Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Imate dodatno tri minuta za pitanje. Izvolite.

Ja bih se zahvalio i premijeru i ministrima na vrlo iscrpnim odgovorima. Mislim da će odgovori koje smo dobili u znatnoj meri umiriti našu javnost.
Samo bih zamolio gospodina ministra Stefanovića, vezano za tu našu predrasudu da postoji veza između azilanata i terorizma ili da azilanti učestvuju u vršenju krivičnih dela, mogu samo da vam kažem informacije do kojih sam ja došao kao predsednik Radne grupe za praćenje stanja dece čiji se život i rad odvija na ulici, pa, jedna od kategorija koju pratimo u okviru te radne grupe, u saradnji sa nevladinim sektorom, su i deca u pokretu, deca azilanti.
Oni podaci koje smo mi dobili su upravo u skladu sa onim što ste vi izneli, da zaista, izuzev da postrada neki kukuruz, krompir itd, azilanti su zaista prilično miroljubivi. Njih muči neka druga briga. Oni žele da dođu do zapadne Evrope. Jako su miroljubivi. Nema potrebe naši građani da imaju tu vrstu predrasuda, čak i mnogi građani, i ono što je, čini mi se, ministar Stefanović rekao, na svoju ruku primaju azilante u svoju kuću itd. Ima tu nekih situacija da se sreću sa azilantima koji su jako iscrpljeni, koji pešače po nekoliko hiljada kilometara, koji su izmoreni, promrzli, mokri, bolesni itd.
Ono što je gospodin premijer pričao o srpsko-mađarskim odnosima i razumevanju naše politike, eto nekako prilike da kažemo nešto što možda nije izgovoreno u Narodnoj skupštini Republike Srbije i o čemu treba da razmišlja grad Beograd ili država Srbija. Godine 1941. kada je Mađarska kao deo fašističke koalicije napala Srbiju, mađarski premijer je u znak protesta zbog nepoštovanja sporazuma izvršio samoubistvo jer je imao potpisan sporazum sa Kraljevinom Srbijom o nenapadanju.
Jedan takav gest zaslužuje, ja mislim, makar sa ovoliko zakašnjenja aplauz u Narodnoj skupštini Republike Srbije u smislu dobrih mađarsko-srpskih odnosa i mislim da takav čovek zaslužuje makar da dobije jednu ulicu u glavnom gradu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Podržavam vaš apel i zaista se radi o azilantima koji žele da mirno prođu kroz našu zemlju. Oni se najčešće i kreću u velikim grupama upravo iz straha za sopstvenu bezbednost, jer oni ne znaju kako ih u kojoj zemlji neko očekuje. Naravno, u Republici Srbiji je ta bezbednosna situacija veoma povoljna. Nema uopšte veliki broj dela koji se vezuju za azilante. Nažalost, najveći broj dela koji se vezuju za njih su gde su oni žrtve, odnosno tamo gde se radi o krijumčarenju ljudi. To je nešto na čemu radimo intenzivno sa svim policijama regiona, naročito sa mađarskom policijom. Radimo na suzbijanju svih krijumčarskih grupa i preko 40 velikih grupa smo u poslednjih godinu dana uspeli da suzbijemo sa većim brojem lica. Veliki broj vozila smo zaplenili. Naravno, ti ljudi ne nose veliki novac sa sobom, ali taj novac koji nose sa sobom obično im uzmu krijumčari koji im nude različite priče.
Imali smo čak i slučaj da je vozilo sa rumunskim tablicama i sa italijanskim vozačima bilo predstavljeno kao naše vozilo. Na kraju se ispostavilo da sa nama nema nikakve veze. Međutim, to je pre svega naša intencija, da na najmirniji, najefikasniji mogući način obezbedimo ljudska prava za svakog migranta i azilanta.
Naravno, to ne znači da ne treba da štitimo našu državnu granicu i mi svim licima koja na to imaju pravo omogućavamo da zatraže azil, ali isto tako, pokušavamo da ih sve upozorimo da prvi kontakt sa državnom granicom Republike Srbije ne može biti prekršaj ili krivično delo ilegalnog prelaska.
Dakle, postoji veliki broj graničnih prelaza. Mi sa Makedonijom imamo gotovo 94 kilometra, 93,9 kilometra, državne granice koja nije laka na svim njenim delovima i zato sam i zahvalan, još jednom kažem, za veliku podršku naših partnera koji, prebacujući svoje snage na srpsko-makedonsku granicu, pokazuju da taj talas hoće da zaustave tu i da je Republika Srbija partnerska zemlja koja je deo rešenja ovog problema. Dakle, to je veoma velika podrška.
Slažem se da, ono što ste rekli, treba svi da postupe prema ovim ljudima potpuno normalno, ne treba da strahuju od njih i oni žele da na najmirniji mogući način prođu kroz Republiku Srbiju. To je njihova ideja, baš zato niko ne treba da izaziva bilo kakav incident.
Što se tiče terorizma, naravno, mi ne smemo biti naivni u ideji da nikada ne može biti terorističke pretnje na teritoriji Republike Srbije. Bilo bi neodgovorno tako razmišljati, ali ona za sada nije izražena u velikom obimu od strane azilanata. Međutim, mi sa partnerskim službama u Evropi vršimo identifikaciju ovih lica i kroz ozbiljnu bazu podataka. Sva ona lica koja dođu kod nas i popunjavaju formulare za azil, koji zatraže pravo, što je na kraju i naš osnov za kasniju readmisiju, ukoliko ta lica nezakonito prelaze državnu granicu ili nemaju pravo da zatraže azil ili on iz bilo kog razloga ne bude odobren. Mi na taj način učestvujemo u jednom širem bezbednosnom sistemu Evrope i pokušavamo da identifikujemo sve ljude.
Mnogi od njih nemaju uopšte lična dokumenta. Dođu na našu granicu i kažu – izvinite, mi smo došli iz Sirije, bez bilo kakvog dokumenta ili potvrde o identitetu. To je nešto na čemu policija Srbije intenzivno radi sa našim partnerskim službama i mislim da smo na tome postigli najveći napredak.

Zahvaljujem, dr Stefanović.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin, dodatni odgovor. Izvolite.

Pomenuli ste decu, to je posebno važno pitanje. Upravo zbog toga je u Preševu, u tranzitnom centru, obezbeđeno posebno dežurstvo socijalnih radnika za brigu o deci koja putuju bez roditelja, naravno, i svakako za decu koja putuju i sa roditeljima. Obezbedili smo posebne prihvatne centre, odnosno posebne smeštajne kapacitete za majke sa decom. Naši vojini lekari koji rade sjajan posao u Preševu na prvom mestu uvek pregledaju majke sa decom i naša policija prvo izdaje dokumenta majkama sa decom. Dakle, ni oni ne čekaju u redovima.
Obezbedili smo odgovarajuće prihvatne i smeštajne kapacitete za decu bez pratnje u Subotici, Nišu, Beogradu, čak imamo posebne centre samo za žensku decu koja putuju bez pratnje. Na severu, takođe, naši centri za socijalni rad posebno rade sa decom i ne može niko da pređe granicu na legalan način, a da naš centar za socijalni rad ne bude tu da bi iskontrolisao stvari sa decom.

Zahvaljujem, gospodine Vulin.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, tri minuta za pitanje.

Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, ja ću imati pitanje za predsednika Vlade.
Juče je održana zajednička sednica Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske. Ovo je bila druga zajednička sednica, a prva je bila pre godinu dana u Beogradu. Potpisana su ukupno četiri međudržavna sporazuma.
Ja mislim da je najvažniji dokument, koji je juče potpisan u Budimpešti, izjava o namerama o sveobuhvatnom razvoju infrastrukturnih veza. Mislim da to nije samo moje mišljenje i nije mišljenje samo SVM, i to kažem na osnovu toga što je ovaj dokument bio jedini od ova četiri koji je potpisan od strane dvojice premijera. Svi ostali dokumenti su od strane resornih ministara.
Za nas je od izuzetnog značaja što je ova izjava potpisana i pitanje bi se odnosilo na to o kojim se tačno projektima radi iz oblasti infrastrukturnih veza, iz oblasti saobraćaja? Tu mislim i na drumski saobraćaj i na železnički i na rečni saobraćaj. Da li delite naše razmišljanje, gospodine predsedniče Vlade, da se ovde ne radi samo o saobraćaju, da ovi projekti mogu da pokrenu privredu, i to ne samo na severu Vojvodine, nego na teritoriji čitave Republike Srbije?
Odmah da vam kažem i da pomognem malo. Znam da vi to odlično znate, ali ja želim da istaknem da je jedan od najbitnih projekata razvoj železničke infrastrukture između Subotice, Segedina i Baje. Mislim da je to jedan od najbitnijih i najevidentnijih rezultata naše saradnje ovde u Republičkoj vladi, jer pre godinu dana malo ko je u Beogradu znao za taj projekat i za nekoliko meseci su svi uvideli u Vladi Republike Srbije da se radi o veoma značajnom projektu i zajedničkim snagama tražimo finansijere za realizaciju tog projekta.
Mi mislimo da zahvaljujući tom projektu može da se oživi privreda na teritoriji severne Vojvodine, na tom području Republike Srbije i da se može desiti nešto slično, kao što se desilo u zapadnom regionu Republike Mađarske pre nekoliko godina, pre nego što su ušli u EU.
Znači, pitanje je da li delite naša razmišljanja i šta građani Srbije imaju od ove juče potpisane izjave?

Reč ima predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem se, poštovani gospodine Pastor.
Tačno je, nas dvojica smo to potpisali u nadi, uveren sam, Ištvan je tu, pretpostavljam da vam je preneo. Insistirao sam na…
(Balint Pastor, s mesta: Nisam imao vremena.)
…niste imali vremena, onda ću vam ja reći.
Na samoj sednici Vlade i u dugom tete-a-tete razgovoru, sat i 20 minuta, čini mi se, insistirao sam na razvoju infrastrukturnih projekata, čak sam rekao, bez obzira na različite vrednosti u fizibiliti studijama, dakle u studijama izvodljivosti, koje su ponovile srpska, mađarska i kineska strana. Mi 16. jula, ako se ne varam, imamo zajednički sastanak radnih grupa sve tri zemlje, da pokušamo da ih približimo, upodobimo po ceni za kilometar pruge. Govorim o pruzi Beograd-Budimpešta, koji je za Srbiju od velikog značaja.
Pokušaću da objasnim zašto je za Srbiju i Mađarsku, sa tim se složio premijer Orban, to od velikog značaja. Nije to samo pitanje možemo li mi da odemo u Budimpeštu na kafu i hoće li više Mađara da dolazi u Beograd, da posećuje Srbiju, kao što je to bilo ranije. To je nesumnjivo.
Ono što time dobijamo je da time i mi i Mađarska zauzimamo prostor u centralnoj i istočnoj Evropi, koji više niko ne može da otme. Zahvaljujući ne postojanju želje kod nekih drugih u našem regionu, a ja sam shvatio pred onaj prvi samit kod Angele Merkel, 28. avgusta prošle godine, da neki žele da izbegnu Srbiju. Ni reč im nisam rekao. Borili smo se za naše projekte i imali smo pet naših projekata sa kojima smo otišli i video sam da su neki nas namerno izbacivali. Dva dana pre tog samita gospođe Merkel oni su pravili svoje skupove sa jedinim ciljem da sklone Srbiju iz svih zajedničkih projekata, a mi smo ih pravili sa svima zajedno i ponudili smo svima da imamo određene zajedničke projekte. Ćutao sam, ali sam dobro razumeo poruku.
Posle toga smo imali Samit 16 plus jedan. Podsetiću vas, 16 premijera. Kineski premijer ovde u Beogradu i pre toga smo počeli da razgovaramo i tada smo se dogovorili sa prugu Beograd-Budimpešta. Dogovorili smo se da, kada krenu radovi, pokušamo da obezbedimo sve uslove od fizibiliti studije, od idejnog projekta, a onda kada završite sa tim idete na izradu glavnog projekta i da prvi ašov zakopamo u toku ove godine i da ti radovi ne traju duže od dve godine. Na našoj teritoriji je to nešto lakše, bez obzira što je to ista dužina, 188 i 179 kilometara, gotovo ista dužina, ali mi imamo nešto lakšu situaciju zbog korišćenja ruskog kredita za deonicu Stara Pazova-Novi Sad, itd.
Zašto je to za nas dodatno važno? Neki su hteli da sklone Beograd. Neki su hteli da sklone Srbiju. Njima na dušu. To je njihova politika i njihov posao. Naš je posao da to ne dozvolimo i da Srbiju, našu zemlju pozicioniramo kao najvažniju zemlju na jugoistoku Evrope, da ne možete da zaobiđete Srbiju. Kao što smo nedovoljno brzom izgradnjom Koridora deo putnika izgubili preko Arada i izgradnjom novog mosta na Dunavu između Rumunije i Bugarske, ukoliko brzo ne završavamo Koridor 10, imaćemo još veće probleme. Srećom pa to ubrzano radimo.
Dakle, tako nam je ovo važno da pokrenemo železnički saobraćaj i on će biti od Beča-Praga, Beča-Budimpešte u potpunosti usmeren ka Beogradu, prema Grčkoj i prema Turskoj. Dakle, oba kraka, dakle, južni krak i istočni krak, u tom slučaju bi išao preko Srbije. To je za nas od ključnog značaja. Dakle, bez obzira da li će cena biti 100 miliona, viša ili niža. Srbija će u taj projekat ući sa velikim entuzijazmom. Srbija će za to naći i deo svog novca, deo iz kineskih kreditnih sredstava, da vidimo da to razložimo na 20 ili 30 godina, jer to će doneti kao što vi rekoste, ne samo razvoj infrastrukture, to će doprineti podizanju naše proizvodnje, to će doprineti neuporedivo boljem i bržem i teretnom saobraćaju, to će doprineti našoj turističkoj ponudi, to će doprineti razvoju kompletnog našeg tercijalnog sektora, to će približiti Srbiju centralnoj Evropi.
I ako mi to uspemo to će značiti da za nekoliko godina možemo da putujemo od Beograda do Beča za četiri sata. Pa, izvinite i avionom ne putujete manje, leti avion sat i pet minuta, ali koliko vam treba da dođete do aerodroma, koliko vam treba od aerodroma do centra grada? Ovde u centru Beograda uđete, u centru Beča izađete. Mislim da je to velika stvar za našu zemlju i, iako mi se čini da možda sa nešto malo manje entuzijazma to prihvata mađarska strana, video sam da i oni to žele i da oni to razumeju i da će to da guraju.
Kineska strana, takođe, sada je bio potpredsednik Džank, potpredsednik Kineske vlade ovde, posle predsednika Lija, dakle, Like Ćanga i sada smo mi razgovarali o tome. Dakle, imamo potpuno uveravanje kineske strane da su oni opredeljeni i da će da ubrzaju sve to.
Što se tiče pruge Subotica-Segedin-Baja, ona je veoma važna za Mađare u Srbiji, veoma važna za Mađare na jugu Mađarske, veoma važna za naše ekonomsko povezivanje baš kao i „Ipsilon krak“. Mi smo to na najbolji mogući način razumeli. To će privući više mađarskih investitora i u Severno Bački okrug, i u Severno Banatski, i u Zapadno Bački okrug. To će, razume se, značiti dodatni oporavak srpske ekonomije i mi ćemo kao dvojica premijera nastaviti na tome da insistiramo.
Radi se, razume se, na otvaranju plovnog prelaza na reci Tisi. Pokušaćemo da Tisu učinimo plovnom u njenom toku kroz našu zemlju u celini. Takođe, ćemo da otvorimo tri nova prelaza, dakle, 2016, 2017, mislim, 2018. godine. Prvo ovaj Reske-Horgoš, koji smo vam na starom putu zatvorili, pre svega zbog žitelja oba naselja da bi mogli lakše da izlaze, da ne moraju da izlaze na auto-put i da prolaze na takav način kao do sada, i još dva prelaza. Mislim da je to dobro, da to govori o unapređenju naših odnosa. I ako sam vam rekao da sam video da Mađarska ima poverenje veće u Srbiju nego u neke svoje druge susede, ja mislim da to nešto pristojno govori o nama.
Sa druge strane, ja želim u globalu da kažem oko politike koju smo promenili, nekada smo se dičili politikom kako ćemo nekome snažno i jako da odgovorimo i danas nije problem ako neko udari na Srbiju da mu se tako odgovori, ali je problem da vodite, apriori, negativističku politiku. Danas mi pokušavamo da privučemo sve u okruženju i da ponovo svi dolaze u Srbiju, da ponovo svi dolaze u Beograd.
Ja znam da imam problem da to nekima objasnim, ali kada smo pravili najveće uspehe i u fudbalu i Partizan 1966. godine i Zvezda 1991. godine, tu nisu bili samo Srbi. Tu su igrali ljudi sa cele teritorije bivše Jugoslavije. Mi smo bili Pijemont i najvažniji grad i najvažnije mesto, svi su kod nas dolazili niko od nas nije bežao.
U tom smislu su naši odnosi sa Mađarskom veoma važni, kao što su nam važni dobri odnosi sa Albanijom. Sa Makedonijom imamo danas najbolje odnose, ni jedna zemlja nema tu vrstu popularnosti danas, kao što ima Srbija u Makedoniji, upravo zbog svoje politike ne mešanja u njihove unutrašnje stvari, poštovanja volje naroda. Odlične odnose imamo sa Bugarskom i Rumunijom, unapređivaćemo ih još više. Verujem da ćemo sa Bošnjacima uspeti da strateški napravimo dugoročno još bolje odnose i onda nam to stvara priliku, to je sve preduslov dragi Balint, da bismo imali ovakve podatke i da bi Srbija mogla ekonomski da raste.
Ono što je rekao Orban, to želim da čuju i građani Srbije, pošto su to neki mogli da čuju neki ne, na sednici Vlade Viktor je rekao kada me je video u decembru u Beogradu i kada je čuo da smo krenuli sa merama fiskalne konsolidacije, on mi je tada izjavio saučešće i rekao mi je – ne znam sledeći put kada se budemo videli da li ćeš biti premijer, ne znam kako ćeš to da sprovedeš u delo. On je bio toliko fer da je juče na zajedničkoj sednici vlada rekao – poslednji put kada sam zvanično video, videli smo se mi neformalno i posle toga, kada sam zvanično video Aleksandra, bio sam siguran da neće izdržati još mesec ili dva, pošto to ne znam kako bih ja u Mađarskoj izdržao, on je uspeo, deficit je spušten. Šta narod misli to je druga stvar, ali smo mi uspeli veliku stvar da promenimo, ne samo sliku o Srbiji, već da promenimo stanje našeg državnog novčanika, naših javnih finansija.
Ja sam i na tome zahvalan mađarskog Vladi što je znala i takve stvari da poštuje i da na tome čestita. Nama je potrebna stabilna Mađarska, kao što je Mađarskoj potrebna stabilna Srbija i mi ćemo uložiti sve što možemo da zadržimo stabilne, čvrste i dobre odnose sa našim severnim susedom na radost svih Mađara, ali i na radost svih Srba, na radost svih Bošnjaka, na radost svih Hrvata i svih ostalih građana Srbije. uveren sam da ćemo i u budućnosti imati vašu pomoć u tom poslu. Još jedanput sam vama kao političkoj partiji zahvalan što ste nam pomogli i da te odnose stabilizujemo i mi smo uložili i truda i energije, rekao bih i političke hrabrosti u te odnose, ali mislim da sada možemo polako da počnemo da beremo plodove jedne mnogo pametnije politike od politike koju smo ranije vodili. Hvala.