Hvala.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da se što pre donese zakon iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Želim da se zahvalim, naravno, na ovome što ste rekli. Naravno, obaveze je MUP-a i svih nas da se trudimo da policija bude efikasnija.
Želim još jednom da istaknem samo, baš kao što ste i vi to istakli, član koji menjamo, a vezan za član 72, u našim izmenama i dopunama član 4. koji se tiče potrage za nestalim licima, odnosno ubrzanje policijskih procedura. Ministarstvo unutrašnjih poslova duguje veliku zahvalnost Igoru Juriću, ocu Tijane Jurić, koji je ogromnom energijom i zalaganjem motivisao mnoge ljude i, da tako kažem, pokrenuo mnoge procese, nevezano samo za ovu izmenu i dopunu, ali podigao svest ljudi o svemu što se dešava.
Nadam se da ćemo u saradnji sa Ministarstvom pravde, ali naravno i sa Skupštinom pre svega, napraviti kvalitetne izmene i dopune drugih zakona, koje će nam omogućiti da potrage za pre svega maloletnim, ali i drugim licima možemo da sprovodimo brzo i efikasno, da pokažemo da naša zemlja nije tu kao poligon da nam neko otima ili krade decu, već da su naša deca u Srbiji bezbedna. Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Kružević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima i kolege narodni poslanici, na samom početku izlaganja želim da kažem da će poslanička grupa JS podržati izmene i dopune Zakona o policiji, a pokušaću i da vam navedem razloge zbog čega smo se mi opredelili na takav korak.
Naime, koliko dobro ili ne radi Ministarstvo unutrašnjih poslova najbolje pokazuju ankete koje su pod pokroviteljstvom OEBS-a, koje još od 2008. godine, za vreme mandata gospodina Ivice Dačića kao ministra unutrašnjih poslova, pa i dan danas, za vreme vašeg mandata, ministre, govore da je poverenje građana u policiju sve veće i veće. O tome će verovatno pričati i moj kolega Vanja Vukić, koji je daleko upućeniji u to od mene.
Ali, na samom početku želim da kažem da ste vi davali izjave u medijima koje se tiču boljeg statusa policije i vaših krajnjih napora da se u ovom vremenu u kojem živimo, a koje nije baš lagodno, iznađe način da se povećaju primanja policijskih službenika. Sama činjenica da su policijski službenici dobili nove uniforme i opremu govori da ste tu imali vrlo ozbiljne namere i ja to moram da pozdravim, jer znam kako gledaju radnici policijskih uprava na to što su dobili. Obzirom na to da su radnici policije ljudi kojima je 24 časa glava u torbi, svakako njih treba istaknuti ispred svega i zaista iznaći način da imaju i najbolju opremu i najbolje uniforme i, ako je to moguće, najbolje plate.
Nažalost, juče smo bili svedoci da nisu samo radnici policije ti koji su ugroženi, nego smo videli da mogu biti ugroženi i novinari, da mogu biti ugroženi i poslanici, odnosno potpredsednici parlamenta, pa tako u ime poslaničke grupe JS želim najstrože da osudim napada na novinara Milana Đokić i potpredsednika Narodne skupštine Vladimira Marinkovića.
No, da se vratim na ove razloge zbog kojih se JS opredelila da podrži ovakav predlog zakona. Racionalizacija kroz spajanje specijalnih jedinica, o kojoj ste pričali, je svakako nešto što je dobro i mislim da ste to sjajno obrazložili, da nije potrebno da više jedinica radi iste stvari i da samo pod zvanjem jedne od tih jedinica će se sve jedinice za iste namene utopiti jedna u drugu.
Ono što je zaista dobro u ovom zakonu, jeste što je konkurs obavezan za zasnivanje radnog odnosa. Naravno, isključivaće diplomirane studente Kriminalističko-policijske akademije koji imaju potpisan ugovor sa državom za svaku godinu. Ono što prepoznajem u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a što mislim da bi trebalo da bude i generalno nacionalna strategija, jeste da Sektor za ljudske resurse dobro planira koliki je obim studenata koji je potreban da se upisuje na određene godine da bi oni svi dobili i zaposlenje u policiji.
Zašto sam rekao da to treba da bude nacionalna strategija? Pa, upravo kada bismo iz svih oblasti imali takvo jedno planiranje imali bismo verovatno i manje nezaposlenih u svojoj struci, imali bismo svakako i manji odliv stručnih kadrova iz naše države, sa kojim se suočavamo. Mislim da je to sjajna stvar i vredelo bi insistirati na tome da se ta strategija uvede i u druge oblasti.
Povećanje nadležnosti unutrašnje kontrole, o kojoj ste takođe pričali, je isto dobro. Pripremajući se za ovo izlaganje i čitajući razne tekstove i, naravno, pohvale i napade na ovo što danas pokušavamo da odbranimo i za ono što ćemo glasati, naravno, u četvrtak, video sam da mnogima smeta to što vi kao ministar možete da promenite grupu ljudi koja radi na unutrašnjoj kontroli. Ja to nisam doživeo na način da je to na bilo koji način negativno, jer neretko se dešavalo, ne samo u policiji, nego i u drugim oblastima da čak i ta unutrašnja kontrola zna da prećuti, zažmuri i da skloni glavu od nečega, a mislim da ste vi kao ministar upravo taj koji to treba da prepozna i zameni takvu ekipu sa nekom novom koja će odraditi svoj posao do kraja. Smatram da je to izuzetno dobro što je ostavljeno kao mogućnost. Naravno, čućemo kritike na ovo, ali iz ugla iz kojeg sam ja to sagledao mislim da je dobro i stojim iza toga.
Uvođenje reda u karijerno napredovanje je takođe dobra stvar. Zašto? Zato što nećemo moći da preko reda imamo situacije da se unapređuju sa činovima određeni pripadnici policijskih uprava. Naravno, podela na policajce koji imaju ovlašćenja i na administrativne radnike je isto novina i isto možemo da razgraničimo ko šta radi i kako treba da se on prati i na koji način treba da se nagrađuje, a to karijerno napredovanje znači da se zaposleni prati od trenutka prijema u službu, preko njegovog napredovanja u karijeri, do odlaska u penziju ili drugu organizaciju. Takođe, vidim da se u ovom zakonu jasno definiše sistem napredovanja.
Do sada je bio slučaj da ako želite da nekoga sklonite sa određenog mesta zbog loših rezultata u policiji, niste to mogli da uradite zato što je imao visoki čin, nego ste morali faktički da ga unapredite da on više ne bi bio na toj poziciji. Ovaj zakon to omogućava da se radi korektno i jedino pravilno, tako da će svako snositi posledice za svoj rad i svako će, naravno, biti nagrađivan u skladu sa onim što je radio. Za svaki novi čin, ono što je vrlo važno i bitno, mora da se ima odgovarajuće obrazovanje, odgovarajuće godine staža, završena stručna obuka i odgovarajuća godišnju ocenu. Naravno, neće moći iz čina vodnika i narednika da tri-četiri godine se postane pukovnik ili general, što se u nekim slučajevima dešavalo.
Isto bitna stvar za pripadnike policijskih snaga jeste da se starosna penzija, odnosno granica pomera na 52 godine života, odnosno na 30 godina staža na beneficiranim radnim mestima. Svakako je to jedna dobra stvar jer sa novim mladim ljudima, svežim ljudima ćemo zameniti, možda grubo zvuči, istrošene kadrove, ali mesta na kojima rade policajci, ne samo u Srbiji i regionu, u Evropi i u svetu su svakako mesta koja iziskuju velike napore, a posao sa velikim naporima svakako ostavlja određene tragove na svakakvu vrstu sposobnosti kod ljudi.
Pomenuli ste i pravni osnov za postupanje policije u situacijama povećanog rizika. Nažalost, nama je potrebno da se desi nešto u toj nesreći, evo, da kažem, i deo sreće što se nije desilo u Srbiji, nego se desilo u Makedoniji, i svakako da je potrebno da policija može da odreaguje i u redovnim okolnostima onako kako bi reagovala i da se uvedu neke vanredne mere. Ubeđen sam u to što ste pričali da Srbiji ne može desi takav i napad i da smo spremni i energičnom akcijom kojom ste rasporedili snage na granicu sa Makedonijom, mislim da smo i jasno dali do znanja da nismo baš raspoloženi za takav vid aktivnosti sa teroristima.
Pravni osnov za preduzimanje hitnih mera od strane policije u slučaju nestanka lica je nešto što zaista zavređuje najveću pažnju u ovom zakonu i vi ste tome posvetili dosta pažnje, ali želim da kažem da u Srbiji na godišnjem nivou nestane oko 1.500 ljudi, otprilike četiri osobe dnevno. Pet posto tih ljudi se nikada ne pronađe. To statistički zvuči dobro. Ali, generalno, 5% ljudi da se ne pronađe od 1.500 je ogroman broj, i jedan da se ne pronađe puno. Apsurdna stvar je da policija ima raspoložive mere koje može da preduzme u datim okolnostima, ali da administrativne stvari i procedure to donekle koče. Svakako je dobro što će se iznaći rešenje sa ministarstvom, odnosno između dva ministarstva, Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova, u kojem će se naći model da se ne mora čekati odobrenje, odnosno da će se moći raditi na osnovu usmenog odobrenja tužioca.
Hoću da kažem da je i procena policijskih službenika u takvim situacijama vrlo bitna stvar, jer znate i da se proceni kada je dete otišlo od kuće na neki neozbiljan način ili kada je nestalo neko dete za koje se sumnja da je oteto, naravno, je jedan kapital u početku svake istrage.
Ja ću samo da podsetim na jedan vrlo kratak deo teksta koji smo imali prilike da čitamo u prethodnom periodu. Istog dana kada je nestala petnaestogodišnja Tijana Jurić iz Subotice, pola sata posle ponoći nestala je samo godinu dana starija Katarina Zarić iz Kule. Tri dana nakon nestanka, majka je nestanak prijavila policiji, a nedugo zatim Katarina je pronađena kod druga u stanu u Požarevcu. Tijana Jurić je nađena prekasno. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, operativnim radom utvrdili su da otmicu u slučaju maloletnog Stefana Ilića nije bilo, njegov maloletni brat priznao je u policiji da je otmicu izmislio. To su tekstovi sa kojima smo se susretali u vrlo bliskoj prošlosti.
Medijska pažnja u tim slučajevima može i da koristi, ali neretko može i da odmogne. Nažalost, dok policija ne pribavi ono što je potrebno da krene u akciju koja je legitimna, ne sumnjam da obavljate operativne stvari i dok se ne dobiju takve vrste odobrenja, što je svakako dobro i za svaku pohvalu, ali dok policija ne krene u legitimnu akciju i dok ne uspe da stopira sve one stvari koje će skrenuti istragu sa pravog puta, meštane da traže dete, da prave paniku među otmičarima, da ti otmičari u nekim situacijama ne urade ono možda što ne bi uradili iz straha, svakako može da donese jednu negativnu stvar, jedan negativan tok te akcije.
Mi iz JS se iskreno nadamo da će nakon usvajanja ovog zakona na društvenim mrežama moći da se pročita isključivo informacija o munjevitoj reakciji policije i o pronalasku nestalih osoba, a tu posebno mislimo na decu i to je zaista najveći razlog zbog kojeg će JS dati bezrezervnu podršku ovim izmenama i dopunama zakona i u danu za glasanje glasati za te izmene. Hvala.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Vi ste u načelu u pravu i to su možda i najteži momenti kada pratimo kada se prijavi nestanak maloletnog lica, kada se prijavi nestanak deteta. Nema nikoga od nas, verujem, ni u sali ni u Srbiji ko ne pomisli na svog nekog najbližeg, na nekog koga poznaje i da oseti, to je užasna situacija. To je zaista užasna situacija, od situacije sa Tijanom, preko male Maše, do ovog poslednjeg slučaja u Kikindi sa ovom tragedijom koja se dogodila.
Nažalost, imali smo između tih stotine drugih slučajeva za koje javnost nikada nije saznala, gde su bili lažni nestanci. Ode, ne javi se roditeljima, oni prijave, policija uloži ogromne resurse i nađemo posle dan ili dva tu osobu koja je negde sa drugarima. To su srećne okolnosti. Mi smo srećni kada se to dogodi, iako smo potrošili i resurse i novac. Malo su ljuti ovi operativci što nisu spavali dva-tri dana, ali onda se ispostavilo da je bila šala, ali smo svi srećni jer je dete živo i zdravo. Najteža je kada se završi tragično. Naš posao je, kao Srbije, da pronalazimo sve efikasnije metode.
Mi smo uspeli da sprečimo da nam decu iznose iz zemlje, da nam ih kradu iz naše zemlje, to nećemo da dozvolimo. Videli ste da policija vrlo brzo i efikasno takve slučajeve rešava i ponosan sam na te momke koji su učestvovali u tome, koji su to zaista uradili munjevito i fantastično. Naravno, što više policija imala mogućnosti, radićemo više na toj brzini da te potrage, čim počnu, da se završe što ranije.
Naravno, nije uvek sve lako. Nisu sve istrage jednostavne, nisu sve iste. Neke se iskomplikuju na ovaj ili onaj način. Kao što ste vi rekli, nekad ta medijska pažnja ume da odmogne, ume da stvori pritisak i na ljude koji rade, ume i da uzbuni javnost na način da se i otmičari povuku, da ne možemo na neki način koji bi možda regularno iskoristili da do njih brže dođemo.
Ono što je, naravno, dobro je da u ovoj godini imamo, u ovih prvih šest meseci, 4,5% više rasvetljenih krivičnih dela generalno u Srbiji, što govori o povećanju efikasnosti rada. Statistika, naravno, kada sam govorio i o prošloj godini, gde smo zabeležili jako dobre rezultate, skoro 10% smanjenje kriminala u odnosu na prethodne periode, uvek sam govorio da brojevi nisu presudni. Nisu brojevi jedino što je važno. Nekom kome ukradu televizor iz kuće, možda je to njemu najveća tragedija koja se dogodila jer ceo život je štedeo i vredno radio da bi to kupio i njemu je to veliki gubitak. Naravno, da ne govorim o teškim krivičnim delima.
Ali, naš posao je, verujem da ćemo i ovim zakonom to postići, da budemo bolji, da naša policija bude bolje opremljena, da bude efikasnija, da ima više prava. Mogu vam reći da stvarno veliku zahvalnost dugujem i nekima od ljudi, naravno, svim saradnicima i ljudima iz Ministarstva unutrašnjih poslova, ali nekima iz sindikata. Mi smo razgovarali, možda i najteže, najtvrđe pregovore imali sa Nezavisnim sindikatom policije, gospodinom Lukićem, koji su bili vrlo tvrdi. Ti ljudi su insistirali i na posebnom kolektivnom ugovoru i na aneksu, koji ćemo, nadam se, uskoro zaključiti, i uvek sam ih molio da razumeju da Ministarstvo nema uvek sredstva. Lako mi je da kažem – sve vam obećavam i sve ću dati, ali prosto, ako za to nema resursa mi ćemo posle toga dugovati tim ljudima, nećemo imati da im isplatimo ni putne troškove, ni sve ostalo.
Znači, trudimo se da naša obećanja i ono što budemo radili budu veoma srazmerni. Ali, zahvaljujući radu velikog broja ljudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova i mislim da ovaj dan treba da bude posvećen i njima jer ti momci i devojke u plavom su oni zbog kojih i postoji ostatak Ministarstva i koji čine da naš posao bude efikasniji, zahvaljujući vama u Narodnoj skupštini jer ja znam koliko je ovaj posao ozbiljan i odgovoran, to neki ljudi ne znaju, ali ja zaista, kao bivši predsednik parlamenta, to jako dobro znam, zahvaljujući vama i naporima i svemu onome što se uradilo, mislim da dobijamo sve kvalitetnije i primenjivije zakone. To je u suštini i važno da bude u jednom zakonu, da taj zakon bude primenjiv, da mi kada izglasamo neki zakon, kada on bude usvojen, da neki državni organ, da građani mogu da ga primenjuju i da imamo bolji i efikasniji aparat. Mislim da tako Srbija postaje bolja, a naše društvo bezbednije mesto za život. Hvala vam još jednom.

Reč ima narodni poslanik Milena Bićanin. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima i drage kolege, naravno da će SDPS podržati ove ponuđene predloge izmena Zakona i sa nestrpljenjem očekujemo u celini Zakon o policiji.
Ministre, čuli smo da je zakon dobar. Meni je drago da ste vi rekli, da ste malo prekoračili rok, jer nekako u psihološkom planu to znači da se nadate dobrom rezultatu, jer kada nešto baš malo i ne uradimo dobro, malo hoćemo i da sakrijemo, vi ste lepo priznali. Mislim da će to biti jedan dobar rezultat za sve nas i zaista želim da bude tako.
Današnja tema, odnosno ovih šest članova zakona koji nam se nude danas na razmatranje, naravno da su od velike važnosti i ja sam se kao poslanik moje poslaničke grupe opredelila da govorim zato što u svim članovima zakona vidim ono što je primarno važno u životu svake zajednice, a to je mir i bezbednost. Ukoliko ti uslovi funkcionisanja jednog društva nisu obezbeđeni na pravi i adekvatan način, onda se stvaraju drugi problemi i onda ne učinimo ono što mislimo da do kraja uvek i želim.
Prema tome, svet se menja, jako smo svesni svih tih okolnosti. Svesni smo svih događanja u okruženju, svesni smo opasnosti u kojima se nalazimo. Lično mislim da ovo što je sada predloženo u velikoj meri će omogućiti da policija, da MUP, pravovremeno može da obavlja zadatke koji se nalaze pred njim, u cilju zaštite imovine i bezbednosti svojih građana.
U tom smislu mislim da, prosto želim da pohvalim, ovaj član zakona, koji se tiče tog popunjavanja interregnuma od trenutka kada se ustanovi da je došlo do povećanja ili do promene bezbednosne situacije, do trenutka kada treba proglasiti vanredno stanje i kada treba upotrebiti Zakon o vojsci, ako se ne varam član 39. Mislim da je jako dobro što sada imamo ponuđeno rešenje, što se zna kada, ko i kako treba da postupa, jel svuda tamo gde se koristi sila protiv bilo kog zla, i ta sila ma koliko želi da nešto učini dobro može da uđe u izvestan problem, naravno ukoliko pravila i procedure nisu jasno postavljeni.
Suština svega ovoga što vidim u ponuđenim predlozima danas je upravo to da se pravila procedure nadležnosti potpuno jasno definišu, da ne dolazimo u problem da u nameri kada želimo da pravovremeno reagujemo i sprečimo nešto, da uđemo u još veći problem, u još, da kažem, delikatniju situaciju od koje, naravno, svi ukupno kao društvo imamo štete.
Meni je drago da je Ministarstvo unutrašnjih poslova učestvovalo u Tijaninom programu i ova služba, odnosno sektorska služba koja će brinuti o ljudskim resursima, naravno jako važna. Zašto? Zato što kao i u svakom segmentu društva svi oni koji odluče da se bave izvesnim poslom moraju, pre svega, da znaju šta ih na tom poslu očekuje, šta su njihova prava, šta su njihove obaveze, kako njihova karijera može da bude praćena, kako oni mogu da utiču na vođenje svoje karijere i šta ih s tim u vezi čeka? Da li ih čeka nagrada, da li ih čeka unapređenje, da li ih čeka nešto suprotno od toga?
To je jako dobro zbog, rekla bih, onoga što pomalo zaboravljamo a to su i zdravi ljudski odnosi u kolektivima, jer svuda tamo gde su se dešavala neka unapređenja, nije bitno sada da li se radi samo o ovom sektoru, ali svuda tamo gde je neko dobio nešto zašta većina misli da možda i nije baš trebao, se stvara nešto što nije dobro za ukupan angažman, niko ga i cela služba samim tim, naravno trpi izvesne štete. U tom smislu zaista pohvaljujem i ovu promenu koja će se dogoditi.
Ono što je takođe jako važno, to je da ova izmena člana koja se tiče hitnosti postupanja u potrazi za nestalim osobama, mislim da je to prosto negde centralna tema, možda će biti naših današnjih diskusija. Svi se sećamo tih nesrećnih 13 dana jula 2014. godine i ovo društvo je nakon te stravične nesreće i tragične pogibije devojčice Tijane, dobilo jedan novi domaći zadatak. Sasvim sam sigurna da i ova promena današnja u članu zakona koja se bude dogodila je samo jedna u nizu koja nas čeka, jer sam sasvim sigurna kada kažem, nijedno ministarstvo sile, nijedan najbolji zakon ne može da spreči ono u čemu celo društvo treba kao preventiva da učestvuje i što prosto mora da mu bude ponuđeno kao jedan partnerski odnos.
Naravno da, ako je uopšte trenutak da se setim nekih starih vremena kada su otmice događale samo zato što su devojke želele da se udaju, jer su ih momci otimali, mi ulazimo u jedno veoma veliko i opasno vreme, kriza na svaki načine, kada trgovina ljudima hara kao jedan novi kriminal na koji mi još uvek možda nismo potpuno osetljivi, i kao društvo pričam. To je nešto što nas kao veliki izazov čeka i upravo kažem i nadam se da će i novi Zakon o policiji nam pomoći da se u tom smislu osećamo bezbednije, odnosno da će policija imati dovoljno instrumenata na svaki način da u tome da kvalitet svoje aktivnosti.
Kada pričamo o ovom članu zakona, koji se tiče potrage za nestalima, prosto moram da nekako kažem, zašto sam i rekla na kraju krajeva da je to domaći zadatak za celo društvo, prosto zato što postoji mnogo razloga zbog kojih mlađi maloletnici ili stariji maloletnici napuštaju svoje kuće. Ponekada su to sukobi sa roditeljima u periodu od adolescencije, nezadovoljstvo lošim uspehom, vršačko nasilje. To može da bude naravno i neka lična frustacija, da ne pričamo koliko na to može da utiče porodično nasilje, problemi sa alkoholizmom u porodicima itd. Zato ponovo kažem ovo je domaći zadatak za celo društvo.
Nadam se će se praksa do konačne izmene zakona, novog Zakona o policiji promeniti kada se tiče pitanja prijavljivanja nestanka lica, mislim da moramo da imamo potpuno definisano ko je, kako se utvrđuje status nestalog lica, da ne bismo imali, naravno puno nekih promašenih alarma i nekog podizanja organizacije policije tamo gde se naravno nije ni desilo to o čemu najviše i brinemo.
Ono što je takođe važno, to je da policijski službenici koji primaju ove prve prijave, koje najčešće stižu od najbližih srodnika, od roditelja, mislim da treba da razmislimo da li možda još nekoga treba da uvrstimo u broj onih koji može da podnese takvu vrstu prijave. Znači, policijski službenici moraju biti jako senzibilisani na ono što ima tada u nekom trenutku prijavljuje zabrinuti roditelj. Ne povodeći se samo za svojom dugogodišnjom praksom, jer ono što ministre želite da postignete sektorom za ljudske resurse upravo treba da pomogne jednu bolju stručnost, jedno bolje praćenje, da kažem, ukupnog stanja u službi i svega onoga što se menja u društvu da bi onaj kome dolazi zabrinuti roditelj zaista mogao na pravi način da rastumači, na pravi način čuje i da hitno reaguje. Ako nam taj prvi čovek, da tako kažem u lancu zataji, ništa nismo uradili, a ne želimo više da ništa uradimo.
Ono što je ovom izmenom zakona ponuđeno to je naravno, da sudija, da kažem, postupajući, može sada u jednom, bez da kažem, te dugotrajne pisane prepiske da da svoj nalog, da može da se krene u potragu, da može da se prati lice, da može da se koristi tehnika prisluškivanja telefona i tako dalje. Ona je veoma značajna ali u svakom slučaju kao što ste rekli dalja saradnja sa Ministarstvom pravde i izmena krivičnih zakona će u najznačajnijoj meri dati adekvatnu podršku onome što policija u ovom trenutku već radi.
Koliko god da smo i čekali ovaj „Tijanin zakon“ da dođe na raspravu, ja mislim da smo svi onako, jako svesni, veoma odgovorno ponašanje policije u slučaju nestanka male Maše, koja je, bez obzira što je i tada važio, da kažem, član zakona koji ćemo mi sada promeniti, policija je, naravno, jednom veoma brzom akcijom uspela da spasi dete, a ono što je verovatno najveća panika svakog roditelja, to je bolest i nestanak deteta. Svi oni koji su na pet minuta izgubili dete na plaži, na moru, nikada ne zaboravljaju taj trenutak i uvek se naravno, u nekom raspoloženju, vraćaju tome.
Prema tome, ja mislim da bi društvo moralo da se, kada govorimo o pitanju bezbednosti svih njegovih članova zajednice, kada govorimo o bilo kom uzrasnom dobu, posebno smo osetljivi na decu, ali nemojte da zaboravite, nestaju i odrasli ljudi. To što su oni stariji, to jeste jedna činjenica koja kaže da oni imaju više iskustva nekog u životu, ali prosto, radi se o ljudima koji su bolesni, senilni, koji takođe mogu da se nađu u vrlo nezavidnom položaju, i nikako ne sme da nas starost onoga ko je nestao opredeli u tome, da brzo ili još brže reagujemo nego što bi smo možda inače.
Ja zato apelujem, jer da bi smo mogli da budemo bezbedni, moramo svi da brinemo. Država mora da da, da kažem, instrumente, mora da metode, mora da da zakon, mora da obezbedi materijalna sredstva, ali porodica je vrlo važna u ovom segmentu brige o deci.
Između ostalog, ne zato što je naša zemlja potpisala Konvenciju o pravima deteta, a mi smo pripadnici civilizacije koja poštuje tu tekovinu, valjda kao država, ali isto kao i pojedinci, ne samo zbog toga, nego prosto, poruka roditelja, kada govorimo o stvaranju bezbedonosne kulture, ide prvo iz kuće.
Druga situacija je škola i možda bi bilo jako dobro razmišljati o tome da u nekom periodu koji sledi, da roditelji na početku školske godine, preko stručnih saradnika škole, preko direktora koji će imati saradnju sa komandirom policijske stanice koja je u njegovom najbližem reonu, da dobiju izvesne informacije o tome kako da se deca upute na bezbedno, odnosno manje rizično ponašanje u bilo kojim okolnostima, da li na putu od škole, da li na ekskurziji, da li na godišnjem odmoru, sa svim svejedno. Život je uvek jednako dragocen i uvek ga jednako čuvamo.
Ono što takođe mislim da je važno, to su centri za socijalni rad. Imamo puno problema u porodicama, zbog toga puno, rekla bih, propuštenih prilika da na adekvatan način brinemo o deci, da im damo prava uputstva. Mislim da bi tamo gde zataji porodica i ne bavi se dovoljno onim svojim prvim i osnovnim zadatkom, a to je briga o deci, mislim da bi centri za socijalni rad morali zaista da budu malo ažurniji u toj vrsti podrške.
Ono što iznad svega bih cenila mnogo više kada bih verovala da toga u našem društvu ima najviše, a to je pitanje naše međuljudske solidarnosti. Čitali smo svi, pre par dana, da je devojka čekala autobus na stanici, nije bilo ni gluvo doba noći, nije bila sama, zastao je auto i dva momka su pokušala da je uvuku u auto. Ona se, nesretna, branila koliko je mogla. Na užas, na njen lični užas, a ja ću reći i moj, da niko u tom trenutku od prisutnih joj nije pomogao.
Mi moramo da prizovemo osećanje međusobne solidarnosti. Moramo da shvatimo da nas iste nevolje svuda mogu dočekati i moramo u tom smislu da gradimo jedno mnogo odgovornije društvo, jer, ponovo kažem, najbolji zakon neće sprečiti ni jedno zlo, ukoliko ljudi na najbolji mogući način ne razumeju o čemu se radi i ako ne budu u partnerskom odnosu sa svojom državom, odnosno sami sa sobom, preko raznih sektora i načina organizovanja.
Nažalost, prošlo je vreme kada smo verovali da samo po, da kažem, dobrim običajima starih vremena, možemo da živimo. Možemo mi i dalje da živimo veoma mirno i spokojno, ali prosto moramo da usvojimo nove veštine i nova znanja. U tom smislu, ministre, ja se nadam da ćete dati puni doprinos, a takođe i svi ostali segmenti društva, i ponavljam, bez mira i stabilnosti, ruke su vezane.

Narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, pa mi smo za ovo doba godine, u skladu sa vašim najavama, očekivali novi predlog zakona o policiji. Vi ste, kada je ovde, u parlamentu, sredinom aprila predstavljen nacrt zakona, rekli da očekujete raspravu u parlamentu u junu. Evo sredina jula meseca je, sami ste rekli, to su rokovi koje ste sami sebi zadali. Niste taj rok ispoštovali, sada govorite da imamo drugi rok, a to je decembar, po akcionom planu.
Ja lično nisam spreman da poverujem da će i taj rok biti ispoštovan. Voleo bih da me demantujete i iznenadite, ali činjenica da ovako radi Vlada Republike Srbije, čiji ste vi član, verovatno je doprinela tome da je od danas Svetski ekonomski forum izdao listu najefikasnijih i najneefikasnijih vlada na svetu, 144 zemlje su analizirali i Srbija je na 10. mestu, kao najneefikasnija Vlada na svetu plasirana.
Da zakon treba da se menja, slažemo se sa vama. Da je potrebna dubinska izmena, slažemo se sa vama. Ono što nismo čuli od vas je ono što je uobičajeno za vaše kolege iz Vlade, da govore o tome da je za to odgovoran bivši režim.
Verovatno je vama nezgodno to da kažete jer je vaš prethodnih sada, prvi potpredsednik Vlade. Pa vam je možda teško da izreknete kritiku na to što on, kao ministar policije, šest godina, nije izmenio neke stvari koje su eto toliko bile hitne da sada, znači, nekoliko meseci po vašoj najavi pre donošenja novog zakona o Policiji, mi imamo izmene i dopune pre ovog važećeg Zakona o Policiji.
Rekli ste, kažete, radili ste puno pa niste stigli da završite ovaj posao u tom roku, ne znam da li ste radili na pronalaženju novog načelnika kriminalističke policije ili na slučaju Davora Pašalića, ili na pronalaženju atentatora na Milana Beka ili na mnoge druge slučajeve koji se ovih dana i poslednjih meseci dešavaju u Republici Srbiji, gde je bezbednost građana pogoršana. Mi imamo neke scene za koje smo mislili da više u Srbiji neće dešavati. Kakve smo imali pre 20 i više godina.
Ali, evo da krenemo na ovih šest kratkih izmena koje ste vi predložili izmenama i dopunama Zakona o Policiji.
Ono što ja želim, o čemu želim da govorim i da postavim jedno pitanje je činjenica za član 3. kojim se menja važeći član 20. važećeg zakona, gde ste vi, kako ste rekli, predvideli formiranje nove specijalne antiterorističke jedinice.
Ja želim da vas pitam, kakav će biti i koliki će biti sastav te jedinice? Rekli ste svi će biti svima i pripadnicima specijalne antiterorističke jedinice danas, i PTJ biće u mogućnosti da se prijave i da će biti izabrani najbolji. Zanima me koliki je to broj? Kakva je predviđena struktura te nove jedinice? Niste ništa rekli o tome kada ste obrazlagali zakon i ove izmene. I, u kom roku će se ta transformacija desiti?
Ono što je ispalo iz ovog izmenjenog člana 20, mi smo dali tu jedan amandman, koji govori o tome da se formira direkcija, to je ko rukovodi direkcijom.
U dosadašnjem članu jasno stoji jedan stav koji kaže – direktor policije rukovodi Direkcijom. U ovom predlogu toga nema, mi smo dali amandman i očekujemo da ga prihvatite. Mislim da je logično da zakon definiše ko rukovodi Direkcijom policije.
Oko izmena člana 72. puno je govoreno i dobro je da je to stavljeno na dnevni red. Koliko sam shvatio, odnosno kada gledam ovu izmenu kako je napisana, ona ne menja postojeći član zakona, nego daje jedan dodatak koji će sada omogućiti policiji da odmah po saznanju, ukoliko postoje osnovi sumnje da je lice žrtva krivičnog dela, da će policija moći da preuzme sve mere i radnje koje su predviđene ovim i drugim zakonima.
Bezbednosnu proveru koju sada predviđa član 5, uvođenje novog člana, koja je posledica usvajanja nekih novih zakona u prethodnom periodu je dobra i neophodna, kako bi se uskladili zakoni, ali mi imamo često taj problem da menjamo ili donosimo neke zakone koji onda budu u suprotnosti sa nekim drugim važećim zakonima i teško harmonizujemo sve izmene i bojim se da kada dođe i novi zakon o policiji da ćemo se naći u situaciji da neke stvari u nekim drugim zakonima će morati da se menjaju, pa ćemo opet čekati i opet ćemo imati neku neusklađenost.
Rekli ste oko ovog člana 6. kojim se dodaje novi član 139. koji omogućava raniji odlazak u punu penziju, da to će omogućiti poštovanje prema pripadnicima MUP-a i njihov dostojanstven odlazak u penziju, da se radi o nekoliko stotina ljudi, a da će biti potrebno pronaći dodatnih 180 miliona dinara u ovoj godini, da bi se njihov odlazak u penziju isplatio.
Smatram da je dostojanstven odlazak u penziju želja svakog građanina, kad god on dočeka i stekne zakonom propisane uslove za odlazak u penziju i da taj argument nije dovoljno dobar. Mislim da se na ovaj način uvodi neravnopravnost pripadnika MUP-a u odnosu na druge građane Srbije, na druge zaposlene u javnom sektoru.
Koliko god ja uvažavam napor koji pripadnici MUP-a svakodnevno ulažu, imamo i brojne lekare, profesore, zaposlene u državnoj upravi koji rade ceo život, ne naravno na tako rizičnim poslovima, ali i oni zaslužuju da odu dostojanstveno u penziju.
Nažalost, to im se otežava konstantnim izmenama Penzionog zakona, ta granica se pomera, a penzije koje ih čekaju su sve manje i manje i građani od njih sve teže i teže žive, iako ste vi u predizbornoj kampanji najavljivali da neće biti smanjenja nego povećanja penzija, činjenica je da su penzije pre nešto manje od godinu dana smanjene 10, 20, 25%.
Rekli ste da će se ovim odlaskom osloboditi mesta za nove pripadnike policije. Međutim, u obrazloženju stoji da će se ovde po programu Vlade za racionalizaciju zaposlenih u javnom sektoru izdvojiti sredstva i da u skladu sa tim programom neće biti novih zapošljavanja. Znači, to stoji u obrazloženju da neće biti novih zapošljavanja, vi ste rekli oslobodiće se prostor za nove, pa bih ja voleo da čujem da li će biti novih, ili ne? Ne bi trebalo da bude, ali ste vi izjavili pa ste me malo zbunili tom vašom izjavom.
Ove izmene zakona su neophodne, mi se tu slažemo sa vama i iz tog razloga mi ćemo ih podržati. Dali smo nekoliko amandmana, o jednom amandmanu sam govorio. Mislim da su potrebne izmene Zakona o policiji, da su bile potrebne dugi niz godina, ali da vaš prethodnik nije bio toliko zainteresovan da radi na ovim stvarima i te izmene nekako su izbegavale da dođu na dnevni red Skupštine.
Loše će biti, pozdravljam vašu najavu u tom smislu, mislim bilo bi loše da se nastavi praksa sa donošenjem zakona po hitnom postupku, vi ste rekli da Zakon o policiji neće biti na taj način stavljen u proceduru. Vi ste bili predsednik parlamenta i znate možda bolje od nekih drugih ministara kako parlament funkcioniše i zašto je važno da ne raspravljamo o zakonima po hitnom postupku i da su ti zakoni koji se u redovnoj proceduri ovde u parlamentu prodiskutuju i usvoje po pravilu kvalitetniji, jer postoji mogućnost da se ukaže na određene manjkavosti ili mesta na kojima zakon može da se poboljša.
Nadam se da ćemo do kraja godine po tom Akcionom planu, za poglavlje 24. dobiti Zakon o policiji noviji, kompletan, da ćemo o njemu raspravljati, kao što se nadam da će se desiti ono što ste vi najavili u odgovoru jednom od mojih kolega poslanika, da će biti potpisan i poseban kolektivni ugovor i da neće biti razloga za štrajk policije, jer danas smo dobili najavu da je za 27. juli ove godine policijski sindikat najavio štrajk, ukoliko ne bude posle višemesečnog pregovaranja sa Ministarstvom, postignut dogovor oko posebnog kolektivnog ugovora i da ćemo izbeći tu situaciju, pogotovo u ovoj komplikovanoj, kompleksnoj, bezbedonosnoj situaciji u kojoj se Srbija danas nalazi zbog raznih stvari o kojima su govorile moje kolege i koje ja sada ne bi ponavljao, jer mislim da je ukazano na mnogobrojne probleme, bezbednosne izazove pred kojima se Srbija danas nalazi.
Nadam se da ćemo i raspravu o ovom novom Zakonu o policiji kada on dođe na dnevni red voditi u jednoj konstruktivnoj atmosferi, da ćemo naći najbolja moguća rešenja, da ćemo modernizovati rad policije, učiniti ga efikasnim i da se neće dešavati, kao eto sad da nemamo načelnika Kriminalističke policije više od godinu, Uprave kriminalističke policije više od godinu dana i da uprkos najavama, vašim najavama gospodine ministre, evo slučaj napada na novinara Davora Pašovića već više od godinu dana nije razrešen, da se dešavaju scene iz devedesetih na ulicama gradova u Srbiji, da se kako ste vi najavili brzo rešavanje nekih slučajeva prolongira i ne rešava mesecima i mesecima unazad. Hvala vam.