Zahvaljujem gospodine ministre.
Gospodine Babiću, tražili ste repliku? (Da.)
Imate osnov? Izvolite, nisam bio u sali.

Gospodine Vujoviću, prvo ću vam se zahvaliti na veoma iscrpnom stručnom odgovoru koji ste dali kolegi Đurišiću. Probaću da dam odgovor na one proceduralne zamerke, kojih je, zaista sam ga pažljivo slušao, bukvalno ceo govor je bio o proceduri.
Podsetiću i vas i gospodina Đurišića, pošto vidim da mu nedostaje premijer u sali Narodne skupštine, podsetiću da je od 2012. do 2015. godine gospodin Aleksandar Vučić u ovoj sali, odgovarajući na sva pitanja, predstavljajući i zakone i ekspoze i odgovarajući na pitanja, proveo 215 sati, u odnosu na četiri godine Mirka Cvetkovića, koji je za četiri godine u sali proveo, ovoj istoj, 74,5 sati, tako da nam je više tada nedostajao gospodin Cvetković, koji se krio po hodnicima Vlade Republike Srbije, ne samo što ga nije bilo u zgradi Narodne skupštine, nego ga nije bilo ni u zgradi Vlade Republike Srbije.
Pošto nisam čuo nijednu zamerku, nijedan argument zbog čega ne treba da se uvede akciza, podsetiću da je verovatno kolega Đurišić, spremajući se za ovu sednicu, gledao i čitao svoje govore kojima je podržavao povećanje cene struje, recimo 1. marta 2008. godine za 7,6%, pa 1. avgusta 2008. godine za 8,4%, pa 1. marta 2010. godine za 10%, pa 1. aprila umesto „aprilili“ građani Srbije su dobili povećanje struje od 15,1%.

Vreme.

E, onda „perpetum mobile“ koji se javio, da smo imali kumulativno povećanje struje koja se meri u stotinama procenata, a efekat na javne finansije je bio nikakav.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Gospodine Đurišiću, imate pravo na repliku.
Izvinjavam se, pošto sam preuzeo predsedavanje video sam po reakciji da mislite da gospodin Babić nije imao pravo na repliku. Pogledaću to u stenogramu u sinopsisu da li je to tako bilo.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Biće zanimljivo kada to pogledate, kakvu ćete meru sebi da izreknete, jer ste potpuno neoopravdano gospodinu Babiću dali reč. Nijednom jedinom rečju njega nisam spomenuo.
Nastavlja se praksa da gospodin Babić uvek može da dobije reč da odgovori svakome od nas, a kada mi pokušavamo da vodimo jednu demokratsku diskusiju, nemamo pravo na replike, jer se smatra da naše pravo kao poslanika opozicije nije dovoljno jako da nam obezbedi da nešto odgovorimo.
Neću na ono što je gospodin Babić mnogo da trošim vreme zato što očigledno da njemu trebaju časovi matematike. O ovim procentima o kojima je on govorio, za koje verujem da su istiniti, nije nikada raspravljala Skupština, nikada ja nisam imao prilike bilo šta da kažem, pa ga pozivam da nađe jednu jedinu moju izjavu na tu temu kako ja to podržavam i glasam za, pa onda da dođe u ovaj parlament i ja ću mu se, kada nađe tu izjavu, izviniti, a očekujem od njega da se on izvini meni, pošto nikada to, naravno, neće moći da nađe.
Trebao bi da znam matematiku, da kada je sabrao sve ove procente, to sve zajedno ne mogu da budu stotine procenata povećanja, to nisu stotine. Ali, dobro, ima razreda u osnovnoj školi kada se te stvari uče. Možda je to sve bilo davno, i ja se ne sećam svega što sam učio u školi, nije loše podsetiti se nekad, pa ako ne ovde, možda na nekom drugom mestu.
Govorio sam o tome da će građani od 1. avgusta plaćati struju 12,33% više ako poskupljenje struje bude 4,5%, ovih 7,5% akcize, PDV i sve kada se na to doda. To će plaćati građani i to je bila moja tema, gospodinom Babićem se nisam bavio nijednog jedinog sekunda.

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću.
Unapred sam se izvinio, jasno vam je da ne mogu nikome da uskratim pravo, jer sinopsis tek mogu da vidim za 15-ak minuta, a pošto nisam u sali bio, nisam mogao da procenim da li je neko imao prava na repliku ili ne. Izvinio sam se ako sam pogrešio, ali ću se ipak uveriti uvidom u sinopsis. Zahvaljujem se.
Sada prava na repliku ima gospodin Babić, jer je pomenut imenom i prezimenom. Izvolite.

Što se tiče učenja matematike, ja sam moju matematiku i jedan i dva i tri položio i učio kod uvaženih profesora Rajovića, Jovanikića matematiku dva i kod uvaženog profesora Simonovića matematiku tri i nisu mi potrebni časovi kod ljudi koji su matematiku učili u 40-tim godinama.
Procenti povećanja struje se ne sabiraju prosto, ali, evo, pošto me kolega povukao za jezik i povukao za reč, podsetiću na povećanje struje 15. marta 2001. godine od 36,9%, pa 1. juna 2001. godine od 40%, pa 9. oktobra 2001. godine od 15%, pa 1. juna 2002. godine od 50%, pa 1. jula 2003. godine od 15%, pa 1. jula 2004. godine od 13,1%, pa ponovo 1. jul 2005. godine, nekako pred godišnji odmor, od 9,5%, 1. aprila 2006. godine od 15% i dalje počinju ovi procenti, da, 15. maja 2007. godine takođe 15%.
Fino je čuti da niko nije odgovoran za ovo, da gospodin Đurišić niti je čuo za ovo, može da mi veruje na reč, ali nemojte da mi verujete na reč, imate zvanične podatke i zvaničnu statistiku. Ono što bi trebali da verujete i ono za šta ste se spremali, to je najava generalnog direktora Elektroprivrede Srbije, istina, do 2012. godine, gospodina Dragomira Markovića, koji je izjavio…

Vreme.

… da planom poslovanja kompanije nije predviđeno povećanje cene struje u 2012. godini, naravno izbornoj godini, ali do 2014. godini ste planirali povećanje cena od 60%. Verovatno da ni za to niste odgovorni. Ko je odgovoran?