Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospodine Drecun nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović, a neka se pripremi prof. dr Janko Veselinović.
Izvolite, gospodine Stojanović.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se mojim prethodnicima koji su podržali ove izmene i dopune Zakona o policiji, jer čekajući krovni zakon, novi zakon o policiji, praksa je nametnula potrebu da se neke stvari u postojećem zakonu izmene pre donošenja novog zakona o policiji.
Ali, hteo bih da se osvrnem na predložene izmene i dopune više sa aspekta ne kritike, nego kao predloga nekog. Drago mi je da je gospodin general Živković vaš savetnik, vrhunski stručnjak za specijalne jedinice i verujem da on dobro zna kako se prave uspešne specijalne jedinice.
Podržavam predložene izmene koje se tiču formiranja Uprave za kadrove. Kadrovanje u MUP u godinama iza nas je bilo, po mojoj oceni, jako netransparentno. Potrebno razraditi kriterijume karijernog vođenja kadrova, potrebno je definisati kako, pod kojim uslovima, sa kojim karakteristikama neko može da radi u MUP, jer to nije obično ministarstvo, to je ministarstvo čiji pripadnici imaju odgovarajuća ovlašćenja koja pripadnici drugih institucija nemaju.
Zamolio bih vas, kada smo već kod uprave i za kadrove i uprave za međunarodnu saradnju da se razmisli o tome da MUP zajedno sa Ministarstvo prosvete, definiše u opštem stanju u kome nam se nalazi danas, prosveta, inflacije privatnih fakulteta, univerziteta, nejasne akdreditacije tih fakulteta, da MUP zbog svojih specifičnih poslova i ovlašćenja definiše sa Ministarstvom prosvete koji fakulteti, koji univerziteti sa kakvim akreditacijama mogu biti kredibilni kada je u pitanju popuna MUP.
Neću vam reći, vi ste se kao novi ministar suočili sigurno sa praksom da u MUP su primani ljudi, i na mestima higijeničara, pa su onda pod zaštitnim okolnostima, raznim privatnim fakultetima, visoko pozicionirali u MUP, što je jako štetno i za bezbednost građana i za sam ugled MUP.
Kada je u pitanju definisanje posebnih i specijalnih jedinica policije, pozdravljam ovakvu podelu na specijalne i posebne jedinice policije, ali bih se zadržao kao i moj kolega Drecun na malom pojašnjenju oko formiranja jedne jedinstvene specijalne jedinice od protivterorističkih jedinica i postojeće jedinice, Specijalnih jedinica za teroristička dejstva. Da se mi razumemo, potpuno pozdravljam odstupanje od prakse da naše dve specijalne jedinice obezbeđuju strana diplomatska predstavništva u našoj zemlji.
Potpuno podržavam da je nama potrebna jedna kozistentna specijalna antiteroristička jedinica, ali ja vas pitam, mi smo imali protivterorističku jedinicu koja je brojala 150 pripadnika od čega je 60-ak bilo, ako se ja ne varam u logistici 90-ak u operativnoj upotrebi na tri tima po 30 ljudi i imamo jedinicu, specijalnu antiterorističku jedinicu koja broji 300 ljudi.
Postojeći potencijalni i bezbednosni izazovi i rizici i pretnje kojima je izložena naša zemlja, pitanje za vas, vaše Ministarstvo - da li je dovoljno ostati na brojci od 300 pripadnika te jedinstvene SAJ ili je potrebno povećati organizacijom i formacijskom strukturom brojno stanje te jedinice? Ja mislim ovo drugo, da je potrebno povećati brojno stanje SAJ. Potrebno je i odnos i odnos između logističkog i operativnog dela poboljšati u koriste operativnog dela, jer tamo ima i vezista i logistike i sve kada vidite, skoro pola jedinice, tačno je da oni funkcionišu sistemom timova, to su uigrani timovi.
Sve jedinice u svetu danas…
(Milovan Drecun, s mesta: Ne treba ih razbijati.)
… koji i ne treba, što dobacuje kolega Drecun, razbijati ih, ali ja verujem da ima sposobnih kadrova od ove dve jedinice, da se napravi jedna dobra jedinstvena jedinica.
Ja bih vas zamolio gospodine ministre, neće se kolege iz SAJ složiti, a mnoge od njih poznajem, ne gotovo 90% poznajem i jednih i drugih, viđali smo se na ratištu, da malo iz Lipovačkih šuma oni prošetaju na bazu Jug, da zajedno sa vojskom organizuju vežbe, da ne čekaju da se nešto desi, već da sada u miru intenzivno radi na svojoj obuci.
Ja znam da svaki specijalac po difoltu, a bio sam i pretpostavljeni Specijalnoj jedinici „Kobre“, bio i tom gospodinu Živkoviću kao komandantu 72. Specijalne brigade i vrlo dobro znam probleme i problematiku specijalnih jedinica vojske i MUP.
Ali, pametovanje da mi smo potpuno obučeni, ja ne prihvatam da gledam iskakanje iz helikoptera, od potporučnika do generala gledam tu vežbu, hajde neku da dobru praksu u svetu, a nažalost je imamo dovoljno, pretočimo u planove i programe obuke specijalnih jedinica da redefinišemo naše planove i programe, da isteramo malo specijalne jedinice da zajedno sa vojskom organizuju vežbe, da primenjuju tu praksu i da se obučavaju jer vreme i događaji u bliskoj prošlosti nas teraju da mi ozbiljno razmišljamo o jednoj vrlo sposobnoj koegzistentnoj, jakoj, specijalnoj antiterorističkoj jedinici.
Takođe pozdravljam vašu odluku u definisanju posebnih jedinica policije, ali tu moram da kažem ono što sam više puta u ovom parlamentu govorio, jeste Žandarmerija najjača vojna formacija danas, uključujući i vojsku i MUP sa oko 3.600, ako se ne varam, pripadnika, ali ako mi budemo Žandarmeriju, kao najmoćniju jedinicu upotrebljavali po dosadašnjoj praksi za obezbeđenje raznih sportskih manifestacija, a u ovoj zemlji je i sada fudbalski klub u nekom sporednom selu postao sportski događaj visokog rizika.
Prvo, ko to definiše koji je sportski događaj visokog rizika? Drugo, kada ćemo uvesti praksu da organizatori, fudbalski klubovi, plaćaju angažovanje Žandarmerije za obezbeđenje utakmica? Svako obezbeđenje prosečne utakmice danas u Srbiji košta 150 hiljada evra, a to kolege koji su radili u MUP znaju.
Dokle ćemo mi finansirati javašluk fudbalskim klubovima koji nisu u stanju da garantuju bezbednost sportske manifestacije čiji su oni organizatori? Ako nisu u stanju, onda se MUP u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima mora pozabaviti stanjem u tim klubovima kakvi su to dilovi sa navijačima, zašto nam se dešavaju izgredi na stadionima i da obezbedimo onda da ne moramo da angažujemo za svaku utakmicu Žandarmeriju.
Mi smo premorili Žandarmeriju što u kopnenoj zoni bezbednosti, što secajući ih od Novog Pazara do Beograda i do ostaloga, oni su se pretvorili u ljude koji jednostavno su premoreni od brojnih obaveza koje imaju.
Definisanje postupka policije u situacijama visokog rizika. Mi smo pre pola meseca uveli najveći stepen pripravnosti zbog bezbednosnih izazova, rizika i procena nadležnih organa u zemlji, pa su onda građani često stavljali primedbe - šta će policajci sa dugim cevima na ulici? E, upravo je to zbog toga. Ja pozdravljam ove izmene i dopune da se može definisati da policija može postupati, odnosno primenjivati posebne mere i radnje, pa čak i da se pojavljuje sa adekvatnim naoružanjem na ulici, da ne bi uznemiravala javnost, jer ako to u zakonu ne stavimo, onda su brojne dileme zašto je policija u povišenom stepenu gotovosti i zašto nosi dugo naoružanje. Iz toga, ja mislim da je svrha ovih izmena upravo u tom cilju planirana.
Takođe, podržavam predložene izmene i dopune koje se najviše tiču kidnapovanih i nestalih lica. Vi javno znate da je jedna mrlja pala, obzirom na nepostojanje zakonske regulative, a ove predložene izmene i dopune to dozvoljavaju. Ja ih zdušno pozdravljam. Tiče se „Tijaninog zakona“, jer je opšte poznato da je mobilni telefon nesrećno nastradale devojke još uvek bio u funkciji i da su postojale ove izmene i dopune, policija bi i te kako mogla da uđe u trag monstrumu i spreči njenu likvidaciju. I to, pošto sve više imamo, i MUP se suočava sa sve većim brojem lica koja su ili nestala ili kidnapovana, ove izmene i dopune omogućavaju policiji da hitno postupe i primene sve moguće mere da bi pronašli nestalo lice, a potom da to u skladu sa zakonom traže pokriće nadležnog suda, odnosno tužilaštva.
Dolazimo do bolnog pitanja penzionisanja ili odlaska u mirovinu po potrebi službe. U strukturama Vojske Srbije taj član je postojao i u postojećem Zakonu o vojsci i odbrani je taj član postojao. Ovo je novina. Ja, takođe, pozdravljam, jer po nekim procenama, ako me ne varaju, ministar će me ispraviti, mi imamo najstariji kadar žandarmerije od svih jedinica takvog tipa u drugim zemljama. I tačno je da je posao u žandarmeriji i u SAJ-u jako težak, opterećujući i da čovek posle izvesnih godina provedenih u toj službi nije u stanju, bez obzira na želju, da odgovori zahtevima te profesije.
Kako smo na resornom odboru informisani, procene su u MUP da primenom ovih izmena, negde oko 500 pripadnika MUP će, možda manje, evo, ministar me ispravlja, to mi je drago, znači, da će manje otići. Tako da, to u odnosu na ukupno brojno stanje MUP neće biti, niti će Fond PIO posebno opteretiti. Procene su negde oko, pošto u skladu sa postojećim zakonom tim pripadnicima sleduje otpremnina, negde cena tog prevremenog penzionisanja u sadašnjoj situaciji je oko 180 miliona dinara, a dobićemo sa druge strane, kao što je gospodin ministar rekao, mlade, nove, sposobne kadrove koji će zauzeti te pozicije i pojačati ukupnu efikasnost MUP.
Ja bih da se osvrnem i na neke dileme koje su izrečene ovde. Ko sme da vrši, zašto se ovim izmenama i dopunama uvodi potreba bezbednosnih provera za lica i da li time ona hamletovska dilema zadire u prava i slobode građana? Ja moram da primetim da oni koji postavljaju to pitanje ne znaju elementarne stvari, ne poznaju zakonsku regulativu ili ne poznaju sektor bezbednosti.
Zahtev za bezbednosnim proverama mogu uputiti organizacije i institucije koje u skladu sa zakonom imaju ovlašćenja da zatraže vršenje bezbednosnih provera. Niko to ne može koji u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom nema to ovlašćenje. To je MUP, to su službe bezbednosti, sada da ne nabrajam. Znači, niko ne može da zatraži bezbednosnu proveru ako mu zakonom nije regulisano da mu je to u opisu propisanih poslova iz delokruga rada.
Druga dilema je bila kako penzionisana lica, kada nisu sposobna, u MUP mogu da rade privatno? Uvažena koleginice, oni ne mogu da rade u specijalnim jedinicama, jer je to jako opterećujuće, ali mogu da budu čuvari, stražari i ne možete im to pravo u skladu sa postojećim Zakonom o radu zabraniti. Oni nisu sposobni za ono zbog čega se penzionišu, ali mogu da obavljaju poslove…
Žao mi je što ministra odbrane vlade u senci nisam čuo, ali mogli bi o tome da polemišemo. Vrlo sam raspoložen, makar u sektoru bezbednosti, da o bilo čemu polemišemo i da od nekih poslanika, makar sam, cenim, kvalifikovan, da vršim edukaciju u sektoru bezbednosti, pa ako hoćete i u specijalnim antiterorističkim jedinicama. Zato neću žaliti svoje vreme da to učinim.
U svakom slučaju, predložene izmene i dopune Zakona o policiji su dokaz da ova Vlada kroz praksu sagledava probleme koji se u hodu ukazuju u primeni pojedinih zakonskih rešenja, potrebe građana i želji da ih pretoči u pozitivnu zakonsku praksu. Prema tome, da smo hteli da čekamo donošenje krovnog Zakona o policiji, mi bi i ove izmene i dopune, ali život diktira nešto što morate da izmenite kako bi bili efikasni i ove predložene izmene i dopune su u toj funkciji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Hvala.
Poštovani ministre Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, Pokret za preokret će podržati ovaj zakon. Ono što jeste ozbiljna dilema za mene je ovo čemu smo upravo prisustvovali, a to su ozbiljne zamerke, gospodine Stefanoviću, koje ste, verovatno, najmanje očekivali od poslanika SNS, i to od poslanika koji se, kao što je sam gospodin Stojanović rekao, dobro razumeju u službe bezbednosti, sektor bezbednosti i postavljene su, kao što ste i vi rekli, ozbiljne kritike, ozbiljne zamerke na ovaj deo koji se tiče borbe protiv organizovanog kriminala.
Meni ovo liči, gospodine Stefanoviću, na otvoreni sukob u SNS povodom ove teme.

Gospodine Veselinoviću, niste dobili nikakvu repliku, niti povredu Poslovnika. Dobili ste reč da govorite po vaših pet minuta po dnevnom redu. Ja vas molim da ne tumačite govore prethodnih govornika, nego da govorite o dnevnom redu. Ako ne želite, preći ću na drugog govornika.

Nastaviću, gospodine predsedavajući.
Ovaj zakon u onom delu koji se tiče bezbednosti dece, koji se tiče obaveze policije da odmah preduzme mere potrage za nestalim licima, čini mi se da ni u opoziciji, ni u poziciji nema ozbiljnih zamerki na ovaj deo zakona. U tom delu moja jedina sugestija, ako hoćete i molba, gospodine ministre, jeste da taj zakon bude primenjen, odnosno izmene Krivičnog zakonika, kao što nisam siguran da li su do kraja primenjene odredbe „Marijinog zakona“, koji se ticao nadzora ili preventive nad licima koja su osuđivana, koji su bili pedofili, da ta dela više ne počine, odnosno da budu ograničena u tom delu.
Niste dali odgovor da li je ustanovljena evidencija i da li je potrebno da se taj zakon promeni kroz izmene i dopune, kako bi u tu evidenciju ušla i lica koja su pre donošenja zakona osuđivana za to krivično delo. Možda je to mogućnost da razmislimo zajedno o tome.
S druge strane, pohvaljujem, neko je od kolega iz opozicije rekao, vašu želju da razgovarate sa poslanicima opozicije i pozicije o zakonima koje stavljate u proceduru. Naravno, bilo bi bolje da to bude u nešto ranijoj fazi, kako bi zakoni u Skupštinu dolazili što kvalitetniji. U svakom slučaju, pozdravljamo tu vašu dobru volju i vidi se da ste bili parlamentarac i da znate šta znači razgovarati o zakonima u čijem ste zakonu i sami učestvovali.
U svakom slučaju, poštovani ministre Stefanoviću, smatram da su dve reči možda ključne za ovaj zakon, koji bi mogli još nazvati dopunom ili „Tijanin zakon“, koji u sebi ima neke druge elemente, a to je preventiva. Čini mi se da ne radimo dovoljno ni kao porodice, ni kao škola, ni kao društvo, naravno, ni kao država na preventivi da ne dolazi do ovakvih krivičnih dela.
Naravno da uticaj na nastajanje ovakvih krivičnih dela ima i opšta slika koju stvaraju, nažalost, i neki mediji koji promovišu nasilje, mediji sa nacionalnom frekvencijom. Mislim da je, gospodine ministre Stefanoviću, i to u vašoj nadležnosti u onom delu koji se tiče preventive nad nastankom ovakvih dela.

Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Naravno, Ministarstvo nema nikakve nadležnosti nad medijima, niti Ministarstvo može šta da preduzme u tom smislu. Ako postoji element u krivičnom delu u delovanju bilo kog pojedinca, tužilaštvo je dužno da reaguje i tužilaštvo će, ja sam uveren, i reagovati.
Što se tiče ovoga što ste rekli, moram da kažem da nekada nisam siguran u parlamentu da li nas optužuju za jednoumlje ili nas optužuju za to da postoje različita mišljenja unutar Srpske napredne stranke, pa prosto nisam uvek u stanju to da shvatim.
Međutim, kao što ste videli dva narodna poslanika su iznela određene predloge, sugestije, vezano za jedan mali uski segment, a to su specijalne jedinice, pre svega za borbu protiv terorizma. Ja sam to shvatio kao najbolju želju da Ministarstvo poboljša svoj rad u borbi protiv terorizma, kao što sam shvatio većinu današnjih diskusija. Dakle, želja je ovih ljudi da to bude bolje. Naravno, da li oni to vide na isti način kao ja? Ne, ali ja sam ministar već godinu dana i detaljno sam upoznat sa sistemom funkcionisanja Ministarstva unutrašnjih poslova i zato im odgovaram na način da ih uverim da je ono što smo predložili bolje od onog što oni predlažu.
Istovremeno, ja znam da nekad u javnosti postoji fascinacija specijalnim jedinicama, ali ja moram da kažem da ljudi iz policije, poput dvoje naših kolega koji se nalaze ovde danas za mene, su kičma policijskog posla u Srbiji. Dakle, oni su ti koji urade najveći deo posla: policija opšte nadležnosti, policija koja radi u policijskim stanicama, policija u zajednici. To je, sa Direkcijom policije, kriminalističkom policijom, ona policija koja najviše posla uradi.
Na kraju krajeva, Direkcija policije specijalnih jedinica i posebnih jedinica manja je od jedne sedmine. Šest sedmina su ovi momci i devojke saobraćajci i policija opšte nadležnosti tog tipa, koji rade posao policije. Policija, pre svega, ima posao da obezbedi bezbednost i sigurnost na teritoriji naše zemlje, da se obezbedi borba protiv korupcije i kriminala, da obezbedi sigurnost svakog građanina u našoj zemlji.
To ne mogu ekskluzivno raditi specijalne jedinice. Da, u borbi protiv terorizma, povišenih rizika, žandarmerija jeste formirana kada je postala potreba da se obezbedi kopnena zona bezbednosti, a da se snažnije policijske jedinice zbog primene policijskih ovlašćenja upute u taj deo. Mogla bi to da radi i vojska, ali onda kako da vojnik preduzme određene mere koje spadaju u policijsko ovlašćenje kada na to nema pravo. Zato je formirana jedinica koja može svojom većom moći da odgovori na izazove koji postoje u kopnenoj zoni bezbednosti, a da istovremeno može da primenjuje policijska ovlašćenja.
Što se tiče tih primera, što se tiče svega onog, ja mislim da možemo da nađemo dobro rešenje i ono što je narodni poslanik Momir Stojanović rekao za broj. Ne znam u ovom trenutku. Dakle, to će biti predlog radne grupe koja radi. Svakako će se ići u pravcu da logistike budu manje, jer to nam je inače zadatak na nivou celog ministarstva, a da onaj kor jedinica, koje se bave tim poslom, budu veće i da faktički te jedinice budu samostalno sposobne da obave sve zadatke koje se pred njih stavljaju. Međutim, naravno, treba imati uvek u vidu koji su izazovi u našem okruženju i mi tako i koncipiramo kada pravimo bezbednosne procene, koncipiramo snage prema svim tim izazovima i spolja i iznutra.
Ono što je bilo do sada, slučaj je da smo imali da se nekad specijalne jedinice policije koriste nenamenski, da se koriste za zadatke koje bi mogli da obave redovne jedinice policije. Mi smo polako počeli. Postoji jedinica koja se zove Policijska brigada. Oni su jedinica Policijske uprave za grad Beograd, jedna iskusna, dobra jedinica policije, koja može u Beogradu, uveren sam potpuno, da izađe na kraj sa najvećim brojem dela iz oblasti javnog reda i mira i uopšte nema potrebe da nekad uvodimo žandarmeriju ili specijalne jedinice, već Policijsku brigadu, kojoj će se dati više prostora i da kažem njihov status, ovim uvodimo kao posebnu jedinicu kojoj će se dati mogućnost da pokaže da je sposobna da takve stvari rešava i sama uz, naravno, interventne jedinice koje postoje u Beogradu, koje su jedinice brzo reagovanje u slučaju borbe protiv kriminala na ulici, najdirektnije. Kao što sam rekao, kor, kičma policije je policija opšte nadležnosti, saobraćajna policija, policija koju viđate svaki dan u uniformi. To su ljudi koji neumorno rade, prikupljaju obaveštenja, patroliraju ulicama, čuvaju javni red i mir. Naravno, ni malo ne potcenjujem ove specijalne jedinice koje imaju svoje mesto i ulogu, ali ako pričamo o obaveštajno vođenoj policiji i o radu u zajednici, onda su ovo momci i devojke koji rade 90% posla. Bez njih, informacije koje oni ne prikupe, naravno u saradnji sa kriminalističkom policijom, ali to računam kao deo policijskih uprava, bez tih informacija mi nemamo oči i uši na terenu. Sve ovo ostalo bi bilo samo reaktivno delovanje.
Dakle, što se tiče ovoga što ste rekli, nemojte da imate na bilo koji način sumnju da ovo što budemo radili da ćemo raditi na način da policija bude efikasnija. Verujem da ćemo imati prilike da kroz novi zakon o policiji radimo i razgovaramo o novim poboljšanjima. Potrudiću se da taj zakon bude objavljen na sajtu čim bude preveden i pripremljen. Poslednji detalji se ubacuju. Ovaj nacrt koji je predamnom je 99% završen. Prosto ne želim i primio sam ozbiljno kritike koje je parlament imao na najsitnije greške koje smo imali u zakonima i hoću da to uradimo na način, barem kada dođe ovaj zakon pred Narodnu skupštinu, da ne možete da kažete da se nismo potrudili da uradimo maksimalno dobro. Da li će sva rešenja, siguran sam da neće izaći onakav kakav je ušao u parlament, da ćemo ga menjati amandmanski i mislim da sam ministar koji je do sada prihvatio veliki broj amandmana i na ovaj zakon ćemo barem pola amandmana, koji su predloženi, prihvatiti. Dakle, to je taj procenat, 30-40% uvek prihvatam, jer smatram da ta dobra rešenja, čak i kada se radi o jednoj reči ili rečenici koja dodatno poboljšava, uvek sam spreman da prihvatim.

Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović, replika, pošto je pomenuto vaše ime i prezime, a posle toga, takođe, repliku ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe narodna poslanica Marija Obradović, jer je pomenuta SNS.
(Gordana Čomić, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu, gospođo Čomić?
(Gordana Čomić, s mesta: Na izlaganje kolege narodnog poslanika Momira Stojanovića.)
Gospodin Stojanović je pomenuo Demokratsku stranku.
(Gordana Čomić, s mesta: Pomenuo je mene…)
Gospođo Čomić, da li je pomenuto vaše ime i prezime?
(Gordana Čomić, s mesta: Komentarisao je moje izlaganje.)
Komentarisanje nije dovoljno, osim ako je pomenuto vaše ime i prezime.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Hvala.
Ja spadam u grupu poslanika koji se retko javlja za repliku, kao što znate, uvaženi predsedavajući, ali postoje trenuci kada čovek mora naprosto da reaguje, obzirom da sam prozvan. Vrlo sam zahvalan ministru što je pojasnio neke dileme vezano za moje izlaganje, ali ko o čemu, baba o uštipcima, tako i opozicija o sukobima u SNS. Znate, moje izlaganje i izlaganje kolege Drecuna, a neko je izračunao da sam sedam puta glasao protiv predloga zakona ove Vlade, što nije tačno, sigurno sam nekada glasao protiv, pokazuje da ova stranka, odnosno moja stranka, Srpska napredna stranka, počiva na demokratskim principima i da svako može slobodno da iznese svoje mišljenje i da ne trpi posledice zbog izrečenog stava.
Po gradovima širom Srbije se pronose glasine o navodnim sukobima u SNS, pa se bune građani da ne plaćaju grejanje, da se isključuju sa centralnog grejanja, ne bi li im neki lobiji poklonili, kao mom gradu Nišu, kotlove, a onda ih drali na peletu, lobi koji proizvodi pelet, ali će građani vrlo brzo uvideti ko ih laže, a ko priča istinu.
Stoga, manite se sukoba u SNS-u. Srpska napredna stranka je jedinstvena i vi to dobro znate. Hajde nešto drugo, jer vidite da me niko nije linčovao što sam imao nekada drugačiji stav ili primedbu na predloženi zakon. Hvala.