Reč ima ministar Stefanović.

Naravno da ćemo razmotriti sve amandmane veoma pažljivo.
Ono od čega bih počeo je ova prethodna verzija zakona. Lako je napisati, poslanička većina postoji. Stranka kojoj sam pripadam ima apsolutnu većinu u ovoj Narodnoj skupštini i svaki zakonski predlog koji podrži SNS može da prođe što se tiče broja glasova koje treba da dobije u parlamentu. Za to čak nije potrebna podrška bilo koga drugog. Ali kada bismo tako razmišljali ne bismo donosili dobra zakonska rešenja.
Kao što vidite, uložili smo ogroman napor ne samo da se konsultujemo sa profesionalnim udruženjima, već i da dodatno i pred samu sednicu i pred same odbore se još jednom konsultujemo sa svim poslaničkim grupama. Šta je problem? Problem je što bi zakon koji ne bi mogle da sprovode jedan deo lokalnih samouprava koje nisu ili sposobne, organizaciono ili finansijski ili nisu spremne, naprosto dožive fijasko i možete da propišete zakon da im dajete bilo kakva ovlašćenja da rade bilo šta na svojoj teritoriji. Ako nemaju kapacitet da to radi to će rezultovati jednom katastrofalnom situacijom.
Drugo, čim nemate jedinstven sistem može neka lokalna samouprava da odluči da se npr. uvedu privremene mere, ne funkcioniše ovo, ne postoji ovo, nema dovoljno političke volje, dođe do krize u radu, Skupština ne može ništa da odluči itd, to se već politički dešavalo. Ako bi se to ostavilo njihovom uređenju, da većim, širim spektrom rada vezano za odbranu od grada da vodi lokalna samouprava, moglo bi da dođe do ugrožavanja protivgradne zaštite.
Takođe, i finansijski aspekti, jer nisu sve lokalne samouprave iste. Neke lokalne samouprave raspolažu značajnijim sredstvima i sa lakoćom mogu da obezbede dosta toga, a neke lokalne samouprave jedva isplaćuju plate. Neke su poput Opštine Kosjerić toliko zadužene da ne mogu. U nekom prethodnom periodu neki genijalci ekonomski su uzimali takve kredite da to sada sledećih pet opštinskih vlasti to neće moći da vrati. Fantastični genijalci ekonomske struke, perfektni, apsolutno brilijantni.
Takve opštine kada im dali protivgradnu zaštitu ne mogu da plate ulično osvetljenje, a ne da organizuju protivgradnu zaštitu. Kada smo sve to razmotrili suština je da nađemo način da to bude jedinstveno na teritoriji čitave Republike. Postojećim zakonima se definišu ovlašćenja lokalnih samouprava i njihova mogućnost u Zakonu o lokalnoj samoupravi, u Beogradu, Zakonu o glavnom gradu, drugim zakonskim rešenjima koja se tiču regulacije gradova i opština, da oni mogu raditi na izgradnji lokalnih puteva, mogu da uređuju površine. Dakle to je sve što imaju mogućnosti po tim zakonima. Mi nismo želeli da oni grade lansirne stanice, da rade kapitalno održavanje, da rade izgradnju radarskih sistema, naprosto pitanje je kako bi bilo kada bi svaka opština za sebe raspisivala tender i kada bi imali 180 različitih proizvođača lansirnih lampi i 180 različitih radarskih sistema i ko zna čega. Pitanje je koliko bi to održavanje koštalo i šta bi tu bilo?
Drugo pitanje, kada se definiše organ, pa imali smo jedan od sastavnih delova današnje rasprave i izmene Zakona o ministarstvima. U tom zakonu se precizno definiše da je RHMZ državna institucija koja će se baviti protivgradnom zaštitom. U pravu, inače u metodologiji izrade pravnih akata postoji pravilo da kada se u jednom zakonskom rešenju to rešenje predvidi i definiše, gleda se da se zbog pravno-tehničke, bolje izrade materijala ne ponavlja u svakom sledećem pravnom aktu rešenje koje već postoji, jer bi onda morali da prepisujemo u svakom članu sve članove od Ustava pa nadalje gde se šta pominje. Uvek gledamo da to bude na takav način uređeno.
Dakle, RHMZ je državna institucija koja će se baviti protivgradnom zaštitom. To je potpuno logično jer oni ionako predviđaju kretanje gradonosnih i gradoopasnih oblaka, oni imaju kapacitet da urade taj posao. Radarski sistemi se nalaze u njihovim rukama i potpuno je prirodno da mera preventive i prevencije bude u ovom državnom organu.
Što se tiče vaših određenih primedbi, potpuno sam spreman da to prihvatim. U pravu ste, osim u članu 20. gde je napravljena tehnička greška i to ćemo naravno prihvatiti. Spreman sam da prihvatim vašu primedbu i predložiću da to odbor uradi što se tiče odredbe oko usvajanja izveštaja lokalne samouprave. Tu ste potpuno u pravu, besmisleno da niži organ spreči usvajanje ovog izveštaja ili da ne postoji pravna posledica, šta ako ga ne usvoji. Onda to postaje potpuno bespredmetno, tako da bih predložio da odbor napiše odluku koja bi faktički glasila da lokalna samouprava, odnosno organ lokalne samouprave razmatra a ne usvaja. Dakle, samo razmatra izveštaje o stanju i tu se potpuno slažemo. Nije pravno moguće da vi podnesete amandman ali odbor može. Svakako priznajem da ste vi neko ko je to uočio i da to popravlja tekst zakona. Hvala vam i za juče što ste bili i za pomoć u radu.
Da li će sve ovo biti idealno i oko problema finansiranja, svakako da neće, ali ovo je zaista značajan korak napred. Nama treba snažnije učešće i poljoprivrednih proizvođača u smislu osiguranja, treba nam značajnije učešće osiguravajućih društava, jer oni će videti vremenom da im se mnogo više isplati da ulože protivgradnu zaštitu nego da plaćaju premije osiguranja. Kada to budemo još bolje i još kvalitetnije uradili posle ovog prvog koraka, jer potrebno je da ovaj korak zaživi, do sada imamo rascepljen sistem i u ovom trenutku nemamo jedinstven organ koji upravlja ovim sistemom. Uvek imate ono – ko je kriv?
Što se tiče MUP, naš položaj je lak, mi kupujemo rakete i rasporedimo ih lansirnim stanicama i time smo svoj deo obavili. Uvek mogu da kažem kakve veze MUP ima sa tim, da li smo dali rakete – jesmo, imate dovoljno raketa, izvolite pucajte. Ne možemo samo prebacivati sa jednog na drugog, uvek sam bio za to da kao državni organi imamo obavezu da se svi trudimo da sistem funkcioniše bez obzira ko je nominalno kriv ili po osnovi zaduženosti za neki određeni posao koji obavlja.
Tako da očekujem da će ovaj zakon ipak dati suštinsko poboljšanje i da će biti mnogo bolji nego što je sada, ako ništa, nemamo zakon. Stavljen je 1992. godine van snage i prosto nemamo zakon o protivgradnoj zaštiti. Imale su mnoge vlasti priliku da donesu zakon, da stimulišu strelce i da im nabave opremu i da im povećaju primanja i da im kupe vozila, sve su imale priliku, ali kada su to mogle da urade niti su donele zakon niti su im povećale primanja, niti su im dale bilo šta.
Onda kad dođe neko drugi lako je reći što im se ne daju. Mi dajemo ono što u ovom trenutku država može da da, popravljamo status, ja se nadam da ćemo u narednim godinama, imati više prilike i više mogućnosti kako zemlja ekonomski bude napredovala da se i ovo pitanje bolje rešava. Hvala.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima magistar Jovan Marković.
(Branka Karavidić, s mesta: Htela sam repliku.)
Jel mislite gospođo Karavidić da imate pravo na repliku?
(Branka Karavidić, s mesta: Dva minuta mi je dovoljno.)
Pa znate po Poslovniku na koji način se dobija replika.
U ovom momentu ... Izvolite.

Zahvaljujem. Zahvaljujem ministru što je sugerisao da mi se da reč.
Amandmane smo podneli i ja se nadam da ćete ih usvojiti. Međutim, niste mi odgovorili na ključno pitanje na koje su mnogi moji prethodnici pokušavali da daju odgovor. Mene konkretno interesuje - šta predstavlja formulacija obezbeđuje podršku za funkcionisanje sistema odbrane od grada, odnosi se na AP Vojvodine i na jedinice lokalne samouprave? Da li to iziskuje materijalna davanja? da li to iziskuje logističku podršku? da li možemo preciznije da saznamo od vas šta ova formulacija znači? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Ja sam to rekao u nekoliko rečenica i u uvodnom izlaganju, ali evo šta je suština. Suština je prvo da oni mogu bez straha od zakonskih sankcija da, kao što je gospodin Vujić navodio, bilo je lokalnih samouprava koje su kažnjavane zbog plaćanja strelaca ili nabavke rakete, Sada će to zakonski biti osigurano. Vi imate lokalne samouprave koje dobro rade, koje ostvaruju značajnije prihode i oni žele značajniju zaštitu svoje teritorije. Mogu da ulože dodatna sredstva u protivgradnu zaštitu. sada po zakonu to mogu potpuno normalno da urade.
Ali po zakonu lokalna samouprava je obavezna da održavaju mreže puteva. To je ono što im ovaj zakon daje kao nadležnost. Moraju da uređuju mrežu puteva do lansiranih stanica. Moraju da uređuju površinu komunalno oko lansirnih stanica, kanale, odbrana od poplava, nasipi i sve itd. Znači. to im je nadležnost.
Preostale su nam laserne rampe koje nabavlja Republika i održava ih, rakete koja nabavlja Republika i strelci koji su obezbeđeni, znači čiji se novac plaća od sredstava Republike. Oni nemaju neku četvrtu poslednju nadležnost.
Mi nismo želeli to da im damo, jer kad smo u prvoj verziji više nadležnosti davali lokalnoj samoupravi ispalo je da one to ne mogu da urade. I onda nismo želeli da eksperimentišemo.
Sve one lokalne samouprave koje žele da pomognu, koje žele aktivno da se uključe, na kraju krajeva, to je nešto što pokazuje građanima na teritoriji na kojoj vrše svoju vlast, ukazuju građanima ukoliko su te lokalne samouprave sposobne. Mi smo sposobni da kupimo još toliko raketa, da dodatno platimo strelce, da ih stimulišemo za rad, da platimo veći broj ljudi. Znači, to su stvari koje sad lokalna samouprava zakonito može da obavi. One lokalne samouprave koje nemaju novca, pa i nemaju one to neće moći i svakako ne bi mogle. Dakle, one će imati, oslanjajući se na onaj broj ljudi, oslanjajući se na ono što Republika bude obezbeđivala. Mi ćemo se truditi da to bude pokriveno, odnosno Republički Hidrometeorološki zavod i na ovaj način, verujem, da ćemo da poboljšamo situaciju i da dajemo zakonski osnov lokalnim samoupravama da se aktivnije uključe u sistem protivgradne zaštite.

Zahvaljujem se gospodine ministre.
Reč im mr Jovan Marković. Izvolite gospodine Markoviću.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, dame i gospodo, posle zaista dosta lepih komentara koje smo čuli od predstavnika stranaka vladajuće koalicije stiče se utisak da je ovaj Predlog zakona zaista dobar, da je spas za Srbiju, da je spas za poljoprivredne proizvođače, da tu ne treba ništa menjati i da će stanje biti idealno, da će da teče med i mleko i ljudi više nemaju razloga da se brinu, nemaju razloga da gledaju u nebo, nemaju razloga da se mole bogu. Sve je regulisano.         
Hoću da postavim dosta pitanja i ministru i njegovim saradnicima. Postavili smo iz poslaničke grupe DS dosta, odnosno napisali dosta amandmana koji se tiču korekcije ovog zakona i pokušali smo da bez bilo kakve političke konotacije kroz te predloge amandmana poboljšamo ovaj zakon za koji mislim da nije dobar i mislimo da je bilo pametno da se odloži usvajanje ovog zakona iz više razloga.
Prvo, postavljamo otvoreno pitanje – zbog čega, ministre, danas, sada, 16. juna 2015. godine usvajamo ovaj zakon po hitnom postupku? Nameće se pitanje, ako ste pre mesec dana imali Predlog zakona koji je imao sasvim drugi koncept, ako je taj zakon išao u javnu raspravu, šta se to desilo da sada posle mesec dana usvajamo ovaj zakon? Da li je on prošao bilo kakvu proceduru? Da li su bar ljudi u Hidrometeorološkom zavodu informisani o svojim obavezama, nadležnostima? Da li je javnost dala svoj sud na ovaj zakon?
Imam značajne i ozbiljne primedbe na ovaj koncept i želeo bih da svojom diskusijom, ali i ovim amandmanima koje smo predložili damo doprinos da se zakon poboljša i u tom smislu hoću da shvatite i moju diskusiju.
Ako je stanje takvo da smo od 14. maja imali nepogode u Arilju, Ivanjici, Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Čačku, ako je šteta već sada negde oko 50 miliona evra i više, postavlja se pitanje – zbog čega niste ranije usvojili zakon? Ako je danas usvajanje zakona sa 23 tačke na redu, postavlja se pitanje – zbog čega je potrebno šest meseci da se usvoje podzakonska akta? U našim amandmanima smo predložili da se po hitnom postupku usvoje podzakonska akta za mesec dana.
Drugo pitanje koje mislim da je jako važno jeste – zašto vi kao ministar koji je bio nadležan za ovu oblast danas branite i predstavljate ovaj zakon u Skupštini? Zašto nije tu ministarka poljoprivrede koja je nadležna, koja je zainteresovana u ime ljudi najviše za ovaj zakon? Zašto ona nije ovde?
Moram da pohvalim, za razliku od ministarke poljoprivrede koja je u prethodnih nekoliko meseci isključivo za nerad, javašluk i propuste ministarstva krivila prethodne neke vlasti, nesvesna da je ministar unutrašnjih poslova pre vas bio Ivica Dačić, predsednik njene stranke, vi ste danas imali drugačiji pristup do diskusije od pre nekoliko minuta. Pokušali ste da odvojite politiku od ove teme i to je za pohvalu, ali onda ste rekli nešto što je za mene neprihvatljivo. Pomenuli ste primer Kosjerića i pomenuli ste primer čoveka koji je bio predsednik opštine u nekom periodu od 2008. do 2012. godine u tom mestu. Pomenuli ste i njegovu kvalifikaciju kao vrhunski ekonomista, ekspert koji je zadužio mesto za ne znam koliko miliona itd, a ja hoću da vam kažem da je Dragan Vujadinović jedan od najboljih predsednika opštine ne samo Kosjerića nego i čitave Srbije, ne samo u tom periodu nego i više desetina godina unazad.
Ako biste uzeli da analizirate njegove rezultate i to što je on uradio u opštini Kosjerić onda biste rekli – svaka čast za trud, energiju i ono što je on uradio.
(Zoran Babić, s mesta: Što građani to ne rekoše?)
Građani su rekli svoje i građani su glasali za tog čoveka, ali onda je kampanja usledila.
Vrlo je važna tema i mislim da ne treba da se dobacuje, gospodine predsedavajući.

Nastavite gospodine Markoviću. Pažljivo vas slušam.

Onda je taj čovek izgubio zdravlje. Uložio je veliki napor. Uradio je velike stvari za taj grad. Za četiri godine Dragan Vujadinović je u kafanama za reprezentaciju izdvojio četiri hiljade dinara, a vaš predsednik opštine je…