Zahvaljujem se doktore Stefanoviću.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović, po Poslovniku.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Poštovani predsedavajući, grubo kršite član 106. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Da li hoćete da mi danas pričamo o tome da građani u Srbiji čuvaju svoje kuće noću od lopova zato što policija ne može da ih štiti. Da li hoćete o tome da pričamo?

Zahvaljujem se gospodine Veselinoviću. Smatram da nisam učinio povredu Poslovnika.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje. Da. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu.

Gospodine ministre, ima jedna izreka u Srbiji. Kažu prvih 20 godina u opoziciji je teško, posle toga će se navići, tako da se ne brinem ja za vaše zdravlje i dugovečnost i podržavam ono što ste malopre rekli.
Pošto ste dokazali kada smo govorili u načelu i u pojedinostima o ovom Predlogu zakona da Zakon o protivgradnoj zaštiti nije bilo i da to ne može da spreči nikakva ni odluka o poveravanju poslova, niti bilo kakvi drugi niži pravni akti. Lj Da je postojao sistem, postojao je, da je postojala protivgradna zaštita, postojala je sa kojom se često eksperimentisalo, sa kojom se često igralo umesto da se modernizuje i unapredi, da nije bilo volje da se zakonski reguliše, nije bilo volje i tu pokazuju jasni podaci, podaci koje ću vam ja vrlo rado izneti.
Po istraživanju RHMZ u periodu od 2002.-2009. godine prosečna šteta koju godišnje trpi Republika Srbija od grada i jakih padavina iznosi oko 7,3 milijardi. Taj podatak bišvem režimu koji sada želi da nam uvede neke agencije ida dodatno optereti budžet nije bilo dovoljan za reakciju, 7,3 milijarde dinara je godišnja šteta od grada.
Godine 2009. samo u jednom danu, a taj dan je 20. april 2009. godine, načinjena je šteta od 47 miliona dinara, na području na kojem su bile zasađene recimo kajsije, 47 miliona dinara u jednom danu. Da li je bivši režim odreagovao? Nije, briga ih za kajsije, briga ih za ljude kojima je ta godina bila dovedena u pitanje i egzistencija tih porodica je dovedena u pitanje.
Zaharije Trnavčević, uvaženi kolega narodni poslanik tvrdio je 2010. godine da je šteta te godine, a znamo da je gospodin Trnavčević jedan vrsni poznavatelj i poljoprivrede i svega onog oko poljoprivrede, a slažem se da protivgradna zaštita nije direktno vezana samo za poljoprivredu, da je te 2010. godine, šteta iznosila rekordnih 100 miliona evra.
Da li je tadašnji režim rekao – dajte uredićemo zakon, dajte uradićemo nešto bolje, dajte probaćemo da uradimo nešto? Ne nije, nije ih bilo briga. I sada dolazimo do onog veoma teškog momenta. Savet za borbu protiv korupcije je 2010. godine, a malopre smo od kolege čuli da je direktor tada RHMZ bio član DS, istaknuti član DS, Savet za borbu protiv korupcije je uputio zvaničan dopis Mirku Cvetkoviću, upozoravajući na netransparentan rad. Smatra se da je pričinjena šteta veća od 8,5 miliona evra, jer nije postojala evidencija o kupljenim i utrošenim raketama. Znate, novac se troši, nema veze koliko je raketa kupljeno, nema veze koliko je ispaljeno, neva evidencije. Nešto nije bilo zakona, nije bilo evidencije o raketama.
I tada je postojao deficit sa raketama iako se navodi da budžet predviđao za te svrhe 10 miliona evra. Od 2004. godine, to je najznačajnije do 2010. godine, nabavka protivgradnih raketa je išla putem direktnog pogađanja, umesto preko javnog tendera što je bilo po zakonu. One su kupovane za 30 hiljada dinara po komadu, umesto po 20 hiljada kolika je bila tada tržišna vrednost. Nije bilo kontrole kvaliteta, niti ikakve kontrole kupljenih količina raketa.
Da li je ovo način kako se treba ophoditi prema protivgradnoj zaštiti? Da li je ovo način, da li je ovo sistem? Da li ne traba o ovako zagađenom sistemu odreagovati predlogom zakona? Da li je ovo najbolji zakon, verujem da nije, ali je postojala najbolja volja predlagača da se ova oblast uredi, da se sve stavi pod jednu kapu. Nikakvih agencija, nikakvih jednih, drugih ili trećih adresa. Jedna adresa i za praćenje oblaka i za izdavanje naređenja i za strelce i za nabakvu raketa, sve je na jednom mestu, sve je u RHMZ koji nikada više ne sme i neće raditi netransparentno, neće rakete plaćati 50% više kao što ste ih plaćali, neće morati da odreaguje Savet agencije za borbu protiv korupcije. A Vlada, tada Mirko Cvetković su okretali glavu na drugu stranu, nije ih bilo briga. Zbog toga ponavljam, SNS će zbog ovakvih anomalija kojih je bilo u prošlosti, zbog anomalija zbog kojih su najviše trpeli građani Republike Srbije, podržati ovaj zakon koji ste gospodine Stefanoviću predložili i odbićemo amandman, jer mislim da novac koji bi bio upotrebljen za formiranje agencije, za zapošljavanje ko zna koga i po ko zna kakvim osnovama, samo bi opteretio i budžet, a taj novac može da se upotrebi na mnogo bolji i kvalitetniji način.

Po kom osnovu Markoviću?
(Jovan Marković, s mesta: Replika. Kao ovlašćeni.)
Ako smo pažljivo slušali gospodina Babića, on je samo iznosio činjenice o jednom čoveku koji je bio član vaše stranke. to ne znači da automatski vi imate pravo na repliku i ne vidim uopšte osnova replike sada na izlaganje Babića. Ne, ne. Hvala vam. Sedite.
(Jovan Marković, s mesta: Više puta je pominjao stranku.)
Ne, ne, nisam uopšte video. To su podaci. Mi ovde ne možemo izvesti činjenično stanje, niti je stvar Skupštine da to radi. Lepo je rečeno da postoje organi koji će utvrditi da li neko iznosi istinu ili ne i ja u to neću da ulazim.
(Jovan Marković, s mesta: Onda po amandmanu.)
Sačekaćete po amandmanu dok prvo redosled ispunimo.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, a onda ću vama dati reč po amandmanu.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, samo po amandmanu, svakako, dame i gospodo narodni poslanici, po amandmanu koji je predlagač predstavio kao suštinski važan i svakako on kada se pogleda, sve ono što je predloženo od strane istih predlagača ima neko posebno mesto upravo zbog toga što povlači za sobom neke amandmane na naredne članove koji će doći kasnije.
Dakle, svakako posebnost ovoga na član 6. jeste očigledna i slažem se jeste važno upravo zbog toga što sledi kasnije da ovo raspravimo kako treba. Ima po ovom amandmanu i konkretno ovom predlogu, kako je to umeo da kaže onaj kolega koji je danas sam sebe nazvao dobrim, uspešnim i vrednim, ima tu više stvari.
Prva stvar, mislim da je važno da razjasnimo da li stoji ili ne stoji napomena koju smo dobili u odgovoru od Vlade. Konkretno mislim na sledeću misao – da u sistemu organa državne uprave već postoje organi koji mogu da efikasno sprovode nadležnosti u ovoj oblasti uz uređen normativni okvir i stabilan sistem finansiranja koji će ovaj zakon obezbediti, a to je RHMZ uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Dakle, ne u skladu onih okolnosti koje su danas komentarisali predlagači amandmana da nekada na nekom nivou nije moglo da se nađe adekvatno rešenje, pričamo u kontekstu ovoga što je realnost sada i što se ostvaruje upravo ovim zakonom. Mi nismo čuli razloge zašto ovo eventualno ne stoji, iako je tamo negde tendenciozno sugerisano da Vlada želi upravo na ovaj način da reguliše ovu problematiku. Nema tu ništa skriveno. Crno na belo tako stoji u obrazloženju koje smo dobili i vidi se šta je intencija. Nismo čuli zašto ovo nije dobro.
Drugo, predlaže se alternativa. U kom vidu? U vidu predložene agencije. Mislim da je suštinski argument bio zato što agencija takva ili slična postoji u državi kao što su SAD. Uz dužno poštovanje, meni to, dame i gospodo narodni poslanici, ne može da bude presudan razlog. mislim da nije ni predlagačima amandmana. Nije zato što čini mi se kada je danas prvi put pomenuto ministarstvo za vanredne situacije u Ruskoj Federaciji pomenuto baš u kontekstu – eto, neko rešenje postoji u velikom i ozbiljnom sistemu u moćnoj državi, ali mi smo mislili da ne bi trebalo da se primenjuje kod nas. Molim lepo, ista logika, da li je ovo nešto drugo što je takođe primenjeno u velikoj i moćnoj državi automatski znači da predstavlja najbolje rešenje za Republiku Srbiju? To takođe mora da se objasni i samo po sebi nije dovoljno.
Kada smo kod imena te agencije, ovo je sada jedna digresija, bilo je danas nekih pokušaja da se predlagači amandmana predstave za svojevrsne zaštitnike srpskog jezika u ovom domu. Bilo bi interesantno da pogledamo ono pismeno obrazloženje gde su nam objasnili naziv te agencije koja postoji u Americi. Bio bih zahvalan da nam pročitaju šta su nam to objasnili onako ćiriličnim pismom, ali izgleda po nekom čudnom tumačenju ono pravilo Vuka Karadžića kako je napisano da se zove ta agencija, ne mogu to ni da izgovorim, neki – managiment se pominje itd. Ovo je već bila digresija i neozbiljnost sa moje strane. Izvinite na tome, ali ako se to ispostavi za zaštitu srpskog jezika, ja ću verovatno ispasti neka rok zvezda u najmanju ruku.
Kada je reč o toj agenciji komentar da li je dodatni novac neophodan za njeno funkcionisanje, to je danas par puta podvukao kolega Babić, nije dovoljno, dame i gospodo, uz dužno poštovanje da kažete – nije. Nekako je logici blisko da se formiranje nečeg novog mora platiti. Moramo da obrazložimo, da objasnimo zašto za to nije potreban dodatni novac i zašto to neće biti problem za ovu državu.
Dalje na tu istu temu. U obrazloženju Vlade – vreme, vreme potrebno da se mere koje se predlažu za rešenja, o kojima danas raspravljamo, sprovedu u dela. Na samom početku obrazloženja stoji ovo pitanje – šta ćemo sa vremenom? Ako formiramo nešto kompletno novo, koliko će nas to koštati u smislu vremena? Mislim da i predlagači amandmana takođe cene ovaj argument. Zašto to kažem? Vidim u nekim narednim članovima da se predlažu mere koje tretiraju dinamiku, sprovođenje i stupanje na snagu i sami podvlače da im je bitno vreme. Dakle, da li ovaj komentar stoji ili ne stoji i na kraju šta je zapravo cilj i ideja i ono za šta se zalažu predlagači amandmana takođe bi trebalo da razjasnimo odmah sad.
Poslednji deo obrazloženja koje smo dobili od Vlade – da li postoje ili ne postoje pravno-tehnički razlozi da se ovaj predlog ne usvoji? Molim predlagače da pažljivo pogledaju da li smo propustili da regulišemo nadležnosti, formiranje agencije itd. Ono što je pomenuo ministar da li je smisleno ili nije smisleno da se ovi poslovi, poslovi zaštite od grada, kao što se radi ovim predlogom amandmana, fiksno vežu za Sektor za vanredne situacije. Da li ima smisla ili nema? Zašto je to problem? Pogledajte odgovor Vlade na neki naredni amandman, mislim da se odnosi na član 10, takođe istih predlagača. Postoje i tu i pravni i tehnički razlozi da se zapitamo da li je onda ovo prihvatljivo uopšte ili nije uopšte.
Sve su ovo važne stvari i sve ovo ja pričam zašto – zbog onih predloga koji dolaze na članove kasnije, zbog toga što se na ovaj amandman predlagači pozivaju još mnogo puta. Ako ove stvari ne razjasnimo na samom startu, ja bih pozvao da onda na njima ne insistiramo, odnosno da na tim nekim amandmanima koji dolaze kasnije ne insistiramo pozivajući se sada na ovo što je ostalo nerazjašnjeno i poprilično sporno, kako mi sada deluje.
Bili smo već nekoliko puta u ovoj sali u sličnoj situaciji i tada su i predlagači ovog amandmana i oni koji danas podržavaju prihvatili sugestiju sa moje strane da ukoliko ne utvrdimo nešto što se uvodi sada nema potrebe ni da se posle insistira na raspravi o svim onim članovima koji su nadovezuju i koji su čista implikacija ovoga sada. Tako nešto moglo je da se dogovori među nama u prošlosti. Pozdravljam i pozivam da tako uradimo i ovaj put. Svakako bi doprinelo i efikasnosti našeg rada, ali i ozbiljnosti ovog posla koji obavljamo danas. Hvala vam lepo.

Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Vlada je ukupno prihvatila 8,30% amandmana Pokreta za preokret i nadam se da bi uvažena koleginica Obradović verovatno rekla da to ima određene političke implikacije na neke sledeće izbore koji će se održati u Srbiji.
U ovom amandmanu tražili smo, gospodine Stefanoviću, od Vlade Republike Srbije, odnosno od vas da prihvatite naše predloge da član 6. bude precizniji, da se umesto reči – dugoročni, zameni rečju, odnosno brojevima – šestogodišni, da se reč – srednjoročni, zameni rečju – trogodišnji. Zašto? Zato što gospodine Stefanoviću kod nas u pravnoj praksi nije sasvim jasno šta znači dugoročni i srednjoročni.
Navešću vam konkretan primer. Recimo u oblasti privrednog poslovanja u Srbiji reč – dugoročni znači preko godinu dana. U evropskim okvirima je to preko pet godina. Reč – srednjeročni kod nas ponekad znači do godinu dana, od šest meseci do godinu dana. U evropskim okvirima od dve do pet godina.
Zbog čega smatramo, gospodine Stefanoviću, da ste trebali prihvatiti ovaj amandman? Zbog toga što bi bilo izvesnije za koji period Vlada donosi plan odbrane od grada sa jedne strane i sa druge strane, da bi se jasno predvidela mogućnost ako u međuvremenu dođe do tehničkih i nekih drugih promena u ovoj oblasti da bi se Vlada kvalitetnije mogla…

Vreme.

Završavam.
… boriti protiv grada nekim novim metodama, da bi na taj način mogla da uvrsti u novi plan koji će biti jasno predvidiv i vremenski ograničen. Hvala.