Hvala.
Smatram da nije došlo do povrede Poslovnika. Jednostavno, nisam mogao prekinuti čitanje predloga dnevnog reda i da vama dam reč. Bilo je normalno da završim započet postupak.
Da li želite u danu za glasanje da izjasnimo o povredi Poslovnika? (Da.)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: dr Dušan Vujović, ministar finansija, Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, dr Nataša Kovačević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija, Vesna Hreljac Ivanović, pomoćnik ministra finansija, Branko Drčelić, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, dr Miladin Kovačević, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku, Miroslav Janković, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, dr Anastazija Tanja Đelić, rukovodilac grupe u Ministarstvu finansija, Predrag Aleksić, šef odseka u Ministarstvu finansija, Sonja Nikolić, viši savetnik u Ministarstvu finansija, i Jelena Simić, mlađi savetnik u Ministarstvu finansija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama od 1. do 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupne vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članovima 170. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Zajam za razvoj i restrukturiranje preduzeća SOE-DPL) i Predlogu odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2016. do 2020. godine.
Da li predstavnik predlagača dr Dušan Vujović, ministar finansija, želi reč?
Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.

Hvala lepo.
Pokušaću da budem kratak. Glavni zakon u ovom paketu zakona i odluka je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. U okviru tog zakona, ovih izmena predlažu se tri konkretne izmene. Jedna se tiče akcize na električnu energiju, a druge dve mere se tiču izmene akciza na duvan, odnosno duvanske proizvode.
Predlog je da se oporezuje akcizama električna energija na krajnju potrošnju, da se oporezuju tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i da se oporezuju duvanske prerađevine koje se u upotrebi greju, ali se ne sagorevaju, tzv. nesagorevajući duvan, koji još uvek ne postoji na tržištu, ali je za njegovo uvođenje potrebno definisati akcize.
Dozvolite prvo da detaljnije objasnim prvu meru, a to je uvođenje akcize na električnu energiju. Razlog za donošenje zakona jeste postizanje ciljeva u domenu politike akciza, pre svega postepena harmonizacija sa akciznom politikom koja je uvedena propisima EU, tačnije direktivom 2003/96 do 27. oktobra 2003. godine. U toj direktivi je propisan čitav niz proizvoda, energenata na koje se uvodi akciza i mi sada prvi put uvodimo akcizu na električnu energiju kao deo harmonizacije sa ovom direktivom.
Drugi razlog za donošenje ove akcize je ostvarivanje obaveza iz programa koji smo sami definisali, koji je podržan programom MMF, a to je uravnoteženje, odnosno približavanje cena električne energije u Srbiji sa cenama u regionu, cenama u Evropi.
Da vas podsetim, Srbija ima cenu električne energije trenutno, zavisno od kursa koji se primenjuje 4,9 ili 4,97 dinara plus 1,06 dinara u svim fiskalnim iznosima. Prva naredna zemlja ispred nas, odnosno do nas, pretposlednja zemlja je Bosna sa 6,9 dinara i 1,16 poreskim opterećenjem, zatim Makedonija sa 8,23, od čega su pola cene, a pole poreska opterećenja, zatim Bugarska sa 7,46 i 1,49, znači ukupno 8,95 i nakon toga Crna Gora sa 8,67 cenom i 1,21 poreskim opterećenjima. I posle predloženog povećanja akcize Srbija bi i dalje ostala ispod i po poreskim opterećenjima i po ukupnoj ceni električne energije za 20 do 25% najmanje.
Zašto je to važno? Naravno, ovu meru smo doneli, ne samo zbog usklađivanja sa uporednim cenama u regionu, sve ostale cene se same, silom tržišta, prilagođavaju, nego zato da obezbedimo trajnu osnovu za razvoj sektora energetike, da minimalno opteretimo građane. Naš je cilj da građani što manje plaćaju struju, ali da pri tom ne dođemo u situaciju da nemamo osnovu za tzv. proširenu reprodukciju EPS. Najvažnije, ove akcize služe da se u budžetu oslobode sredstva, da se podigne cena električne energije koja će obezbediti i supstituciju i racionalno korišćenje električne energije, u Srbiji je najveći procenat korišćenja električne energije za grejanje, da se podstaknu mere štednje i mere supstitucije, da se električna energija menja svim ostalim izvorima koji su raspoloživi u dovoljno velikim količinama u Srbiji i morali bi da se koriste mnogo više.
Orginalno smo planirali da ovu meru uvedemo početkom godine, ali smo pokušali da to odložimo da bismo građanima omogućili makar kraj grejne sezone i još jedan period bez povećanja cene električne energije. Prema dogovorima koje smo sami postigli u Vladi i koje je podržao MMF, za period od tri godine, doneta je odluka da se u sklopu Programa restrukturiranja EPS, koji je donet početkom juna, izvrši prilagođavanje cene električne energije, uključujući i akcize i promenu cene.
Glavni rezultat ove mere biće povećanje opštih prihoda u budžetu, što će popraviti tzv. strukturnu stranu budžeta. Ostvarili smo jako dobre rezultate na ukupnom deficitu od početka godine. Do kraja maja smo imali deficit koji je bio svega 1,5%, 1,6% BDP, sa današnjim danom imamo suficit u junu i imamo ukupan deficit od svega 18 milijardi dinara, obzirom da se do kraja juna očekuje BDP 2000, to je 0,8%, 0,9%. Znači, republički budžet ima deficit od svega 0,8%, 0,9% BDP, što je pet puta manje nego u istom periodu prošle godine.
Ovi rezultati su ostvareni i trajnim merama smanjenja troškova i povećanja prihoda, ali i privremenim, tzv. jednokratnim merama. Ovom merom uvodimo jedan od stalnih izvora prihoda, koji će nam omogućiti da u narednim godinama ostvarimo trajne ciljeve ove politike, a to je vraćanje svih dohodaka koji se plaćaju iz budžeta, i plata i penzija, na nivo trenda posle onih prilagođavanja koje smo imali oktobra prošle godine. To praktično znači da će građani dobiti nagradu za svoju žrtvu. Mi osim smanjenja plata i penzija nismo imali ni jedan drugi element u budžetu gde bismo mogli da započnemo program konsolidacije, to je jako važno da ljudi razumeju.
Najlakše bi bilo smanjiti neku neutralnu stavku. Danas kad smo ostvarili ove rezultate, najlakše bi bilo reći nije bilo potrebno smanjivati ni plate ni penzije, ali to nažalost nije bilo moguće. Proces negde mora da počne, a mi smo ga započeli vrlo otvoreno, na najbolnijem mestu i danas već imamo rezultate toga. Mi smo od početka godine ostvarili smanjenje deficita od preko 75 milijardi, preko 600 miliona evra u odnosu na ono što je bilo konzervativno projektovano. Znači, to je rezultat za koji mislim da zaslužujemo priznanje i mislim da smo građanima Srbije za svoju žrtvu ponudili smanjenje koje će nam omogućiti da idemo na održivu putanju fiskalne konsolidacije i ekonomske obnove ove zemlje.
Drugo, jako važno, jeste uvođenje akciza na ove duvanske proizvode koje sam naveo, što takođe predstavlja korak u pravcu harmonizacije sa Evropom i takođe omogućava da se na proizvode koji se smatraju štetnim za zdravlje ljudi i luksuzom naplate odgovarajući fiskusi i time obezbede izvori prihoda u budžetu.
Posle rezultata koji su ostvareni ove godine, očekujemo da će se kriva povećanja učešća duga u društvenom proizvodu preokrenuti ranije, za najmanje godinu dana od onoga što je bilo projektovano programom koji je usvojen prošle jeseni. Znači, očekujemo da će 2016. godine, a ne 2017. godine, doći do početka pada i da ćemo dostići uravnoteženi nivo, odnosno dostići kriterijume i u deficitu i u dugu već tokom 2016/2017. godine, a ne posle tog projektovanog perioda.
Ovde je važan element dug. Po ciframa koje se saopštavaju u medijima i koje se diskutuju, dug je od 31. decembra 2014. do 31. maja 2015. godine porastao sa 22,8 milijardi, zaokružujem, na 24,1 milijardu evra. Ova cifra u sebi sadrži dva elementa. Dakle, 750 miliona evra ekvivalent su kursne razlike, a 523 miliona evra je povećanje duga, i to povećanje duga u dolarima samo 42 miliona dolara, povećanje duga u evrima 210 miliona evra, povećanje duga u dinarima 25 milijardi dinara i povećanje svih ostalih kategorija, uključujući i specijalna prava vučenja, osam milijardi. Od toga samo se 25 milijardi dinarski odnosi na pokrivanje deficita, a sve ostale kategorije odnose se na povlačenje tzv. projektnih zajmova.
Prema tome, tu je 100 miliona od EPS-a koje su povučene i to su svi projektni zajmovi. Između ostalog ćete dva takva zajma danas imati na dnevnom redu kao predmet ratifikacije. To je veza. Veza je da se projektni zajmovi koji su u budžetu za 2015. godinu taksativno navedeni sa iznosima, namenom itd, kad se realizuju oni se pojavljuju u našem dugu. Prema tome, ove veličine koje se pojavljuju u dugu se aktiviraju projektni zajmovi koji su pre više meseci ili više godina odobreni i kad prođu ratifikaciju i povlače se sredstva, tek se tada pojavljuju kao sastavni deo javnog duga.
Dopunska informacija. Sa današnjim danom, odnosno sa 19. junom, to je poslednji podatak koji imamo, stanje duga je 23,6 milijardi evra, ponovo sa napomenom da su od toga oko 750 miliona kursne razlike, a preostali deo, nešto malo manje od 500 miliona, su promene zaduženja.
Što se tiče ostalih zakona koji se nalaze u ovom paketu, već sam pomenuo dva projektna zajma koji se odnose, jedan na projekat koji podržava reformu katastra u Srbiji, dovođenje katastra u sklad sa najnovijim svetskim dostignućima, i u načinu ustanovljavanja baze podataka tog katastra, i u načinu ažuriranja, i u načinu vođenja, i u kompjuterskoj podršci, znači kompletno će biti elektronski katastar, kao i u softveru za njegovo praćenje. Sprovođenjem ovog projekta ćemo za relativno mala sredstva dovesti Srbiju na nivo najrazvijenijih zemalja i najuređenijih zemalja u svetu sa stanovišta katastra.
Dakle, mi godinama čekamo ovu promenu. Bilo je nekoliko pokušaja od 2000. godine da se to uradi, a tek sada ovim projektom ćemo to dovesti do finala. Očekujem da će to bitno poboljšati sve procese, a pogotovo procese privatizacije, procese restitucije i sve procese koji u sebe uključuju imovinsko pravne odnose. Bez toga ne možemo da idemo napred. Vi jako dobro znate da naše strukturne reforme danas kasne zbog toga što u gotovo svakom slučaju privatizacije imamo nerešene imovinsko pravne odnose koji se često upravo tiču katastra. Uvođenje reda u ovoj oblasti je jako značajno.
Drugi zajam koji je danas na dnevnom redu za diskusiju i glasanje, nadam se, u sredu, jeste zakon koji podržava restrukturiranje preduzeća, takozvani SOEDPL. Znači, to su javna preduzeća, to je strukturni zajam za podržavanje restrukturiranje javnih preduzeća. Cilj i smisao ovog zajma je da podrži i finansira jednokratne troškove restrukturiranja preduzeća. Kao što znate, to su troškovi kojim se ova preduzeća pravno i institucionalno dovode u stanje da mogu da funkcionišu na tržištu. Neka od njih će naći nove vlasnike i naći novo mesto na tržištu, a neka od njih će morati da prođu kroz proces stečaja i da u procesu stečaja pronađu rešenje. I u jednom i u drugom slučaju neophodna su sredstva da se preuzmu obaveze, da se obaveze konvertuju u aktivu, odnosno u ekviti, odnosno u vlasništvo. Treće, da se otpišu potraživanja koja nisu naplativa. Dopunska komponenta je plaćanje otpremnina radnika koji će u ovom procesu optirati da izađu iz radnog odnosa i potraže druga radna mesta, odnosno da sami otvaraju svoje firme.
Šta je prednost ovog zajma? To što on omogućava pod vrlo povoljnim uslovima finansiranja da se prvo odgovori na sva strukturna pitanja vezana za procese privatizacije i stečaja, a drugo da se finansijski teret toga prebaci za pet do sedam godina u budućnost. Znači, naš plan je, i vrlo otvoreno prihvatamo taj rizik, da ovim kreditima rasteretimo tekući budžet od tih jednokratnih troškova i da ih prebacimo sa početkom za pet, šest ili sedam godina, a to finansiramo narednih 15 ili 20 godina. Znači, ovim prihvatamo obavezu da ne samo završimo ove procese, nego da posle toga imamo jednu uređenu privredu koja će funkcionisati normalno, otvarati radna mesta i imati ekonomski rad da bi mogla da finansira ove troškove u budućnosti.
Dakle, mi ne ulazimo u ove kredite i ova zaduženja bez svesti o tome da su to obaveze za budućnost, a pre svega obaveza da one strukturne reforme koje danas sprovodimo sprovedemo do kraja, da one daju efekat. Nije smisao katastra da potrošimo milione na katastar, a da posle toga imamo ponovo proces izdavanja građevinskih dozvola ili proces rešavanja imovinsko-pravnih odnosa onakav kakav je bio u prošlosti.
Dva zakona koja ovde idu u paketu, po našem predlogu u paketu, su dva zakona koja se tiču pojednostavljenja trgovine, pojednostavljenja tranzita, pojednostavljenja svih procesa razmene sa zemljama u susedstvu i svim drugim zemljama. To su zakoni koji su već dugo spremni za raspravu, ali smo upravo čekali da ih spojimo, jer ne bi bilo racionalno da se ti zakoni sami raspravljaju pojedinačno u Skupštini. Znači, ti zakoni sede i čekaju momenat da se priključe većim zakonima koje smo danas doneli. Ja slušam vašu proceduralnu raspravu i ne mogu da verujem da se naša namera da ekonomično diskutujemo o svim tim zakonima tumači kao neka zavera ili želja da se izbegne rasprava. Naprotiv, bilo bi potpuno nelogično da raspravljamo o malim zakonima, malim izmenama u odvojenim raspravama. Onda bi primedba bila zašto sazivamo Skupštinu da raspravljamo o zakonu koji ima dve strane ili se menjaju tri člana. Ovako ćemo razgovarati o paketu zakona koji se svi nalaze u nadležnosti Ministarstva finansija.
Konačno, program zvanične statistike je nešto što čeka godinama da bude usvojeno. Srbija je zemlja koja je nekada imala jednu od najkvalitetnijih statistika i mogu da se pohvalim da sam bio vredan saradnik u Institutu za statistiku, Saveznog zavoda za statistiku, gde smo pre 20 i nešto godina imali modeliranje i uopšte analizu podataka koja je bila na svetskom nivou. Danas u statistici posle svih integracija zaostajemo. Ovaj program treba našu statistiku da vrati tamo gde je bila, da ispoštuje sve obaveze koje smo na sebe prihvatili i u odnosu na eurostat i u odnosu na standarde koje smo se obavezali prema Fondu. Znači, opšta i specijalna pravila disaminacije statističkih podataka, odnosno širenja statističkih podataka.
Ona treba da obezbedi kvalitetnije donošenje ekonomskih odluka, ona treba da obezbedi kvalitetniju analizu ovih podataka i pouzdanije izvore za vas i za nas, za sve one koji su u ovom procesu. Svi u svetu imaju statistiku koja je dovoljno dobra, ne samo da ocenjuje prošle događaje nego i da radi projekcije budućih događaja. Mi smo prešli na novi metod statistike koji je, naravno, zasnovan na uzorcima i ne više na starom metodu statistike materijalnog sistema proizvodnje. I prema tome, ova unapređenja su neophodna da bi statistika uhvatila korak sa svetom, da bi bila pouzdana i za nas i za sve zemlje koje od nas očekuju ovo. Ovo su, između ostalog, i obaveze prema EU, i mi imamo vrlo složene obaveze koje smo prihvatili na sebe tzv. izveštajem o programu ekonomskih reformi, koje smo januara meseca podneli Evropskoj komisiji, koji smo 12. maja branili u Briselu i vrlo uspešno. Komplet mera, od podataka do modeliranja, do projektovanja, analize i praćenje svega što se dešava u javnom sektoru, uključujući budžet, je nešto što spaja sve ove zakone u jednu celinu.
Dva poslednja zakona, vize za Moldaviju i dozvole sa Finskom, su dodate zbog efikasnog korišćenja vašeg vremena.
Hvala lepo. Očekujem da će biti pitanja i da ćemo imati priliku da detaljnije odgovorimo na svako od vaših pitanja.

Hvala, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, niste bili, gospodine ministre, prisutni na sednici Odbora za finansije, gde sam zatražio od predstavnika Ministarstva da se povuče ovaj predlog zakona, pošto ono što piše u ovom Predlogu uopšte nije u skladu sa obrazloženjem koje smo dobili.
Mi danas imamo jedan zakon, govorim o akcizama, dakle, koji uvodi akcizu na električnu energiju i to je zakon koji će omogućiti da se u državni budžet slije preko pet milijardi dinara novca poreskih obveznika. Danima slušamo o tome kako su sjajni rezultati naše fiskalne politike, kako imamo smanjen deficit, a nikako da čujemo ko je najviše zaslužan za to, ko je doprineo najviše tome da deficit bude takav? Gospodine ministre, vi niste rekli, ali ja ću reći – građani Srbije, zato što se neko drugi hvali onim što su građani zaslužili. Kako? Tako što ste povećali prvo PDV, povećali ste poreze na imovinu, razne takse, ne govorim o vama lično, govorim o prethodnom ministru Lazaru Krstiću, na taj način je punjenje budžeta povećano drastično. Ali, s druge strane država je nikako ili vrlo malo štedela. To dokazuje i ovaj Predlog zakona o akcizama.
Vi predlažete, pod izgovorom usaglašavanja sa direktivama EU, uvođenje akcize na električnu energiju i to tako što ćete oporezovati krajnju potrošnju. Ovde je direktiva EU koja se bavi akcizama na električnu energiju oporezivanjem i ona kaže da se akcize uvode po megavat-času, i to od pola evra, što bi bila minimalna akciza i u tom iznosu je obično i uvedena tamo gde jeste. Nisu čak ni sve zemlje članice EU uvele ove akcize. Vi pokušavate da nam objasnite da smo mi više Evropa od svih ostalih, i od Mađarske i od Hrvatske. Hrvatska nema akcize na električnu energiju, ali njeni građani imaju znatno veće plate nego građani Srbije. Isto tako, u Mađarskoj je 2,7 evra po megavat-času. To je tri puta niže od akcize koju vi predlažete danas građanima Srbije. Koliko je puta prosečna plata u Mađarskoj veća nego u Srbiji? Zašto to niste rekli, nego nam navodite najgore primere?
Kada govorite o uspehu fiskalne politike i kažete da je smanjen deficit, zašto ne kažete da je smanjen i neto izvoz u prvom kvartalu? Gde su rezultati privrede? O njima se ne govori, ali se zato traži da građani još saviju kičmu. Da li ste se zapitali kako građani sa smanjenim platama i penzijama mogu da plate nove račune za električnu energiju?
Kako ste primenili direktivu EU? Primenili ste je tako da bude drastična za građane i da još više ruinirate Elektroprivredu Srbije koju katastrofalni menadžment već tri godine dovodi u stanje koje će biti bezizlazno, gospodine ministre. Niste rekli da Elektroprivreda Srbije ima milijardu evra negarantovanog kredita. Sami su se toliko pozajmili bez vaše saglasnosti, a istovremeno uplaćuju dividendu u budžet Srbije preko Agencije za osiguranje. Da li je to normalno? Gde to jedno reformisano preduzeće radi? Kako su krenule reforme u tom preduzeću? Reforme su krenule tako što se premeštaju filijale iz centralne Srbije i iz Vojvodine u Beograd. To nisu reforme. To nisu reforme koje će dovesti to preduzeće u stanje da bude profitabilno i da uplaćuje realan profit. To preduzeće ima primedbu od strane revizora na to što je popisom umanjilo vrednost svoje imovine i po tom osnovu umanjilo obaveze za šest milijardi i tako ostvaruje profit. To je, inače, gubitaš, i vi to znate, i oni uplaćuju dividendu u budžet, a istovremeno se građanima Srbije naplaćuje akciza. Šta dobijaju za tu akcizu? Na šta se naplaćuje akciza? Vi ste ekonomista. Mi naplaćujemo akcizu na krajnju potrošnju. Šta je na tom računu koji se tiče krajnje potrošnje još, osim električne energije?
Dakle, mi smo čudo finansijsko, Srbija, koja će naplatiti akcizu na troškove održavanja sistema, recimo, na manipulativne troškove. Mi ćemo naplatiti akcizu na to. Znate, gospodine ministre, na šta se naplaćuje akciza. Rekli su vaši saradnici – to može da se kaže da je porez. Pa, može da se kaže, ali treba i da se plati. Treba da plate građani Srbije, kojima ste smanjili plate i penzije i hvalite se smanjenim deficitom koji su oni omogućili, hvalite se tim uspehom, treba oni da plate to i da izdrže sve ove vaše reforme koje nikako da pogode one koje treba da pogode - partijsku državu, partijsku državu koja košta te iste građane milione, partijsko upravljanje i Elektroprivredom i ostalim preduzećima. Onda imamo fiktivni profit pa ćemo da uzmemo kredit i uplatimo u budžet Srbije neka sredstva, imamo neporeske prihode i hvalimo se kako je to veliki uspeh, do sledećih izbora, a onda će to biti drugačije.
Rekli ste da je originalno bilo planirano da se akciza uvede još na početku godine, gospodine ministre. Originalno smo mi slušali svakakve druge predloge. Originalno je gospodin Antić govorio da se ne razmišlja o uvođenju akciza, to je govorio u novembru prošle godine, jer kaže da su to samo medijske špekulacije i da to ništa ne bi dobro donelo građanima. Onda još jedna, da kažem, najava, kako ste rekli, originalna najava koja je planirana, ali nije ostvarena, to je pojeftinjenje za 20%. Bivša ministarka energetike, sada ministarka infrastrukture, još 2011. godine kaže – struja će biti jeftinija za 20%. Onda kada smo mi, poslanici, ovde pitali, kada je došla tu i sedela na vašem mestu, zašto nije pojeftinila električna energija kao što je obećala, kaže – o tome se pita Agencija za energetiku. Dakle, potpuno je jasno da kada treba nešto da pojeftini ili poskupi, pita se Vlada Srbije.
Ovaj predlog koji vi danas branite u Skupštini Republike Srbije je potpuno dokaza da ništa ne znači nikakav zahtev građana, njihova molba ili zahtev medija javnog mnenja da se vodi računa o socijalno ugroženim građanima. Ne postoji ništa. Postoje samo foskule, samo fraze o reformama koje se zaista ne sprovode, ali zato kada treba reformisati džep građana uvek je tu vladajuća većina i vlast koja po svaku cenu želi da prikaže sebe u najboljem svetlo, ali to uspeva samo u medijima, nigde drugo to se u realnom životu zaista ne vidi.
Evo, još jedno, da kažem, bilo je obećanje i ono što vi kažete da je bilo planirano, ali očigledno nije se takođe ostvarilo, a to su takođe pomenuta ministarka Mihajlović, prvo socijalne karte, pa nove cene struje i gasa. Eto, i to o tome se govorilo da će se videti kako koji građani žive, kako mogu da plaćaju te obaveze, pa onda da se napravi neki budžet iz koga će da se finansiraju ti građani, odnosno njihova potrošnja.
Ništa od toga zaista ništa nije ostvareno i ovo što ste vi danas predložili ispred Vlade Republike Srbije da kažem je jedna bruka. Zaista, mislim da treba povučete ovaj predlog. Pozivam kolege poslanike da ne glasaju za ovo, jer zaista građani Srbije više ne mogu da izdrže. Ne znam da li vi imate informacije, ali Srbija se prazni, građani idu u inostranstvo, ne mogu više da izdrže ovo i ne govorimo ovo iz pozicija poslanika opozicione stranke, ovo je zaista realna slika gde u centralnoj Srbiji preduzetnici jedva sastavljaju kraj s krajem, jedva uspevaju da opstanu, gase se radnje. I, ne postoji uopšte ni promil optimizma da će biti bolje. To govore rezultati realnog sektora na koje vi uopšte niste obratili pažnju. Niste se ni osvrnuli na to, a govorili ste o tome kako nam je sjajno što se tiče zaduženja države i kako ćemo danas, eto da se zadužimo za neke projektne stvari.
Zašta se zadužujemo konkretno kada je u pitanju Sporazum o zajmu od 90 miliona za restrukturiranje javnog sektora? Nismo tu čuli nikakve pojedinosti od vas, molim vas da nam kažete. Takođe, 50 miliona evra, ja sam takođe glasao protiv na Odboru za finansije, za unapređenje rada katastra. Pa, evo slušamo tri godine kako se sprovode reforme i ministarka državne uprave i kako ćemo mi to sve uspeti svojim snagama i kako mi to sve možemo, kako imamo stručnjake, kako ne treba nikakav novi zajam, kako ne treba ništa novo da se uradi. Prosto, treba da se zavede red, kao što smo zaveli red kod Zakona o građevini, pa evo, procveta nam gradnja, sve je procvetalo i sve je sjajno samo se to u džepovima građana ne vidi, kod njih se benefit ne vidi osim na nacionalnim frekvencijama koje kontroliše vlast, na drugim mestima nema napretka.
Ako imamo takav dobar rezultat u rastu prihoda, u očekivanjima kada je u pitanju deficit budžeta, zašto ne uradite rebalans. Uradite rebalans budžeta, stavite ovu reformu katastra u rebalans, pa hajde sami da finansiramo. Zašto se pozajmljujemo ako nam tako sjajno ide. Zašto novi dug od 140 miliona. Slušao sam od kolega na odboru takođe da ovo u stvari nisu novi dugovi. To što ste vi rekli da je 24,1 milijardu, da to u stvari nije porastao dug, da se on u stvari smanjio. To je meni kolega objašnjavao da eto toliko su porasle te kamate u međuvremenu da je taj dug eksplodirao i da vi ništa drugo od zajmova niste uzimali, vi ste samo vraćali te stare kamate koje je pozajmljivao neko drugi. Potpuno je jasno da je to jedan nonsensus, to nije ni na nivou šale.
Danas imamo predlog da se zadužimo još 140 miliona. Vi ste nam rekli da smo 25 milijardi pozajmili da bi vratili deficit, da ostalo nije išlo za finansiranje deficita. To je svakako dobro, ali taj rezultat nije rezultat Vlade Republike Srbije, taj rezultat je rezultat štednje građana kojima ste smanjili plate i penzije, povećali PDV za 2%, uveli veći porez na imovinu, uveli sada akcize na električnu energiju, dakle, povećali cene raznih taksi.
To je ono što je doprinelo tom rezultatu, nije Vlada Srbije. Vlada Srbije nije uradila ništa. Vlada Srbije i njen lider, premijer, samo vole da govore lepo u medijima, vole da se stalno pojavljuju i da prikazuju tu stvarnost onakvom kakva ona nije, ali u suštini jedini koji trpe zbog ovih ovakvih reformi su građani Srbije i trpeće i dalje sve dok ova nesposobna Vlada vodi zemlju građani će trpeti i u Narodnu skupštinu će stizati ovakvi predlozi koji će se ticati isključivog trpljenja građana i načina da se građanima novac uzme iz džepa i da se finansiraju neki izdaci Vlade Republike Srbije i direktora javnih preduzeća koja nisu reformisana, koji su veliki potrošači javnih resursa, resursa kojih ima sve manje, svake godine sve manje, a govorio sam o EPS-u, a takva situacija je i sa ostalima i sa Srbija gasom i sa Telekomom i sa ostalima.
Da li ova politika koja se odnosi na EPS znači da pripremate privatizaciju tog preduzeća kao što to želite da se učinite sa Telekomom. To neko ko bi se malo udubio u način na koji se vi odnosite prema EPS-u može to da kaže. Jedini način da se to preduzeće pripremi za privatizaciju, jedini uzrok reformi koje se sada sprovode je to da se sva preduzeća Elektroprivrede spoje u jedno da bi se lakše prodalo. Nikakav druga korist neće postojati zato što sve pozicije ostaju, sve plate ostaju, sve partijske funkcije ostaju, ništa se ne menja, ne postoji nikakva štednja. Ali, zato će građani da štede, da plate akcizu kakvu ne plaćaju nigde u Evropi iako u mnogim zemljama postoji akciza na električnu energiju u Evropi, govorim o članicama EU, nije u ovom nivou. Nije zato što se tamo ne plaća akciza na nepotrebne troškove, na manipulativne troškove jer to verovatno bi bio presedan kada bi bilo ko predložio, da se na manipulativne troškove Elektroprivrede i prenosa plaća akciza, da gađani plaćaju.
To je zaista nečuveno. Mislim da treba da povučete ovaj predlog, da ga potpuno stavite ad akta i da probate da nađete drugi način da napravite uštede. Da napravite uštede i u Elektroprivredi i u državi i u Vladi, jer je potpuno jasno da su sva ona obećanja o navodim uštedama i štednjama lažna, da štede samo građani. Kada je u pitanju štednja Vlade to dođe samo do medija, a da nikad realizacija takve uštede ne dođe osim demagoške, populistički tako da bude na nacionalnim frekvencijama, ali nikad realno i nikad se ne ostvari kroz zakonske predloge.
Mislim da je to građanima Srbije sve jasnije i da iz tog razloga zaista oni ne vide perspektivu, jer vlast koja ne želi da čuje nijednu poruku građana je vlast koja ne želi ni dobro ovoj državi, ne želi da se problemi realno reše. Nećete dobiti ništa ovim. Video sam u obrazloženju da se kaže da će na efikasan način da se obezbedi naplata pet i po milijardi u budžet Republike Srbije, da će to značajno doprineti budžetu. Pa, neće, jer građani već zaostaju u uplatama svojih obaveza i nisu u mogućnosti na taj način da servisiraju ono što država troši, što neodgovorni funkcioneri vlasti troše.
Šezdeset hiljada je najverovatnije povećanje broja zaposlenih u državnoj administraciji u zadnje tri godine i to danas takođe plaćaju građani Srbije, a onda se pod izgovorom obaveza koje nameće MMF uvode nove i nove dažbine koje pretvaraju državu u jedan parafiskalni veliki aparat koji gleda na sve moguće načine da zavuče građanima ruku u džep.
Šta su dobri primeri? Dobri primeri su neke institucije koje su takođe bile efikasne, radile su dobro a onda su pre dve-tri godine počele da uvode nove obaveze za građane i poreske obveznike i pretvorile su se, od institucija koje su bile efikasne u parafiskalne institucije, koje kreiraju parafiskalne namete i samo nanose štetu i građanima i privredi.
Ništa od njih ni građani ni privreda ne mogu da dobiju. To su samo gubici i to su samo smetnje koje im onemogućavaju i da funkcionišu a privredi onemogućavaju da može da ostvari dobar rezultat.
Kažete da je deficit smanjen na 0,8 ili 0,9%. Niste rekli kako je realizacija investicija, niste rekli da investicije imaju neuporedivo najgoru realizaciju u zadnjih deset godina. Ma koliko se trudila nadležna ministarka da kaže kako, eto bila je zima pa nije sezona, pa bilo je zime i prošle godine i pretprošle, bila je zima zadnjih deset godina, ali opet najgora realizacija investicija u ovoj godini. Ne poreski prihodi, neće biti sledeće godine.
Sada je Elektroprivreda uspela da se pozajmi pa ste isplatili dividendu, verovatno je slično i sa drugim preduzećima. Neće biti sledeće godine, dovešćete ta preduzeća u situaciju iz koje neće moći da izađu.
Moraće država iz budžeta da im pomaže ili da ih proda, što je realniji scenario, obzirom na vaš najnoviji pristup, neoliberalni da sve treba rasprodati i treba napraviti što je moguće efikasniju državu.
Ako je moguće i bez penzija i bez plata da potpuno sve bude vrlo efikasno, da ne košta ništa, da ne postoji nikakvo pravo za građane, da postoji samo njihovo pravo i obaveza da plaćaju državi ono što je nametnuto. Mislim da treba da povučete ovaj predlog.
Demokratska stranka neće nikada glasati za njega. Smatramo da na ovaj način urušavate životni standard građana i urušavete javna preduzeća. Hvala.

Reč ima ministar Vujović. Izvolite.

Zahvaljujem se na dosta iscrpnom, ali čini mi se ipak heterogenom izlaganju. Ja ne želim da ulazim u polemiku o stvarima koje nisu predmet današnjeg zakona i današnje diskusije.
Dozvolite samo da kažem komentare na one delove koji se odnose na ovaj zakon. Prvo, nismo povećavali PDV uopšte, nivoi poreza na imovinu, to je instrument lokalne vlasti.
Prema tome, to se vidi na nivou opšte države, uopšte se ne vidi na nivou Republičkog budžeta o kojem raspravljamo u ovom domu.
Znači, to su potpuno nepovezane stvari. Oni imaju na nivou Republike maksimalne stope i u okviru toga određuju svoje lokalne stope.
Prema tome, postoje porezi koji su njima delegirani na lokalnom nivou. Ovo je porez koji je izvorni izvor prihoda lokalne samouprave i ona samo poštuje okvire koji su dati.
Prema tome, to nimalo ne utiče, samo ciframa, znači Srbija trenutno ima cenu struje 4,90 dinara ide EPS-u, i 1,06 dinara ide fiskusu, ukupno.
Poređenja radi, Hrvatska koju ste pomenuli ima 10,13 dinara Elektroprivredi Hrvatske i 3,11 dinara fiskus.
Posle ovog povećanja akcize kod nas, bitan je samo rezultat. Građani plaćaju samo dinare, ne plaćaju nikakve političke floskule, pogotovo ne lažne optužbe.
Građani će platiti 0,36 dinara više zbog ove akcize.
Prema tome, posle, bez povećanja cene koja ide EPS-u, građani će plaćati 1,42 dinara više. Znači, to će biti novi fiskus ukupan u struji. To je ono što građani plaćaju, na nivou mesečnog računa. To što svako bira kako će da naplaćuje nešto, Elektroprivreda Srbije zato što ima potrošnju veoma različitu od 100 kilovata do desetine hiljada kilovata mesečno, ona naplaćuje mrežarinu posebno kao fiksni trošak, pošto mora da održava mrežu, strujomere itd. kod svih potrošača, ona je tako odlučila da naplaćuje jednu fiksnu cenu i varijabilnu cenu, po okviru te varijabilne cene zavisi od tarife itd. noćna, dnevna itd.
Ono što je bitno to je da kada se sve to sabere, to je cena struje, kada se sve to sabere i podeli sa brojem kilovata, to je prosečna cena kilovata. Neke stvari se naplaćuju fiksno, ustvari je bilo kao i telefon, kao i sve drugo, imate fiksnu mesečnu svotu, pa onda plaćate po razgovoru, ili imate određeni broj razgovora, kao što imaju razni drugi. Ništa nije smešno. Tako je svuda u svetu.
(Blagoje Bradić, s mesta; To je tragikomično.)
To u Srbiji postoji 30 godina najmanje. Znači, to niko nije menjao. Tarifni sistem u Srbiji niko nije menjao. Ovo povećanje podiže cenu struju za 0,36 dinara, na nivou prosečnog potrošača koji mesečno plaća u Srbiji 2.640 dinara po podacima od pre mesec i po dana.
Ovo će biti povećanje od 325 dinara, kombinovano i akcize i povećanje cene struje. To je jedna i po paklica cigareta mesečno. To je psihološki, mislim da je to trošak za ljude, mislim da bi bilo bolje da ne moramo da povećavamo cene i akcize, ali je to jako malo u odnosu na sve drugo. Jedna i po paklica cigareta, to je jedna cigareta dnevno.
Ako mislite vi da je to izraz nepoštovanja naroda ili da je to namet na vilajet, ja se sa vama ne slažem.
Druga važna stvar, prihodi. Ove godine PDV je 5,9% veći u odnosu na isti period prošle godine, a društveni proizvod je manji. Nominalno isti, realno manji. Znači, nama se povećala disciplina, plaćanja PDV. Akcize su za 7,7% veće zbog boljeg sprovođenja zakona, zbog volje naplate. Ista je osnovica.
Kod investicije. Investicije jesu sporije nego što smo planirali, jesu sporije nego prethodnih godina. Razloge pokušavamo da nađemo i da otkrijemo, od planiranja do realizacije. U okviru onog dela investicija koje se nalaze u budžetu Republike, to je 50 milijardi, to je budžet koji ste vi odobrili. Potrošeno 10 milijardi.
Manje je potrošeno značajno na eksproprijaciju zemljišta i na investicije u tzv. zalihe i goriva i svega ostaloga. Kod investicija u fiksne fondove, znači ono što zovemo realne investicije, većina ovih 10 milijardi otišlo u realne investicije.
Na nivou opšte države, a to onda sem republičkog budžeta uključuje i lokal, i vojvodinu i puteve i koridore i sve ostale izvore investicija i projektno finansiranje o kojem smo malopre govorili, potrošeno je 20 milijardi od 123 milijarde. To je jedna šestina otprilike. Izvinite, 20% je potrošeno. Znači, 25 milijardi ili 20%.
Konkretno kod projektnih kredita potrošeno je 34%, što je svega nekoliko procenata manje od plana, a kod koridora je potrošeno 37%. Znači, tu se stvari realizuju skoro po planu. Najmanje se realizuje preko budžeta. Zašto? Treba da nađemo razlog.
Jedan od razloga je što kasne prijave za plaćanje onog dela iz budžeta kasne obično zbog administracije, zbog dokaza, odobravanja pozicija itd. ali su to iznosi od nekoliko desetaka milijardi najviše od početka godine, a naše uštede su na nivou 75-80 milijardi.
Moram da vam napomenem da je struja razmenjivo dobro, kao i sva druga dobra koja imamo. Ono što trošimo u zemlji ne možemo da izvezemo i ono što trošimo u zemlji, u Srbiji je danas, kažem vam – 30% ispod prve sledeće zemlje u regionu, a čak 50% niže od onoga što plaća Hrvatska koju pominjete ovde.
Što se tiče ekonomskog rasta. Vi znate da smo prošle godine imali dosta sumorne projekcije rasta, pa je onda došlo do poplava i rasta u trećem kvartalu prošle godine izazvano, pre svega poplavama je pao na minus 3,7%. Ako posmatrate kvartalnu dinamiku dolazi do blagog oporavka rasta, ali ne dovoljno. Zbog čega? Izvršene su revizije projekcija.
Prve inicijalne projekcije su bile da će rast u ovoj godini biti minus 0,5%, pa je to podignuto na nula posto. Sada govorimo plus 0,2 plus 0,5. Mislim da imamo dosta nepouzdane modele i predviđanje i sve ostalo da bismo mogli da se zakunemo, ali je činjenica da je sva tzv. rezidualna veličina je svuda pozitivna. Znači, svi kažu – ovo je zbog povoljnijih međunarodnih tokova, ovo je zbog razno-raznih drugih povoljnih tokova.
Ako se realizuje ono što očekujemo, a to je da Smederevo poveća proizvodnju, da se obezbede izvori sirovina za tzv. hemijski kompleks, da se nađu rešenja za krupna preduzeća i da se konačno reši ovih 500 preduzeća koja uzimaju resurse, a skoro ništa ne proizvode.
Očekujem da rast u ovoj godini može da postane pozitivan, ali što je mnogo važnije, da krenemo da pozitivnu trajektoriju ekonomskog rasta u narednom petogodištu.
Ako pogledate rezultate, ovde ne pokušavam da budem uopšte političar ni najmanje, do 2005, 2006. godine smo imali stope rasta od pet i po do 6%, ali ako pogledate izvore rasta, to je bila isključivo, takozvana „agregatna tražnja“ fiksirana iz spoljnih izvora.
To je dobro, ali ono što je bilo loše što je to neodrživo, to je povećalo dug i sada preko ovih kamata to plaćamo, to je povećalo spoljni deficit i to nas je dovelo u situaciju velikog zaduživanja i to je ono što je najgore od svega, proizvelo relativno male efekte u domaćoj privredi, pošto je tražnja takva da je tražila mnogo proizvoda iz uvoza, što je posle 15 godina restrikcija i normalno. Ljudi su hteli da kupe uvozne televizore, uvozne automobile, odeću itd.
Sada se nalazimo u situaciji u kojoj je domaća tražnja mnogo bolja. Meni je drago što je smanjenje plata i penzija u javnom sektoru do te mere kompenzirano rastom plata u privatnom sektoru, da na nivou prva četiri meseca nema smanjenja ni poreza na plate, niti ima smanjenja doprinosa na plate za socijalno i penzijsko osiguranje. Ljudi kažu da je delom to izlazak iz sive ekonomije, pa neka je, i to je dobro.
Ali, činjenica je da ne postoji restriktivno dejstvo smanjenja plata i penzija na ukupnu tražnju. Imamo čak podatke o tome da raste 3,5%, raste prerađivačka industrija sa isključenjem uglja i struje. Znači, to je za prva tri meseca. Prema tome, to su znaci koji nisu za aplaudiranje, ali su dobri znaci, dolazi do oživljavanja i da dolazi do preokreta.
Očekujem da će u kombinaciji toga i svega onoga što moramo da radimo, jer nisu samo cifre o sredstvima koja su plaćena važne, nego je važno šta se završava. Mi imamo ogromna sredstva koja su odobrena, a nisu iskorišćena. Znači od 4,9 milijardi odobrenih ukupnih projektnih kredita, kod nas je iskorišćeno svega 1,2 milijarde, 3,7 milijardi čeka da bude iskorišćeno, nadam se produktivno, efektivno, tj dostizanjem ciljeva i efikasni odnos troškova rezultata da bi smo otvorili radna mesta, povećali rast i uradili sve ono gde se svi slažemo. Treba da gledamo onaj deo koji nije partijski obojen, gde se sve stranke, gde se svi učesnici ovog procesa i svi građani slažu.
Konačno, dozvolite mi jedan komentar. Mi smo u petak saznali da smo sve rezultate koje smo podneli za izvršenje tokom prvog kvartala iz strukturnih mera, zaključno sa 1. junom prihvaćene i da će izveštaj o realizaciji programa koji fond podržava biti prihvaćen bez diskusije 26. juna. Prema tome, tamo postoji čitav niz teških mera koje treba da uradimo, pri čemu moram da se vratim ovde i da kažem nekoliko napomena oko EPS-a.
EPS smo namerno odložili, promene svih stvari dok nismo došli do jednog usaglašenog programa, tzv. „upravljačkog, korporativnog, proizvodnog, institucionalnog i ekonomskog usklađivanja“ EPS-a.
Korporativno je ono koje je tražilo da se sa 13 tzv. „jedinica“ svede na 2-3. Šest stotina direktora je bilo u EPS-u, makar ako će ostati zaposleni, makar neće više imati fiksne troškove, da će svako imati svoj nezavisan ofis, itd.
One delove koje se tu tiču političkih podela, da li se neka distribuciona jedinica nalazi u nekoj političkoj jedinici ili ne, ja bih prepustio političkoj raspravi. Ekonomska rasprava nalaže da se sve to vodi u što manjem optimalnom broju jedinica.
Kod nas je važno da EPS posluje efikasno, EPS upravlja milijardama društvenih sredstava i državnih sredstava danas, društvenih nekada, upravlja rezervama uglja, upravlja potencijalom koji može da donosi milijarde u budućnosti.
Kao što znate, ove pare koje oslobađamo, samo da vas podsetim na jednu praktičnu stranu, „Kostolac“ se sada ugovara, to je 700 miliona koja država mora ili 600, koje država mora da garantuje. Garancija se nama vodi kao povećanje duga. Ako mi sebi ne oslobađamo prostor za to, ne znam ko drugi može. Elektroprivreda Srbije je državna firma koja kapitalne rashode, isključivo realizuje ili preko države ili uz 99% pomoć države.
Prema tome, ove veze o kojima govorite, ne radi se ovde ni o kakvom prelivanju sredstava da bi država dobila efekte boljeg upravljanja EPS-om. Bez akciza trebala bi da čeka najmanje godinu i po dana. Pretpostavite, danas uvedemo efekte, oni će biti delom iskazani u ovoj godini, a najvećim delom u 2016. godini. To će biti iskazano u bilansu uspeha tek marta do juna 2017. godine i biće raspoloživo za raspodelu tek novembra 2017. godine, mesec dana pre kraja ovog programa. Znači, tu su odloženi efekti toliko krupni da moraju da se traže mere.
Moram da napomenem, ja stvarno ne želim nikome da držim lekcije, ali ovo su strukturne mere koje su različite od jednokratnih mera, tu se slažemo potpuno. Ja se uopšte ne hvalim jednokratnim merama, smanjenje kapitalnih rashoda, oko desetak milijardi, tačno povećava uspeh, ali samo efekat, da vam kažem jedan podatak, samo efekat jačanja dolara je proizveo 26,4% u kursnim razlikama na 200 miliona dolara koje smo platili od početka januara. Nama se u knjigama vodi to po 110 dinara, a mi smo te dolare platili po 87 dinara u avgustu prošle godine.
(Zoran Živković, s mesta: Što ste uzimali dolare?)
Molim?
(Zoran Živković, s mesta: Što ste uzimali dolare kada su svi znali…)
To je, da vam kažem, vrlo jednostavno, ja nemam ovde sada tačno podatke, dug u dolarima je porastao najviše u periodu 2007-2012. godine. Znači, on je došao, samo da vam kažem cifre, to je jako važno, porastao je sa 1,8 na 5,9 milijardi u tom periodu. Od 2012. godine do danas je porastao samo za tri milijarde, od čega je milijarda ostala nepotrošena, od koje upravo plaćamo ove kredite.
(Zoran Živković, s mesta: Ne.)
Ne, pa to su podaci molim vas, evo daću vam podatke pa ćete pogledati. Znači, 5,7 milijardi smo se zadužili u dolarima u periodu od 2007. godine do danas i to su bile evrobonde misije, ali u dolarima.
Ko je tada rešavao da je dolar najbolja valuta za zaduživanje i da je najraspoloživija za zaduživanje, to je pitanje posebne rasprave. Mi smo nasledili stanje kakvo jeste. Od kad smo ga nasledili, dug u dolarima je porastao svega za ovu milijardu, od koje smo potrošili svega 200 miliona, 800 miliona je i dalje u likvidnosnim rezervama, takva je računica, razumete, ne znam šta drugo da vam kažem.
Mi smo se zadužili u dolarima po 2% na 10 godina, a prethodni dugovi su bili u dolarima od pet zarez nešto do sedam zarez nešto posto. To nisam ja radio, prema tome ne mogu da prihvatam odgovornost, mi pokušavamo da uradimo ono što možemo u okviru onoga što možemo.
Ako bi ste dug, znači nemojte da se gubimo u kursnim razlikama pošto to stvarno nije realni iznos duga. Realni iznos duga je 8,8 milijardi dolara, 9,7 milijardi evra i 613 milijardi dinara, to je dug. Kako ćete to sabrati ako prevedete u dolare, biće mnogo manje. Ako prevedete u evre ili dinare, biće mnogo više, ali realno se tu ništa nije promenilo.
Ono što je bitno, to sam hteo da kažem, da je u ovom deficitu sakriven povećani trošak od 20 i nešto posto na ovih 200 miliona, jer mi to nismo platili po toj ceni. Znači, nama se u rashodima vodi dolar po 110,a mi smo ga kupili po 87 prošle godine, vi ste to ratifikovali. Hvala.
(Ivan Jovanović, s mesta: Javljam se za reč?)

Gospodine Jovanoviću, tražite repliku?
(Ivan Jovanović, s mesta: Da.)
Ne vidim osnova Jovanoviću.
(Ivan Jovanović, s mesta: Pogrešno sam protumačen.)
Ne čujem vas, daću vam reč samo da vas čujem. Osnov me interesuje?

Hoćete li da mi date ili nećete repliku?

Kažem vam da ne vidim osnov za repliku. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine smatramo da je ovo još jedna mera koja će najviše kazniti upravo građanke i građane Vojvodine, s obzirom da su oni najredovnije platiše električne energije i drago mi je gospodine ministre da ste spomenuli ekonomsku raspravu vezano za reorganizaciju EPS, koja se evo upravo ovih dana dešava, jer od 1. jula Elektro Vojvodina prestaje da postoji.
Upravo ta ekonomska rasprava je ono na čemu smo mi insistirali, jer kada pogledate dobit Elektro Vojvodine u odnosu na EDB, koja je 2,1 milijarde dinara i gubitak EDB od tri milijarde i gubitak celog EPS.
Onda ćemo upravo na tim ekonomskim kategorijama moći da govorimo o tome da insistiranje naše na tome da „Elektrovojvodina“ nastavi da postoji jer je najmodernija, jer je najviše ulagano i u ljudske resurse i u distributivnu mrežu i građani najredovnije plaćaju svoje obaveze. Upravo zbog toga smo insistirali da reorganizacija EPS upravo počiva na političkim, da je politička kategorija.
Ono o čemu mi već dugi niz godina govorimo, a to je da Srbija nije ni kapitalistički sistem, ni socijalistički, niti demokratija, niti diktatura, nego živimo u sistemu koji se zove birokratski centralizam. Kada se govorilo o reformi fiskalnog sistema i budžetske konsolidacije, protiv čega mi, naravno, nismo, niko nije ko participira u političkom životu Srbije, nadali smo se da će se uzeti u obzir rashodna strana budžeta, odnosno da će doći do nekih racionalizacija, koje se tiču rashoda budžeta Republike Srbije, ali onda bi morali da se pitamo šta je sa Železnicama, šta je sa Putevima Srbije, šta je sa Srbijagasom, šta je na kraju krajeva i sa EPS-om, zbog čega aerodrom „Er Srbija“ otpisuje potraživanja, odnosno dugove, pa tako je čini profitabilnim, ali u taj, da kažem, tamni vilajet ne sme niko da pipne.
Onda opet dođemo do toga da beogradsku budžetsku aždaju ponovo hranimo naknadnim prihodima, što je nemoguće. Nikada podizanjem dodatnih nameta nećemo uspeti da uvedemo red u naše finansije iz prostog razloga što na rashodnoj strani budžeta imamo jedan niz netransparentnih odliva i građani doživljavaju bilo kakav nov namet, akcizu ili porez kao harač, a ne kao porez.
Više puta smo ukazivali na to da kada ste poreski obveznik, vi želite da na transparentan način znate kako se odlivaju sredstva koja plaćate, da li je to za puteve, za škole, za bolnice, za penzije ili plaćate harač, što znači morate da platite da ne bi trpeli sankcije, a kako se pare troše, to se vas ne tiče. Mislim da i danas živimo upravo u takvom sistemu.
Kada govorimo o akcizama, to je još tužnija situacija, jer živimo u obrnutoj ekonomiji. Veliki deo prihoda budžeta upravo dolazi od akciza, što znači da država ne bi imala od čega da živi u koliko građani ne bi pušili, pili alkohol, kockali se, a sada bili i energetski neefikasni.
Kakav sistem vrednosti mi promovišemo u ovoj zemlji kada država živi upravo od akciza na ovakve stvari? Naravno, svuda je tako u svetu, ali moramo dovesti budžet u situaciju gde prihodi od akciza neće imati tako značajnu ulogu kao što to danas imaju.
Uvođenjem dodatnih akciza na električnu energiju vi praktično promovišete, odnosno budžet direktno zavisi od energetskih neefikasnih potrošača. Što je veća potrošnja, to je veći prihod u budžet.
Naravno, mogle su neke druge stvari da se urade, ali vraćamo se na to da u nekim delovima naše zemlje je naplata električne energije 30, 40, 50%. U Vojvodini je 90%. „Elektroprivreda Srbije“ je u ovoj godini budžetirala 430 miliona dinara za nekakve konsultante itd. Mislim da mnoge druge stvari su mogle biti urađene pre nego što se poseglo za povećanjem akciza na električnu energiju, a tiču se prvenstveno racionalizacije unutar EPS.
Šta je moglo da se uradi u budžetu Republike Srbije? Ponoviću ono što ponavljamo već duže vreme, rudna renta. Ne vidimo nijedan razlog zbog čega nije redefinisan sporazum sa Ruskom Federacijom, umesto da predstavnici NIS-a nogom otvaraju vrata u ministarstvu, mislim da postoji način da konačno plaćaju rudnu rentu na način kako to čine i u matičnoj zemlji Rusiji.
Predlagali smo oporezivanje ofšor vlasništva nad preduzećima. Predlagali smo da se uvede red u izdavanje, odnosno licitacije državnog zemljišta. Predlagali smo da se donese zakon o poreklu imovine i ne vidimo nijedan razlog zbog čega imamo posrednike privatne firme pri uvozu gasa u našu zemlju.
To su sve neki od načina kako bi mogli da doprinesemo uvođenju fiskalne konsolidacije i većih prihoda u naš budžet, a da to nije na ovako vrlo regresivan način. Naš poreski sistem je regresivan, odnosno bez obzira koliko zarađujete, odnosno što manje zarađujete, poreska stopa je veća i na ovaj način to je još jedna od tih mera, jer što više zarađujete u Srbiji, plaćate manje porez.
Naravno, najlakše je linearno primeniti meru i oporezovati sve, bez obzira kolika primanja imaju. Kao LSV nećemo glasati za ovaj predlog zakona i najoštrije se protivimo ovakvoj meri iz razloga koje sam naveo, koji se tiču i socijalno-ugroženih grupa unutar našeg društva i građanki i građana Vojvodine, koji će ponovo, nakon sramnog ukidanja „Elektrovojvodine“, još jedno biti izloženi meri gde će oni plaćati najveći teret tzv. poreske konsolidacije. Zahvaljujem.