nekoliko godina.
Dakle, ne znači da će biti ili neće biti grad od toga da li Vlada dobro radi ili ne radi, to je viša sila i stvar klimatskih promena, ali mi se nekako čini da odgovornost za svaku narednu sličnu situaciju kada je u pitanju grad Ministarstvo skida sa sebe i reći će – evo, mi ćemo sada i zakonski doneti nešto što će definitivno pripasti kao vruć krompir Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Oni, sa druge strane, nisu do kraja zadovoljni jer smatraju da je nabavka raketa nešto što će njima oduzeti ogromna sredstva za koja su se oni trudili da ih omoguće, odnosno da nađu i kada je u pitanju dalje finansiranje njihovih osnovnih delatnosti, a i kada je u pitanju dalje usavršavanje i ulaganje u nove tehnologije.
Ono što buni zaposlene u Republičkom hidrometeorološkom zavodu jeste što oni smatraju da je ova stvar vrlo loša jer vide u tome isključivu odgovornost za sve što se bude dešavalo u narednom periodu. Ne može Republički hidrometeorološki zavod imati apsolutnu odgovornost, a da sa druge stane imamo situaciju u kojoj je potrebno osam miliona evra godišnje da do ovih situacija nikada više ne dođe i da mi imamo dobru preventivu, na vreme kupljene rakete, na vreme plaćene strelce. Dakle, osam miliona evra, i to sami znate da je potrebno da se ova stvar definitivno namesti onako kako je potrebno. Međutim, obezbeđeno je u budžetu svega tri miliona evra. Onda oni ljudi iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda smatraju – aha, vi ste nama prebacili odgovornost, ali niste nam zato prebacili budžet i niste nam prebacili sredstva. Mislim da to nije fer.
Dakle, Vlada Republike Srbije kao i u prethodnim godinama… Ja se sada ne bih uopšte nadmudrivao sa vama da li smo mi kao DS ili kao nekadašnji DOS ili u određenim situacijama kao neka kohabitaciona Vlada uradili nešto u određenim trenucima u Srbiji, da li je to uradila Vlada Vojislava Koštunice, da li je to uradila prva, druga ili treća Vlada SNS-a, ili one vlade 90-tih godina, zato što mislim da je bolje da se zakon koji ovo dobro reguliše donese kad tad. Dakle, bolje sad nego sutra, bolje danas nego sutra. Dakle, što pre, to bolje i to nije uopšte sporno.
Hajde da vidimo šta mi možemo da uradimo i kao poslanici opozicije da kada dođe rasprava o amandmanima kako i na koji način možemo da predupredimo da neke stvari budu lakše i Republičkom hidrometeorološkom zavodu kada je ova stvar u pitanju, da ni njih ne stavljamo u procep, da im ne kažemo – evo vam sva odgovornost za sve naredne situacije koje će se dogoditi kada je u pitanju grad, ali Vlada Republike Srbije nema zapravo nikakvu, pa čak ni političku odgovornost kada je ova stvar u pitanju.
Takođe nas brine to što Vlada ovoga puta nije blagovremeno reagovala. Dan nakon te velike štete koju je napravio grad Vlada je reagovala. Ispostavilo se da je kasno. Vlada je reagovala zato što je znala da nedostaje 700 hiljada evra koje su bile potrebne da se ova stvar predupredi. Međutim, propalo je oko 100 miliona evra vrednosti robe koja je uništena u ovom poslednjem gradu. Dakle, od 700 hiljada koje Vlada nije uspela da obezbedi, napravljena je šteta od 100 miliona. Dakle, to nam je za nauk za svaki sledeći put. Ja sam iskreno verovao da ćemo ovoga puta doneti rešenje da nikada nam više ne nedostaje 700 hiljada evra. U ovom rešenju, mi ćemo opet biti sledeće godine u situaciji, možda opet još uvek i ove, ne daj Bože, da nam opet fali 700 hiljada evra zato što nema u budžetu Republike Srbije dovoljno sredstava koje je određeno za protivgradnu zaštitu. I opet ćemo i sledeće godine doći u situaciju da imamo 100 miliona jer ćemo reći – to je odgovornost RHMZ-a.
Mislim da to nije dobra praksa. Smatram da, iako ste vi sa pravne strane potpuno čisti i potpuno ste u pravu kada ste pokušali da integrišete ovaj sistem i vaš argument stoji, međutim mislim da, šire gledano, od strane odgovornosti koju Vlada Republike Srbije mora da preuzme, kada je u pitanju protivgradna zaštita, nismo odmakli apsolutno nijedan jedini korak. Biće lakše sve to integrisati na jednom mestu, ali ćemo opet imati problem sa tim da li ćemo naći osam miliona evra da pratimo strelce ili nećemo jer je sada obezbeđeno tri miliona evra, pa ćemo biti u situaciji da imamo rakete, da nema ko da ih ispali, pa da opet bude načinjena šteta nesrazmerno veća u odnosu na troškove koji su potrebni da do toga ne bi došlo. Dakle, to je ono što je i osnovna, hajde da kažem, zamerka ili sumnja, kada je u pitanju ovaj zakon.
Još imam, evo, dva pitanja što se tiče verzije zakona koju ste nam dostavili i o kojoj danas raspravljamo. Ne vidi se da li je on u potpunosti usaglašen sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju. Dakle, to jedna stvar. Ukoliko jeste, evo, igrom slučaja sam morao u nekoliko momenata da budem i van sale.
Drugo jeste pitanje - da li je u članu 14. finansiranje koje je ostalo da se finansira iz dela premija od osiguranja? Dakle, ovo jeste stav negde u suprotnostima sa zakonima Evropske unije. Osiguranje se bazira na dobrovoljnoj osnovi. Dakle, da li ćemo biti u situaciji da nekome oduzmemo 10% od zarade ili ne, to je nešto što ne predstavlja praksu u zemljama Evropske unije i o tome, evo, na primer, još možemo i u formi amandmana da diskutujemo ili eventualno da nađemo neko rešenje koje neće biti na štetu onih poljoprivrednih proizvođača koji zaista dožive nešto ovako kada, evo, neko npr. nije uplatio osiguranje, pa jednostavno danas ima robu koja u potpunosti više ne postoji, koja je propala i koju više ne može da iskoristi na tržištu.
Ja bih sa svim ovim primerima završio. Zamolio bih ministra, ukoliko nađe vremena, da odgovori na ova pitanja. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Reč ima ministar Nebojša Stefanović.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

| Ministar odbrane
Hvala.
Da vam kažem, evo, da krenemo od ovoga. Vi kažete – razumete argumente koje sam izneo da oni stoje. Razumete pravnu formulaciju, slažete se sa integracijom sistema. Slažete se da MUP nije imao odgovornost nikada, ni u ovom trenutku, za strelce, ali ne možete da se otmete utisku da mi pokušavamo da prebacimo odgovornost. Ja prosto to ne razumem. Te odgovornosti koje nemamo, pokušavamo da je prebacimo.
Dakle, prvo, Republički hidrometeorološki zavod nije privatna institucija, nije nezavisna institucija. Republički hidrometeorološki zavod je, po zakonu, posebna organizacija Vlade Srbije. To je Vladin servis. Dakle, to je institucija kojom upravlja Vlada Republike Srbije, obrazuje za neki deo poslova. On ima upravni nadzor Vlade kroz Ministarstvo poljoprivrede. Dakle, nema izbegavanja odgovornosti Vlade. Samo što ja ne mogu da se otmem utisku da vama nekako smeta što nećete imati nekog ministra da prozovete za to direktno, kao da vam to fali politički, nego onako direktor koji vam je možda simpatičan i dirljiva mi je ta veza sa direktorom RHMZ-a i DS pošto je, zaista, to bila, ne, cenim to, nema šta, čovek je našao kanal da do vas dođe, smekšao vaša srca, da vam objasni o toj teškoj situaciji, prosto, odjednom nešto se dešava u RHMZ što se nikad nije dešavalo ranije.
U stvari, kada pogledate da se od 1968. do 2011. godine protivgradna zaštita nalazi u RHMZ-u, 44 godine, a poslednje četiri u MUP-u, sada odjednom RHMZ-u se daje nešto što oni, prosto, jao, Bože, kako odjednom nešto im se daje novo? Bože, ima li te, zavapiše ljudi, spasi nas od ovoga. Izvinite, pa valjda Vlada Republike Srbije može da odredi, tako je, zakon daje mogućnost, šta će da predloži Narodnoj skupštini. Nemojte zaboraviti da ćete vi, kao narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, konačno odlučiti da li će ovo biti ili neće. Vlada ovo ne može da odluči. Samo Narodna skupština može doneti zakon i vi koji ste izabrani od strane građana Republike Srbije na parlamentarnim izborima, slobodnim i demokratskim, ćete, svojim glasovima odlučiti kako će to biti uređeno u Republici Srbiji. Pošto je ovo prvi put da ovo uređujemo posle svih tih godina, pretpostavljam da će Narodna skupština, ne mogu da utičem na glasanje, naravno, mogu samo da zamolim da tako odluči. Ako Narodna skupština tako odluči, kakav jedan direktor, šta ministar može da kaže na to, nego da posluša i da kaže – naravno, tako će se postupati, tako će se raditi.
Dakle, istina je da je obezbeđeno pet miliona evra, da znate vi konkretno tačan podatak, 540 miliona dinara, pet miliona evra koji će služiti za protivgradnu zaštitu. Ja se nadam da nam neće trebati više od toga. Ako bude trebalo, biće. Mi smo, inače, svi budžetski korisnici. Da li se to radi o RHMZ-u, Ministarstvu poljoprivrede, MUP-u, odbrani, kulturi, svejedno, svi smo budžetski korisnici. Kada se pravi budžet za narednu godinu, apliciraćemo za ta sredstva pa svejedno gde, iz iste kase ide. Neće RHMZ biti oštećen zato što je zavod, pa neće moći da koristi neka sredstva ili će MUP biti oštećen zato što je MUP. Dakle, samo što zaista, sada kažem bez ikakve ironije i bez sarkazma, nije prirodno da se protivgradna zaštita nalazi u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Prosto, to nije prirodno. Da je prirodno, imala bi bar jedna druga zemlja na svetu, bar jedna bi imala. Nijedna nema.
Što se tiče vaših primedbi, neke ćemo svakako usvojiti, o tome smo pričali i sa kolegama i mislim da smo juče imali dobar i konstruktivan pristup svih grupa. Ja i ovu raspravu u Skupštini doživljavam kao želju da se nešto popravi. Svako ima neki svoj princip, neko, naravno, više govori politički, neko više stručno, što je isto normalno jer nismo svi stručni za sve oblasti.
Moram da vam odgovorim na dva pitanja koja ste vi postavili. Znači, jeste usaglašen sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju. Imamo u Grčkoj, Hrvatskoj i Bugarskoj sistem odvajanja od osiguranja. U Grčkoj je najveći od 3%, u Hrvatskoj i Bugarskoj ne znam koliki je iznos kod njihovih organizacija. Nešto je niži od toga, ali ne znam tačan procenat da vam kažem. Tako da tri članice Evropske unije imaju isti ovakav sistem. Dakle, ako oni to imaju, ne može biti protivno standardima Evropske unije.
Naravno da ćemo mi pratiti kako se sve ovo razvija. Prvi sam član Vlade koji će, razumejući ovaj problem, kada to bude i kada budemo razgovarali na Vladi o tome, kada budemo donosili budžet za sledeću godinu, podsetiti, uzimam na sebe tu obavezu da i ako neće biti formalno u Ministarstvu kojim ja rukovodim, da podsetim koliko je važno i da tražim i dodatna sredstva, jer se slažem sa svima i često smo to iznosili. Naravno, znate, uvek se država trudi da ispuni sve svoje obaveze i uvek smo upozoravali na to da je šteta od grada često veća, godinama unazad, od novca koji se izdvaja za protivgradnu zaštitu. To treba da razumeju svi koji se bave svim sistemima.
Zato je upravo dobro da tu nema 15 institucija. Biće jedna institucija koja je kapa nad čitavim sistemom. Oni su, inače, i manje izloženi kao Vladin servis jer nisu apriori politički organ, odnosno njihovi rukovodioci nisu apriori funkcioneri političkih stranki. Nekad se može desiti da jesu, ne znam tačno u ovom slučaju konkretnom, ali manji pritisak javnosti, mogu da se bave svojim poslom na drugačiji način nego što to rade neki drugi.
Što se tiče svega, jednostavno i oni mogu da prihvate deo odgovornosti. Kada pričam o odgovornosti mora se prihvatiti i ono što nije popularno, a to je obaveza svih nas koji se bavimo javnim poslom. Bio sam predsednik Narodne skupštine, donosi nekad teške propise, teške zakone o raznim vremenima i nije važno koja ih Vlada predlaže, narodni poslanik nije lak posao, nije lako zanimanje, što ljudi nekada uopšte ne razumeju.
Dakle, svaki od naših poslova ima ozbiljnu odgovornost, svako ko ima odgovornost mora da je prihvati. Oni ljudi koji se bave predviđanjem vremenskih prilika, oblaka, itd, treba da nam kažu i treba da preuzmu na sebe da te oblake gađaju.
Prosto je to nešto što je zdravo razumski u svim zemljama Evrope i da kažem posle 44 godine ovaj eksperiment od četiri godine se pokazao kao pogrešan. Da li smo to trebali da uradimo i ranije, ne znam zašto je to urađeno 2011. godine. Uveren sam razgovarajući sa saradnicima da to nije bila volja Ministarstva unutrašnjih poslova. Zašto su to prihvatili tada, zašto je to Vlada tako odlučila, nije ni važno u svakom slučaju, ne treba stalno da gledamo šta je bilo i kako je bilo.
U ovom trenutku treba da gledamo šta možemo da uradimo u budućnosti, a slažem se kada bude na dnevnom redu Zakon o budžetu Republike Srbije za narednu godinu, hajde da se setimo da se tada ne prepucavamo oko raznih stvari, oko kojih su se često političke stranke lomile koplja, koji su zaista manje važni za građane Srbije. Hajte, onda da razgovaramo kako da odvojimo dovoljno novca za protivgradnu zaštitu i verujem da će i tada ministar finansija i svi drugi koji se bave finansijama razumeti šta im u stvari tražimo, pogotovo kada se analiziraju rezultati, kada se analiziraju efekti od da kažem od štete od grada.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima Vladimir Pavićević.
...
Nova stranka

Vladimir Pavićević

Samostalni poslanici
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću, poštovani gosti, među kojima su i gospodin Todorović i Marić sa kojima smo mi juče imali priliku da razgovaramo pre svega o ovom Predlogu zakona o odbrani od grada i poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, ja mislim da je neophodno povodom ove rasprave, ova tri predloga zakona da evidentiramo ovde, ministre Stefanoviću, evo jedno moje zapažanje da je ključna reč za razumevanje delanja Vlade i povodom ove rasprave, a povodom pitanja grada u Srbiji u ovoj godini -  neefikasnost.
Evo ja ću pokušati u četiri tačke, poštovana gospodo i ministre Stefanoviću da objasnim zašto ja tako mislim. Najpre, evo, ja sam i čitao malopre tekstove inženjera poljoprivrede na primer i tu sam našao neke informacije koje sam proverio i na drugim mestima. Oni kažu – svaki uloženi dinar u sistem zaštite od grada vrati se 14 i više puta, a onda dodaju da aktivna odbrana od grada pre svega traje u vegetativnom periodu od 15. aprila do 15. oktobra.
Mislim, kao jedan razuman čovek, poštovana gospodo, a naročito ako se zamislim kao neki čovek koji se bavi na primer voćarstvom, na primer u Ivanjici koju sam obišao posle grada koji je bio u maju, da se nužno čovek pita, pa kako to da se ova Vlada nije pripremila za ovu opasnost od grada do 15. aprila kada počinje ovaj vegetativni period nego mi, poštovana gospodo, o Predlogu zakona o odbrani od grada raspravljamo dva meseca nakon početka tog vegetativnog perioda, dakle, 15. juna.
Pazite, evo samo jednu logiku ako sledimo, ja mislim ministre Stefanoviću, da dolazimo do toga da je postojala jedna vrsta neefikasnosti, nije se planiralo unapred, nije se računalo sa tim kakve će sve biti štete, a ja se vraćam na primer na ove tekstove koje sam pročitao i pozivam se ovde na etiku odgovornosti, jedan veoma važan princip u politici koji podrazumeva sledeće, ministre Stefanoviću.
Dakle, Vlada je bila neefikasna jednim povodom ili jednim pitanjem, kada dođete ovde u Skupštinu onda prvo treba da kažete – jeste, bili smo neefikasni, napravili smo grešku, ali evo sada hoćemo tu grešku da sprečimo da se ne bi ponovila opet. Mislim, da je to neki redosled koraka ili poštovana gospodo, povodom Predloga zakona o odbrani od grada, ja se pitam i sledeće – da li je baš nužno da za svaki problem koji se pojavi u našoj državi, da li je nužno da odmah pristupamo pripremi Predloga zakona pa da preko zakona rešavamo to pitanje. Vidim da se gospodin Stefanović sada smeje, ali evo i meni, gospodine Stefanoviću, meni je to neko pitanje o mogućem prenormiranju.
Pazite, ako prenormiramo nešto, prvo, građane dovodimo u jednu nezgodnu situaciju, oni sada trebaju da čitaju stotine stranica iz ovog zakona i drugog zakona i trećeg zakona i četvrtog zakona, itd. Pazite, onda ulazimo u jednu veliku opasnost, gospodine Stefanoviću, da imamo protivurečne odredbe.
Da li je potrebno ovde da podsećam narodne poslanike na koliko smo protivurečnih odredaba različitih zakona oko iste stvari nailazili tokom ovog saziva. Ili, poštovani gospodine Stefanoviću, primetio sam da ovaj Predlog zakona o odbrani od grada nije u vezi sa harmonizacijom sa pravnim sistemom EU. Pravni sistem EU, gospodine Stefanoviću, prenormiran, a mi sada ovde mislimo sve što se pojavi kao problem rešićemo ga preko zakona.
Mene to zapravo ponovo vodi ka jednom pitanju neefikasnosti. Može li ova Vlada nešto da uradi, a da ne šalje predloge zakona, a videli smo malopre i gospođa Gojković je potvrdila da 19 dana nismo imali sednicu ovde, jer Vlada nije imala šta da pošalje u Narodnu skupštinu, poštovana gospodo, a ni poslanici SNS nisu imali šta da pošalju, a tri naša predloga zakona čuče ovde i umesto da diskutujemo o tome, 19 dana nema sednice.
Ili, gospodine Stefanoviću evo u prelaznim i završnim odredbama, vi ste tamo predvideli period od šest meseci za one dodatne propise koji moraju da se pripreme kako bi sve ovo moglo da funkcioniše. A ja se onda gospodine Stefanoviću, pitam sledeće – pa, da li je nužno da sebi dajemo još šest meseci za te propise, da li smo napravili neku procenu. Možemo li gospodine Stefanoviću to da uradimo za tri meseca, pa da onda pokažemo građanima da je ova Vlada usmerena ka jednoj vrsti efikasnosti.
Mi smo podneli amandman, gospodine Stefanoviću, ne jedan nego dvanaest amandmana na ova tri predloga zakona. Dva amandmana tiču se efikasnosti u pogledu propisa i očekujem da će većina od ovih 12 amandmana biti usvojena, poštovana gospodo i gospodine Stefanoviću i gospođo Gojković.