Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Nažalost, veoma mi je lako da objasnim zašto nije dobro, ali ja sam to već više puta uradio i danas. Uzmemo da se usvoji vaš amandman, uzmimo da se sutra ujutru formira agencija u koju ćemo staviti ceo Sektor za vanredne situacije i da to postoji od sutra ujutru, naravno da bi to koštalo mnogo više. Moralo bi potpuno drugačije normativno da se uredi, moralo bi da dođe do spajanja više ljudi, agencije se finansiraju na drugačiji način, drugačiji su rasponi plata, sve bi bilo drugačije, to gledano i sa fiskalne strane i sa pravne strane bi koštalo značajno građane Srbije.
Ali, uzmimo samo u ovom trenutku da to nije tako i da se to formira i da to postoji od sutra ujutru, koja je logika i gde postoji u svetu da ta agencija, ili kako god nazvali, za vanredne situacije se bavi protivgradnom zaštitom? To je pravo pitanje, a ne da li će to biti agencija, pa mi sad mi ovde pričamo sat vremena o agenciji, direktoratu ili sektoru. Koja je logika i gde to ima u svetu, kad Rusija ima celo Ministarstvo za vanredne situacije? Ogromno je pa se ne bavi protivgradnom zaštitom, jer posao vanrednih situacija je potpuno drugačiji od preventive u borbi protiv gradonosnih oblaka. To je čitava suština naše priče. Možemo do sutra to da ponavljamo, da vrtimo i da pričamo.
Što se tiče Sektora za vanredne situacije, on je sastavni deo Ministarstva unutrašnjih poslova i deli sudbinu svih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. To možete da pitate i gospodina Marića, da ne pričam ja o tome. On, nažalost, ne može da govori na ovoj sednici, ali može da kaže na konferenciji za štampu, od kada sam ja ministar, kakav je odnos prema Sektoru za vanredne situacije, kakav je odnos prema zaposlenima, prema nabavci opreme, tehnike i prema svemu onome što ulažemo u Sektor.
Da li bih voleo da imam više i za policiju? Voleo bih. Da li bih voleo da imam više, ali, nažalost, zbog tajfuna, uragana, koji je zadesio Srbiju 2008, 2012. godine, mi nemamo to. Taj tajfun je uništio sve što je moglo da uništi i sada mi moramo da gradimo iz početka. Ali, već danas imamo i više vatrogasnih vozila, imamo više i robota, imamo i više opreme i nove uniforme, i sve je mnogo bolje nego što je bilo ranije.

Hvala.
Molim ministra, s obzirom da po Poslovniku može po amandmanu samo dva minuta da govori. Dobro, prihvatam i to.
Po kom osnovu?
(Zoran Babić, s mesta: Po amandmanu ili replika, svejedno.)
Po amandmanu. Izvolite gospodine Babiću.
Gospodine Markoviću, recite?
(Jovan Marković, s mesta: Gospodine predsedavajući, molim vas javio sam se za repliku.)
Ne vidim stvarno osnov. Ministar je na pitanje narodnog poslanika Borislava Stefanovića, zašto se ne formira agencija, dao svoje viđenje obrazloženja. Sada ne vidim uopšte po kom osnovu biste imali pravo tu na repliku. Ništa uvredljivo nije bilo. Ja vas molim da uvažite ovaj moj stav.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Gospodine predsedavajući, na početku bih želeo da iskažem svoje zadovoljstvo načinom na koji se vodi ova debata u poslednjih nekoliko minuta ili nekoliko desetina minuta, kada postoje različiti koncepti to je sasvim normalno i demokratski da se oni pokažu, da se traži saglasnost za te koncepte i da razgovaramo na osnovu argumenata.
Saglasan sam da ima i previše agencija u Republici Srbiji. Saglasan sam da i one opterećuju javne finansije, ali ono sa čime ne mogu da se saglasim sa prethodnim govornikom je da su te agencije formirane do 2012. godine, da su te agencije formirane od strane bivšeg režima, da su počele da funkcionišu u vreme bivšeg režima. Što znači da oni koji rade u tim agencijama su zaposlili predstavnici bivšeg režima, i oni su odjednom sada simpatizeri, odnosno članovi SNS. Odjednom su to partijski kadrovi SNS.
Kako? Nisam čuo ni jednog člana SNS da je mogao da se zaposli bilo gde u državnoj upravi do 2012. godine. Kako odjednom da oni koji su napravili te agencije, i prihvatam ovo javno priznanje i osudu toga što su na taj način se odnosili i prema agencijama i prema javnim finansijama, ali mi samo objasnite kako te ljude koje ste vi zaposlili da bi te agencije počele da funkcionišu, odjednom su postali aktivisti SNS. Nemoguće je.
Nisam za eksperimentisanje. Mislim da bi to spajanje sada, sada ta spajanja i te fuzije, ispale kao da se igramo. Na taj način, bi mogli sutra da kažemo – pa dajte zašto, šta će nam ministarstvo iz delokruga saobraćaja, pa ćemo izvući saobraćaj, pa ćemo izvući sve agencije iz oblasti saobraćaja, pa ćemo izvući saobraćajnu policiju, pa ćemo sve napraviti na jednom mestu. Nemoguće je. Ne smemo da se igramo. Mislim da je neophodno da ovaj zakon usvojimo u Narodnoj skupštini što pre, da postavimo sistem koji će štetu od grada smanjiti, ili svesti na minimum.
Još samo jedna digresija, ja sam zahvalan gospodinu Dikoviću, zato što je branio nasip. Zahvalan sam gospodinu Dikoviću zato što je branio nasip u Čevrntiji, dugačak samo 25 km, kao i nasip koji su držali pripadnici Vojske Srbije, ali i predstavnici MUP u Šapcu kod silosa. Tada sam video predstavnike UKP ali i druge predstavnike MUP, ali i sve one odgovorne građane Republike Srbije koji su branili svoje gradove, svoje kuće i oni koji nisu bili ugroženi, ali su prihvatili poziv predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, da u vanrednim situacijama pomognu da odbranimo zemlju, da odbranimo ljudske živote. Posao i generala i ministra i poslanika i običnog građanina je da zasuče rukave i da u takvim situacijama bude sa svojim građanima.
Ne vidim zbog čega bi takvu jednu situaciji trebali da trivijalizujemo ili da je pokažemo da nije trebala da se desi. Sigurno da tada, ni gospodinu Stefanoviću, ni gospodinu Gašiću, ni bilo kome od nas, ni gospodinu Dikoviću, nije bilo mesto u nekoj toploj sobi. Bilo je situacija kada se premijer tada kao prvi potpredsednik Vlade borio sa pripadnicima ministarstva da se izvuku ljudi iz smetova, tada su na nekim društvenim mrežama neki drugi političari iz toplih novosadskih kabineta, tvitovali i to obesmišljavali.
Zovem, pozivam i upućujem javni poziv iako želim da se nikada više ne desi takva situacija nigde, pa ni u Srbiji, da u takvim situacijama svi moramo da zasučemo rukave iako ne želeći da ga pozivam na polemiku, jer znam da je gospodin Stefanović bio jedan od tih građana koji su zasukali rukave i bili sa ostalim građanima. Ali, tada ne smemo da mislimo o činovima, o funkcijama, već samo o cilju, a to je zaštita ljudskih života, zaštita Republike Srbije.

Gospodine Stefanoviću, po kom osnovu se javljate?       (Borislav Stefanović, s mesta: Imam dva osnova.)
Gospodine Stefanović, ja stvarno ne vidim osnov replike.
(Borislav Stefanović, s mesta: Imam dva osnova. Molim vas, dajte mi priliku da preciziram.)
Dobro, ali ona je izražena samo u smislu neslaganja sa vašim predlogom amandmana, ali vi možete po amandmanu, ali ja ne vidim osnov za repliku. Onda pre toga moram da dam prednost onim poslanicima koji se nisu do sada javljali pa ću vam onda dati reč.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Hvala predsedavajući.
Prvo, agencija, mislim da je to dodatni trošak, to je vidljivo, to je nova posebna organizacija koja bi se bavila poslom gde naknadno izaziva troškove od prostora, deobe, verovatno i opreme. Pitanje da li kompletna oprema koja sada poseduje RHMZ može da deo opreme pređe ili sva da pređe u novu agenciju.
Sledeće, predlagači ovog amandmana, DS, odnosno pojedini poslanici DS su 2011. godine bili protiv izmeštanja iz RHMZ i sada neka ostanu pri tom svom predlogu i onda smo na istom putu. Jednostavno ovo prirodno stanište odbrane od grada je RHMZ i mi ne treba da pobegnemo od toga da li će u okviru RHMZ, unutrašnjoj organizaciji biti posebna jedan organska jedinica koja će se baviti ovim delom posla, to neka oni sami procene. Ovde samo treba RHMZ radi svoj deo posla i mislim da smo dobili dobar sistem odbrane od grada. Hvala vam.

Reč ima Borislav Stefanović. Samo da vas obavestim, imate dva minuta od poslaničke grupe, dva minuta  i pet sekundi. Izvolite.

Sada koristim pravo na repliku.

Izgleda da smo počeli pojam replike da tumačimo svako na svoj način. Molim vas, konsultujte malo ovaj Poslovnik o radu. Tamo decidno kaže kada se ima pravo na repliku i ako treba mogu da ga pročitam, a mislim da nema potrebe jer toliko dugo ovde već radimo i ne vidim uopšte osnov za repliku.
Izvolite, po amandmanu, ali samo da vam vratim vreme pošto je već 32 sekunde prošlo u mom, da kažem, nepotrebno izazvanom dijalogu.

Pokušaću onda vrlo kratko. Ne vidim po kom osnovu bi bio veći trošak, to je pretpostavka, kao što i naš amandman jedan od dve opcije. Jedna opcija je da se vrati u RHMZ, a ovo je druga opcija da se napravi agencija. Dakle, dajemo dve mogućnosti. Naravno, da vam je bliža prva.
Ova druga mogućnost ni u jednom elementu ne pokazuje zašto bi bili veći troškovi. Zašto kada su iste službe, iste nadležnosti, isti ljudi koji to sada već rade, isto finansiranje koje sada postoji i za RHMZ, a to je za naknadu štete od osiguranja itd. što je inače drugi problem.
Dakle, ja ne vidim gde je tu dodatni trošak, pogotovo ako se smanji broj agencija, kao što ste obećali u predizbornoj kampanji. E, kod zaposlenih, tako je do 2012. godine bilo, bilo je masovno stranačkog zapošljavanja. Ali, i od 2012. godine još više.
Jeste, pa jeste gospodine Babiću…
(Zoran Babić, s mesta: Kako se meri? )
… pogledajte spisak zaposlenih, broj zaposlenih po srpskim agencijama i vrlo lako ćete ustanoviti da je povećan broj zaposlenih i to u nekim agencijama do 50% i vi sada meni ćete da tvrdite, a znate da nije tačno, da su to ljudi primljeni na konkursu, nije tačno, da su to ljudi koji nisu stranački kadrovi, nije tačno, apsolutno sve stranački vojnici.
Drugim rečima, to nije ni moj, a ni vaš argument, niti će to nešto dobro da uradi.
Bilo bi dobro da vi to prekinete, ako možete, a možete, jer imate i vlast, imate i nož i pogaču, pa secite.
A nećete da sečete? Dobro, onda će doći neka nova vlast posle vas, mnogo brže nego što mislite, pa će to morati da uradi. Hvala.