Evo i vama sam dozvolio da prekoračite vreme. Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Ja ću samo kratko. Prvo, istini za volju, to su dobro naučene rečenice, znate ono – nemojte da se vraćamo u istoriju. To zvuči sjajno, zvuči divno. Međutim, kada se utvrđuje rezultat nečega, onda se gleda šta su prethodne radnje, šta su posledice tih prethodnih radnji, činjenja i nečinjenja, propusti i sve ono što je odlikovao neki prethodni period.
Znate, kada pogledate 1992. godinu, ne postoji zakon, i ne može da kaže – ma pustite to šta se radilo 15 godina, kao da je važno, malo uzimali kredite, rasturali opštinu, uništavali firme, to sada nije važno, nego dajte mi da vidimo šta ćemo sada. To je super.
Međutim, kao sa Kosjerićem, znate kada zateknete dug, možda je taj predsednik opštine bio najdivniji čovek na svetu, ostavio je dug dva budžeta, dva budžeta zaduženja. Vi znate koje je to opterećenje za jednu lokalnu samoupravu, dva budžeta te malene opštine. Ja vas malopre pitam da li ste iz Kosjerića, a vi klimate glavom i kažete da jeste, a vi ste iz Užica. Ja sam mislio da ovde vladaju neki principi akademske čestitosti, ali nisam siguran da je to slučaj, ali očigledno je da vi ne znate šta se dešava u Kosjeriću. To dobro proučite, a ja ću vam dostaviti sve ono što sam ja video i to imate u javnim izvorima informisanja šta se sve dešavalo u Kosjeriću i kakva je situacija nastupila posle najdivnijeg čoveka koji je upravljao opštinom Kosjerić.
Nema veze, pustite opštinu Kosjerić, problem sa opštinom Kosjerić je što su ti ljudi bačeni na milost i nemilost i što se sada bore.
Došli smo do toga, pošto ta opština svakako ne može da se kvalifikuje u red onih koji mogu da odvoje značajna sredstva za protivgradnu zaštitu.
Međutim, što se tiče svega ostalog, verujte da ovde nema, možemo mi sada da pričamo politički ovako ili onako, ali ono što je suština da će ovo zakonsko rešenje napraviti danas nešto bolje nego što je bilo juče.
Da li će to biti poslednje najbolje rešenje, mi to danas ne znamo, kao što ni oni 1992. godine kada su ga ukidali, nisu pretpostavili, niko nije sa namerom to uradio, nisu dobro razmišljali, kao što ni sve ostale vlade nakon toga nisu razmišljale, hajde da uredimo ovu oblast.
Ova Vlada, Vlada Aleksandra Vučića hoće da uredi ovu oblast, hoće da donese zakon, hoće da pomogne da Srbija što manju štetu ima, da proizvođači imaju što manju štetu i da se one institucije koje su nadležne za hidrometeorologiju, za predviđanja, bave ujedno i preventivom, zaštitom od grada.

Replika, Zoran Babić. Završavamo sa replikama.
Gospodine Markoviću, samo malo, Babić se već bio javio za repliku na vašu repliku. U međuvremenu se ministar prijavio. Valjda Babić ima prednost, on se pre toga javio, ali završavamo repliku, Babić još ima repliku i završavamo sa replikama.
Prijavite se ponovo, zbog vremena.

U Narodnoj skupštini važe neka druga pravila i ta pravila su definisana Poslovnikom o radu Narodne skupštine, a brzi prsti i javljanje, pre su za neke kvizove kojih ima na televizijama sa nacionalnim frekvencama, ali ta pravila ne važe ovde.
Pošto je kolega Marković postavio neka pitanja, vrlo rado ću da odgovorim. Zašto nije bilo više para i zašto nisu rakete kupljene? Znate, nisu kupljene, gospodine Markoviću da bi se podmirio dug koji je ostavio vaš bivši predsednik u gradu Beogradu sa 22% deficita budžeta grada Beograda. Jednu milijardu evra nam je ostavio duga.
Nisu, gospodine Markoviću, zato što smo morali da nadomestimo i šest miliona evra pokradenih na rekonstrukciji Bulevara Kralja Aleksandra. Pa, znate li građani Srbije koliko raketa može da se kupi samo za jedan marifetluk i za jednu krađu na Bulevaru Kralja Aleksandra u iznosu od šest miliona evra?
Nismo mogli da kupimo zato što smo morali da podmirimo svu štetu koju je vaš ministar Saša Dragin napravio u Azotari. Nismo mogli da kupimo pre zato što smo morali da nadoknadimo štetu sa optičkim kablovima Olivera Dulića. Nismo mogli da kupimo zato što smo morali da nadoknađujemo štetu koju ste napravili u Razvojnoj banci Vojvodine, pa u Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine, svuda gde je Bojan Pajtić upleo prste i gde je DS uplela prste, svuda je minus, e tu smo morali da nadoknađujemo štetu i Univerzal banci i u Agrobanci i u rekonstrukcijama raznim i gde god ste uradili nešto i da ste uradili nešto ostavili ste minus.
E, da bi se na vreme kupile rakete morali ste da ostavite uređeniji, pošteniji, odgovorniji posao. To niste uradili, gospodine Markoviću, i morali smo da nadoknađujemo vašu štetu i vaše kriminalne radnje.

Hvala.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Ne, završavamo sa replikom.
(Jovan Marković, s mesta: Nedopustivo. Znači onda po Poslovniku.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
(Jovan Marković, s mesta: Gospodine predsedavajući, Poslovnik.)
Dao sam već reč narodnom poslaniku. Izvolite Milićeviću.
(Jovan Marković, s mesta: Nije u redu.)

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da se poslanički klub SPS u potpunosti slaže sa stavom da zarad opšteg i javnog interesa ovu izuzetno važnu i značajnu oblast, odnosno posao zaštite i odbrane od grada treba i mora posle toliko godina da bude uređen posebnim zakonom, zakonom koji će na jedan celovit način urediti ovo izuzetno važno i značajno pitanje, zakonom koji će kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, gospodine ministre, unaprediti jedinstven sistem odbrane i zaštite od grada, kao integralni deo sistema zaštite i spasavanja od elementarne nepogode i drugih nesreća.
Složiću se u konstataciji da trenutni aktuelni sistem nije funkcionalan, da jeste nekako razjedinjen i da umnogome takvom sistemu jeste i doprinela odluka iz 2011. godine da ovaj posao bude poveren, odnosno da bude u nadležnosti MUP. Naravno da se u tom trenutku jesu javili brojni problemi i vi ste o tome govorili poput nedostatka kadrovskih kapaciteta, nemogućnosti angažovanja i finansiranja lica za delovanje, odnosno strelaca, nabavke protivgradnih raketa i mislim da ste izrekli jednu sjajnu konstataciju u tom kontekstu, da kada je već ovaj posao poveren MUP, onda je bilo logično i da MUP bude nadzorni organ ili da upravlja i „Putevima Srbije“ i „Srbija vodama“.
Ni u jednoj državi ovaj posao nije u nadležnosti MUP, slažem se sa onim što jeste navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Dakle, imamo jedan loš sistem, sistem koji na određen način jeste, nažalost paralizovan. Mi ovo ne govorimo da bi kritikovali nekoga ko je 2011. godine pokrenuo inicijativu za donošenje ovakve odluke, dakle ne pozivamo na odgovornost.
Prosto, želimo na ovaj način da ukažemo na potrebu da se sistem menja, da se sistem unapredi i zakon o kojem danas govorimo jeste upravo rezultat rada i koordinacije nekoliko ministarstava unutar aktuelne Vlade Republike Srbije i zakon o kojem danas govorimo upravo predstavlja, složićemo se, jedan odgovoran i ozbiljan odnos Vlade prema ovom izuzetno važnom i značajnom pitanju.
Verujemo da usvajanjem ovog zakonskog predloga hoće biti unapređen sistem odbrane i zaštite od grada na teritoriji Republike Srbije, da hoće biti precizno i jasno definisane nadležnosti i Republike Srbije i pokrajine i naravno lokalne samouprave i da hoće biti definisan jedna stabilan sistem finansiranja kada je reč o poslovima odbrane i zaštite od grada.
Investiranje u protivgradnu zaštitu, odnosno u zaštitu i odbranu od grada se i te kako isplati. Analize nekih ekonomskih efekata govore, recimo, da jedan dinar koji se uloži u zaštitu od grada može biti čak vraćen do 14 puta više u nekom doglednom vremenskom periodu.
Već je bilo o tome reči, intencija ovog zakonskog predloga jeste da se kroz jedan integralni pristup u zaštiti, da se obezbedi jedan integralni pristup u zaštiti od elementarne nepogode grada, uz kombinaciju aktivnih mera zaštite, odnosno odbrane, i pasivnih mera zaštite, odnosno osiguranja. Mi mislimo da je ovo dobar koncept. Mislimo da ovo jeste dobar pristup koji može dati željene rezultate i koji recimo sa aspekta poljoprivrede konkretno, pošto poljoprivreda nažalost i poljoprivrednici jesu najugroženiji, može omogućiti da se sačuva više plodova, što opet znači bolju snabdevenost, što znači niže tržišne cene, manji uvoz, veću uposlenost u prehrambenoj industriji, a sa druge strane, ovakav koncept i ovakav pristup, ono što je takođe veoma važno, može rasteretiti republički budžet, odnosno manje intervencije od strane republičkog budžeta i lokalnih samouprava kada je reč o naknadi štete.
Zaštita od grada definitivno jeste gorući problem poljoprivrede. Mislimo da se svi možemo složiti u konstataciji da poljoprivreda jeste realna razvojna šansa Srbije i da su evidentne mere koje Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo preduzima kako bi se poboljšala investiciona i poslovna klima i poboljšao investicioni i poslovni ambijent u poljoprivredi.
Poljoprivreda jeste jedan od retkih sektora koji u godinama iza nas ostvaruje suficit kada je reč o spoljno-trgovinskoj razmeni. Primera radi, u 2014. godini u periodu kada su Srbiju zadesile teške elementarne nepogode, poplave, imamo suficit, mislim otprilike preko milijardu evra.
Ovo sasvim dovoljno govori u prilog konstataciji koliko je važno na pravi način kroz jedan kvalitetan zakonski okvir urediti i definisati ovo pitanje, odnosno urediti i definisati ovu oblast.
Usvajanjem ovog zakona mi ovo pitanje rešavamo kroz jedan sistemski pristup, što je veoma važno i dolazimo do onoga što zapravo jeste najpotrebnije u ovom trenutku, a to je da se na najjednostavniji i najsigurniji način zaštite poljoprivrednici, pre svega od elementarne nepogode grada.
Ono što takođe želim da kažem, a vezano je za ovaj zakonski predlog, smatramo da jeste pozitivno to što su lokalne samouprave imale priliku da daju sugestije i predloge na nacrt ovog zakonskog predloga. Između ostalog, ovaj zakonski predlog jeste povučen iz procedure da bi se uvažile određene sugestije i predlozi i da bi došli do što kvalitetnijeg zakonskog okvira.
Pozitivno je i to što je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije održano nekoliko kvalitetnih javnih rasprava, što su se mogli sagledati i čuti predlozi i sugestije zainteresovanih strana, zainteresovanih lica, obrazovnih i naučnih institucija i što su prilikom izrade ovog zakona uvažavana i korišćena dokumenta relevantnih međunarodnih organizacija.
Dakle, mi zaista verujemo da usvajanje ovog zakonskog predloga hoće omogućiti da se trajno i održivo reši funkcionisanje ovog sistema, da u dugoročnom smislu hoće biti otklonjeni svi oni problemi i nedostaci koji su se nagomilavali godinama unazad i koji su otežavali funkcionisanje ovog sistema i da ćemo konačno staviti tačku na jednu konfuziju i haos koji je postojao na terenu.
Što se tiče trećeg zakonskog predloga o kojem danas govorimo samo u nekoliko rečenica, iskoristiću priliku da saopštim stav SPS, dakle tačno je da ova oblast jeste regulisana Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima koji jeste usvojen 1977. godine. Tačno je i to da poslednja izmena ovog zakona jeste učinjena 1994. godine i same činjenice kada je usvojen zakon i kada je urađena poslednja izmena u parlamentu dovoljno govore da je potrebna nova zakonska regulativa.
Jasno je da važeći zakon ne prati savremena tehnička rešenja, nije prilagođen savremenim propisima i da se nameće, kao što je ministar rekao, obaveza odvajanja zakonskih regulativa.
Dakle, donošenjem zakona mi verujemo u ono što je definisano kao cilj koji se želi postići kada je reč o ovom zakonskom predlogu, da se obezbede sve pravne pretpostavke da u skladu sa savremenim tehničkim dostignućima i propisima razvijenog sveta EU Srbija postigne apsolutnu saglasnost kada je reč o zakonodavnoj uređenosti u ovoj oblasti.
Ponoviću još jednom, u potpunosti podržavamo i smatramo opravdanim ciljeve koji se žele postići usvajanjem ovog zakona. Pre svega, tu mislimo na veću zaštitu i bezbednost imovine i lica, efikasniji rad državnih organa, bolju saradnju državnih organa, korišćenje međunarodnih standarda i međunarodne prakse, donošenje i primenu novih podzakonskih akata i tehničkih propisa. Kaznene odredbe i pokretanje prekršajnog postupka jeste usaglašeno sa odredbama Zakona o zaštiti od požara, usaglašavanje sa Zakonom o hemikalijama, kao i usaglašavanje odredbi sa Pravilnikom o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema mera zaštite od požara.
Na samom kraju, još jednom ću istaći da će Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima gospodin Jovan Marković.

Poštovani predsedavajući, zaista mislim da nije u redu da se na ovakav način, bez obzira da li vi predsedavate ili neki drugi, vaše kolege iz predsedništva, odnosite prema poslanicima opozicije. Sve vreme smo u neravnopravnom položaju i zato ja sada hoću da se pozovem na član 104. Poslovnika o radu, koji govori o tome da imamo pravo da ukažemo na te povrede Poslovnika u slučaju da se pogrešno protumači izlaganje koje smo imali.
Ovde se nameće pitanje da li je gospodin Babić uopšte bio u sali u prepodnevnom delu rasprave, da li je uopšte slušao ono što smo govorili u našim izlaganjima. Nijednom nisam rekao da rakete nisu kupljene. Rakete su kupljene, to je rekao i ministar i to nije bilo sporno. Ovde se nameće pitanje ko je odgovoran što rakete koje su skladištene u Užicu nisu prevezene u Kragujevac, sa izgovorom da nije obezbeđeno dostavno vozilo.

Molim vas, gospodine Markoviću. Reklamirali ste povredu Poslovnika. Ja vas molim da obrazložite povredu Poslovnika, a ne da sada vršite repliku na izlaganje pojedinih narodnih poslanika.

Objašnjavam kontekst zbog čega sam pogrešno protumačen i zbog čega sam posle doživeo salvu uvreda od gospodina Babića, koji je pričao i o Beogradu, i o Srbiji, samo nije pominjao „Beograd na vodi“ i neke projekte koji su potpuno zbunili građane Srbije. Navodio je ovde razne primere, koji su van konteksta onoga što smo govorili. Imam pravo da to obrazložim.