Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala vam.
Postavila bih pitanje za pokrajinskog premijera Bojana Pajtića i predsednika, za sada, aktuelnog predsednika Demokratske stranke, ne znam koliko će dugo još biti na tom mestu. Na konkursu Vlade AP za dodelu sredstava za izvođenje javnih radova na teritoriji Vojvodine podeljena su određena novčana sredstva, sredstva građana Srbije i Vojvodine određenim udruženjima, grupama, inicijativama bliskim režimu Bojana Pajtića i Demokratskoj stranci.
Neka udruženja su osnivana dva dana pre raspisivanja javnog konkursa, pa su dobijala sredstva od po 119 miliona dinara. Na primer, građanska inicijativa „Uzdin“ je dobila 950.000 dinara, a osnovana je dva dana pre raspisivanja konkursa. Veliki broj ovih udruženja, ispostavilo se da je povezanost direktno sa Demokratskom strankom, sa Bojanom Pajtićem i da je finansirala Demokratsku stranku, pa me interesuje gde su otišli novci građana Srbije koje je tako lako delio gospodin Bojan Pajtić?
Takođe, pitala bih i za malverzacije sa izgradnjom Kamenice 2 i nabavkom aparata, gde propada niz tendera, dok ljudi na listama umiru, bolesni ljudi čekajući da pokrajinska vlast uspe da se ugradi u nabavku aparata, kako bi neko od njima bliskih uzeo neki novac, kako bi uspeli da se finansijski potkrepe dok ljudi umiru čekajući, a Srbija je u Evropi prva na listama umiranja.
Svi znamo kakva je situacija u Kamenici, u Institutu za onkologiju posebno, ali režim Bojana Pajtića, koji 15 godina vlada Vojvodinom, uspešno crpi sredstva građana Srbije i Vojvodine i uzima sredstva od građana, tako da bi napunio svoje džepove i džepove svojih partijskih drugova, pa me interesuje gde su pare koje su uzete od građana Srbije i Vojvodine na svim ovim konkursima, na svim ovim tenderima kojima se nije ponašao kao dobar domaćin gospodin Bojan Pajtić? Hvala vam.

Hvala.
Da li još neko želi da iskoristi svoje pravo na osnovu člana 287. Poslovnika? (Niko.) Hvala.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragan Šutanovac, Vladimir Pavićević, Jovana Jovanović, Milana Ćorilić, prof. dr Branko Đurović.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres 3. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLICIJI
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: dr Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Milena Vuković, savetnik ministra unutrašnjih poslova, Nataša Milidragović, pravni savetnik za normativne poslove u sekretarijatu Ministarstva unutrašnjih poslova i Milan Andrić, glavni policijski inspektor u Upravi kriminalističke policije.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji.
Da li predstavnik predlagača, ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, želi reč?
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, MUP tokom čitave godine intenzivno radi na pripremi novog Zakona o policiji, koji se trenutno prevodi za potrebe upućivanja Evropskoj komisiji. S obzirom da je priprema sveobuhvatnog zakona, koji na celovit način uređuje oblast unutrašnjih poslova, jedan dug proces koji se pažljivo sprovodi, ukazala se potreba da se izmenama i dopunama važećeg Zakona o policiji reše neki od aktuelnih problema sa kojima se Ministarstvo suočava.
Mišljenja smo da donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji u najvećoj meri doprinosi pravnoj sigurnosti, kao i bezbednosti građana i imovine, zaštiti i pronalaženju nestalih osoba, efektivnosti u radu, boljem definisanju organizacione strukture i poboljšanju procesa upravljanja.
Priprema Nacrta zakona motivisana je potrebama Ministarstva za hitno reagovanje u odnosu na potrebe da se propišu pravni osnovi za postupanje policije u situacijama povećanog rizika, donošenjem dela Tijaninog zakona, kao i sprovođenje mera racionalizacije u angažovanju ljudskih resursa.
Kolika pažnja je posvećena izgradnji ovog sistema govori i činjenica da je u toku obrazovanje sektora za ljudske resurse, koji će u svom delokrugu rada imati karijerno napredovanje i praćenje zaposlenih od trenutka zasnivanja radnog odnosa, kretanja unutar Ministarstva, do okončanja njihovog radnog veka u MUP.
Sektor za ljudske resurse, u koordinaciji sa ostalim organizacionim jedinicama, kreira i sprovodi strategiju razvoja ljudskih resursa u MUP. Sektor se stara o primeni mere sistema u oblasti zapošljavanja, napredovanja, kreira i implementira sistem za ocenjivanje radnih učinaka, razvoj i održavanje informacionog sistema ljudskih resursa, razvoj i praćenje indikatora kvaliteta učinka zaposlenih i same organizacije MUP.
Smatramo da će funkcionalno objedinjavanje upravljanja ljudskim resursima doprineti boljoj iskorišćenosti postojećih ljudskih kapaciteta u Ministarstvu, kao i raspolaganje najrazličitijim specijalističkim znanjima primenjivim na posebnim zadacima.
Članom 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona, osim ustanovljavanja pravnog osnova za obrazovanje organizacione jedinice za upravljanje ljudskim resursima, obrazuje se i sektor za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planiranje, koje organizuje, analizira, planira, predlaže i realizuje posao Ministarstva u oblasti međunarodne saradnje, evropskih integracija, zatim, strateškog planiranja i upravljanja projektima.
Sektor je nadležan za planiranje i organizovanje procesa evropskih integracija, upravljanja u pravcima i ciljevima u prioritetnim oblastima rada MUP u celini u poslovima evropskih integracija, planiranja i upravljanja projektima finansiranih iz fondova EU i drugih međunarodnih izvora i druge poslove iz oblasti međunarodne saradnje.
Razlozi za predlaganje člana 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji sadržani su i u nedavnim događajima u Republici Makedoniji. Kada su postojale indicije da bi na teritoriji Republike Srbije moglo doći do narušavanja javnog reda u većem obimu, odnosno do određenih pretnji i terorističkim napadima.
U novonastaloj situaciji, koja po svojoj pravnoj prirodi ne implicira proglašenje vanrednog stanja, uočena je neophodnost stvaranja pravnog osnova za rad MUP u promenjenim okolnostima, a na osnovu ovog Zakona o policiji. Sledstveno iznetom, odredbe o angažovanju specijalnih posebnih jedinica su takođe pretrpele promene. Jedinice su definisane i propisane, način za njihovo angažovanje, koji podrazumeva odobrenje direktora policije i saglasnost ministra.
Razlog za izmenu ovog člana je, takođe, izmena koja se tiče specijalnih i posebnih jedinica policije. Mi smo do sada, kao što znate, u specijalnim jedinicama policije imali specijalnu antiterorističku jedinicu, protivterorističku jedinicu i žandarmeriju, kao i helikoptersku jedinicu i specijalne antiterorističke jedinice i protivterorističke jedinice su suštinski imale isti zadatak samo sa nešto različitim imenom.
Mi danas, razmatrajući šta je ono što je potrebno Republici Srbiji, šta je efikasno i šta je ono što će učiniti naše jedinice efikasnijim, boljim, spremnijim za različite izazove, smatramo da je bolje imati jednu specijalnu jedinicu ove vrste i predlažemo ukidanje protivterorističke jedinice, a faktički zadržavanje naziva Specijalna antiteroristička jedinica za jedinicu koja će se formirati, koja će nastati ne na neki spektakularan način, već upravo time što će ovi ljudi koji su najbolji, i svi će moći da konkurišu za prijem u ovu jedinicu, oni ljudi koji imaju najbolje rezultate, koji su najbolji u svim testovima, a kontinuirano ih sprovodimo, u poslednjih godinu dana smo imali bar četiri ili pet vanrednih provera, dakle, svi oni ljudi koji su pokazali najbolje rezultate, oni će biti pripadnici nove specijalne antiterorističke jedinice. Ostali ljudi će biti preraspodeljeni u druge posebne jedinice koje predviđamo ovim zakonom. Imaćemo samo jednu specijalnu i posebne jedinice, kao što je to predviđeno Predlogom izmena i dopuna Zakona koji su pred vama.
To bi bila jedna vrsta racionalizacije, jedna vrsta izdvajanja one jedinice za koju smatramo da treba da bude nosilac te najteže i najveće borbe protiv terorizma i nekih najznačajnijih izazova, a ostavljamo kao posebne jedinice policije i žandarmeriju i helikoptersku jedinicu i policijsku brigadu. Kao novinu uvodimo prestanak postojanja Uprave za obezbeđenje, a to postaje jedinica za obezbeđenje, zbog specifičnosti njihovog rada, a upravo zbog formiranja nekih specifičnih formi organizacije unutar jedinice za obezbeđenje, kao što su, recimo, „K“ timovi, koje sadašnja uprava ne može na takav način da formira, a jedinica će moći da formira, kao i zbog prihvata drugih ljudi koji vremenom nemaju više uslova da budu deo specijalnih jedinica, odnosno posebnih jedinica, ali mogu biti deo jedinica za obezbeđenje na takav način.
Dakle, prilagođavamo modernijim uslovima novu organizacionu strukturu Ministarstva unutrašnjih poslova. Jedinice će biti efikasnije u izvršenju svojih zadataka i biramo najbolje, ne one koji su u nekom periodu pa treba da ostanu do određenog broja godina u tim jedinicama, već do onog trenutka dok ispunjavaju uslove koji su potrebni za specijalne jedinice. Cilj nam je i smanjenje troškova, adekvatnija upotreba ljudskih resursa, što će biti moguće kroz ovakav način organizacije.
Član 4. u svojoj suštini predstavlja pravni osnov, to je nastavak „Tijaninog zakona“, da policija može da reaguje u onim slučajevima kada se prijavi nestanak lica, i to je ono što smo mi predložili, da se to ne odnosi samo na maloletna lica nego na svako lice, kada prilikom nestanka tog lica možemo da pretpostavimo da je uzrok nestanka izvršenje krivičnog dela. Od tog trenutka policija počinje odmah potragu za licem.
Potpuno sam svestan da ovo nije jedina moguća stvar koja može da se uradi, ali, jedina je moguća kroz Zakon o policiji, a sa kolegama iz Ministarstva pravde razgovaramo kako da ubrzamo proces zahteva za traženim podacima, kako da tražimo telefonske listinge, kako da tražimo profile na društvenim mrežama, kako da tražimo sve one podatke koje sud mora da nam odobri, da bismo skratili vreme između policije i suda. Naravno, sud će dati konačnu reč. Sada to ide, pošto tužilaštvo vodi istragu, obaveštava se nadležni tužilac, nadležni tužilac procenjuje i daje naredbu, zahtev od suda za određenom merom, sud svojom naredbom odobrava meru i to je nekada suviše dugo. Pokušaćemo da nađemo kako da te procese ubrzamo i to je posao koji ćemo raditi sa Ministarstvom pravde, pošto su oni nadležni za ovo.
Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova i sada, i bez ovog zakona, na terenu, od prvog trenutka kada se radi potraga posebno za maloletnim licima, a i za svakim drugim licem za koje se sumnja da je razlog nestanka učinjeno krivično delo, počinjemo potragu u istom trenutku, ne odlaže se ni za jedan jedini sekund. Ovo je važno da uvedemo kao novinu u zakon, važno je da to postoji i važno je da postoji kao obaveza, a ne dobra volja bilo koga na terenu.
Članom 5. Zakona propisan je pravni osnov za vršenje bezbednosnih provera po zahtevu drugih organa i pravnih lica koji nedostaje od trenutka stupanja na snagu propisa iz nadležnosti drugih državnih organa, kojima je predviđeno da se za vršenje određenih poslova vrši bezbednosna procena.
Važeći Zakon o policiji propisuje da se bezbednosne mere vrše za kandidate za zasnivanje radnog odnosa u MUP-u, za kandidate za Centar za osnovnu policijsku obuku, kao i za neke druge slučajeve, ali ne i one predviđene novim zakonima. Dakle, ovde usaglašavamo sa svim novim zakonima koji su doneti, a i gde postoji pravni osnov da druga lica, detektivske agencije, privatne kompanije koje vrše obezbeđenje, Uprava carina, poreska uprava, u skladu sa zakonom mogu dal zatraže određene bezbednosne provere i da ih MUP može izvršiti onda u skladu sa zakonom i na način koji će biti predviđen podzakonskim aktima kojima će se definisati redosled svih tih poteza.
Članom 6. se stvara osnov za penzionisanje određenog broja zaposlenih koji su na radnim mestima i koji su raspoređeni a koji ne mogu da daju očekivane rezultate zbog prethodnog višedecenijskog angažovanja na poslovima koji iziskuju vanredne psihofizičke napore. Radi se o ljudima koji imaju 52 godine navršene života i najmanje 30 godina iskustva na poslovima sa povećanim izazovima i, naravno, sa rizicima, a da imaju faktički beneficirani radni staž u tom periodu. Dakle, oni koji su radili na policijskim poslovima sa osiguranjem, odnosno sa uvećanim stažom, gde se računa uvećani staž USO-1 do USO-4. Mi više nemamo USO-4. Dakle, imamo ga od prethodnih izmena smo izbacili, pre nekoliko meseci, u aprilu mesecu, čime smo postigli i određene uštede u Ministarstvu, dok USO-1 kao najveći stepen beneficiranog staža imaju ronioci ili, recimo, specijalci koji se bave samo tim poslom. Dakle, vrlo mali, ograničen broj ljudi.
Međutim, ovde se radi o ljudima koji su ceo svoj radni vek proveli na specijalizovanim poslovima i zadacima, na odbrani otadžbine, gde god je država od njih tražila. Nisu proveli uglavnom ni jedan dan staža u stanicama ili radeći redovne policijske poslove i sada sa 52 godine ti ljudi treba da uče dve godine pred redovnu penziju kako se radi policijski posao u stanici, da idu na kurseve, obuke koji će trajati godinu dana, a da bi nakon godinu dana otišli u penziju.
Na ovaj način pokušavamo da pokažemo poštovanje prema tim ljudima, da im pružimo punu penziju, odlazak u penziju bez bilo kakvog umanjenja na osnovu toga što su to potrebe službe, ali i zahvalnost za sve ono što su uradili za Republiku Srbiju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i za one ljude koji su u određenom angažovanju u prethodnim godinama već ispunili neke kriterijume za odlazak u penziju. Imamo ljude koji imaju određene dijagnoze zdravstvenog karaktera. Imamo ljude koji ne mogu da obavljaju svoje dužnosti zbog različitih razloga, a ne može se drugačije rešiti njihov radno-pravni status. Na ovaj način ćemo pomoći da njihov odlazak u penziju bude dostojanstven, a da Ministarstvo unutrašnjih poslova bude u mogućnosti da mlađi ljudi, sposobniji ljudi popune njihova radna mesta.
Radiće se o nekoliko stotina službenika, što na 35.000 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, ne radi se o značajnom broju pripadnika Ministarstva, ali svakako će osloboditi prostor za lakšu koordinaciju rada.
To je ono što smo ukratko pripremili vezano za ove izmene i dopune zakona.
Što se tiče novog zakona policiji, mislim da je to tema koja svakako interesuje i građane i narodne poslanike. Novi zakon o policiji je u najvećoj meri gotov. Sa sobom sam doneo jedan primerak zakona. Dakle, on je u Nacrtu u potpunosti urađen. Mi smo malo duže vremena uzela, što nije strašno, s obzirom da godinama radimo po ovom starom zakonu i uglavnom se nije usaglašavalo ništa do sada. Trebalo nam je više vremena, nego što sam planirao, da o ovom zakonu razgovaramo sa profesionalnim udruženjima, sa sindikatima, sa međunarodnim faktorom, sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, sa Savetom Evrope, sa svima u našem ministarstvu, sa svim linijama rada i zainteresovanom javnošću.
Imali smo više javnih rasprava, i to traje već nekoliko meseci intenzivno i želeli smo da, kada taj zakon bude donet, on bude nešto što nećemo menjati često, nešto što će na sveobuhvatan način predvideti sve izmene vezane za rad Ministarstva unutrašnjih poslova. Zahvalan sa i onim narodnim poslanicima koji su svojim mišljenjima, predlozima i sugestijama pomogli da ovaj zakon bude bolji.
Što se tiče samih rokova, ne mogu da kažem tačan dan, jer to zavisi. Spremni smo. U ovom trenutku se prevodi i mi šaljemo ovaj Predlog zakona Evropskoj komisiji. Nakon mišljenja Evropske komisije, Ministarstvo unutrašnjih poslova će to poslati Vladi, a nakon toga naći će se pred Narodnom skupštinom.
Ovaj Predlog zakona biće razmatran u redovnom postupku i insistiraćemo da to bude najduži mogući rok da svi narodni poslanici imaju vremena da se upoznaju. Naravno, već u verziji prednacrta čim ga pošaljemo Evropskoj komisiji objavićemo i na sajtu ministarstva kao što smo radili i do sada i svi narodni poslanici, ali i zainteresovana javnost moći će da ga čita na sajtu MUP, kao i naravno da se pripremi za raspravu u parlamentu koja će biti, zavisno od komentara koje Evropska komisija bude uputila na Predlog zakona.
Dakle, očekujemo da će to biti, mi smo u Akcionom planu za Poglavlje 24 predvideli da to bude do decembra 2015. godine. Dakle, svakako pre tog roka, ja mislim već na jesen, ali mi je žao što smo malo duže probili od onih rokova koje smo sami sebi zadali. Nemamo obavezu ni prema kome da to bude ni dan ranije, pošto sam čuo neke komentare kako sam ja izjavio da će biti ne znam ovog meseca, zašto to kasni. Izvinite, to su rokovi koje smo sebi dali. Uradili smo više posla od drugih. Ovo nije obaveza na bilo koji način da donesemo u bilo kom mesecu. Mi smo sebi dali kao obavezu da donesemo do decembra. To je zvanična obaveza Republike Srbije kroz Akcioni plan. Do tog roka će biti doneto, ali je mnogo važnije od bilo kakvog datuma da to bude kvalitetan zakon koji će omogućiti da MUP bude efikasnije nego što je danas.
Hvala vam na pažnji i nadam se da ćemo u današnjoj raspravi imati priliku da govorimo o ovih šest tačaka o kojima smo pričali.

Hvala.
Prvi govornik je Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani ministre, poštovana predsednice, kolege i koleginice, poslanička grupa SPO DHSS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Zakona o policiji jer je namera ministarstva da se unapredi sistem bezbednosti.
Živimo u državi koja je snažno osetila posledice ratova 90-tih i koja se suočava sa mnogim istinama koje su bile od strane bivših režima prikrivane. Sukobi na prostoru nekadašnje Jugoslavije reflektovali su se na Srbiju tako da je porasla stopa kriminala, a mnoge generacije su vaspitavane na mržnji prema svojim susedima. Oružje doneto sa ratnih žarišta takođe je povećalo stopu rizika.
Danas mi gradimo Srbiju koja pruža ruku pomirenja susedima, koja je okrenuta budućnosti i poslednji napad na premijera prilikom komemoracije žrtvama u Srebrenici neće pokolebati jedino ispravno opredeljenje i politiku mira. Veoma je bitno zbog celokupne situacije da se zna da se u Srbiji svi mogu osećati zaštićeno, da naša država neće dozvoliti ekstremnim grupama ili bilo kome drugom da ugrozi bezbednost ljudi koji im se ne sviđaju zbog svoje nacionalne ili verske pripadnosti.
Stvoriti šansu za siguran život u uređenom društvu gde je zakon dovoljno jak da se izbori sa globalnom pretnjom terorizma, mržnjom, idejama o tome da se silom može nešto postići jedan je od najvažnijih zadataka ove države. U jednom delu zakon se menja da bi se sprečilo organizovano delovanje i stalo na put zajedničkom cilju pojedinih ekstremnih grupa da vrate Srbiju u stanje iz 90-tih.
Svedoci smo da su te grupe dobro organizovane i da nasiljem pokušavaju da spreče modernizaciju našeg društva, da se suprotstave politici pomirenja, da se suprotstave našim naporima da postanemo deo EU i da stvorimo uslove za bolji život na ovim prostorima. Stručna rešenja angažovanih na rešavanju ovih bezbednosnih problema trebalo da imaju podršku javnosti i parlamenta.
Bezbednosni rizici iz dana u dan se umnožavaju jer je veliki deo savremenog sveta u ratu. Srbija je tranzitna stanica mnogima koji beže od sukoba, od loših uslova života u svojim državama.
Opet bih nešto rekao o nasleđenim problemima. Kriminalne grupe, njihove vođe i članovi ne biraju sredstva kako bi došli do novca prodajom narkotika ili nekim drugim nezakonitim radnjama. Pre i posle 5. oktobra neki od njih su postali nedodirljivi. Da podsetimo da smo mi zemlja u kojoj je izvršen atentat na premijera Zorana Đinđića. Mi smo zemlja u kojoj je ubijen njen bivši predsednik Ivan Stambolić. Mi smo zemlja u kojoj su ubijeni Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović, Milan Pantić, sudija Nebojša Simeunović. Mi smo zemlja u kojoj je dva puta pokušan atentat da Vuka Draškovića. Na Ibarskoj magistrali ubijena su četiri visoka funkcionera SPO. Ubijeni su mnogi članovi naše stranke, premlaćivani i svi nalozi za ubistva i prebijanja političkih neistomišljenika, novinara, sprovodili su se preko zvaničnih državnih organa.
Dakle, reforme su nužnost i SPO podržava. Reorganizacija Direkcije policije koja se tiče i Poglavlja 24 iz pregovaračkog procesa za cilj ima usklađivanje našeg sistema bezbednosti sa sistemima bezbednosti zapadnih zemalja i podizanja standarda na polju efikasnijeg funkcionisanja i delovanja politike. Terorizam je jedna od najvećih pretnji po bezbednost čitavog sveta. Niko se više ne oseća sigurnim. Naša policija samo kroz saradnju sa policijama drugih zemalja može da pruži adekvatan odgovor kako bi obezbedila sigurnost svojim građanima.
U tom smislu je potrebno kroz strukturne reforme uskladiti delovanje naše policije sa standardima EU. Još jednom ponavljam da će poslanički klub SPO i DHSS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona o policiji. Hvala vam puno.

Reč ima Elvira Kovač.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih želela da u ime poslaničke grupe SVM pohvalim napore MUP na temeljnom radu oko novog, pripreme novog Zakona o policiji uz uvažavanje mišljenja svih relevantnih aktera, među njima i Saveta Evrope i OEBS i stručne javnosti. Izuzetno nas raduje to što smo čuli od uvaženog gospodina ministra da je novi Zakon o policiji, nacrt ili prednacrt, kako ste vi to nazvali, u finalnoj fazi pripreme i da će on u bliskoj budućnosti da ide na mišljenje Evropskoj komisiji.
Međutim, nesporno je da zbog određenih okolnosti u određenim oblastima koje nalažu zaista hitnost u postupanju da je moralo da doše do izmena i dopuna postojećeg Zakona o policiji koje se danas nalaze pred nama. Ovo nisu, doduše, velike izmene. Vi ste to vrlo detaljno obrazložili. Radi se o svega nekoliko članova, ali dobro je što ove izmene, koje će svakako biti sadržane i u novom Zakonu o policiji, na neki način znače i pripremu za te reforme koje su u toku i za primenu novog Zakona o policiji koji se očekuje za nekoliko meseci u bliskoj budućnosti.
Ja ću se u svom obraćanju bazirati na svega nekoliko, ne na sve izmene, već na tri za koje smatramo da su najznačajnije. Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji je stvaranje neophodnog pravnog okvira za postupanje policije u stanju povećanog rizika u stanju javne bezbednosti, odnosno u bezbednosti građana. Savez vojvođanskih Mađara smatra da je izuzetno značajno da na prvom mestu uvek bude zaštita, obezbeđenje bezbednosti građana na najbolji mogući način.
Ovim zakonom se konkretno dodaje novi član koji glasi – Postupanje policije u situacijama povećanog rizika. Mogli smo čuti i pročitati da u ovom trenutku postoji procena MUP po pitanju stanja javne bezbednosti da je ono takvo da je neophodno preduzeti određene organizacione mere koje prevazilaze postoji organizacioni okvir i redovno postupanje policije. Znači, ovim Predlogom zakona se definiše pravni okvir, odnosno drugačiji način angažovanja raspoloživih resursa, što će u budućnosti doprineti povećanju stepena zaštite bezbednosti kako građana tako i imovine, što svakako pozdravljamo.
Nadalje, drugi razlog je izmena, koju smatramo izuzetno značajnom, a to je tema koja je od strane javnosti više puta kritikovana. Kritikovan je zapravo pravni okvir za postupanje nadležnih organa u situacijama kada je nestalo lice maloletno i pokrenuta je inicijativa za izmenu ovih odredbi pod nazivom, sada već na žalost opšte poznatim, „Tijanin zakon“, upravo zbog tragične sudbine devojčice. Tražena je izmena i dopuna zakona koji se na odnosi na nestale osobe. Traženo je posebno da se odnosi na maloletne osobe i to sa omogućavanjem obavezujućeg postupanja po hitnom postupku, odmah, u smislu upotrebe tehnički i ljudskih resursa
Svi ćemo se složiti da, kada bi policija pravovremeno mogla da rekonstruiše kretanje potencijalne žrtve, odnosno, kao što ste vi pričali o tome, pribavi tzv. zadržane informacije - listing poziva, poruke, elektronsku komunikaciju, vreme pronalaženja nestale osobe bi bilo svedeno na minimum.
Ovim izmenama ova inicijativa je, nazvana „Tijanin zakon“, podržana u onom delu koji se odnosi naravno na postupanje policije, tako što je u postojeći zakon u policiji unet pravni osnov za hitno preduzimanje svih mera iz nadležnosti policije kako bi se skratilo vreme potrebno za pronalaženje izvršioca krivičnog dela, pa samim tim i žrtve, koje je u slučajevima otmice od izuzetnog značaja za uspeh istrage. Definiše se, dakle, pravni osnov za preduzimanje hitnih mera od strane policije u slučajevima nestanka lica, ovde se ne baziramo samo na maloletna lica, već na sve, zapravo to jedan širi opseg potencijalnih žrtava, koje bi trebalo da doprinesu bržem otkrivanju činioca krivičnog dela, kao i mesta gde se nalazi žrtva.
Vi ste, uvaženi gospodine ministre, u svom uvodnom izlaganju pričali o tome da je situacija u praksi takva da određeni već tako postupaju, znači po hitnom, ali je praksa pokazala da je ipak neophodno, da bi se obezbedila ta najbrža reakcija na terenu prilikom traganja za nestalim licima, da se u Zakon o policiji ipak unesu ove odredbe na osnovu kojih će policija moći da primeni odgovarajuće hitne mere, da to ne zavisi od dobre volje pojedinaca koji rade, već da ovo bude obavezujuće, na ovaj način će postati obavezujuće za sve. Tako se ne može zaista zakonito raditi bez sudskog naloga, neophodno je i odobrenje suda u ovim okolnostima, pa je zbog toga, da bi se ovaj član i ove izmene zaista primenile u praksi, neophodno u bliskoj budućnosti izmeniti i zakone o krivičnom postupku, odnosno da i on pretrpi izmene koje se odnose na ovu oblast. Na taj način bi postupanje policije u slučaju nestanka lica formalno pravno bio zaokružen.
Treći razlog, o kojem želim vrlo kratko da govorim, to je opšte poznato, da je Ministarstvo unutrašnjih poslova pod reformom, znači reforme su u toku. Između ostalog se realizuje i tvining projekat upravljanja ljudskim resursima, koji je finansiran iz evropskih fondova. Upravo implementacija ovog projekta koji se odnosi na ljudske resurse se direktno odnosi na one članove koji se ovde menjaju. Zbog toga oni moraju da se promene.
Implementacija projekta bi zahtevala, što će se desiti posle dana za glasanje i primene ovog zakona, formiranje posebne organizacione jedinice, odnosno sektora za ljudske resurse, a sav taj rad bi u sebi obuhvatao ono o čemu ste vi pričali, tzv. karijerno napredovanje.
Nadalje, ove izmene i dopune se odnose, kao što sam spomenula, na organizacionu strukturu Direkcije policije, koja je proistekla upravo iz tih reformskih procesa koji su u toku. Ovo je jedna od obaveza iz pregovaračkog procesa u okviru poglavlja 24 i zaista je poznato da se međunarodna saradnja, međunarodni poslovi, evropske integracije i evropski poslovi, kako to već radi u okviru ministarstva, ali će se ovim izmenama obezbediti i ovde pravni okvir, odnosno poseban sektor koji će se upravo zvati sektor za poslove međunarodne saradnje i evropskih poslova.
Iz svega navedenog, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o policiji i svakako podržavamo da policija bude što operativnija, što efikasnija i da ništa ne može da spreči obezbeđenje zaštite bezbednosti građana. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi gospodine ministre, članovi MUP, koji su, na moje veliko zadovoljstvo, danas u velikom broju zajedno sa vama i to je dobro, želim na početku da konstatujem da se aktuelni Zakon o policiji primenjuje već 10 godina, da ste vi, gospodine ministre, upravo rekli u svom obraćanju u Domu Narodne skupštine narodnim poslanicima da je novi zakon u nacrtu, da je praktično gotov, ali da vrlo pažljivo radite na njemu, želite da bude primenjiv, efikasan, da podigne operativnu sposobnost policije i da na jedan moderan i nov način uređuje unutrašnji rad policije, što je u svakom slučaju dobro i smatram da na takav način treba pristupiti i izradi novog zakona i dopunama zakona.
Ono što ovom prilikom želim da istaknem, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe NS, su dve stvari. Prva je da bez obzira na to što je novi zakon već u nacrtu, MUP ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji pokazuje da pažljivo prati šta se događa kod nas i u našem okruženju, reaguje na vreme, znači ne čeka se novi zakon, što bi negde bilo možda i opravdano, i to je zaista za svaku pohvalu.
Druga stvar koju želim da apostrofiram ovom prilikom je jučerašnji sastanak koji smo imali sa vama i članovima ministarstva. Mislim da je to dobra praksa koja bi mogla da bude primer i budućim ministrima i drago mi je što dolazi od vas, zato što ste u prethodnom sazivu bili predsednik parlamenta i što vrlo dobro poznajete parlamentarni rad. Mnoge stvari smo već juče doradili i mislim da će se to pokazati kao dobar primer i tokom današnje rasprave.
Takođe, želim da vam kažem da će poslanička grupa NS u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune Zakona i želim vrlo kratko da prokomentarišem ovih šest članova.
Prvi je član 14a, početkom maja meseca ove godine imali smo u Kumanovu, u susednoj Makedoniji, terorističke napade. Bili smo suočeni sa situacijom da je makednoska policija sa granice povukla pripadnike svojih policijskih snaga. Mi smo dodatno pojačali prisustvo naše žandarmerije, što je potpuno bilo opravdano, ali potreban je pravni okvir za to pojačano angažovanje i odredbom predloženog člana se upravo to i ustanovljuje, taj pravni okvir, što je u svakom slučaju veoma važno zbog procene bezbednosne situacije, kako na globalnom, tako i na regionalnom planu. Na taj način država i njeni organi moraju biti spremni da adekvatno odreaguju na sve bezbednosne izazove koje donosi trenutak u kome se nalazimo.
Sa rešenjem u članu 14a kompatibilna je i nova formulacija u članu 20a Zakona, koji svakako predstavlja poboljšanje u odnosu na postojeće odredbe, jer na mnogo bolji način precizira unutrašnje ustrojstvo Direkcije policije. Tri jedinice su neracionalne iz ugla angažovanja ljudskih i materijalnih resursa i potpuno je jasno da je ovakvo rešenje izraz sveobuhvatne reforme koja se sprovodi unutar MUP, a koja u stvari za cilj ima racionalizaciju i optimalizaciju iskorišćenja već postojećih ljudskih resursa.
Inače, veza ovog člana i člana 14a jeste i činjenica da se u situacijama povećanog rizika po bezbednost lica i imovine očekuje angažovanje posebnih jedinica policije, čije ustrojstvo se ovim članom dodatno precizira, a sistem komandovanja pojednostavljuje i čini efikasnijim.
Bitnu novinu predstavlja i član 139a, koji predlaže da se policijskom službeniku, uniformisanom ovlašćenom službenom licu koje radi na specifičnim, odnosno operativnim poslovima po potrebi može prestati radni odnos i sa navršenih 50 godina života i 30 godina efektivno provedenih na radnim mestima u MUP.
Treba pomenuti i novi član 111a, kojim se u zakonu uvodi osnov za vršenje bezbednosnih provera po zahtevu drugih organa i pravnih lica, koji je evidentno nedostaje od trenutka kada je stupio na snagu novi Zakon o oružju i municiji.
Želim posebno da naglasim dopunu člana 72. Zakona, koji je bez ikakve dileme naišao i na pozitivan odjek u našoj najširoj javnosti. Njime se daju veća ovlašćenja pripadnicima policije u situacijama kada treba nestalu osobu pronaći. U praksi, to ste i vi rekli, se i sada počinje sa istragom odmah. Tačno je da su za sprovođenje ovog člana neophodne izmene i dopune Krivičnog zakona, jer ne možemo tražiti bez izmena i dopuna Krivičnog zakona tzv. zadržane podatke, ali to ne znači da se proces od zahteva suda prema policiji ne ubrzava, što se ovim članom upravo i omogućuje.
Ono što ovo novo zakonsko rešenje posebno potencira, jeste praktično obaveza hitnog postupanja policijskih službenika u slučaju prijave nestanka lica, gde okolnosti ukazuju na izvršenje krivičnog dela, ali i saradnje i koordinacije policije sa drugim organima, pre svega sa građanima, što je svakako pozitivan pomak u odnosu na postojeće zakonsko rešenje.
Sve u svemu, šest kratkih, ali vrlo efektnih izmena. Svaka od ovih izmena rekla bih da predstavlja adekvatnu reakciju na određene događaje. Tako da, još jednom samo želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Zahvaljujem.