Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Reč ima ovlašćeno predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Balša Božović.
Izvolite, gospodine Božović.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poštovani gosti, poštovani građani, vi ste krajem prošle godine usvojili Zakon o planiranju i izgradnji. Tada ste obećali dve stvari ovde pred narodnim poslanicima i javnošću u Srbiji, izdavanje građevinskih dozvola za 28 dana i Zakon o konverziji do 1. marta ove godine. Ni jedna ni druga stvar nije ispunjena.
Tada ste bukvalno iščupali konverziju iz Zakona o planiranju i izgradnji, na naše opšte iznenađenje i opšte čudo u kojem smo se našli. Tada smo upućivali na mogućnost nezapamćene korupcije u Srbiji, koja se u istoriji ove zemlje nije dogodila, a pre svega kada su u pitanju ona preduzeća i one sporne 23 privatizacije iz vremena Vlade Vojislava Koštunice, jer ste time dozvolili tim vlasnicima preduzeća na zemljištu na kom su do tada imali pravo korišćenja, a imaju i danas, da imaju pravo na lokacijske uslove, odnosno na dobijanje građevinske dozvole. Ta mogućnost je upućivala na nezapamćenu korupciju, na nešto što bi se zvalo kriminal i oštro smo se iz tog razloga zalagali protiv takvog tajkunskog zakona i sa obe ruke smo glasali protiv.
Došli ste osam meseci kasnije sa Predlogom zakona o konverziji, koji ima takve odredbe da me uopšte ne bi čudilo da je pisan npr. u Luci Beograd. Ovaj papir koji smo dobili danas, koji predstavlja Predlog zakona o konverziji, miriše na prljavi zadatak koji ste vi u nečije ime ovde došli da sprovedete u delo. Isto kao i potpisivanje ugovora o „Beogradu na vodi“, koji do dan danas nismo imali prilike da vidimo, jer ne znamo šta se toliko krije od građana ako je u interesu svih nas. To je prva stvar koja pored ove odluke Ustavnog suda iz 2013. godine, koju držim u ruci, koja je zapravo neustavnim proglasila konverziju iz 2009. godine. Zašto? Zato što je taj zakon iz 2009. godine one koji su sumnjivim poslovima došli do ogromnog kapitala terala da plate konverziju.
Taj zakon je omogućavao još jednu stvar, jedan popust koji je predstavljao tržišnu vrednost zemljišta, minus cenu koju je neko platio za to preduzeće u jednoj od tih privatizacija. Na slikovitom primeru Luke Beograd to izgleda sledeće. Dakle, 400 miliona evra košta tržišna vrednost zemljišta, minus 40 miliona koliko je nečiji poslovni partner platio to preduzeće, jednako je 360 miliona evra. Toliko je po tom zakonu vlasnik Luke Beograd morao da plati da bi stekao pravo svojine nad zemljištem gde je do tada imao pravo korišćenja. Ustavni sud je rekao – gospodo, nema ni popusta, svako ko želi pravo svojine mora da plati punu vrednost zemljišta, tržišnu vrednost zemljišta. Ustavni sud je reagovao potpuno pravedno i pravično i oborio je tu odluku gde se omogućavao popust za takve slučajeve.
Rešenja koja su predložena ovim predlogom zakona su sa stanovišta Ustava iz prostog razloga samim tim još spornija, a reći ću i zašto. Najproblematičniji je član 8. ovog predloga zakona, po kome se izgrađeno zemljište daje u svojinu bez naknade, kojim se praktično obesmišljava pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, što je bila, kako smo razumeli, osnovna intencija ovog predloga zakona. To su hale, to su privremeni objekti, to su skladišta. I, ako opet uzmemo primer Luke Beograd, shvatićete o čemu govorim.
U članu 8, kako je i predloženo, kako smo ga dobili u ovoj integralnoj verziji, koji je i najsporniji član ovog predloga zakona, predstavlja se zapravo način da se ogromni i veliki kompleksi industrijskog i sličnog zemljišta poklone vlasnicima privrednih društava bez naknade. To je ono što će oštetiti i budžet Republike Srbije i AP Vojvodine i svih lokalnih opština i gradova, a samim tim i fond kada je u pitanju Fond za restituciju. Predviđena sredstva od milijardu i 492 miliona evra se poklanjaju tajkunima i onima koji su svi znamo na koji način došli do ogromnog kapitala u 23 sporne privatizacije. O tome se radi u ovom zakonu. Neko vraća neke stare dugove iz 2012. godine, a mi smo na to još 2012. godine upućivali i sumnjali i danas smo dočekali taj dan da mimo interesa države i naroda usvajate zakon i predlažete zakon koji je u najmanju ruku kriminalan.
Ne postoji razlog zbog koga bi se izgrađeno građevinsko zemljište dalo besplatno vlasnicima privrednih društava. Ova odredba najdirektnije obesmišljava ceo ovaj Predlog zakona. On se u svom naslovu zove Konverzija uz naknadu, a zapravo je nešto sasvim drugo. Ovo zemljište, kao što vam je vrlo poznato, može i moguće je planski prenameniti, možda je već prenamenjeno, i to su podaci koji se takođe kriju od očiju od javnosti. Zatečena namena je jedno, osnovna namena tih preduzeća i delatnost je jedno, a zatim je osnovna delatnost ugašena, samo kako bi se prigrabilo ogromno zemljište, na primer u Beogradu, na primer u Novom Sadu i velikim centrima u Srbiji, i kako bi se tu promenila namena iz osnovne u stambeno-poslovnu, stambenu, komercijalnu i neku drugu.
Ovo rešenje je u suprotnosti, samim tim, po Ustavu Republike Srbije. Prekršen je i član 84. Ustava koji govori o tome da svi imaju jednak položaj i na tržištu. Nekome se omogućava sticanje prava svojine bez naknade, a neko je za to platio naknadu. A zašto jednu? To smo imali danas prilike da čujemo. I zašto je samo jedna konverzija urađena? Iz prostog razloga, zato što je izmenama i dopunama zakona, i Velimira Ilića i vas lično, dozvoljeno da i korisnici zemljišta dobijaju lokacijske uslove, odnosno građevinske dozvole. Nikome se nije, samim tim, isplatilo da izvrši konverziju. Zašto bi to neko radio? To je na ovaj način obesmišljeno i predstavlja potpuno nepotreban trošak za svakog ko je na sumnjiv način stekao svoj kapital u Srbiji. Jako bi bilo strašno da se još dokaže i namera da je tako nešto urađeno iz poslovno-političkih interesa, poklanjanje milijardu i 429 miliona.
Mi danas pričamo i o Zakonu o obnovi. Produžavamo rok do kraja godine. Vi lično ste rekli 1. septembar prošle godine. Evo, godinu dana skoro kasnije posao nije završen. Zašto? Jednostavno, zato što nema sredstava, zato što Vlada Republike Srbije ima svoje prioritete, zato što se i dalje nije obnovilo ono što je u poplavama srušeno. Nema sredstava, a poklanja se milijardu i 429 miliona. Imate ovde ljudi koji su se godinama unazad bavili građevinom, bavili projektima. Šta bi sve moglo za taj novac da se uradi? Da li bi mogli da vratimo plate i penzije na staro? Da li bi vratili ovu razliku koja je neustavno smanjena? Da li bi morali da povećavamo ovoliko porez na imovinu, cenu struje. Da li bi morali da povećavamo PDV sa milijardu i 429 miliona evra? Mogli smo da izgradimo dvokolosečnu prugu, brzu prugu između Beograda i Novog Sada. Šta smo sve mogli za taj novac? Mogli smo Koridor 11 da završimo, pošto je doveden u pitanje, a to nadam se da i sami imate toliko iskrenosti da kažete. Sramota je za jednu Vladu da se donose ovakvi zakoni bez trunke i zrna patriotizma u njima.
Druga ideja ovog zakona je za neizgrađeno zemljište, takođe i za ono koje neće bez naknade pripasti u svojinu, da se do konverzije potpiše ugovor o zakupu, čime se takođe izbegava na ovaj način od strane tajkuna da plate konverziju zemljišta i stekne na taj način pravo svojine. To je način na koji se izbegava. Zašto? Zato što ne postoji rok u zakonu, ne postoji kazna ako neko u određenom roku ne izvrši konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu.
Omogućili ste da se zaključi ugovor na 99 godina, uz tržišnu cenu koja se podeli sa 99 godina kako bi dobili godišnji zakup zemljišta. Zašto bi neko izvršio konverziju zemljišta? Ja vas pitam jednostavno pitanje – zato što nema nikakvog interesa da plaća konverziju ako može da ima zakup koji mu garantuje dobijanje građevinske dozvole. Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, vi lično predložili ovde u Skupštini Srbije, od 1. marta ove godine stupili na snagu. Šta to znači? Pa, to znači da je tajkunima jeftinije da zaključe ugovor o zakupu. To znači da je izmenama i dopunama vašeg Zakona o porezu na imovinu iz 2013. godine, koji je doveo do ovakvog skoka poreza na imovinu ove godine građanima Srbije i Beograda, više ne moraju da plate ni porez na imovinu, kada je u pitanju zakup zemljišta, i tog nameta ste ih oslobodili.
Stvarate društvo tolikih razlika, da imate 1% ne bogatih, nego prebogatih. Oligarsi, kao vaši partneri, i svi ostali drugi. Dok vi i vaši partneri živite bolje u Srbiji u poslednje tri godine, svi ostali žive mnogo, mnogo lošije. Ovo je četvrta godina vašeg mandata, a vi govorite kako je DS odgovorna za to što se u Beogradu i Srbiji apsolutno ništa ne gradi. Pa možemo da se vratimo godinama unazad, kada je u pitanju naknada za uređenje gradskog-građevinskog zemljišta, u Beogradu 2008, krizne godine, 110 miliona evra. Evo, Milutin Mrkonjić je ovde prisutan pa može i on da potvrdi.
Godine 2009, krizna godina, 90 miliona evra. Godine 2008, 80 miliona evra. Znate li koliko je ove godine? Petnaest miliona evra. To je slika i prilika onoga što danas predstavlja građevinsku industriju u Srbiji i glavnom gradu. Da ne pričam za Novi Sad, da ne pričam za Užice. Tu su neki koji su kompetentniji od mene. Ne postoje sankcije, ne postoje rokovi za konverziju i samim tim izvrgavanje ruglu od strane onih koji su najbogatiji u Srbiji uslediće već od prekosutra, odnosno od srede, kada se ovaj zakon bude usvojio.
Kome treba ovaj zakon da ide u korist? Kome, ako donosite zakone koji su u koristi onima koji su vlasnici Luke „Beograd“? Ovaj zakon nije u koristi građana Srbije. On je u interesu Milana Beka, i to vi vrlo dobro znate. Neki poslanici su podnosili ostavke te 2012. godine, kada su sumnjali na ovako nešto zato što im je prećeno, zato što su praćeni, zato što su im se razne čudne stvari dešavale, a voleo bih da vidim da li će i meni nešto slično tome da se desi.
U članu 18. se dešava i to da se potpuno nejasno određuje tržišna cena, kada je u pitanju zakup zemljišta. Na kraju, imali smo prilike da uz sve izmene i dopune svih zakona koje smo doneli u ovoj skupštini, koje ste i lično, a gde su i vaše kolege dolazile i predlagale iste ili slične, doveli do toga da se danas u najkriznijim vremenima za Srbiju, kada građani žive najteže od 1990. do danas, kada nemaju da plate osnovne račune ni za struju ni za osnovne životne namirnice, kada nemaju da plate porez na imovinu, kada se vrši tajna nacionalizacija ponovna nečije imovine, jer kada je nekom porez 800% veći, onda ga dovodimo do toga da on mora da da celu svoju imovinu kako bi taj namet izmirio. Danas se mi odričemo milijardu i 429 miliona, u trenutku kada Srbija gladuje, u trenutku kada je broj nezaposlenih nezapamćen, u trenutku kada je svega 15 miliona evra naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta u Beogradu, što i sami znate da predstavlja manje od 100 hiljada kvadrata.
Odluka Ustavnog suda će biti nesumnjiva i kada je ovaj zakon u pitanju i to su i kolege poslanici danas potvrdili, koji su učestvovali u ovoj raspravi. Odluka iz 2013. godine govori da je ovaj zakon protivustavan. Mi govorimo da ovaj zakon neće privući nove investicije. Govorimo o tome da on neće učiniti dobro interesima građana i države, pre svega, budžeta lokalnih opština i gradova.
Govorili ste danas o prevenciji poplava, a prevencija poplava je isključivo na budžetima opština i gradova u Srbiji, a na ovaj način se oduzimaju pare opštinama gradova iz Srbije. Niko neće imati interes da uplati jedan jedini dinar za konverziju iz prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, nijedan. Ono što ste ovde danas doneli jeste zakon koji je isključivo u interesu i u odnosu na svoje odredbe je pretpostavljam, pisan u Luci Beograd. Zahvaljujem.

Zahvaljuje, gospodine Vukčeviću.
Reč ima potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.

Prvi naš interes, interes Vlade Srbije, interes Vlade u kojoj sedi SNS jeste zaštita javnog interesa.
Zakon koji ste vi doneli je bio, pre svega, protivustavan zakon. Dakle, protivustavan zakon ste doneli. Konverziju kao pojam ste vi uneli. Dakle, nije unela SNS. Vi ste zaustavili izgradnju u Srbiji, ne SNS. Nije u pitanju 24 sumnjive privatizacije, nego 650 sumnjivih privatizacija, tajkunskih, pljačkaških, u vaše vreme, koje su u raskidu ugovora ili u sporu. Da li je to uradila Demokratska stranka ili je uradila SNS? Pa, to je uradila Demokratska stranka.
Dakle, dalje nezapamćena, kako kažete ovde, ja zaista mislim da je autoprojekcija čudo, nezapamćena korupcija, tajkunski zakon, prljavi zadatak, poslovno-tehnička korupcija, zakon u interesu određenih tajkuna, onda oligarsi koji rade sa vama. To ste sve izgovorili u ovom zakonu. Ja mislim da je to karakteristika vašeg rada u prethodnih deset godina. Vi dok ste bili na vlasti, vi ste donosili zakon za vaše prijatelje tajkune i za sve one koji su privatizovali i uništili Srbiju.
Vi ste nas doveli u situaciju da pre godinu, odnosno pre dve godine pokušavamo i spašavamo Srbiju, što od deficita koji ste vi napravili, što upravo tih sumnjivih i pljačkaških privatizacija. Nijedna konstatacija koju ste rekli, vezano za ovaj zakon nije tačna. Dakle, ili ga niste dobro pročitali ili vam nisu lepo napisali, ili oni koji su vaši ministri u senci, koji su upravo napravili najveći problem u urbanizmu ove države vam nisu dali prave informacije.
Prema tome, da krenemo, da kada govorite, ukinuli ste vi naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, nismo to mi uradili. Kada govorite o tome da će milijardu i 400 miliona evra da ode iz budžete, pročitajte još jedanputa zakon. To je novac koji ulazi u budžet ili Fond za restituciju ili budžet Srbije, pokrajine i lokalne samouprave, a ne iz. „U“ i „iz“ su dve različite stvari, daju različite komentare.
Dalje, ono što je zanimljivo posebno, što ste rekli ovde. Godine 2009. kada je donet zakon, uredbe koje ste donosili, donosili ste u odnosu na svoje tajkune prijatelje i to jeste najveći problem i zato danas donosimo ovaj zakon. Zato danas pokušavamo da ispravimo sve ono što ste vi uradili pogrešno, a očito da ste uradili pogrešno i zbog vas. Kada govorim vas, ne mislim vas lično, mislim na stranku koju predstavljate. Dakle, zbog vaše stranke, ovde se nije radilo i gradilo.
Kada govorite da se dozvole ne daju za 28 dana, onda vi stvarno ili ne šetate Srbijom ili ne živite u Srbiji. Građevinske dozvole se u Beogradu daju za sedam dana. To nikada nije bilo. Nije bilo za vreme dok ste vi to radili.
Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji je doveo do toga da će građevinska industrija ovde da radi, odnosno da će građevinska industrija ovde da poveća svoj udeo. Kada govorite o Koridoru 10 i 11, zaista ne poznajete apsolutno ništa. Pa, što vi niste izgradili te brze pruge? Pa, što niste završili Koridor 10 u prethodnih 10 godina? Pa, ima li je jedna zemlja na svetu koja za 10 godina nije završila nekoliko stotina kilometara? Vi niste završili. I ne samo da niste to završili nego ste gledali da uništite sve što je domaća industrija i domaća privreda.
Za razliku od vas ovde će da radi domaća industrija i domaća privreda. I, za razliku od vas, rešenja zakonska se donose u javnom interesu države Srbije i građana Srbije a ne u interesu tajkuna sa kojima ste radili. Luku Beograd, onda se bar informišite, Vlada Srbije će doneti lučko područje koje ne potpada pod ovaj zakon. Vodi se spor, sve dok se vodi spor Luka Beograd nije predmet ove konverzije i ovog zakona. Tako da, kada krenete da pričate o tome i o vašoj ostrašćenosti onda se pre toga, prethodno informišite.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Ustali ste gospodine Božoviću, zbog čega?
(Balša Božović, s mesta: Imam valjda pravo na repliku.)
Da li mislite da imate pravo na repliku?
(Jovan Marković, s mesta: Pa, Demokratska strana je pomenuta 15 puta.)
Petnaest puta je pomenuta Demokratska stranka.
Izvolite, na pominjanje Demokratske stranke, samo sam želeo da čujem od vas osnovu, bez da vam sufliraju gospodin Marković i ostali.
Izvolite, gospodine Božoviću, replika dva minuta.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko Mihajlović, dakle vi igrate partiju šaha, a preko puta vas je državni i interes naroda. Ja vas molim da pazite na svaki potez, jer morate da znate da posle svake partije šaha i kralj i pijun idu u istu kutiju.
Mi smo tajkunima naplaćivali nešto što im vi danas dajete besplatno. Toliko o interesima građana i interesima Srbije. Demokratska stranka je 2009. godine rekla svako ko je na takav način stekao imovinu mora da plati, vi im to danas dajete bez naknade.
Pričate o dozvolama za sedam dana, a ne znam da li znate da je u Beogradu koji je najveći građevinski centar u Srbiji, nekad bio i u jugoistočnoj Evropi za vreme Demokratske stranke, imate izdatih ove godine 30 dozvola. Trideset dozvola i pričate o nečemu što je podstaklo razvoj građevinske industrije. Mislim da je to i vama samima smešno.
Govorite o sporu Luke Beograd, mnogi sporovi su se vrlo brzo završili onako kako je to bilo u interesu određenih političkih i finansijskih partnera, pa ne sumnjam da će se isto tako završiti i ovaj spor. Kada pričate o komorama koje su lobirale, ne postoji nijedna komora gde je najglasniji glas za konverziju bez naknade, nije bila Luka Beograd. A zašto bi to radila ako je u sporu sa Republikom Srbijom.
Ovo je ono zbog čega se donosi ovaj zakon. Ovo je snimak iz satelita zemljišta najveće vrednosti u Gradu Beogradu. Zapadno od Pančevačkog mosta je nešto što predstavlja zemljište koje ste dali bez naknade Luci Beograd.

Zahvaljujem gospodine Božoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade doktor Zorana Mihajlović. Izvolite.

Opet bih vas zamolila da sednete sa vašim ministrom u senci koji je do duše napravio opšti haos, ali da sednete sa vašim ministrom u senci i da porazgovarate malo o ovom zakonu i da još jednom pročitate ovaj zakon zbog toga što opet sve što govorite nije tačno. Dakle, to bez naknade je zemljište samo za redovnu upotrebu, ovaj zakon i ovo što radi ova Vlada nije partija šaha. Opet ste u autoprojekciji zato što kada govorimo o partiji šaha onda ste vi tu verovatno u pravu, ali mi radimo u interesu građana i u interesu, pre svega u javnom interesu.
Pominjete dakle Vladu kako kažete u interesu tajkuna, pominjete sud, kažete da i sud ne radi kako treba. Ja zaista ne razumem o čemu vi govorite. Dakle, Zakon o konverziji zemljišta je tu da bi rešio probleme koje ste napravili. Sve što ste uradili u prethodnih deset godina uradili ste od pozadi, po redosledu koji nije bio prirodan i normalna ni za jednu državu, jedino ste vi to uradili u Srbiji. Napravili ste sumnjive, pljačkaške privatizacije, pa ste tek onda krenuli u rešavanje svojine, pa ste na kraju napravili zakon koji je protivustavan i danas govorite o tome da ovaj zakon nije dobar.
Kada govorite o izdavanju građevinskih dozvola samo da vam kažem u prethodnih tri meseca izdato je ukupno 2.800 građevinskih dozvola na teritoriji Srbije što je 35% više nego za tri meseca prethodne godine. Toliko o Zakonu o planiranju i izgradnji za koji takođe tvrdite da nije dobar.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Uvažena gospođo Mihajlović, koleginice i kolege narodni poslanici, posle usvojenih izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji i zaista uspešne implementacije zakona u praksi jedan od najvažnijih zakona iz oblasti građevinarstva, iz oblasti ekonomije, iz finansijskog sektora je upravo Zakon o konverziji o kojem danas raspravljamo.
Važan je zakon o konverziji zbog toga što utiče na promenu oblika svojine iz korisništva u vlasništvo, a odnosi se na državnu imovinu koja je u svakoj zemlji najvažniji resurs, i upravo zbog toga ovom zakonu i uopšte ovom problemu trebamo da priđemo sa mnogo odgovornosti i mnogo pažnje.
Konverziju nikako ne treba posmatrati kao sredstvo kojim će se ispraviti greške koje su počinjene lošom privatizacijom. Mi smo inače zemlja u kojoj se godinama različito tretiraju pravo na objektima kao vlasništvo i pravo na zemljištu na kojem su isti ti objekti izgrađeni kao korisništvu.
Stupanjem na snagu Ustava 2006. godine, taj problem je počeo da se rešava. Stvorena je pravna mogućnost da građevinsko zemljište, osim u državnoj svojini, može da bude i u privatnoj svojini.
Procena je da od 21 milion katastarskih parcela u Srbiji, trećinu čini građevinsko zemljište. Neke podatke smo čuli i od vas. Ja raspolažem nekim podacima, doduše nisam baš uverena da su potpuno tačni. Podaci su iz katastra i govore o tome da je nakon što je Zakonom o planiranju i izgradnji 2009. godine uopšte uveden institut konverzije, kao način pretvaranja prava korišćenja u pravo svojina na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, da je podneto oko 15.000 zahteva za konverziju uz naknadu, od čega je prema izveštaju Uprave za trezor Ministarstva finansija izvršeno negde oko 900 transakcija. Mi smo čuli od vas da je jedna u Beogradu. Ovo se odnosi na celu Srbiju. Kažem, nisam sigurna da je ovaj podatak tačan, i da je naplaćeno negde oko 250 miliona dinara.
Jasno je da, iz iskustva koje svi mi imamo, institut konverzije nije zaživeo ni u obimu, ni u obliku u kakvom je trebao, a glavni problem dosadašnjeg zakonskog rešenja je u stvari, pogrešan koncept na kome je konverzija bazirana.
I sami ste rekli da nije između ostalog bilo ni političke volje da se taj problem reši onako kako treba, a to se sve negativno odrazilo i na građevinsku industriju i na nameru investitora da grade, jer, pre svega, investitori koji grade žele da na zemljištu na kojem grade imaju svojinu. Strani investitori uopšte ne prepoznaju pravo korišćenja već samo pravo svojine, tako da je uopšte ovo donošenje zakona o konverziji uticalo da upravo građevinarstvo, iz tog razloga, u izvesnoj meri stane.
Za državu veliki problem predstavljaju oni korisnici građevinskog zemljišta koji su to zemljište dobijali pre 2003. godine, po uslovima i po zakonima koji su u to vreme važili i tu je postojao rok da se to zemljište privede nameni.
Vi ste pomenuli da izvesne parcele nisu privedene nameri pa ste to doveli u vezu sa tim da zakon o konverziji nije donet, međutim, znate i sami da postoje i oni korisnici zemljišta koji su to zemljište upravo uzimali po tim uslovima pre 2003. godine, čekajući da se donese zakon o konverziji kojim bi im omogućio promenu korisništva u vlasništvo da bi to zemljište dalje preprodavali.
Konverzija je veoma osetljivo pitanje. Pre svega osetljivo pitanje za državu, osetljivo pitanje za sve one privrednike i investitore koji su kupovali preduzeća iz privatizacije ili iz stečaja. Osetljivo pitanje za sve učesnike u postupku restitucije, za sve one koji žele da grade a na zemljištu nemaju vlasništvo već korisništvo, i svi oni koji su u stvari zainteresovani da se ovaj problem reši imaju i različite interese i različite stavove i različita gledišta, tako da je zaista bilo teško napraviti zakon koji bi zadovoljio sve interese i uklopio se sa stavovima svih onih koji su zainteresovani za rešavanje pitanja.
Međutim, vi i sami znate da je suština svega pitanje koliko će koštati prenamena? Osim toga, naravno i način kojim će se konverzija izvršiti i da li će biti nekih olakšica, ali suština svega je koliko će prenamena koštati?
Pravni osnov za naplatu konverzije zemljišta nalazi se u činjenici da pravni subjekti koji su prodavani u postupku privatizacije nisu ni imali pravo vlasništva na zemljištu, već pravo korisništva. Svi oni koji su kupovali pravni subjekt znali su šta kupuju. Kupovali su kapital preduzeća, nisu kupovali zemljište.
S druge strane, znamo da se u cenu kada se kalkulisalo ko će platiti, kalkulisali su i vrednost zemljišta i da je u stvari najinteresantnije u svemu i bila lokacija na kojima se preduzeća nalaze, da je najinteresantnije bilo zemljište kojim preduzeća raspolažu i da je sve to i uticalo na cenu koju će oni platiti.
Država i zakon su tada to omogućavali iako se znalo da se uglavnom po nekim nižim cenama, neću da kažem u bescenje, je bilo i onih koji su zaista plaćali i neku realnu cenu, ali po nižim cenama kupovane su fabrike upravo da bi se to zemljište koristilo u komercijalne svrhe.
Sada postoji ovde neka polemika da li treba platiti, uopšte u javnom mnjenju, da li to zemljište treba platiti uz naknadu, da li treba osloboditi i bez plaćanja naknade, naš stav je da u slučajevima kada su preduzeća i fabrike kupovane ne da bi se nastavila delatnost, da bi se proširila proizvodnja, da bi se zapošljavali novi radnici, već kada su kupovane samo da bi se to zemljište preprodavalo ili kažem opet, gradilo u komercijalne svrhe, stav naše poslaničke grupe je naravno da konverzija treba da bude plaćena po tržišnoj ceni i da je u tim slučajevima konverziju u stvari treba posmatrati isključivo kao kupovinu zemljišta od države.
Ja se u jednom delu diskusije sa koleginicom Batić, koja se tiče člana 6, slažem. Ne slažem se da ste hteli bilo šta da uvedete na mala vrata naravno. Mislim da je samo ovde nedovoljno formulisan ovaj član, pa ostavlja prostora da se različito tumači. Mi nismo uložili amandman zato što mislim da ovaj član treba celokupan preraditi da ne ostavlja prostora da dolazimo u dilemu da možda neke firme koje su upravo iz navedenih razloga prodavane, odnosno kupovane, sada budu oslobođene plaćanja naknade za konverziju.
Međutim, postoji i jedna druga strana priče, šta sa onim privrednicima i investitorima koji su kupovali preduzeća, nastavili da se bave delatnošću tih preduzeća, zapošljavali nove radnike, širili proizvodnju, imaju zemljište nad kojim imaju pravo korišćenja i sada hoće na tom zemljištu da grade da bi i dalje proširili proizvodnju, da bi i dalje zapošljavali nove radnike? Da li se ovaj zakon u ovakvom obimu odnosi na njih ili ćete vi uredbom možda da oslobodite ili plaćanja konverzije u jednom delu ili na neki drugi način, ali mislim da svakako svima onima koji žele da dalje proširuju proizvodnju, da se i dalje bave istom delatnošću preduzeća, zapošljavaju radnike, da ih svakako treba na određeni način stimulisati?
Naročito je važno precizno i jasno utvrditi način utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti koja se odnosi i na objekte i na zemljište. Veoma je opasno ostaviti prostora da se utvrđivanje tržišne vrednosti nepokretnosti dvosmisleno tumači.
Ja nisam sigurna šta je Ustavni sud rekao u svojoj odluci kada je procena vrednosti nepokretnosti, da li i tu postoji jedan deo koji se odnosi da to treba da rade veštaci ili je ostavljen prostor da to mogu da rade poreske uprave, nisam sigurna, ali kažem da ipak kod ovog člana treba obratiti dosta pažnju i imati u vidu naravno da će tržišna vrednost zemljišta koja je u obavezi da se izvrši konverzija, upravo zbog te obaveze konverzije da će vrednost tog zemljišta sigurno biti umanjena.
Članom 5. Predloga zakona o konverziji, određuje se da je predmet konverzije izgrađeno ili neizgrađeno građevinsko zemljište. Pitanje za vas, gospođo Mihajlović, je - da li je za izgrađeno građevinsko zemljište uslov da se uz podnošenje zahteva za konverziju dostavi dokaz da objekat koji je izgrađen ili objekti, ukoliko ih ima više, koji su izgrađeni na tom zemljištu imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu? Da li je to obaveza i šta sa zemljištem za koje ne postoje planski dokumenti? Znate da u Srbiji još uvek ima opština gde planski dokumenti nisu urađeni. Pitam sa razlogom, jer sam u praksi naišla na slučajeve da je kao vlasnik zemljišta upisan grad, lokalna samouprave, nebitno. Nebitno je ni da li se radi o izgrađenoj ili neizgrađenoj građevinskoj parceli, već se radi o tome da građevinska parcela nije obuhvaćena planskim dokumentom, pa je postupak konverzije nemoguće sprovesti, jer vlasništvo nad zemljištem se ne može uspostaviti ako se ne zna status zemljišta. Čak i član 83, 84. Zakona o planiranju i izgradnji govori da se građevinsko zemljište koristi prema nameni koja je određena zakonom i planskim dokumentom.
Vraćam se na ono prvo pitanje - da li je u obavezi da se uz zahtev dostavi i građevinska i upotrebna parcela, jer se to traži kada je u pitanju konverzija zemljišta bez naknade? Mislim da je ovda možda trebalo tačno, s obzirom da znamo kako nam službe tumače zakone i kakvih problema kod tumačenja zakona ima, da je u ovom članu onda, ukoliko je potrebna i građevinska i upotrebna dozvola, da je trebalo tačno to i navesti.
Član 8. – pravo na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta imaju lica iz člana 1. stav 2. ovog zakona i tu se govori da pravo na umanjenje imaju za površinu zemljišta pod objektima koji su izgrađeni na katastarskoj parceli u skladu sa zakonom, a to su zgrade, silosi, pomoćni objekti itd. Šta ako investitor nije izgradio, opet se vraćam na ono prethodno pitanje, nije izgradio objekat u skladu sa zakonom, nema građevinsku dozvolu? Znači, njemu ne omogućavamo, jer tu dolazimo u problem legalizacije takvih objekata, jer prvo morate da imate svojinu da biste mogli objekta da legalizujete, znači, razumemo se oko toga. I, šta je sa objektima koji su upisani po posebnim uslovima? Znači, opet moramo da radimo svojinu na zemljištu, pa onda da krenemo na legalizaciju objekata.
S obzirom na kompleksnost problema koji se ovim zakonom pokušava rešiti i s obzirom na to da se prilikom pisanja ovog zakona morao ispoštovati niz smernica, počev od odluke Ustavnog suda, preko pravila koja nam nameće EU, pa do obaveze da se zaštite interesi svih zainteresovanih, jer nam je obaveza da ničija prava ne budu oštećena, smatram i naša poslanička grupa smatra da je ovaj zakon, uz sitne ispravke i uz prihvatanje naših amandmana dobro zakonsko rešenje, tako da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Zakon o konverziji.
Kada govorimo o Zakonu o otklanjanju posledica poplava, životno važan zakon za sve nas, naročito za naše sugrađane koji žive u ugroženim područjima. Ko je jednom doživeo strahote koje poplave sa sobom nose, ne može se ni skoro ni lako osloboditi od straha od nekih novih nepogoda. Za sve ono što se dogodilo maja 2014. godine svi snosimo odgovornost i država i građani i lokalne samouprave. Dosta toga je urađeno, dosta toga je otklonjeno. Naravno, ostalo je još dosta toga da se uradi. Ima još dosta ugroženih i ima potrebe da se urade i klizišta i obale.
Treba raditi i na prevenciji. Treba uticati na građane da mi sami sebi moramo da obezbedimo zaštitu od poplava, od nepogoda takvog tipa, upravo našim odgovornim ponašanjem. Podržavamo produženje roka, čak smatramo da je možda ovaj rok trebalo da bude i duži.
Naravno, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.