Kontekst onoga što hoću da kažem je vezan za to da je pokušaj kroz analizu Predloga ovog zakona u stvari da se izmesti tema odgovornosti, to je ključno pitanje. I juče na Odboru i svih ovih dana izbegava se pitanje i odgovornosti. Nije tačno da nisu bile definisane nadležnosti. Nije tačno da nije bilo sistema. Tačno je da nije bilo rada, da je bilo javašluka, da danas nemamo odgovore na pitanja ko je kriv za Arilje i Ivanjicu, ko je kriv za Kragujevac, ko je kriv za sve nepogode koje su se desile u prethodnih nekoliko nedelja i meseci zbog toga što nije bilo reakcije državnih organa?
Ovde se postavlja pitanje – da li vi mislite da ćete sa izglasavanjem nekog drugog zakona, za koji niste sigurni da je dobar, rešiti probleme i time reći - niko nije odgovoran za štetu koja je nastala u prethodnih nekoliko meseci. Ko je kriv i odgovoran što ove godine nije bilo pozicije u budžetu državnih organa, ni MUP-a, ni Zavoda, za plaćanje dnevnica za strelce i protivgradnu zaštitu? Ko je kriv da je 14. maja, u danu kada je Arilje i Ivanjicu zadesila velika nepogoda, Vlada tek tada reagovala i odvojila 80 miliona dinara za plaćanje obaveza prema ljudima koji su radili te poslove kao strelci?
Da li se nameće pitanje da upravo zbog toga što nije bilo novca, što nije bilo ugovora, što neko nije predvideo tu poziciju za budžet u ovoj godini, da su ljudi rekli – pa mi nećemo ni da radimo? Da li se postavlja pitanje da upravo zbog toga što ljudi nisu bili plaćeni nije bilo te reakcije i imate štetu, odnosno imamo štetu kao država u tom području više od 15 miliona evra za samo 20 minuta? Sada predlažete druga rešenja. Predlažete da više ne budete vi odgovorni, nego neko drugi, a ostaje opet nedefinisano pitanje novca.
Gospodine ministre, da bi sistem funkcionisao po procenama stručnih službi potrebno je oko osam miliona evra, odnosno 940 miliona dinara. Očekivao sam, zaista, iskreno, da ćete u Predlogu ovog zakona imati i rešenja kako da Zavod i ostale institucije mogu normalno da funkcionišu. Ako dobro analizirate pozicije, Vlada Republike Srbije je ove godine odvojila 287 miliona dinara za nabavku raketa. Kroz dodatnu odluku 14. maja odvojeno je još 80 miliona dinara. Ja vam tvrdim da je velika greška što ste lokalne uprave, pre svega lokalne uprave izuzeli, vrlo tačno govorim, iz ovog zakona. Smatram da je bilo važno da se u članu 9. definiše i pozicija gde će lokalne uprave moći da odvajaju sredstva za ovu namenu.
U amandmanu smo predložili da se detaljno kaže – da lokalne uprave imaju obavezu da novac uplaćuju Zavodu. Smatramo da Zavod po tom osnovu treba da sklapa ugovore sa strelcima i da to bude definisana obaveza, a ne da posle predsednici opština imaju problem što su u svojim finansijskim planovima odvojili taj novac, želeli da pomognu ljudima i onda imaju prekršajne prijave.
Takođe, u članu 14. predložili smo da se kao dopuna ostavi mogućnost, tačka 4. i 5, da se od prihoda koji se ostvari od kazni novac usmerava prema ovom fondu, odnosno prema ovim poslovima. Kao peta tačka u tom predlogu člana14. predlažemo da se ostavi mogućnost da i fizička i pravna lica i udruženja građana i svi oni koji su zainteresovani pomognu kroz svoje finansiranje i plaćanje da ovaj posao, odnosno ovaj fond ima što sigurniji i izvesniji rad, odnosno da imaju prihode koji su sigurni.
Dolazimo do teme da ljudi u Arilju, Požegi, Ivanjici, Lučanima i Guči, koji su osetili svu nebrigu države sada kroz svoja udruženja mogu da kažu – u redu je, mi ćemo dati određen deo novca, ali nemojte više da izgovor bude što nismo zaštićeni to što tog dana nije strelac bio na poslu ili u Kragujevcu zbog toga što nije bilo mogućnosti da se rakete koje su skladištene u Užicu prevezu do Kragujevca.
Ovde se nameće pitanje, ministre, obratite pažnju i za ove amandmane o kojima sam pričao, ni jednom jedninom rečju u ovom zakonu nije tretirana odgovornost zaposlenih lica, odnosno lica koja su u sistemu upravljanja. U članu 21. ste definisali odgovornost i kaznenu politiku prema onim licima koja sprečavaju pristup do objekata ili stanica, koji su izgradili objekte u zoni zaštite i td. Ni jednom rečju se ne govori o odgovornosti onih lica koja u sistemu upravljanja zakažu. Ako biste to uradili, onda primer Bukulje o kojoj smo govorili ovde i mnogi drugi primeri bi bili evidentirani i ljudi bi znali kada traže naplatu svoje štete i potraživanja ko je odgovoran za to što im se dešava.
U ovom slučaju propustili ste tu priliku i imaćemo situaciju da ljudi i dalje kucaju na vrata lokalnih uprava koje treba za sedam dana, to je nemoguće i tu smo dali amandman da se to popravi, utvrde činjenično stanje.
Smatramo da je elementarno danas bilo da umesto vas Zakon brani, eventualno, ministarka poljoprivrede, jer nije prirodno i nije normalno da vi, koji praktično završavate jedan posao i nadležnosti prebacujete nekom drugom ministarstvu, sa nama razgovarate o amandmanima, o tome kako da se popravi Zakon, da prihvatate neka rešenja i da dođete u situaciji da posle toga neko drugi prihvata ono što vi u stvari prihvatate.
Pitanje je da li bi ministarka ili direktor Zavoda, u ovom slučaju, prihvatio ovaj koncept gde ne postoji utvrđivanje odgovornosti za nečinjenje. U Zakonu se o tome nigde ne govori.
Druga stvar koja je jako važna, amandmani, gospodine ministre, koji se tiču člana 6, člana 7. koji govore o rokovima, ako budete pažljivo pročitali te amandmane videćete da je namera predlagača bila u tom smislu da se utvrđuju rokovi. Prvi rok, početni rok koji treba da postoji jeste 1. novembar, gde će i republički organi i lokalni organi i pokrajinski organi uvrstiti svoje obaveze u predloge budžeta za sledeću godinu. Sledeći rok, mislimo da je 15. april kasno i tražimo da 15. februara bude podnet prvi izveštaj o poslovima koji su pred institucijama i koji treba da budu završavani u toj godini, da odvojite redovne izveštaje koji treba da budu 1. maja, po našoj proceni i 1. septembra, gde će se tačno u sezoni kada elementarne nepogode mogu da nastanu rešavati ta pitanja, da odvojite i vanredne izveštaje koji treba da budu po pozivu Vlade i da u tom smislu sistem bude efikasan.
Što se tiče nadzora, smatramo takođe da nije u redu da se nadzor vrši od organa koji poslove i odrađuje. U ovom slučaju smo išli na predlog da Ministarstvo poljoprivrede vrši nadzor.
To su neki detalji koji su vezani za primenu ovog zakona, ali ono što je suština naših primedbi, zanemarili ste činjenicu da je najveći problem u funkcionisanju i sada sistema bio u finansiranju i da ste taj problem sada još više produbili sa tim što ste oduzeli pravo lokalnim upravama, odnosno mogućnost, pa samim tim i republičkom budžetu, da se oko 160 miliona dinara usmeri u republički budžet.
Po ovom predlogu zakona lokalne uprave neće imati obavezu da izdvajaju sredstva. Po ovom zakonu ni Pokrajina neće imati obavezu da izdvaja sredstva. Dobro je da je republički budžet prihvatio sve obaveze, ingerencije i odgovornost, ali ljudi na terenu su iz iskustva u proteklih godinu i po do dve dana videli da od toga nemaju vajde. Videli su da se vi uvek pozivate na to da nema prava, da nema sredstava, da se nikada ne ukazuje na odgovornost ko je kriv za ono što je na terenu neodrađeno, da tako kažem, te onda dolazimo do problema. Ljudi bi hteli da se organizuju, ali ne znaju kako.
Vi ste sa ovim predlogom predložili i tih 100 miliona fiktivnih od osiguravajućih kuća itd, ali videćete da je to u praksi nesprovodivo i da je to protivustavna odluka. Znači, ako umanjite 160 miliona dinara od prihoda koji su postojali od lokalnih uprava, ako dodate tome da je umanjen i iznos koji je bio ranije iz Zavoda od 135 miliona na sadašnjih 80 miliona, ako dodate tome da i ovaj deo od 100 miliona ne postoji, koji je kao predviđen od osiguravajućih društava, vama se otvara problem i rupa u budžetu ovog zakona koja je veća od 500 miliona dinara. Vi ćete i dalje pričati o nekim odgovornostima, velikim nedaćama, velikim nesrećama, svi su neki drugi pre vas krivi, a u stvari sistemski danas postavljate stvari loše. Ljudi koji godinama rade u Zavodu znaju da ovaj koncept neće moći da funkcioniše. Ako vi kao ministar i vi kao ministarstvo niste imali autoritet i niste imali mogućnosti da ovaj sistem postavite kako treba, onda mi opravdano izražavamo sumnju da će i ovaj koncept, odnosno Zavod moći da odrađuje ove poslove.
Juče sam na Odboru za poljoprivredu postavio pitanje - da li je moguće da samo tema ministarstava, Vlade i institucija bude tema koja se pojavi u medijima? Da li treba da reagujete samo onda kada se desi nepogoda, pa ćete svojim nekim zaključcima i odlukama da stvari gurnete pod tepih? Pa, nije rešenje da 14. maja, kada se desi velika nepogoda i kada ljudi izgube sve što su radili, ne samo te godine, nego već godinama unazad, da vi donesete odluku o 80 miliona koje odvajate za strelce? Pa, trebali ste toga dana da kažete ko je odgovoran za to što novca nije bilo u budžetu za tu namenu i zbog čega su se desili propusti. Da bi se to izbeglo, predložili smo da u stvari sastavni deo svih izveštaja i programa bude i to usvajanje budžeta na lokalnom nivou i republičkom nivou, da date mogućnosti lokalnim upravama i udruženjima građana da budu u ovom procesu, jer oni su najzainteresovaniji da ovaj posao bude odrađen kako treba.
Kroz predloge, odnosno kroz amandmane koji se tiču i kaznene politike i mogućnosti da se uklanjaju neki objekti, mi smo dali svoj doprinos da ovaj zakon i članovi ovog zakona, bez obzira koliko su loši, budu prioritet u postupanju institucija. Ako tako postavite stvari, onda će se stvari i rešavati. Ljudi očekuju ozbiljne predloge. Ja mislim da je danas ovaj zakon u stvari izgovor za nečinjenje u prethodnom periodu i svaljivanje krivice i odgovornosti na neke druge. Hvala.
