Zahvaljujem gospodine Vučiću.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, dodatno tri minuta.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče Vlade. Mislim da je bitno da i građani Republike Srbije čuju da se i ovih dana razgovara sa Vladom Mađarske o zajedničkim infrastrukturnim projektima, da se otvaraju novi granični prelazi, kao što ste rekli novi granični prelaz Horgoš 2 će se otvoriti za mesec dana i još dva granična prelaza će se otvoriti na granici Srbije i Mađarske u naredne dve godine.
Pored toga razvija se zajedničkim snagama i putna infrastruktura i železnička i plovni putevi. Imao bih jedno dopunsko pitanje, pošto ste spomenuli „Ipsilon krak“, on se pored Subotice gradi od sredine osamdesetih godina, ako se ne varam.
(Aleksandar Vučić: Od 1982. godine.)
Od 1982. godine, svi žitelji i grada Subotice, tog regiona očekuju da se taj projekat što pre završi i moje pitanje najkonkretnije moguće bi se odnosilo na to – kada građani koji žive u Subotici, ali ne samo građani Subotice, nego svi koji voze kamion preko Subotice, svi oni koji stanuju u centru Subotice, mogu očekivati da se završi taj projekat iz najmanje dva razloga?
Prvo zbog toga da se taj teretni saobraćaj izmesti iz centra Subotice, sa druge strane zbog razvijanja slobodne zone u Subotici što je vrlo značajno za privredu Severno bačkog okruga AP Vojvodine, a verujem i Republike Srbije. Mi bismo želeli da verujemo u to da ako će biti finansijskih sredstava da će se taj projekat moći završiti u roku od dve godine.
Jako puno puta su ponovo započeti radovi prethodnih godina na tom projektu uglavnom u predizbornim kampanjama. Poslednji put 2011. godine, ali verujte građani grada Subotice očekuju da se taj projekat sledeći put, kada se radovi pokrenu i završe i da se ne čeka opet sledeća izborna kampanja da bi se tamo nešto radilo nego da bi građani grada Subotice konačno doživeli da se taj projekat završi i da ogromni šleperi ne voze u centru Subotice, na primer Zagrebačkom ulicom. Kada sledeći put budete dolazili u Suboticu pitajte bilo kog građanina, žitelja Subotice gde je Zagrebačka ulica i koja vozila prolaze tamo u samom centru Grada Subotice. To jednostavno nije normalno i očekujemo da ova Vlada reši taj problem. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Pastor.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Mi smo ovde malo pravili konsultacije dok ste vi govorili, zato što znam da su svi obećavali, neki otvarali radove pa nikad ništa. Dakle, vrednost je negde 27-28 miliona evra, ako se ne varam, pošto sam tako razgovarao tamo sa istim onima koji su projektovali i sa onima koji su planirali da to rade. Reč je o subotičkim građevinskim preduzećima.
Dakle, kada smo ih posećivali tamo, mi taj novac nemamo raspoređen, ali to je tri milijarde dinara, nešto malo jače od tri milijarde dinara, ali mi taj novac imamo. Dakle, mi nemamo potrebu da pravimo rebalans budžeta. Ovo će biti prva godina posle ne znam koliko godina da ne postoji nikakva potreba za rebalansom. Dakle, da znate svake godine smo imali, jedan, dva, tri rebalansa. Svake od prethodnih godina. Ova 2015. godina može da bude prva godina bez ikakvog rebalansa. Nikakve probleme u izvršenju budžeta nemamo, a morali bismo da idemo na rebalans ako hoćemo da izdvojimo tri milijarde, odnosno da ih prenamenimo.
Dakle, mi ćemo da radimo i Zorana sad treba da kaže, pošto to nije planirano za ovu godinu. Stavićemo u plan za 2016. jer novca imamo, ali da se svi planovi i projekti, sve što je potrebno da se završi pre toga i da se krene sa početkom građevinske sezone. Dakle, 1. mart da se krene sa radovima.
Ja vam obećavam, uopšte se neće stati, jer smo mi u stanju, po situacijama sve da plaćamo. Ako nas pitate da li smo u stanju sve unapred da platimo - ustanju smo sve unapred da platimo. Novca imamo.
Da odgovorim za poljoprivredu. Mi smo od ukupno predviđenih 32,5 milijardi do sada potrošili na subvencije. Govorim za sve sektore, na subvencije potrošili za poljoprivredu 12.381.150.118 dinara. Najveći deo je otišao za poljoprivredu. Mi i dalje imamo prostora, mi i dalje imamo značajniji deo novca koji nismo potrošili nego onaj koji jesmo. Mislim da 62% novca nismo potrošili, iako je šest meseci prošlo. Imamo novca samo, da vam pošteno kažem, ne damo pare dok neko ne dokaže da je te pare zaslužio. Mogu na mene da se ljute koliko god hoće svi. Nikad ne bismo uspeli da deficit imamo na nivou od 1,5 – 1,6% BDP da ne postoji disciplina i da nema neko ko će da kaže – ne dam pare. E, ne damo pare zato što te pare pripadaju građanima Srbije, te pare nisu za arčenje, nego su te pare za obezbeđivanje posla i za obezbeđivanje bolje budućnosti.
Zato imamo novac da gradimo puteve, zato imamo novac da gradimo pruge. Kao što vidite još nemamo dovoljno projekata. Ako ovo, Balint, uspemo da završimo, onda nećemo da imamo nikakvih problema.
Dajte mi samo malo vremena, pošto su mi se, kao i kada sam počinjao, kao što mi Orban nije verovao, pa je mislio da se to neće desiti, pa nije verovao da ćemo da uspemo, pa je pošteno to priznao, za razliku od mnogih drugih, moram da priznam time je pokazao koliko je veliki lider. Pogledajte kako u maju makroekonomska kretanja nam idu. Ja nisam verovao, tražio sam deset puta da se proveri sa Republičkim zavodom za statistiku. Deset puta sam tražio. Deset puta su proverili pa da vidite. Ne pričam sada o fiskalu, već o makro.
Ukupna industrijska proizvodnja zabeležila je snažan rast u odnosu na maj 2014. godine. Tačno sam rekao 17,7% mesec na mesec. Rast ukupne industrijske proizvodnje u maju je dramatično ubrzan u odnosu na prethodni mesec 6,2% zahvaljujući revitalizaciji, pre svega, rudarsko-energetskog kompleksa i ubrzanju prerađivačke industrije, koja beleži rast od čak 2,7%.
Rast prerađivačke industrije u prvih pet meseci 5,1%, ono što je veoma dobro za nas, je disperzivan i zasnovan je na oporavku većeg broja izvozno orijentisanih grana. Snažan rast prerađivačke industrije otpočetka godine vođen je rastom proizvodnih kapitalnih i ne trajnih proizvoda za široku potrošnju. Ovi prvi su 10,8% a ovi drugi su 6,4%.
Rast proizvodnje mašina i opreme je udvostručen, a snažan impuls prerađivačkoj industriji dala je i proizvodnja farmaceutskih proizvoda 16,6%, duvana 89,5% i proizvoda prehrambene industrije, što je veoma važno, 4,3%.
Ubrzan je rast proizvodnje osnovnih metala 18,5%, dok je proizvodnja metalnih proizvoda gume, plastike i papira i naftnih derivata u manjoj meri doprinela rastu prerađivačke industrije.
Takođe, po prvi put posle mnogo vremena i posle mnogo godina hemijska industrija je prešla u zonu rasta. Oporavak proizvodnje, električne proizvodnje se nastavlja 48,8% rast u maju. Rast eksploatacije uglja, razume se, najviše je uticao na oporavak proizvodnje u okviru sektora rudarstva koji godinu dana nakon poplava beleži rast od 23,9%.
Na tržištu rada zabeležen je blag oporavak nezaposlenosti i mislim da na tome tek treba dodatno da radimo. Stopa nezaposlenosti je nešto manja u odnosu na isti kvartal sa 20,8% na 19,2%.
Molim?
(Goran Bogdanović, s mesta: Nisam vama ništa rekao.)
Izvinjavam se.
Spoljnotrgovinska robna razmena je u maju takođe značajno poboljšana. Međugodišnji rast izvoza od 15,6%, najvećim delom opredeljen je rastom izvoza gvožđa i čelika i duvanskih proizvoda. To je ono što smo radili i kao što sam vam rekao, polako počinju da se vide rezultati.
Imamo tri velike kompanije koje treba da zaposle između dve i dve i po hiljade radnika svaka. To je negde oko sedam hiljada ljudi. Jedna će svakako u Novi Sad, jedna bi trebalo u Šabac, a jednu gledamo u Kraljevo ili Kruševac.
Dakle, prosto mislim da je to nešto što će doprineti i zahvalan sam i pojedinim narodnim poslanicima koji su na dovođenju investitora angažovali se i o ljudima koji ne pripadaju mojoj političkoj partiji, ali i ljudima koji su dovoljno razumeli koliko je to za našu zemlju važno.
Kao što vidite, od svega, od svih, rekao bih, podsmeha, od svega što smo slušali u prethodnom periodu polako se stvari postavljaju i dolaze na svoje mesto. Još imamo mnogo neurađenih stvari, još mnogo toga treba da pokrenemo i da završimo, ali, polako to ide na svoje.
Da ponovim svoju procenu koja je najvažnija, uz činjenicu da vam garantujem da će nam fiskalni deficit biti niži od 3%, ne od 3,5%, niži od 3%, a i od toga će biti značajno niži, a garantujem vam niži od 3% već u 2015. godini i to održiv, a ne neodrživ, i za 2016. godinu, sada mogu, osim da nam se ne dogodi nekakva velika katastrofa prirodna, nekakva velika tragedija kakva nam se dogodila prošle godine, mogu da vam garantujem nešto što će ući svakako i u udžbenike ne naše, već svetske, da u vreme prve godine mera fiskalne konsolidacije mi beležimo pozitivan rast naše privrede. Spreman sam i to da vam garantujem, a videćemo kakve će procene MMF biti koliko već krajem jula i u avgustu mesecu i ja mislim da to govori da Srbija u godinama koje dolaze moći će da obezbedi ako ne mojoj generaciji, ono onima koji dolaze posle nas svakako bolje uslove i bolji život nego što je to bio. Hvala mnogo.

Reč ima Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, u  ime poslaničkog kluba Nove Srbije imam pitanje za ministra sporta i omladine Vanju Udovičića. Naši sportisti, posebno u poslednjim mesec dana gotovo svakodnevno nižu fantastične uspehe. Imam privilegiju ili sam se možda setio da nabrojim neke od njih. Fudbalska reprezentacija do 20 godina gotovo epski je osvojila svetsku titulu. Ženska košarkaška reprezentacija je postala prvak Evrope. Da u nacionalnoj ligi ženskoj deca naša treniraju, gospodine ministre, bez dovoljno novca za pojačanu ishranu.
Naši sportisti na Prvim evropskim igrama održanim u Bakuu osvojili su 15 medalja, od čega osam zlatnih i time srpskom timu doneli visoko 12 mesto.
Da ne bi ispalo da sam zaboravio naše vaterpoliste koji su nas razmazili i gotovo navikli da je zlatna medalja kao dobar dan, kao što Novak osvaja ove master turnire, bio sam dužan, kao veliki ljubitelj sporta i čovek duboko zahvalan ovim sportistima što su nas načinili ponosnim, da izrazim ljubav i poštovanje koje imam prema njima, a moje pitanje je ona druga strana medalje.
Pored brige i pažnje koja se posvećuje vrhunskim sportistima, želim da vas kao resornog ministra upitam koliko država vodi računa o mladima koji tek ulaze u sistem sporta i šta je to što kao država možemo da učinimo kako bismo proširili bazu i stvarali buduće šampione? Šta možemo da učinimo i šta država planira da uradi da unapredi školski sport, jer to je baza odakle su i svi ovi naši heroji i ovi sportisti postigli ove rezultate, ove rekorde i ove zlatne medalje?
Deca su nam, nažalost, sve gojaznija zahvaljujući modernom načinu života, a moram da dodam da sam često bio svedok, nažalost, posmatrajući njihove školske časove, da nažalost, moram da kažem, dobar broj njih ne zna ni da trči. Znam da ste tome posvetili pažnju. Znamo svi da su Ameri izračunali da jedna zlatna medalja od prilike košta milion dolara, za stvaranje jednog olimpijskog šampiona. Znamo svi da nemamo toga novca, ali mislim da imamo dovoljno da možemo da napravimo da taj školski sport bude na većem nivou, da uložimo u te mlade, pre svega zbog njihovog zdravlja, a već će struka i prirodan talenat odrediti buduće šampione.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam se zahvalim, gospodine, što ste prepoznali uspeh naših sportista, jer znam koliko to njima znači i znam da će se radovati ovoj konstataciji, da se upravo ovde priča o velikim rezultatima koje su dostigli naši sportisti.
Nije tajna da se u pomenutoj poseti Mađarskoj upravo razgovaralo i o velikim uspesima, pogotovo ženske košarkaške reprezentacije, pošto je prvenstvo bilo u Mađarskoj. Bilo mi je izuzetno drago kada su ministra Dačića i mene pitali kako smo došli do takvog rezultata u fudbalu u Milanu, kada su se Italijani, koji se smatraju fudbalskim genijima, divili našim rezultatima mladih fudbalera. To je za respekt.
Kada pričamo o onom suštinskom, o onim generacijama koje treba da naslede, to mislim da je mnogo šira tema. Ja ću pokušati u najkraćem da vam objasnim ono što radimo. Ne možemo bez baze da očekujemo veće rezultate. Država, moram reći, po prvi put isplaćuje sve svoje obaveze prema sportistima. Pa prvi put se ne duguje nijednom sportisti, kada je reč o nagradama, kada je reč o nacionalnim priznanjima, kada je reč o stipendijama. Kampovi se održavaju u dogovorenim rokovima i mislim da je to poruka svakom sportisti da i te kako država vodi brigu o njima.
Ono što je bitnije, jeste da smo, uprkos teškoj finansijskoj situaciji, ove godine opredelili sredstva za širenje sportske infrastrukture. Znamo da bez te sportske infrastrukture ne možemo očekivati ni decu u samom sportu i da je neophodno mesto gde deca mogu da se bave sportom i rekreacijom. I, uprkos teškoj ovoj situaciji, moram sa ponosom da kažem da smo krenuli u izgradnju atletskog stadiona u Novom Pazaru, a očekujemo završetak atletske dvorane u Beogradu. Očekujemo otvaranje i atletskog stadiona u Kruševcu i otvorili smo stadion u Vršcu, pokrenuli akciju sa Fudbalskim savezom o izgradnji 22 terena sa veštačkom travom. Takođe, otvorili smo bezbroj otvorenih terena i trim staza, jer smatramo da sport nije privilegija i da treba apsolutno da bude dostupan svim građanima Republike Srbije.
Ako pričamo o mlađim generacijama, mislim da i u samom Nacrtu zakona o sportu, gde se iskreno nadam da ćemo u septembru biti ovde pred vama i pričati na tu temu, se okrećemo upravo najviše deci u samom sportu. Bio sam na svim javnim raspravama lično i čuo sam na terenu da glavni problem jesu članarine. Želimo da smanjimo članarine. Tendencija je ukidanje članarina u narednom periodu. Čak i one teme koje se ne spominju često, a koje jesu boljka sporta, direktno se sad okrećemo i mladima, jesu menadžeri u sportu. Želimo da ograničimo menadžere i da uvedemo sport u belu zonu. Želimo da zaštitimo našu decu kada pričamo o transferima, o odlasku naše dece u inostranstvo, da im pružimo svu onu pažnju koju oni zaslužuju, a ne da nam deca odlaze zato što su kvalitetnija i da povećavamo uspešnost nekih klubova i reprezentacija u drugim zemljama, već da to čine naši klubovi. Želimo da ti sportisti plaćaju sve svoje doprinose i poreze u našoj zemlji, da povećavamo BDP naše zemlje. Mislim da sve ove stvari koje navodim taksativno, jer mislim da o ovoj temi možemo mnogo šire pričati, jesu od krucijalnog značaja za naše sportiste.
Spomenuli ste šќolski sport. U direktnoj komunikaciji sa ministrom Verbićem nailazimo na neke otpore koje želimo da otklonimo. Kada pričamo o školskom sportu, to je direktno pod Ministarstvom prosvete. Ono što Ministarstvo omladine i sporta može da uradi, jeste da organizuje, kao što je organizovalo brojne projekte, gde ćemo uključiti sve naše najmlađe sugrađane. Kao što je Projekat „Sport u škole“, gde smo s jedne strane dali mogućnost dopunskih časova fizičke kulture, a s druge strane dali mogućnost zapošljavanja profesora fizičke kulture, onih koji se nalaze na birou rada. Tako imamo primer jednog Smedereva, gde više nemamo nijednog profesora fizičke kulture na birou.
Mislim da je Savez za školski sport pokazao u prethodnoj godini da je prošlo 250.000 dece kroz takmičarski sistem, jer ono što mi možemo da radimo jeste samo takmičenja i organizacija takmičenja. Ne možemo da se bavimo suštinskim pitanjem većeg broja časova i kvalitetom tih časova. Mislim da možemo da se pohvalimo da je veći broj dece prošao kroz sav sistem. Imamo akciju „Ovo leto“ gde se širom Srbije sprovode školska takmičenja u većem broju sportova. Oni koji pobede ići će u Hrvatsku, kao i prošle godine, da steknu nova prijateljstva i na jednom regionalnom nivou se takmiče i da pokažu, kao i seniori, da jesmo uspešni i u toj oblasti.
Ono što je jako bitno, jeste da mi nismo Vlada koja se slika sa najboljima. Mi jesmo Vlada koja pokušava da omogući svim građanima, pogotovo sportistima i onim najmlađima, da mogu da se bave sportom po želji, da nije apsolutno privilegija i da ne mora niko da plati za to bavljenje sportom.
Želim da vam se zahvalim još jedanput u ime svih sportista, jer ste prepoznali značaj i mislim da sam vam odgovorio. Što se tiče školskog sporta i sistemskog menjanja školskog sporta, mislim da za to treba da odgovori i ministar Verbić, a ne bih hteo da pričam u njegovo ime. Možemo im i napismeno dostaviti sve ono što smo pokrenuli i šta očekujemo i narednom periodu da imamo.

Poštovani gospodine Markićeviću, ne razumem se u to kako ko trči, kako ko pliva, ali znam samo da smo dali zadatak ministru Udovičiću i Olimpijskom komitetu da donesu najmanje osam medalja sa Olimpijskih igara, a da od nas traže sve neophodne uslove da država ispuni da bi se te medalje donele. Tako se to radi u ozbiljnom zemljama. Nekad će taj rezultat biti ispunjen, nekada neće, nekada će ti ciljevi biti ispunjeni, nekada neće, ali u svakom slučaju naša je dužnost da obezbedimo sve uslove olimpijcima da mogu da donesu takve rezultate, zato što mislimo da je to važno za promociju Srbije, zato što je to važno za naš narod i zato što oni jesu do sada pokazali izvanrednu vitalnost i, rekao bih, veću borbenost nego u nekim drugim segmentima društva što smo mogli da pokažemo.
Sa druge strane, hoću da vam kažem da smo doneli odluku da obnovimo najveći deo škola u narednih godinu i po dana u Srbiji, da to uradimo sa bolnicama, kliničkim centrima, a kasnije ćemo i sa domovima zdravlja, zato što nam fiskalni prostor to omogućava.
Želeo bih takođe da kažem koja je razlika između ove Vlade i onoga zbog čega možete da čujete ovakve reči u odnosu na ono ranije. Ne znam da li znate, u vreme, recimo, neke druge Vlade, Demokratske stranke, najvažnije mesto u državi vam je bilo šef Trezora. Reći ću vam ja i zašto. A znate li danas ko je šef Trezora? Ne zna niko od ministara. Ne zna niko od vas u ovoj sali, a reći ću vam i zašto ne zna. Pa, nema potrebe da znate.
Znate zašto su tada znali? Zato što nikada nije bilo para u Trezoru. Pa, samo onaj, pa sada ću da vam kažem zašto. Pa, evo su ovde živi ljudi pored mene, pa znaju, koji su radili u to vreme. Nema para u Trezoru ali onda samo oni ministri koji imaju političku moć, njihovi nalozi za plaćanjem prolaze, a oni drugi ministri ne mogu po dva meseca da naplate ništa. Zato što nema para u Trezoru. Pa, ko je dobar sa šefom Trezora taj može da dobije pare. Ako ministar prosvete nije dobar sa Trezorom - e, hajde vi tamo, to što ste hteli da obnavljate školu ne možete narednih koliko godina da obnovite.
Sada nama svi nalozi idu. Svaki nalog kako stigne ide na plaćanje istog sekunda zato što para ima i nije važno ko je šef Trezora, važno je da radi posao domaćinski, važno je da ga obavlja stručno i profesionalno i ništa više. Sve ide na plaćanje u sportu, u kulturi, svuda, penzionerima. Nigde ne dugujemo nijedan dinar. Jesu isplate male, žive ljudi teško ali sve isplaćujemo i imamo prostor da to povećavamo. Sada će da nam krenu pregovori sa MMF. Vujović ide u Vašington, to će mu biti prvi veoma teški razgovori, a onda ćemo i mi ostali da razgovaramo, ali prostor imamo veoma širok i mislim da će morati da razumeju potrebe našeg naroda. To danas možemo da radimo.
Onima koji su tražili ove sednice po svaku cenu da bi rasturili Vladu, samo hoću da kažem da mi želimo da dolazimo što češće u Narodnu skupštinu ne da nekoga pobeđujemo već da možemo da iznesemo kakvo je stvarno stanje, kakvi su stvarni podaci. Zašto sam ovo rekao? Neki izađu iz ove sale i kažu ljudima kako je ovo farsa, kako ne stignemo na njihova pitanja da odgovorimo. Pa, nijedan poslanik SNS nije stigao da postavi pitanje. Nijedan poslanik ni SPS nije stigao da postavi pitanje, a vama smo odgovorili na ono što ste pitali. Po vašem Poslovniku radimo, vi ste taj Poslovnik doneli koji sami niste poštovali, a mi ga poštujemo.
Predlažem najvećoj stranci u parlamentu da do kraja godine bar, da predložite izmene i da omogućimo veće vreme, veće vreme da omogućimo za postavljanje pitanja, da svi oni mogu da postave pitanja, da svi ljudi vide kako nikakvih argumenata nemaju, a sa kakvim argumentima mi izlazimo pred građane Srbije, jer to je veoma važno. Mi se ne plašimo kritike, mi hoćemo kritiku, ali i mogućnost da odgovorimo i ništa više od toga.
Da završim, nadam se da ćemo uskoro da imamo, da ćemo moći mi Srbi i ostali građani Srbije i svi zajedno da ne bude neko više ili manje vredan, da se dogovorimo da nekada nešto proslavimo. Rekao sam da kada ovo sa Železarom krene, prvo ćemo malo slavlje da napravimo kada se upali druga visoka peću Železari, a drugo veliko ćemo da napravimo ako ove godine uz ovako nizak fiskalni deficit budemo uspeli da obezbedimo pozitivan privredni rast i na to ćemo pozvati i zajedno ćemo, rekao bih, u tom slavlju uživati i sa našim opozicionim kolegama, pripadnicima i bivšeg režima, jer sam siguran da oni vole Srbiju isto koliko i mi i da znaju kako su to dobri i pozitivni rezultati za našu zemlju.
Vama svima narodnim poslanicima zahvaljujem na tome što ste imali i strpljenja da nas sačekate ovih sedam dana da dođemo u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Uvek ćemo gledati da se pojavljujemo i sa najvećim zadovoljstvom da odgovaramo na sva vaša pitanja. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja i zahvaljujem poslanicima na učešću.
Sa sednicom nastavljamo u ponedeljak u 10.00 časova.