Moje pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova Republike Srbije, pošto naša zemlja u određenom broju, država već duže vremena nema ambasadore, a u nekima od njih se nalaze diplomate kojima je mandat istekao, smatram da, a verovatno ćemo se složiti svi u ovom domu da je neprihvatljivo da u nekim zemljama više od dve godine Srbija nema svoje predstavnike u rangu ambasadora. To zapravo šalje lošu poruku ovim zemljama i ostalima.
Recimo, ako je ta zemlja članica EU, da smo nezainteresovani za intenzivne diplomatske odnose, to otežava rad naših diplomatsko konzularnih predstavništava, stvara i utisak da nemamo odgovarajuća kadrovska rešenja, odnosno da je nemoguće postići dogovor unutar Vlade ili na relaciji Vlada – predsednik Republike o ovim imenovanjima koja su zaista neophodna, jer od ukupno 69 naših ambasada u svetu, Srbija u ovom trenutku nema ambasadore u 17% ambasada, odnosno u čak 12 država. To su Nemačka, Hrvatska, Argentina, Grčka, od zemalja EU, zatim nemamo u rangu ambasadora predstavnike ni u Libanu, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Siriji, Iranu, Gani, Indoneziji i Kataru.
Recimo, od kada je jula 2013. godine, opozvan tadašnji ambasador Srbije u Berlinu, Ivo Visković, mi u ovoj zemlji nemamo ambasadora.
U Zagrebu nemamo ambasadora od oktobra 2013. godine kada je sa te funkcije opozvan Stanimir Vukićević koji se od tada nalazi u Sarajevu.
Dakle, u ovim zemljama nas predstavljaju otpravnici poslova, međutim oni imaju ograničenje u svom radu s obzirom na to da otpravnike poslova ne mogu da prime predsednici država ili ministri spoljnih poslova.
U šest država ambasadorima Srbije je istekao mandat, oni nisu zamenjeni novim, a to su Norveška, Kipar, Albanija, Kuba, Libija i Poljska.
Dakle, moje pitanje upućeno ministru spoljnih poslova je, kada će u ovim zemljama biti imenovani novi ambasadori? Vezano za to pitanje i koliko ambasadora i konzula je ispunilo uslov da idu u starosnu penziju i kada će oni biti zamenjeni novim ambasadorima?
Takođe, pitanje upućeno ministru spoljnih poslova je, koliko Srbija u ovom trenutku ima ekonomskih savetnika u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima širom sveta?
Godine 2010. kada su oni otišli na službu bilo ih je 28. Neki su u međuvremenu vraćeni u zemlju ali mene posebni interesuje kakvi su efekti njihovog službovanja? Da nisu slučajno bili veći troškovi za njihove plate, za stanovanje, za prevoz, za školovanje dece i za ostale troškove od efekata koji su oni postigli privlačenjem investicija iz zemalja u kojima se nalaze, u našu zemlju?
Znamo dobro da je to bila inicijativa tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića da se imenuju tzv. „ekonomski savetnici“ pri našim ambasadama i konzulatima. Nažalost, sada, pet godina kasnije, kada se sumira njihov učinak dolazimo da zaključka da su rezultati njihovog rada minorni, da neki praktično nisu doveli ni jednog investitora u Srbiju.
Video sam neke izveštaje koje su slali, pa su navodili neki od ovih naših predstavnika da su se bavili posetama, sajmovima vina ili da je jedna od glavnih njihovih aktivnosti bila praćenje dnevne štampe.
Zanimljivo je i da mnoge ove tzv. „ekonomske diplomate“ nisu bili ekonomisti po struci već pravnici, filozofi, filolozi, psiholozi. Međutim, ono što zabrinjava jeste da je samo za njihove plate godišnje izdvajano milion i 800 hiljada evra na godišnjem nivou, da su se njihove plate kretale u rasponu od 2.600 do čak 4.600 evra, da je godišnje oko 300 hiljada evra iz našeg budžeta izdvajano za troškove njihovog stanovanja i da su oni bili određeni da nas predstavljaju u Moskvi, Berlinu, Minhenu, Štutgartu, Rimu, Milanu, ali da neki nisu postigli gotovo nikakve efekte. Da pomenem da gotovo nema investicija iz Makedonije gde su nas predstavljali u Skoplju ili u Kijevu ili u Podgorici, itd.