Dvanaesto vanredno zasedanje , 02.07.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvanaesto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/291-15

02.07.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Samostalni poslanici
Hvala lepo.
Postaviću svih 10 pitanja, ako stignem u ova tri minuta, postaviću predsedniku Vlade.
Prvo pitanje je, u kampanji 2012. godine je obećano da će cena struje biti niža 20%, a premijer je avgusta prošle godine rekao da struja neće da poskupi dok se ne nađe ko krade 18% struje u Srbiji. Moje pitanje je, pošto je struja poskupela pre neki dan – da li se zna ko je krao 18% struje i koje će mere biti preduzete protiv lopova?
Drugo pitanje je bilo obećanje u kampanji, znači, 24. aprila kada je izabrana nova Vlada javni dug je bio 21 milijarda, 50 i nešto miliona, a danas je javni dug preko 25 milijardi evra, a obećanje je bilo da će se smanjiti dug. Pošto dug očigledno nije smanjen, mene interesuje kako predsednik Vlade objašnjava ovaj fenomen da se smanjenje zaduženja u stvari posle pojavi kao povećavanje?
U kampanji 2014. godine obećano je da neće više biti partijskog zapošljavanja, što apsolutno nije tačno i evo primer same ove zgrade u kojoj sedimo, Skupštine Srbije gde se u poslednje tri godine broj zaposlenih sa 352 se podigao na preko 500. Moje pitanje je, naravno, ima i desetine hiljada drugih u drugim javnim ustanovama, moje pitanje je kada će to biti zaustavljeno partijsko zapošljavanje?
Devetnaestog decembra 2013. godine premijer je obećao, tada u funkciji potpredsednika Vlade, da će „Mercedes“ u martu 2014. godine da stigne u Srbiju. Sve ima da se nađe na „Guglu“ i u arhivama novina, „Mercedes“ kao investitor u „Ikarbus“ nije stigao ni do dan danas i ja pitam kada će to da se desi, jer to se desilo nije?
Helikopter. Znači stradanje helikoptera i ljudi koji su bili u njemu. Ja sam predsedniku Vlade 17. marta poslao 10, 11 pitanja vezanih za tu temu, pardon, aprila meseca a ne marta meseca, 10 ili 11 pitanja vezanih za tu temu. Nisam dobio odgovor do današnjeg dana, što je inače protiv Poslovnika, pa me interesuje zašto nema još uvek nikakvog zvaničnog izveštaja o toj nesreći?
Desetog septembra 2012. godine tadašnji predsednik Vlade, a sada premijer, je rekao – nećemo čekati duže od nekoliko meseci da počnu radovi na TENT 3 i Hidroelektrani na Moravi. Danas je 2015. godina i nema ničega od te dve elektrane.
Dvanaesti 12. 2013. godine, tadašnji potpredsednik Vlade, sada premijer rekao je - do kraja juna sledeće godine očekujemo da bude otvorena velika fabrika avio komponenti u Pančevu. Ništa se od toga nije desilo. Isto pitanje – zašto?
Pre godinu dana, tačnije 16. februara prošle godine je rečeno već u martu videćete kako se „Beograd na vodi“ reklamira ne na našim nego tuđim parama, ne na našim medijima nego na CNN. Nema reklame za „Beograd na vodi“ ni na CNN ni na bilo kom drugom mediju osim na domaćim medijima. Moje pitanje je – zašto?
Deveto pitanje je – šta je sa tajnim ugovorima za „Fiat“, „Etihad“ i „Beograd na vodi“?
I, deseto pitanje, pre par meseci je sedam ili osam ljudi uhapšeno kao izvršioci pranja novca ili kršenja poreskih zakona sa nekoliko fantomskih firmi, između ostalog i sa firmom „Asomako“. Moje pitanje je – šta je sa tim ljudima, osim što su u pritvoru? Da li je pokrenut neki postupak protiv njih i ako jeste do kog nivoa je to stiglo?
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, prekoračili ste vreme.
Izvinjavam se ostalim poslanicima što nisam odmah reagovala.
Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Pre svega da se zahvalim narodnim poslanicima na pažnji i što ste nas primili danas da odgovorimo na sva vaša pitanja.
Izvinjavam se što nismo svakog poslednjeg četvrtka u mesecu mogli da odgovorimo na sve ono što ste želeli da pitate. Znamo da je to naša obaveza. Znamo da mnogo češće na to odgovaramo nego što su odgovarale sve prethodne Vlade, ali vas molim da razumete i splet okolnosti i težinu opšte političke situacije u kojoj smo se našli, to je bio jedni razlog, ali kao što vidite imali smo vremena da u prvoj nedelji jula meseca dođemo pred vas i da odgovorimo na svako vaše pitanje.
Pokušaću da odgovorim na svih 10 tačaka koje ste pomenuli. To mi je obaveza. Negde ste u pravu, većim delom niste u pravu, pa ću pokušati da vam ukažem na činjenice.
Najpre što se tiče cene električne energije, cena električne energije, a čudi me da niste pomenuli cenu nafte, cenu gasa i svega drugog što je u ovoj zemlji pojeftinilo, ali to je inače vaš manir da vidimo samo uvek loše stvari, a da dobre ne vidimo. Onda ako biste mi rekli kako cena nafte i cena gasa pada zbog svetskog tržišta, pa cena struje na svetskom tržištu je trostruko viša nego što je u našoj zemlji.
Nevezano za to, da, mi smo pokušali i posle velikih poplava i posle razaranja našeg kompletnog elektro-energetskog sistema, pokušali smo da to oporavimo, da ceo sistem oporavimo bez dodatnih opterećenja za građane Republike Srbije. Najvećim delom smo uspeli. U zimskoj sezoni imali smo manja isključenja i proporcionalnom broju stanovnika i u apsolutnom broju minuta i sati po glavi stanovnika, manje nego jedna Nemačka. Dakle, posle potpunog razaranja energetskog sistema, nemogućnosti korišćenja rudnika uglja u Zapadnoj Tamnavi, a da ne govorim o svemu kroz šta smo prolazili, kroz TENT, nemogućnost proizvodnje električne energije i sve drugo. Dakle, na sve to uspeli smo da obezbedimo da povećanje električne energije u skladu sa onim što nam je, ne volim ja to da kažem nametano, ali što je kao prvi deo programa sa MMF rečeno da bi bilo važno i za ozdravljenje same elektro-privrede i kao dopunske garancije za snagu budžeta Republike Srbije, jer kao što znate podeljeno je na akcizu i na povećanje same cene električne energije. Borili smo se upravo znajući koliko ljudi i građani teško žive da to bude što niži iznos i uspeli smo da to uradimo..
Nivo inflacije 2014. godine bio je 1,8%. Jedan od najnižih u Evropi što nije uvek dobro za svaku privredu. Kod nas ove godine očekujemo nešto višu, plašim se da opet nećemo imati uspeha da obezbedimo nešto višu stopu inflacije.
Što se tiče javnog duga, nisu vam tačni podaci, ja vam saopštavam današnje podatke, 23.730.000.000. Dakle, veoma precizno čitam ih ovde sada sa računara. Nisu vam tačni podaci, ali morate da imate u vidu jednu stvar koju želim, a siguran sam da to niste namerno rekli, da pokušam da vam objasnim. Naime, nama je u evrima formalno porastao dug, ali on je porastao upravo zbog razlike u kursu između dolara i evra, što sam siguran da vi znate, a možda neko drugi ne zna, ali vi znate. Dakle, nismo mi u novcu, a mi i dalje imamo ako se ja ne varam, a pokušaću tačnu cifru da vam navedem 681.000.000 dolara imamo. To je novac koji imamo kod sebe i tim novcem vraćamo dolarske kredite. Tako da to nas kao državu, kao građane Srbije ne košta ništa. Drugo je što nam se vodi na papiru, zbog nečega sa čim nemamo nikakve veze i zbog čega nismo ni na koji način krivi.
Što se tiče javnog duga, da bi ljudi u Srbiji razumeli, da bi deo narodnih poslanika razumeo, upravo zato se hvalim određenim rezultatima i ja ću, mislim, prvi put pred vama, poštovani narodni poslanici danas nešto reći (aplauz), a to je da smo uspeli da u junu mesecu obezbedimo da zaključno sa junom mesecom, ukupan fiskalni deficit u Republici Srbiji bude 26,7 milijardi dinara i predviđeno je bilo 105 milijardi u dogovoru sa MMF, a 126 milijardi smo imali prošle godine u prvih šest meseci.
Dakle, stotinu milijardi dinara nam je bolji rezultat nego prošle godine, a pogledajte i sami, gotovo 80 milijardi dinara, nam je bolji rezultat od onoga što bi MMF prihvatio kao dobar rezultat.
Šta ovo znači, da bi prost narod razumeo? Upravo za toliko, koliko nam je taj rezultat bolji, mi ćemo imati manje zaduženje ove godine.
Da bi ljudi razumeli, nije svaka emisija hartije od vrednosti novo zaduživanje koje ćete videti u javnom dugu. Jedan deo onoga je rol over, dakle gde mi pokušavamo da povoljnijim zaduživanjem vratimo ono što je bilo nepovoljnije zaduživanje. Uvek računajte da na kraju krajeva se zadužimo onoliko koliki nam je deficit i da nam neko ne bi govorio, a ja to pokušavam već treći ili četvrti put u Narodnoj skupštini da izgovorim, dakle, naš javni dug rašće do sume od 79,80% BDP, tada će krenuti da se spušta, možda čak ni dotle, zavisi od toga koliko ćemo biti uspešni u postupku privatizacije itd.
To je nešto što, kada imate nasleđeno, kada ide strmoglavo, onda morate da zaustavite i polako da okrećete u drugom smeru.
Sve mere koje smo donosili, sve teške mere koje smo donosili upravo smo donosili zbog toga.
Međunarodni monetarni fond je predvideo da krajem 2017. godine se ta spirala javnog duga okrene u suprotnom smeru i da javni dug krene da se smanjuje, a ja želim da vam kažem da sam siguran da će to biti svakako pre kraja 2017. godine i da ćete to moći da vidite, jer mi ove godine, bilo je planirano, ako se ne varam, ministre Vujoviću, prvo, da uzimamo, ne pričam o rol overu, već pričam o značajnim sredstvima za zaduženje i gde je trebalo da molimo za što niže kamatne stope i što duži „maturity“ period. Dakle, trebalo je da tražimo u februaru, martu, pa u aprilu, a mi još to nismo tražili.
Ovo što smo do sada tražili, uglavnom je pokrivanje stare devizne štednje i rol over, dakle pronalaženje, menjanje loših boljim kreditima. Dakle, to je što se tiče javnog duga. Mislim da rezultati koje smo postigli, po pitanju fiskalnog deficita, a ja sam danas to proveravao, trebalo bi kako stvari stoje, po podacima koji su nama bili dostupni da u prvih šest meseci po stanju fiskalnog deficita, po stanju budžetskog deficita, opšte države, ne govorim konsolidovane države, jer naravno da imamo problema na nivou lokalne samouprave, ali po stanju opšte države, po pitanju Republike Srbije, mi se nalazimo u prvih šest zemalja na evropskom kontinentu, kojima je još jedna zemlja koja nije članica EU, ostale su samo neke članice EU ispred nas. Mislim da je to veliki, važan i ozbiljan uspeh koji nam daje širok fiskalni prostor da u narednom periodu možemo mnogo toga više da uradimo i za naše građane po pitanju povećanja plata i penzija, ali i po pitanju drugih velikih projekata.
Ukoliko projekte budemo imali, a o tome bih naknadno nešto govorio, jer to je najveća rak rana naše države, ako hoćete i našeg društva, u svakoj sferi društvenog života.
Što se tiče partijskog zapošljavanja, prihvatam da se takve stvari na mnogo mesta dešavaju. U Vladi Srbije toga nije bilo, čak i u generalnom sekretarijatu i Upravi za zajedničke poslove, što sam proveravao pred ovu sednicu, je manje zaposlenih, nego što je bilo prošle godine u isto vreme.
U Narodnoj skupštini Republike Srbije, rekli ste bilo je 352, sada 500, a ja sam dobio informaciju da je bilo 407, a sada je 409. Svakako sam saglasan, dobio sam zvaničnu informaciju, ali sam svakako saglasan da to nije dobro. Apsolutno sam saglasan sa vama da to nije dobro i da ćemo po tom pitanju morati da radimo.
Dve su stvari posle ovako dobrih rezultata, uveren sam da ćete imati tu priliku, ako hoćete da kažem, i tu čast, da u narednom periodu od možda najvažnijih zvaničnika sveta čujete šta misle o srpskim ekonomskim reformama. Dve stvari nismo još dobro uradili. Jednu smo pokrenuli, a jednu, plašim se, da uopšte nismo dirnuli.
Jednu koju smo pokrenuli, a koja ne ide onom brzinom kojom bismo mi želeli, jeste proces privatizacije i jeste proces završavanja sa onim isisavanjem krvi od onih koji su decenijama neuspešni, ali koji valjda imaju taj ucenjivački kapacitet da svaki put kada kažete da je sa nečim završeno, mogu da skupe 100 ili 200 ljudi i da vam kažu, mi sada štrajkujemo, a vi radite sa nama šta hoćete. To je pravilo našu privredu nezdravom godinama, to pokušavanje kupovine političkih poena, a ustvari je ekonomija ostavljena da bude loša, da bude bolesna, teško bolesna i da se teško može izvući. To je jedna od stvari koju smo pokrenuli. Ide bolje nego ranije, ali još nije dovoljno dobro. Koliko ide bolje, pokazuje činjenica da mi u hemijski kompleks ni jedan dinar nismo uložili, reč je o tri velike kompanije u toku ove godine, dakle „Azotara“, MSK, „Petrohemija“.
Reč je o tome da nismo dali ni jedan novi dinar u „Železaru“, a svojevremeno smo izdvajali 10 miliona evra na mesečnom nivou, 10 miliona dolara, izvinjavam se, osam miliona je tada bilo, a sada je to već 9,2 miliona evra. U svakom slučaju, ogroman novac.
Što se tiče ovog pitanja javnog sektora, otkriću vam tajnu koliko je to teško i koliko je tu stanje loše. Kada razgovarate o tome, da prijave ljude iz određenih sektora i ministri iz svih sfera društvenog života, koliko ljudi mogu da otpuste, koji su nam nepotrebni, jer hoćemo da napravimo efikasniju državu, da pokušamo da obezbedimo tim ljudima negde posao ili da subvencionišemo njihovo školovanje, promenu posla, bilo šta, kada pitate ministra i sve druge, nema odgovora. Niko nije za to, zato što svi čuju od svakoga, aha, oni hoće da otpuste, niko neće da kaže, jer će svi da budu na udaru i svojih komšija i svojih prijatelja i novina i svih ostalih, zato što se svi ponašamo nefer. Svi se po tom pitanju ponašamo kao najgori licemeri. Niko nije došao da kaže, izvinite, čestitam vam na tome što ste obavili taj težak posao.
Ja vam danas ponavljam, znate li zašto Srbija danas može sebi da dozvoli da se i politički sa određenim stvarima koje se u svetu događaju, ne služi? Može, zato što je veoma poštovana zbog teških i ozbiljnih i odgovornih reformi koje je preduzela i to svi u svetu poštuju. To ćete da čujete, kao što ste čuli i od Štajnmajera, Zigmara Gabrijela i od Gerd Milera, ja vam sada kažem, čućete za koji dan to i od Angele Merkel. Kritikovaće nas po svemu drugom, ali vam kažem, to je stvar koju ćete nesumnjivo čuti i od nemačkog kancelara.
Što se tiče, dakle, to je pitanje o kojem sam, bez obzira na brojke koje sam izneo, više saglasan sa vama, nego sa onima koji su pokušali da te brojeve demantuju.
Što se tiče „Mercedesa“, plašim se da niste upoznati sa činjenicom, „Ikarbus“ veoma vredno radi. Već su isporučili sedam običnih svojih autobusa, a „Ikarbus“ je inače kompanija koja nije radila, koju smo zatekli uništenu i razorenu, koja je izgubila 950 zaposlenih od 1.250 na 290 zaposlenih, nasledili, dali im posao i oni u ovom trenutku, uz podršku Vlade Srbije rade 46 mercedesovih autobusa. Dakle, 46 mercedesovih autobusa i rokovi za isporuku su septembar, novembar i decembar. Svih 46 autobusa biće isporučeni u roku.
Dakle, zemunski „Ikarbus“ radi mercedesove autobuse i uskoro ćete ih videti na ulicama Beograda, na ulicama Novog Sada, na ulicama Pančeva, na ulicama Lazarevca, dakle, koji pripada Beogradu, ali je „Lasta“ Lazarevačka takođe je tražila, tako da ćete videti rezultate i našeg rada i rezultate vrednih radnika zemunskog „Ikarbusa“.
Što se tiče helikoptera, mislim da idem sve po redu na način koji ste postavljali. Nadležna državna vojna komisija je to ispitala, dostavila sve svoje nalaze tužilaštvu, a tužilaštvo vodi postupak i mi tu više nemamo kakve izveštaje, izjave da vam dajemo, zna se ko je u našoj zemlji nadležan za to. Mi koji se politikom bavimo, više o tome nemamo šta da govorimo.
Ja mogu nešto drugo da vam kažem, zahvaljujući veoma ozbiljnim, dobrim rezultatima koje smo postigli u prvih šest meseci ove godine, mi imamo značajan fiskalni prostor i uložićemo u jačanje snaga MUP i Vojske Republike Srbije. Kupićemo ove godine dva plus dva helikoptera, dakle, dva ruska i dva nemačka helikoptera, a razgovaramo i o mogućnosti kupovine i dodatnih nemačkih, italijanskih helikoptera 2016. godine. Uglavnom je reč o transportnim i spasilačkim helikopterima, jer se pripremamo i za sezonu suša. Imaćemo velikih problema, naravno, očekujemo to u avgustu mesecu, pre svega, zbog suša koje nas očekuju i država će morati tu da reaguje i to je ono što mogu oko toga da vam kažem.
Što se tiče energetskih objekata, pa mi smo počeli posle 30 godina da gradimo prve važne energetske objekte, sve teče po planu u Kostolcu i verujem da će to predstavljati novu snagu Srbije, ali, opet moram da kažem, za jednu stvar ste u pravu koju ja nisam u stanju da objasnim danas. Nije ono za šta ste vi pitali, ja nisam u stanju da objasnim zašto mi nismo do sada pokrenuli pitanje ili završili pitanje Štavlja i izgradnja termoelektrane u Štavlju, ja nemam odgovor na to pitanje.
Nemam odgovor ma koliko sam odgovora čuo, a verujte mi na sedmodnevnom nivou postavljam to pitanje i kao predsednik Vlade i dalje nemam odgovor na to pitanje zato što mislim da je Štavalj delimično rešenje problema za Resavicu, delimično rešenje problema za sve rudnike u Pomoravlju i istovremeno nama rešava značajne probleme sa snabdevanjem uglja u budućnosti, a da ne kažem koliko je značajan ne samo za Sjeničku opštinu, već, rekao bih, za celu Peštersku visoravan i za ceo taj uglavnom nerazvijeni kraj naše zemlje.
Što se tiče „Beograda na vodi“ i reklame, naravno da smo imali veoma dobru reklamu i na SNN i na mnogim drugim medijima za „Beograd na vodi“, toliko dobro da ni sam nisam verovao u to, ali koliko sam obavešten 17 od 18 porodica za koje je trebalo za prvu A fazu da se uradi iseljenje sa 17 je dogovoreno, sa još jednom porodicom se pregovora, očekujemo da danas ili sutra ti razgovori budu završeni, sve će biti spremno i tu se ne kasni ništa.
Što se tiče tajnih ugovora za „Fijat“, nemojte mene da pitate, to pitajte svoje partnere iz partije sa kojom ste izlazili na izbore. Oni su taj ugovor zacrnili i mi imamo problem sa tim, jer pošto sam sve priče i bajke slušao ovde u tom ugovoru je više para, nego u svim ostalim ugovorima koje smo mi zajedno ovde pominjali, ali ja naravno o tome ne mogu da govorim i ponašam se kao neko ko je dobar domaćin, jer mi želimo „Fijat“ da sačuvamo ovde, želimo da ukoliko bude krenuo oporavak svetskog tržišta u automobilima želimo da nastavimo tu saradnju, pomažemo koliko god možemo, ali samo da imate u vidu da to nije moja krivica, već onih koji su takav ugovor potpisivali, ugovor koji sadrži klauzalu o tajnosti.
Dakle, to pitajte one koji su pre nas takav ugovor potpisivali.
Što se tiče aviokomponenata, nismo uspeli za UTVU da završimo izradu Erbasovih komponenata, ali upravo ponovo razgovaramo sa Erbasom, sa tri njihova sektora, dakle, sa njihovim komercijalnim sektorom, razgovaramo sa njihovim odbrambenim sektorom. Ne mogu da se setim imena trećeg sektora, nije vam pretpostavljam naročito ni važno, i očekujemo njihov ulazak i veliku saradnju sa našim Momom Stanojlovićem na izradi devet, a vi znate kao nekadašnji član Savezne Vlade i premijer u Republičkoj Vladi znate koliko je važno da uradimo devet naših G4, dakle, Galeb 4, jedan bi trebalo u Bavarskoj da se uradi, osam odmah zatim ovde u Srbiji, da se uspostavi dugoročna saradnja sa Momom Stanojlovićem.
Naši prijatelji iz inostranstva sa zapada žele saradnju i sa „Jugoimportom-SDPR“ u smislu izlaska na treća tržišta. Kao što vidite širom sveta se vode borbe oružje i oruđe se dobro prodaju, očigledno da svi žele udeo na tom tržištu i očigledno da žele saradnju sa srpskim kompanijama, što mislim da je dobro. Da li ćemo mi to uspeti da iskoristimo ili nećemo uspeti da iskoristimo, to je već drugo pitanje, jer se plašim da do sada nismo umeli i nismo uspeli dovoljno da iskoristimo naše kapacitete. To je ono što sam pokušao da odgovorim.
Što se tiče poslednjeg pitanja i firma „Sumako“ ne znam dokle se stiglo i kako se stiglo. Prosto, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno pre svega Tužilaštvo svoj posao radi, mislim da je reč o ozbiljnim krivičnim delima, ali o tome naravno može i gospodin Stefanović i neko drugi da vam odgovori.
Mislim da sam na ovaj način odgovorio na svako od vaših pitanja, ali ono što je najvažnije, dakle, da sa tim završim od svih ovih pitanja, javni dug, nemamo opasnosti nikakve ni od bankrota, ni od preteranog podizanja nivoa javnog duga. Ta vrsta geometrijske progresije je zaustavljena. On će još izvesno vreme rasti aritmetičkom progresijom.
Ja verujem već u prvoj polovini 2017. godine da ćemo to uspeti da okrenemo u suprotnom smeru i to će biti istorijski uspeh Srbije, a ne ove Vlade ili bilo koje druge vlade i nadam se da nijedna sledeća vlada svojim neodgovornim ponašanjem neće dovesti Srbiju u situaciju da mora godinama da se leči od teške bolesti koju je bilo koja vlada ostavila. Hvala vam najlepše.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Prvo Zoran Živković ima pravo na komentar ili na dopunsko pitanje.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Samostalni poslanici
Tako je.
Dali ste mi odgovore mahom na pitanja koja nisam postavio i da ne ulazimo u to, ali da vas podsetim ipak šta sam ja pitao. Moje pitanje je bilo ko je krao 18% struje? Rekli ste dok se ne otkrije ko to krade, struja neće da poskupi.
Tačno je da je cena gasa pala. Tačno je da su bile neke oscilacije u ceni naftnih derivata, ali tu smo skuplji nego okruženje, ali to nije tema. Ja sam pitao ko je ukrao 18% struje?
Smanjićemo zaduživanje, prihvatam da je možda 20, prihvatam da je 23 milijarde 700 miliona, ali to je ipak povećanje.
(Aleksandar Vučić, s mesta: To je smanjenje zaduživanja.)
Ne, ne, 21 milijarda je bila kada ste preuzeli vođenje Vlade. To, kursne razlike, dolar, evro, nisam se ja zaduživao kod Emirata u dolarima, nego vaša Vlada, a već se znalo šta će tu da se dešava.
Ja ne želim da izazovem kod vas takve reakcije, nego samo ponavljam pitanja.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Vi ne razumete to.)
Moguće, sve je moguće, da ja vas ne razumem, to je isto moguće. Otpuštanje i zaustavljanje partijskog zapošljavanja, ja sam rekao od 2012. godine kada je bilo 352 za Skupštinu, to je najmanji problem, veći problem je maksimalno zapošljavanje u javnom sektoru, možda ne u sekretarijatu Vlade, ali taj sekretarijat Vlade je najmanji deo javnog sektora, kao i ovaj primer za Skupštinu.
Mnogo veći problemi su oni koji su dovođeni ne samo od ove vlasti nego od 2004. godine do dana današnjeg i mi tu imamo preko 200 hiljada novozaposlenih, 150 000 – 200 000 novozaposlenih od 2004. godine do današnjeg dana. Šta je sa njima? Da EPS nema višak zaposlenih, ne bi bilo potrebno da se povećava cena struje jer bi se smanjili troškovi, a to što je kod nas najniža cena struje, to je potpuno prirodno jer je ovde najniži standard i to utiče na cene struje.
Oko helikoptera, ja sam vam postavio ta pitanja, rekao sam vam, aprila meseca nisam dobio odgovore i nisam ih dobio ni sada. Četrdeset i šest autobusa Mercedes u Ikarbusu pravi se u Ikarbusu autobus sa Mercedesovim motorom 20 i nešto godina. Vi ste govorili o tome da će Mercedes da uđe u Ikarbus na način da će da ga kupi.
Hidroelektrane, niste mi rekli, rekli ste da i vi postavljate pitanja za neku termoelektranu ili hidroelektranu, nije posao premijera da postavlja pitanja nego da daje odgovore.
Fabrika avio delova…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala. Tri minuta.
Reč ima Aleksandar Vučić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Žao mi je što moj i najbolji i najveći napor da na najlepši način odgovorim i pokušam da objasnim ono što čini mi se svi razumeju, ne želite da prihvatite.
Ja neću koristiti ni teške reči niti želim da vas na bilo koji način napadam, pokušaću još jednom da vam odgovorim.
Ja nisam rekao nikada da će Mercedes da kupi Ikarbus. Ja sam bio na otvaranju kada je bio direktor Mercedesa zajedno sa mnom, na otvaranju pogona koji je trebalo da predstavlja i koji danas predstavlja strateško partnerstvo između Mercedesa i Ikarbusa a ne privatizaciju i kupovinu od strane Mercedesa.
Nemojte da govorite nešto što nikada nisam rekao, a Mercedesove autobuse, videće građani svih većih gradova već pred kraj godine, ti Mercedesovi autobusi biće proizvedeni u Zemunu, tamo gde neki koji su bili pre nas nisu ostavili ni kamen na kamenu. Dakle, to će biti proizvedeno i to je razlika između nas i vas.
Drugo, i danas imamo 16% onih koji ne plaćaju električnu energiju. Ja ne mogu o svemu da vam govorim, ne mogu o svemu da vam govorim zato što, ali ću da govorim nešto o našim navikama. Hoćete li da govorimo o tome koliko naših ljudi na Kosovu i Metohiji ne žele da plaćaju električnu energiju, hoćete da vam iznosim te detalje, ja mislim da nema potrebe.
Hoćete li da vam iznosim detalje o tome koliko je kada recimo ceo Paraćin skoči kada „Srbijagas“ pokuša da namiri svoj račun, iako je fabrika stakla privatizovana, odnosi Bugarin pare, sve je u redu, ali gas ne plaća.
Kada kažete – isključićemo gas, mi ćemo da vam zauzmemo autoput. Isti je slučaj i sa strujom. Struju smo uspeli da podignemo, nivo naplate za 4, 4,5%. To ćemo povećavati u budućnosti. Mnogi su krali, mnogi su otimali, a da li neki danas kradu, videćete, koliko, u vrlo kratkom periodu.
Što se tiče promena za cene, da bi narod video o kakvom licemerju je reč, ja ću pročitati sada datume kada i za koliko je povećavana cena električne energije i onda će ljudi videti sa čime se mi danas u stvari suočavamo.
Prvog marta 2000. godine, pa, hajde od 2001. godine, 15.04. 2001. godine 36,9% je povećana cena struje, ne 10% ili 12%, nego 36,9. Na to 01.06, samo mesec i po dana kasnije, za dodatnih 40%, kumulativno 90%, dakle, u jednom trenutku, 09.10. 2001. godine, četiri meseca posle toga još 15% povećanje cene električne energije, 01.07. 2002. godine još 50% povećanje cene električne energije, 01.07.2003. godine još 15%, 01.07.2004. godine još 13,1%, 01.07.2005. godine 9,5%, 01.04.2006. godine 15%, 15.05.2007. godine 15%.
Da govorim o ovim poslednjim godinama, 2010. godine 1. marta 10%, 1. aprila, samo godinu dana kasnije, dakle, 2011. godine još 15,1% i vi nam držite pridike, držite nam lekcije dan danas o tome zašto smo posle najveće katastrofe prirodne koja je Srbiju zahvatila i posle krize u kojoj smo došli gotovo do bankrotstva, zahvaljujući stanju u kojem ste nas ostavili, kako smo se drznuli da u dogovoru, ili ako hoćete, i pod nečijim pritiskom, povećamo cenu električne energije posle takvih teškoća sa kojima smo se suočili. To nema nikakvog smisla, a pri tome nam je inflacija danas na nivou od 1,5%.
Znači, nema nikakvog povećanja cene. Možete da ih izmišljate po svojim novinama i ne znam gde, gde ih ima, na drugoj stani ih ima smanjenja, i to dve godine nemamo nikakvu inflaciju, što nikada nije bilo u našoj zemlji. Što će reći da suštinski nema povećanja cena, možda pojedinih proizvoda, drugih proizvoda ima smanjenja u isto vreme, ali pošto se to vrlo precizno meri, tu nema nikakve laži, nikakve prevare.
Rekli ste – normalno je, pošto je najniži standard. Ne bih se saglasio sa tim, ali sačekaćemo mi, naravno, i sveukupni izlazak iz krize da vidimo sve brojeve, da vidimo i ovakve penzije, koje su veoma teške za preživeti, veoma male su više nego i u Rumuniji i u Bugarskoj, u zemljama EU. Možda ćete vi reći da je to malo. Mi trošimo onoliko koliko imamo i nećemo da trošimo više od onoga što smo zaradili, kao što su to neki drugi radili, ne bi li pobedili na izborima. To nas ne interesuje.
Napravićemo zdravu ekonomiju i kako stvari stoje, mislim da se krećemo u dobrom smeru. Želim da vam pročitam, ovo za dug, da pročitam precizne podatke, da čujete koliko sam bio u pravu, ne zato što sam ja bio u pravu, zato što sam na izvoru informacija, pa to mogu da vam kažem, da vidite koliko smo stvarno, za realne pare, koliko je realno novca za koliko smo mi uvećali naš dug u poslednjih šest meseci, dakle, od početka godine. Govorim o realnom novcu, ne o rol-overu, po valutama, precizno. To vam je 28 miliona dolara, 28.949.000 dolara, 35.615.000 evra i 26 milijardi dinara. To vam je ono što vam je nivo deficita.
Uvek vam kažem, taman nam je to deficit 26, 27 milijardi. Znači, ništa drugo mi nismo uzimali. Imamo novca, da biste razumeli zašto sam rekao da niste razumeli, da znate kakva je sreća taj novac što smo dobili od Emirata. Kao Boga vas molim, kao odgovorne ljude, nemojte da to radimo protiv prijatelja ove zemlje. Dakle, molim vas kao Boga.
Zašto to govorim? Da biste vi, poštovani narodni poslanici, razumeli o čemu ja govorim. Mi držimo te dolare. Mi ih ne trošimo sada za pokrivanje budžetskog deficita. Mi uglavnom, kao što vidite, idemo na dinarske obveznice za pokrivanje ovog malog deficita koji imamo. Uvek idemo sa značajno nižom stopom od one koju smo imali u prethodnom periodu. Veoma pažljivo vodimo računa o našim finansijama, o našem državnom novčaniku.
Šta je to što radimo mi sa tim dolarima koje smo dobili od Emirata, od šeika Muhameda po 2% deset godina starosti ili rok za izvršenje kompletne obaveze. Mi to koristimo da vraćamo kamate iz dolarskih kredita, da ne bismo osetili suštinski razliku u kursu evra na dolare. To je neka vrsta hedžovanja. Dakle, mi koristimo to kao hedž operaciju zato što imamo para. Time svoju zemlju štitimo od kursnih razlika i to radimo na maestralan način. Po ovome možete da vidite. Vi to u pravom novcu ne možete da vidite. U pravom novcu tek možete da vidite kako dobro postupamo ali kad vam prebacuju papirnato ili birokratski u to koliko smo u evrima dužni, vi mislite da smo više dužni. Nismo, u pravom novcu nismo.
Dakle, to je suština, da razumete, tako povoljni krediti, nama sada MMF kaže – ako uspete, Vučiću, da zamolite šeika Muhameda da vam da još jednu milijardu na taj način mi vam priznajemo odmah kao rezultat strukturnih reformi 57 miliona, i to kao strukturnu uštedu u kamatama, 57 miliona evra na godišnjem nivou. Znači, odmah, istog sekunda MMF potpisuje, a mi smo u stanju da govorimo gluposti zato što ništa ne znamo, to sada ne govorim o vama, već o mnogim drugima koji se prave da nešto znaju o tome, a ništa ne znaju, da govorimo svašta i da dolazimo do zaključaka koji nikakve veze sa životom nemaju i da urušavamo svoju poziciju.
Srbija ima povoljniju mogućnost za zaduživanje. Srbija nije nikakva rizična zemlja. Niko ne spušta rejting Srbiji. Naprotiv, Srbiji će rejting kod nekih da stagnira, kod nekih da raste, ali dugoročno će svakako kod svih da raste. Srbija više takvih problema i takvih muka nema. Svakoga dana koliko nam je pozicija povoljnija po pitanju fiskalnog deficita, naša mogućnost za zaduženje je samo da se zadužujemo jeftinije i jeftinije i da menjamo stare kredite koje smo uzimali, koji su bili najskuplji.
To je stvar koju želim da obični ljudi u Srbiji razumeju, da znaju kako to ide, da znaju da to dobro radimo, da znaju da ćemo već, nadam se, u prvoj polovini 2017. godine tu spiralu rasta javnog duga, a išla je kao raketa pre godinu i po dana, kao raketa bukvalno, da ćemo krenuti da spuštamo polako ali sigurno na dole. To će biti jedan od istorijskih najvećih uspeha ove Vlade, svidelo se to nekome ili ne, voleo to neko ili ne. To je tačno, to će pisati u knjigama, za razliku od onih koji su pokrenuli tu spiralu haosa, tu spiralu bezmalo bankrotstva države. Pisaće se i o onima koji ma kako bili nevoljeni ili ma kako bili omraženi, pisaće se o tome ko su ti koji su uspeli da okrenu i pravac zemlje i da taj brod upute u mirnu luku i da građani mogu da se osećaju sigurno.
Uostalom, mi danas nemamo problem sa vraćanjem i ispunjavanjem bilo koje obaveze i da vi znate, gospodine Živkoviću, mi sve svoje obaveze kao Vlada Republike Srbije ispunjavamo. Pošto je bilo različitih tekstova i priča o tome kako bežimo od obaveza da bi nam bio deficit niži, ne, mi guramo. Pored mene su dvojica ljudi koji to najviše rade, Mijailović i Vujović. Svakoga dana guramo da platimo što je moguće više, jer mi, nažalost, da vam kažem pošteno, nismo dovoljno sposobni da napravimo projekte, pa da potrošimo pare koje imamo.
Sada vam govorim o nečemu što jeste naš veliki problem i čime se bavim već tri meseca i još ne uspevam to da rešim. Ne krijem vam šta mi je problem. To je mnogo veći problem nego sve drugo. Velikom disciplinom, velikom odgovornošću, ozbiljnim radom, trpeljivošću i strpljenjem našeg naroda, uspeli smo da obezbedimo ovakve rezultate, ali da li imamo još mnogo stvari koje možemo da popravimo? Da, imamo i to ćemo da uradimo.
Još jedanput, što se tiče priče oko partijskog zapošljavanja, podatke će izneti neki drugi ministri. Ja sam zadovoljan i živim za to i pokušao sam da to pokažem i javnosti u Srbiji i shvatio sam da je to malo ko prepoznao. Video sam da to nisu prepoznali ni ljudi u našim medijima, od RTS-a do bilo kojeg drugog.
Kada sam otvarao ovu novu fabriku u Rumi, video sam da radimo nešto veliko za taj grad, jer to je treća fabrika u tom gradu ili druga fabrika, sada će treća, pa četvrta, „Čangri“ ili „Čingrapa“, „Hačinson“ itd, i gotovo da neće biti nezaposlenih. Šest hiljada je na birou. Kada se to sve završi, sa ovih 1.200, biće manje od 3.000. Toliko otprilike ljudi ne želi da radi. Da se ne lažemo, dakle uvek imate taj broj ljudi, jedan manji deo ljudi ne želi i ostale koji žele da rade.
Dakle, bićemo gotovo ili na nivou najrazvijenijih zemalja po broju nezaposlenih u nekoliko mesta u Srbiji. Nije to cela Srbija, nažalost, bezbroj problema, mnogo ljudi hoće da radi, mnogo ljudi želi da radi, nemaju posao, ali tu moramo da radimo zajednički, da podstičemo taj preduzetnički duh, da ljudi shvate da je izlaz u, rekao bih, privatnoj svojini i u privatnom biznisu, da intervjui naših biznismena ne budu uvek ne počinju i ne završavaju se sa time - država mora da pomogne, nego da počinju i završavaju, ja znam da vi to isto mislite kao ja, isto znate, već da bude - neću da mi se država meša, ali ne možemo to da ispravimo za jedan dan i ne može to da se ispravi ni za godinu, ni za 10, ako hoćete, zato što je naš mentalitet, naša kultura koju smo sticali u socijalističkom samoupravljanju.
Razorili smo naše radne navike od 90-ih pa nadalje, onda nam je došla pljačkaška privatizacija od 2000. godine pa na ovamo, tako da sada mnogo, mnogo, mnogo toga imamo još da menjamo i na mnogo čemu da radimo.
Hoću da vam kažem da danas nema razloga za nezadovoljstvo i ako mi dozvolite, pročitaću vam, malo kasnije ću vam pročitati, daćete mi malo vremena, podatke u odnosu na prošlu godinu, mesec na mesec. Industrija nam je eksplodirala. Nikada ovakve podatke nismo imali. Nikada ovakve podatke nismo imali.
Nemojte da se smejete svojoj zemlji, gospodine Šutanovac. Ja nikada ne lažem o podacima. Kada budete videli podatke, treba da se radujete što vam je zemlja uspešnija nego što je bila, a ne da se podsmevate svojoj zemlji. Sramota je da niste ni čuli podatke, ali da se već osmehujete i podsmehujete…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Daću vam podatke.)
Ako mogu da vas zamolim da ne vičete, da se upristojite malo, mada je vreme za učenje pristojnosti bilo u osnovnoj školi i pomalo u srednjoj školi, kasnije je to već poodmaklo. U svakom slučaju, želim da kažem građanima Srbije da maj na maj mesec imamo rast industrijske proizvodnje, mesec na mesec, 17,7%. Naravno da je to rezultat poplava u prošlom maju, ali smo tako merili, uz posledice poplava, i prethodni april i mart i februar kada smo zabeležili minus 1,8.
Ono što je još mnogo važnije, kao podatak… Petroviću, nemojte vi nikoga da obučavate, ko Boga vas molim. Kako ste vi vladali, dok ste vladali, nema banke koja nam nije opljačkana. Nemojte vi da učite nekoga.
Ono što je još važnije za vas, narodni poslanici, koji želite da čujete podatke, jeste da smo imali bruto domaći PDV u junu mesecu tri milijardi veći nego u junu prošle godine. To su crvena krvna zrnca ekonomije.
Ono što je još važnije, prerađivačka industrija, maj na maj, 11,1% je rast. Takav rast nismo imali od 2005. godine u prerađivačkoj industriji, mesec na mesec nismo imali. Izvoz plus 15%, maj na maj. Krenulo je i sa uvozom žive stoke. Mi prerađujemo, izvozimo za Rusiju i za mnoge druge zemlje više nego ranije. Železara gura najviše, naravno, sa prosečnih 57.000 tona prošle godine, a sada je došla na prosečnih 85.000 tona. Povećavaće se. Tačku po tačku, mrvu po mrvu, kako je to veliki Konfučije rekao – ako kantu zemlje svakog dana na jedno mesto budete nosili, nići će brdo i planina. Polako, ali sigurno, mi svoju zemlju unapređujemo i gradimo, a neka se svi ostali smeju i podsmevaju koliko god hoće. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Vučiću.
Gospodine Živkoviću, imate još dva minuta da prokomentarišete, a neka se pripremi narodni poslanik Riza Halimi.
(Dušan Petrović, s mesta: Replika. Pomenuo me je premijer.)
Gospodine Petroviću, molim vas, ne zaboravite da ste u Narodnoj skupštini.
Izvolite, gospodine Živkoviću.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Samostalni poslanici
Vi ste rekli reč „licemerje“ oko cene struje, pa ću vam ja odgovoriti tako da to što ste vi izneli, kao podatke, je arhilicemerje, najveće licemerje.
Znači, tačno je sve osim za 2003. godinu. Godine 2003. nije poskupela struje. To proverite. Bio je zahtev MMF-a, ali sa smanjenjem troškova u EPS-u to se nije desilo. Proverite to dobro.
Zamislite da je struja poskupela sve ukupno, ja sam ovde sabrao, preko 250% i da je i dalje najjeftinija u Evropi i da je i dalje pet centi. To može da znači samo jedno, godine 2001, kada su počela ta poskupljenja, da cena struje nije postojala, da je kao i sve druge cene, one demagoške cene, kao hleb od tri dinara, ali struje tada nije bilo. To poređenje, naravno, za bilo koga ko je u toj oblasti, je očigledno licemerno. Siguran sam da je to krivica onih koji daju loše podatke, kao i za sve ono drugo što ste rekli, o svim indeksima koje ste izneli. Očigledno da ne čitamo istu statistiku. Proverite malo sa Fiskalnim savetom. Proverite malo sa ekonomistima koji bi trebalo da vas savetuju da li je sve to tačno.
Konačno, ti veliku uspesi, taj veliki procvat, naravno da svako to želi. Nema sumnje da je to želja. U vreme kada sam ja bio premijer dug zemlje je bio 10 milijardi, ali vam govorim da vaša statistika nema veze sa životom koji se dešava napolju i niko od građana Srbije, osim možda 180 poslanika, ne veruje u to što govorite. Hvala.