Hvala gospodine Stojanoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodna poslanica Marija Obradović, zbog pominjanja Srpske napredne stranke, dva minuta. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Da se nadovežem na izlaganje dragog kolege Mome Stojanovića, danas smo u srpskom parlamentu svedoci dve novine, ali u tom smeru će i ići rasprava u srpskom parlamentu ubuduće, jer stepen političke kulture raste, kako se mi razvijamo i kako postajemo demokratičnije društvo. Videli smo dve stvari. Videli smo da opozicija i pozicija zajedno rade, izuzetno posvećeno, na što boljem predlogu zakona, na prvom mestu jer smo videli da je radna grupa ministarstva, na čelu sa ministrom, uložila izuzetnu energiju i napore da dobijemo ovakvu vrstu predloga. To je prva stvar.
Druga stvar, da za tzv. dizače ruke iz Srpske napredne stranke ne važi to što stoji u medijima. Koliko smo čuli priloga na različitim televizijama – da li neko sme da glasa suprotno predlogu većine, da li neko sme da kaže nešto drugačije? Danas ste bili svedoci izuzetno dobrog primera da se zaista ceni ozbiljan i dobar argument, argumentovana rasprava, da podržavamo različite predloge i stavove, jer to doprinosi što boljem rešenju.
Iste ovakve rasprave mogu da čuju oni koji prate rad našeg Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Jer, kao vladajuća većina imamo veliki broj članova i većinu, i u tom odboru, kao i u drugim i imam samo tri člana opozicije. Znači, od 17 mesta u Odboru, ne možete očekivati da samo ta tri opoziciona poslanika mogu da daju neki komentar na predloge...

Vreme.

Upravo završavam.
Zato dobar deo, i kolega Stojanović i kolega Drecun daju brojnim raspravama u našem odboru. Ali, ko je dobro slušao, mogao je da čuje da je i ministar u svom obrazlaganju, posle izlaganja Stojanovića i Drecuna, upravo samo pojasnio neke dileme koje su imali i jedan i drugi. Dakle, novi stepen političke kulture, političke zrelosti. Teško ide taj proces, ali mi sve to moramo da pomognemo. Hvala.

Ovo su bile replike na izlaganje gospodina Veselinovića.
Ponovo idemo po dnevnom redu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se truditi da budem što kraći, koliko god je to moguće i da se držim strogo okvira ove tačke dnevnog reda, za razliku od jednog samostalnog poslanika koji to nije činio. Ali, to je nešto što polako već postaje njegov manir i ja to ne bih naročito komentarisao. Gospodine predsedavajući, znate, njemu je lako da se tako ponaša. On ne oseća nikakvu odgovornost, ne oseća odgovornost ni prema stranci, ni prema biračima, posebno ne prema biračima jer ih nema. Ali, ja ne bih trošio vreme na njega.
Danas raspravljamo o važnom predlogu zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Ono što želim da naglasim je da podržavam današnje izmene i dopune Zakona, koje se odnose na izmene u šest članova postojećeg Zakona, zato što smatram da su korisne, afirmativne, kao i da će proizvesti pozitivne efekte u praksi, odnosno u funkcionisanju policije.
Ne mogu a da se ne izrazim pozitivno na jednu praksu koja je uvedena ovde u Narodnoj skupštini, kada je reč o Ministarstvu unutrašnjih poslova, a odnosi se na konsultacije ministra sa poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, i to kako iz vladajuće stranke, tako i iz redova opozicije. I to je ono što je dobro i to je ono što već polako daje određene pomake i rezultate.
Iako se intenzivno radi na novom zakonu, kako je neko rekao, krovnom zakonu o policiji koji, kako je rečeno, očekujemo na jesen, koji će funkcionalno i sveobuhvatno regulisati ovu oblast, uvesti neophodne reforme i dalje unaprediti stanje u ovoj oblasti, smatram da su ove izmene potrebne jer se odnose na veoma bitne segmente.
Kako vidimo, ovim izmenama predviđeno je stvaranje uslova za obrazovanje novih sektora – sektora za upravljanje ljudskim resursima i sektora za poslove strateškog planiranja, međunarodne saradnje i evropskih integracija. Mislim da je to dobro i da je važno zbog, između ostalog, kako ste i vi rekli gospodine ministre, unapređenja modela karijernog napredovanja u policiji, kretanja kroz službu zaposlenih, kao i na usavršavanju i obučavanju zaposlenih.
Pozitivno gledam i na izmene koje sadrži član 2. Predloga zakona, a koje se odnose na postupanje policije u stanju povećanog rizika. Naime, ovim izmenama stvara se pravni osnov za delovanje Ministarstva unutrašnjih poslova u promenjenim uslovima, dakle, u uslovima povećanog rizika po stanje javne bezbednosti, rizika od narušavanja javnog reda u većem obimu, kao i ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine.
Kada je reč o izmenama Zakona koje tretira član 3, naglasio bih da se vrši reorganizacija specijalnih i posebnih jedinica policije, u sklopu strukturalne reforme, a koja za cilj ima racionalizaciju odnosno želju da se na najoptimalniji način iskoriste postojeći ljudski i kadrovski resursi. I nedavni događaji u Makedoniji su nešto što govori u prilog potrebe regulisanja ove oblasti.
Važno je istaći da dolazi i do izmena koje sadrži član 4, koji može i da se nazove delom tzv. „Tijaninog zakona“, o čemu smo već danas dosta slušali, a za šta postoji veliko interesovanje javnosti. U navedenom članu se stvara pravni osnov da policija u slučajevima kada je prijavljen nestanak lica može da reaguje i preduzima radnje bez odlaganja, dakle, odmah po prijavi.
Na samom kraju želeo bih da napomenem i da sam sa grupom od šest narodnih poslanika SNS predložio amandman na ovaj zakon. Amandman smo predložili tako da glasi da umesto osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen, a i iz svih ostalih razloga koje sam naveo želeo bih da vas pozovem da prihvatimo ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima narodna poslanica Snežana Malović. Izvolite.

Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući.
Gospodine Stefanoviću, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, drage kolege, danas su pred nama izmene i dopune Zakona o policiji. Obzirom da ulazimo u peti sat rasprave oko predloženih izmena i dopuna, to dovoljno govori o činjenici i o važnosti ovog zakona. Ja ću pokušati da ukažem na neke bitne stvari, bitne segmente koji se nalaze u ovom predlog zakona, a da se ne ponavljam, pošto je dosta toga već izneto od strane mojih kolega.
Iako je ovaj zakon naizgled mali, ima šest članova, bez poslednjeg stava koji se tiče primene zakona, ja ne bih rekla da su ovo sitne izmene, već da su, naprotiv, veoma krupne izmene, jer na osnovu ovih izmena MUP ima mogućnost da donese potpuno novi akt o sistematizaciji.
Kao što smo rekli na samom početku formiranja ove Vlade da ćemo podržati svaki korak koji je reformski, koji može da donese dobrobit kako našim građanima, tako i funkcionisanju državnih institucija, tako i jesmo za izmene zakona i ovog zakona koji ide u tom pravcu. Mi želimo da vam verujemo u sve ono što ste izneli u obrazloženju ovog zakona, da želite da uvedete karijerno napredovanje, da želite da uvedete reformu policije, da ispravite neke anomalije unutar sistema koje postoje i sa kojima ste se suočili i sigurno mnogo bolje od nas znate s tim u vezi. Želimo da vam verujemo da želite da uvedete efikasnost policije, kako u zaštiti građana, tako i u održavanju javnog reda i mira, u suzbijanju kriminala, suzbijanju naročito organizovanog kriminala i korupcije.
Želimo da podržimo i reformske korake zbog toga što smo svesni koliko su oni teški, koliko je teško jedan okoštali sistem koji dugo funkcioniše, često po principima koji nisu u saradnji sa svakodnevnim postupanjem, koliko je teško takav sistem reformisati.
Međutim, naravno da vam nećemo pružiti blanko podršku, a svojim pratićemo rad, sve ono što je pozitivno, kao što sam rekla, podržaćemo, pokušaćemo da damo doprinos tome da kako zakonski predlozi, tako i određeni postupci koje preduzimate budu što bolji.
Ja ću sada ovde komentarisati određene članove zakona opet u želji da damo svoj konstruktivan doprinos. Rekla bih da ove izmene zakona imaju dva segmenta.
Prvi segment se odnosi na upotrebu snaga, u stvari upotrebu i način postupanja policije u stanju povećanog rizika, to je uvođenje novog člana – člana 14a i tu nema šta da se prigovori, zna se da je to potrebno, imali smo raspravu u društvu oko toga i to je svakako nešto što kao takvo treba da funkcioniše.
Drugi deo se odnosi na postupanje i upotrebu mera i radnji za potragu za nestalim licima. Ovim predloženim izmenama se dopunjava član 72. Zakona o policiji. Kao razlog za izmenu i dopunu ovog člana se navodi nemogućnost ili otežan način postupanja policije ukoliko dođe do nestanka lica za koje se sumnja da su žrtve izvršenja krivičnih dela i navodi se da policija nije u mogućnosti da hitno preduzima određene mere i radnje.
Pažljivo čitajući, postojeći član 72. nigde se ne vidi da policija nema mogućnosti da preduzima odmah mere i radnje koje su joj u mogućnosti. Upravo kada sam govorila u prethodnom izlaganju vezano za okoštalost sistema, rekla bih da se i u ovom članu to vidi. Znači, nekada je bilo propisano da se potraga za licem ne može sprovoditi dok ne protekne vreme od 24, pa 72 sata, sad da ne licitiram sa vremenom. Sada je to izbrisano i postoji mogućnost preduzimanja radnji policije odmah.
Međutim, ukoliko se smatra da se te radnje i mere odnose na nadzor komunikacije, onda svakako da je potrebno bilo izmeniti Zakonik o krivičnom postupku, što ste vi već naglasili, gde je potrebno da se nalog za preduzimanje nadzora nad komunikacijama izda od strane ovlašćenog sudije za prethodni postupak.
S tim u vezi, želim samo da ukažem na činjenicu da smo nedavno, pre par godina, imali odluku Ustavnog suda povodom Zakona o BIA i Zakona o VBA po inicijativi Zaštitnika građana, gde je utvrđeno da se nadzor nad komunikacijom može isključivo vršiti po rešenju sudije za prethodni postupak.
Ovde u obrazloženju, tj. analizi efekata Predloga zakona se navodi da postoji mogućnost da se Zakonik o krivičnom postupku izmeni u tom smislu da postoji usmena naredba sudije za prethodni postupak. To podržavam, ali opet ukazujem na činjenicu da takav stav po dosadašnjoj sudskoj praksi nema Ustavni sud.
Zatim, želim da ukažem na član 20. koji se menja predloženim izmenama i dopunama, on se potpuno redefiniše i kao što sam rekla ovaj član je svakako osnov za donošenje novog akta o sistematizaciji. Pri tome, ne želim ništa da insinuiram, ne želim ništa loše da kažem, verujem da imate dobru nameru, naveli ste neka lica koja su vam saradnici i obzirom da poznajem rad tih lica, naročito generala Živkovića, to mogu da podržim.
Kao poslanička grupa SDS mi smo podneli amandman u kome smatramo da treba da se vrati stav koji definiše da direkcijom policije rukovodi direktor policije. Jasno mi je da rukovodi direktor policije, ali smatram da treba da postoji tako striktna odredba u zakonu i u odredbama koje se tiče direkcije policije ne postoji to.
Nije dovoljno jasno zbog čega je izbačen stav koji se odnosi na subordinaciju i hijerarhiju…

Vreme gospođo Malović, nemate više vremena.

Mislim da imamo.
Koja se odnosi na subordinaciju i hijerarhiju jer verujem da je i ovaj stav bio osnov vama kada su smenjeni određeni načelnici policije da upravom kriminalističke policije rukovodi direktor policije. Ne znam da li je još uvek tako, ali verujem da je tako bilo.