Uvažena predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ispred nas je zakon kojim sam već pominjao ovde na plenumu kada su bili neki drugi zakoni, pre svega, kada je ministar privrede gospodin Sertić izlagao izmene Zakona o privatizaciji, i gde sam tada rekao da je Zakon o konverziji preko potreban kao jedan od ključnih zakona da bi jednostavno se investicije u Srbiji otkočile i da bi Srbija mogla da krene napred.
Moram da kažem, uvažena gospođo Mihajlović, da sam malo danas u nezahvalnoj poziciji. S jedne strane, govorim kao predstavnik poslaničke grupe Nove Srbije i podržavam Predlog zakona, a sa druge strane, dolazim iz porodice koja je pretrpela, nažalost, velike štete i čija je imovina nacionalizovana posle 1945. godine.
Moja porodica je jedan od osnivača i lige za restituciju. Dolazim iz opštine Topola, koja je zbog istorijskog nasleđa 1945. godine doživela divljačku nacionalizaciju i čije posledice trpi i dan danas. Nažalost, situacija je takva i lično sam i dobio dopis, pre svega, lige za restituciju koja izražava određena neslaganja sa Predlogom zakona, ali, kažem i u svoje ime i u ime stranke kojoj pripadam, sa tim se ne slažem.
Šta je ključa stvar koju hoću ovde da, pre svega, pomenem kao nešto zbog čega podržavam ovaj zakon. Ovaj zakon ima samo 23 člana, dosta je jasan. Međutim, ima određene male nedostatke, neke sam i amandmanima predložio da se otklone, a neke možemo i ovako, da kažem, u ovoj načelnoj raspravi dotaći, pa očekujem i neke konkretne odgovore na određena pitanja.
Najpre, pomenuli ste da ćemo posle donošenja ovog zakona imati uredbu Vlade, koja će biti doneta u roku od 30 dana od usvajanja ovog zakona, ali ono što je najveći problem jeste kada lokalne samouprave budu određivale cenu konverzije. To je sada prvi problem koji se javlja. U zakonu se kaže – cena konverzije će se određivati prema stepenu razvijenosti opština. Vi znate, upravo sam i ovde pred vama govorio da je najveći problem trenutno u Srbiji upravo ta, moram da kažem, jedna raspodela koja je ostala kao zaostavština još vremena Mlađana Dinkića, koji je stepen razvijenosti opština štelovao prema potrebi tamo gde je on bio na vlasti, pa tamo gde je on bio na vlasti te opštine su bile, moram da pomenem, da se niko ne ljuti ovde, primer Loznice koja je uvek bila na nekom trećem stepenu i uvek je dobijala najviše sredstava, za razliku nekih drugih opština koje su u to vreme bile opozicione toj vlasti i koje su uvek bile u prvoj grupi da bi dobili najmanje sredstava.
Uvažena gospođo Mihajlović, zbog toga tu uredbu podhitno promeniti, ako uopšte mislimo da cena konverzije bude, hajde da kažem, pravična za sve.
Šta je još jedna stvar koju ste pomenuli, a koja, možda čak u ovom uvodnom delu i niste spomenuli, a tiče se državne pomoći. Vrlo bitna stvar u ovom zakonu i nešto što se bojim da može dovesti do određenih zloupotreba i korupcije pri primeni ovog zakona, koje dobro osmišljen. Zašto vam ovo govorim? Zato što ste ostavili prostor da budući investitori koji su kupili zemljište, imaju ga na korišćenje kao fizička ili kao pravna lica, mogu se pojaviti u lokalnoj samoupravi i na osnovu planova detaljne regulacije reći – mi hoćemo na ovoj parceli na osnovu stepeni zauzetosti u budućem vremenskom periodu da gradimo još objekata, silosa, bilo čega drugog, i svo to zemljište ispod tih pretpostavljenih objekata ne ulazi u cenu konverzije. Zatim, ono što ste još naveli, što mislim takođe da je bespotrebno, da lokalne samouprave pribavljaju nekakve izjave od budućih investitora, koliko će oni zapošljavati radnika.
Bojim se, možemo u lokalnim samoupravama bilo kakve izjave da uzimamo od investitora, ali šta je ono što će garantovati da će ti investitori ispoštovati onda to, ako kažu da će zaposliti 100, 200 ili 300 ljudi? Sa jedne strane, dobiće oslobađanje na tom delu zemljišta koje se nalazi ispod budućih navedenih objekata, naravno, to zemljište ispod objekata prati sudbinu samih objekata, ali nemamo nikakvu garanciju osim određenih dogovora koji se mogu praviti između tih nekakvih investitora i lokalnih samouprava. Na taj način može doći do određene zloupotrebe.
Šta je još važno kod ovog zakona? Kod ovog zakona takođe, gospođo Mihajlović, celokupna procedura se nalazi kod lokalnih samouprava. Zbog kolega poslanika i zbog javnosti treba jasno istaći da celokupnu proceduru buduće konverzije rade lokalne samouprave, odnosno opštine i gradovi.
Najpre, član 3. ovog zakona, moram i kao dugogodišnji predsednik opštine samo da ga iščitam zbog javnosti, član 3. koji utvrđuje visinu naknade kaže – visinu naknade za konverziju utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa aktom o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajuće nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu, donetih od strane jedinice lokalne samouprave na teritoriji na kojoj se nalazi građevinsko zemljište za koji je podnet zahtev za konverziju, i sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom o tržišnoj vrednosti predmetnog građevinskog zemljišta, u skladu sa propisom kojim se uređuje porez na imovinu.
Ako sam ja predsednik opštine 10 godina i apsolutno ne mogu da se snađem u ovom članu, mogu samo da pretpostavim kako je običnom građaninu koji će ovo da čita. Najpre, uopšte mi nije jasno zašto ste nešto što je finansijski deo vezali za organ lokalne samouprave koji je zadužen za imovinsko-pravne odnose? Mislim da je bilo pravičnije i mnogo lakše, i za buduće stranke i za građane, da sve što se tiče finansijskog dela rade poreske lokalne uprave, koje prosto kod sebe već imaju bazu podataka koliko koje zemljište vredi, na kojoj parceli, u kojoj zoni, a da samo imovinsko-pravno služba Odeljenja za urbanizam lokalnih samouprava daje saglasnost da li je to zemljište podložno konverziji ili ne, a da celokupnu proceduru sprovodi lokalna poreska uprava. Onda bi bilo mnogo lakše za građane da se snađu u celoj ovoj priči.
Takođe, ono što je važno, moram da kažem par rečenica o samoj proceduri. Procedura sledeća, da ja, ako sam vlasnik pravnog lica koje ima zemljište koje podleže konverziji, dolazim u opštinu, tražim to Odeljenje za imovinsko-pravne odnose, tamo podnosim zahtev, oni u roku od pet dana da li je taj zahtev validan ili nije. Ako nije validan, traže u roku od osam dana određene dopune, ako vi te dopune nemate, a smatrate da ih nepravedno od vas traži organ lokalne samouprave, imate pravo žalbe u Ministarstvu za infrastrukturu i to je jedini deo gde se pominje Ministarstvo za infrastrukturu.
Ono što je takođe kod ovog zakona interesantno, to je nešto što smo mi još u avgustu prošle godine na jednoj od javnih rasprava na Odboru za infrastrukturu pominjali, a to je sada plaćanje naknade, ako neko hoće u celosti da plati konverziju, za određen broj hektara, ari ili već koliko toga ima. Tada smo stali na stanovište da je opravdano da se da popust, odnosno diskont otprilike na 50%. Sada u Predlogu zakona se pojavljuje 30%.
Uvažena gospođo Mihajlović, iskreno verujem, i poslanička grupa Nove Srbije, da je trebalo da ostane stari predlog od 50%, ne da bismo mi sada branili te investitore, odnosno poslodavce, a, da kažem, smanjivali ovaj deo koji treba da odlazi i u Fond za restituciju, da upravo porodice sličnoj mojoj mogu sutra dobiti određenu nadoknadu, već iskreno verujem da su ti ljudi jedom već to plaćali.
Znači, oni su putem aukcije tendera kupili firme kao pravna lica, platili su to ili su to kupili iz stečajnog postupka, ali su opet platili određenu cenu i sada će platiti po nekakvoj tržišnoj vrednosti koju će određivati lokalne samouprave ponovo 70% od te tržišne cene, ako plaćaju odjednom u gotovini, ili će imati pravo to da plate u 60 mesečnih rata, ali bez ikakvog popusta. Iako plaćaju 60 mesečnih rata, tada će morati da daju i sredstva obezbeđenja. Znači, moraće da daju bankarsku garanciju ili će morati da daju hipoteku. Slažem se i tu ste u pravu kada kažete - to je po zakonu, ali treba da znate da je to za poslodavca takođe opterećenje, jer bankarska garancija košta, tako da je to jedno stvarno dodatno opterećenje.
Već sam pomenuo državnu pomoć i samo zbog javnosti da kažem da državnu pomoć definišemo kao pomoć koju privrednicima daju ili lokalne samouprave ili država, ali prosto zakonski se tretira kao državna pomoć. Na nju daje saglasnost Komisija za državnu pomoć Vlade Republike Srbije, bez obzira na iznose koje ili daju lokalne samouprave, ili daje Vlada Republike Srbije, ili Vlada AP Vojvodine. Zbog toga još jednom da prosto ponovim da smatram da je ova državna pomoć potpuno nepotrebna u ovom zakonu i može samo da proizvede određene zloupotrebe.
Sada oko novčanog dela koji ste već pomenuli u uvodnom delu još jednom da ponovimo da otprilike građevinskog zemljišta u Srbiji ima oko 640.000 hektara, da je nekih 5.400 hektara, da tako kažem, sutra podložno konverziji, ali to ne znači, isto da kažem zbog javnosti, da će sutra svi da pohrle da urade odmah konverziju. Dakle, uradiće oni kojima je potrebno pre svega zbog gradnje, ili neko ko će sutra prodavati to zemljište, pa hoće da ga pravno reši.
Ono što je važno, to je taj paritet koji ste predložili u zakonu, a tiče se novca koji će ići ka državi, odnosno ka Fondu za restituciju. Onda ste dali interesantan predlog i ja sam tu takođe intervenisao sa amandmanom, da kod zemljišta koje se vodi na državu, a moram da napomenem, uopšte ne znam da li ste imali taj podatak, a ja ga zvanično imam, da 92% zemljišta od ovih ukupno 5.400 hektara se vodi na Republiku Srbiju. Znači, samo 8% u državi Srbiji se vodi na lokalne samouprave i na AP Vojvodinu, što znači da se preko 90% vodi na Republiku Srbiju. Vi ste predvideli da u zakonu zemljište koje se vodi na Republiku Srbiju, od novca koji se dobije putem konverzije, 50% ide Republici, a 50% ide u Fond za restituciju.
Dakle, ko čita i ne zna ove procente rekao bi da je to super i da je to u redu. Iako lokalne samouprave 90% sprovode ovaj zakon, u praksi će dobiti mrvice ili neće dobiti gotovo ništa. Zato sam predložio amandman da se od ovog dela bar jedna petina, znači samo jedna petina, što bi od ukupnog iznosa bilo 10%, ide u budžet lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština. Smatram da je to pravično i smatram da je to pošteno upravo zbog ovog visokog procenta da se to zemljište, iako se nalazi na teritoriji lokalnih samouprava, vodi na Republiku Srbiju. To je nešto što prosto smatram kao opravdano i smatram da se na takav način može prihvatiti.
Još jednom da napomenem da smo se mi u Srbiji prosto svi skupa nadali da će priča restitucije ići brže, ali se nadam iskreno, pomenuli ste i Agenciju za restituciju, da će nakon dobijanja određenih sredstava i putem konverzije taj proces da se otkoči, da taj proces krene brže i da ljudi koji ne mogu, da tako kažem, naturalno da dobiju objekte, zemljište, da će moći brže da dobijaju te vaučere, kako bi sutra dobili nekakvu nadoknadu za to što im je oduzeto.
Sa druge strane, uvažena ministarko, vi ste pomenuli i Republički geodetski zavod kao instituciju koja vam je određene podatke prosledila. Još jednom moram da se požalim na rad tog organa. Ako hoćemo da i ova konverzija bude što brža i ako hoćemo da ona bude što efikasnija, najljubaznije vas molim da prosto pogledate kako funkcionišu ti katastari, pre svega po lokalnim samoupravama širom Srbije, da to nažalost ni na šta ne lični, da to tako godinama ide i da mi to svi nekako ćutke gledamo i trpimo jedan nerad, jedan javašluk. Neko to mora jednom da prekine, a ja se nadam da ste vi sa vašom energijom dovoljno snažni da to možete da uradite, da se taj katastar uredi i da on počne normalno da radi svoj posao.
Uz ova pre svega konkretna pitanja koja sam izneo, želim vam iskreno svaku sreću u primeni ovog zakona, jer ovaj zakon je preko potreban Srbiji. Daću jedan mali primer. Kada je pre nekoliko dana i premijer Vučić bio sa mnom u jednoj poseti vinariji Oplenac u Topoli, prvo pitanje investitora je bilo – kad će zakon o konverziji? Znači, to je prvo pitanje, da bi se prosto posao širio, a naročito strani investitori hoće da znaju jednostavno šta je čije i hoće da zemljište imaju u svom vlasništvu. Kod njih pojam korišćenja apsolutno ne stoji.
Moram samo da istaknem, ovde u obrazloženju se kaže da ćemo imati bolju naplatu poreza na imovinu. To koliko će lokalne samouprave dobiti od toga, to je relativno pitanje, jer mi sada imamo i objedinjenu stopu za pravna lica lokalnih samouprava, koja je 0,4% od tržišne vrednosti, tako da tu apsolutno nije ni bitno da li neko ima korišćenje ili ima vlasništvo, ta suma se neće menjati. Ali, suština je veoma važna, da ćemo korak po korak ići ka uređenoj imovini i imaćemo pre svega mogućnost da od fizičkih lica, koja će sutra ući u konverziju, na jedan lakši način naplatimo i u lokalnim samoupravama porez na imovinu, što se može odraziti na prihode lokalnih samouprava, jer oni sada, da tako kažem, uspešnim fingiranjem apsolutno sa ovakvim statusom korišćenja državnog zemljišta bez konverzije izbegavaju plaćanje poreza na imovinu.
Sa ovim završavam, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati zakon u načelu, a nadamo se da ćete prihvatiti naše amandmane. Hvala puno.
