Zahvaljujem gospođo Malović, zaista nemate više vremena.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, predloženom izmenom Zakona o policiji u delu koji je u javnosti poznat kao Tijanin zakon Vlada Republike Srbije je predložila obavezu policije da odmah preduzme mere i radnje radi pronalaska lica čiji je nestanak prijavljen, a za koji postoje osnovane sumnje da je to lice žrtva krivičnog dela.
Mislim da je predlog dobar, ali mislim da sam po sebi nije dovoljan. Mislim da predstavlja samo prvi korak, što je u ostalom i ministar danas rekao, a i u obrazloženju predloženog zakona je već ista stvar navedena.
Želela bih samo da objasnim zašto ja mislim da je to nedovoljna promena. Ako postoje osnovi sumnje da je neko lice žrtva krivičnog dela, tada smo na terenu krivičnog prava. Kada smo na terenu krivičnog prava, tada se u procesnom smislu, dakle, u smislu procedura koje između ostalog regulišu i koji organi i za šta su nadležni, primenjuje pre svega Zakonik o krivičnom postupku, a ne Zakon o policiji. Tu ćemo se složiti.
Po Zakoniku o krivičnom postupku, javni tužilaca je taj koji rukovodi predkrivičnim postupkom i koji sprovodi istragu. Ne, policija. Policija u krivičnom postupku nema nijedno jedino ovlašćenje da sama odlučuje o pokretanju bilo kog dela krivičnog postupka, niti da sama odlučuje o preduzimanju, samostalno da odlučuje o preduzimanju bilo koje radnje ili mere u okviru krivičnog postupka.
Dakle, policija preduzima radnje i mere u krivičnom postupku isključivo i samo na osnovu naloga ili javnog tužioca ili sudije. Postupanje po nalogu javnog tužioca se posebno odnosi na ono što je značajno za pronalaženje lica čije je nestanak prijavljen, a to je pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije, korišćenje baznih stanica i lociranje mesta sa kojeg obavlja komunikacija.
Kakvu onda situaciju imamo. Po predloženoj izmeni Zakona o policiji, policija mora odmah da reaguje, a po važećem Zakoniku o krivičnom postupku, policija ne sme da reaguje ako nema nalog, odnosno zahtev javnog tužioca ili nalog sudije za prethodni postupak. I, šta onda policija da radi? Ako primenjuje Zakon o policiji onda praktično svesno krši Zakonik o krivičnom postupku. Ako se opredeli za primenu Zakonika o krivičnom postupku, onda ne primenjuje Zakon o policiji. Kako god da postupi to neće biti dobro, a mislim da takva situacija nije fer prema policiji. Prosto, policija ne sme da bude uopšte dovedena u situaciju da bira koji će zakon primenjivati, jer zakoni nisu kolači pa da nam se neki sviđaju, pa ih koristimo, neki ne sviđaju, pa ih odbacimo. Dakle, nije fer prema policiji. Ono što je još ozbiljnije jeste da se time stvara rizik da policija preduzima nezakonite radnje koje pod znak pitanja mogu da dovedu celokupan krivični postupak.
Kao što sam rekla ovo o čemu sam govorila, manje više i Vlada u svom obrazloženju navela kao i ministar, uostalom danas, ali nam ministar nije odgovorio na dva suštinska pitanja.
Prvo, zašto Vlada Republike Srbije nije učinila napor da blagovremeno pripremi i izmenu Zakonika o krivičnom postupku, koja bi zajedno sa ovom današnjom predloženom izmenom Zakona o policiji činila jednu logičnu celinu, u kojoj ni jedan organ ne bi imao dilemu koji zakon primenjuje, a koji ne primenjuje.
Kada već danas nemamo te izmene, ja molim ministra da kao ovlašćeni predstavnik Vlade, a ne kao ministar za unutrašnje poslove, kaže kada možemo da očekujemo da te izmene Zakonika o krivičnom postupku uđu u skupštinsku proceduru, jer je jasno da bez tih izmena, ova današnja izmena Zakona o policiji u delu koji se u javnosti zove „Tijaninim zakonom“ praktično će ostati neprimenjivo slovo na papiru. Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Moram da kažem, zamalo da budete u pravu. Malo je falilo, ali evo, niste ovog puta, bićete sledeće puta.
Pogledajte član 286. Zakonika o krivičnom postupku. Da li ste ga pročitali? Jeste, dobro.
Zakonik o krivičnom postupku, član 286. ovlašćenja policije – ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da odmah preduzme potrebne mere i da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koju mogu poslužiti kao dokaz, kao i da se prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, a tužilaštvo obaveštava odmah, ili najkasnije u roku od 24 časa, ali najkasnije u roku od 24 sata.
Ja vam kažem – o preduzimanju radnji, policija odmah, a najkasnije u roku od 24 sata, nakon preduzimanja, ne pre preduzimanja, nakon preduzimanja, obaveštava javnog tužioca.
Šta radimo u tih 24 sata? Da pustimo da dete bude kidnapovano, isečeno i ubijeno, a mi kažemo, izvinite, čekam da se tužilac odluči, a imam ga tu za deset minuta i mi možda za deset minuta možemo da rešimo delo. Šta radimo u vakumu između trenutka kada je policija obaveštena do prvog sledeće momenta kada se tužilac javi? Da li su to dva minuta ili 40 minuta, šta je taj vakum i ko odlučuje o tom periodu, ko šta preduzima ili predlažete da policija sedi kod kuće, odnosno u stanici i da čeka?
To je vaš predlog. Dakle, vaš predlog je da ne postoji da odmah preduzima, dakle vi predlažete da mi ne preduzimamo ništa, da čekamo odluku tužioca.
(Vesna Martinović, s mesta: To nije tačno.)
Jeste, vi ste to jasno rekli i mogu da vam pročitam iz stenograma. Dakle, vi predlažete da čekamo odluku tužioca i da ništa ne preduzimamo.
Da vas citiram, rekli ste: „ako se primeni Zakon o policiji, krši se Zakon o krivičnom postupku“, a to znači da faktički ne primenjujemo ovu normu gde kaže da se odmah preduzimaju sve radnje i mere.
Vi predlažete da policija ne radi ništa, ali srećom je Zakonik o krivičnom postupku predvideo da se najkasnije u roku od 24 sata obaveštava tužilaštvo, a do tada policija može da preduzima sve mere i radnje samostalno. To se ne odnosi na zadržane podatke. Mi pričamo o merama i radnjama koje sam pročitao ovde, da policija može da preduzme potrebne mere, da se pronađu učinioci krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije, ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, što nije malo.
Ali, što se tiče, ja sam ovde bio vrlo jasan i molim da se sa tim stvarima ne igramo. Ni jednog trenutka nisam tražio da policija prisluškuje, traži bez ikakvog naloga, uz nalog suda, niti bi se ko igrao sa tim, niti mi pada na pamet, ja sam samo tražio ubrzanje procedure. Ako treba sada posle svakog narodnog poslanika da to ponovim hiljadu puta, vi znate da meni to nije teško, ja ću to da ponovim svaki put.
Dakle, nikakve nezakonite radnje, samo nemojte molim vas oduzimati policiji ono što može da uradi u skladu sa zakonom. Mi ovde samo, uz veliki napor Igora Jurića, kojem se još jednom zahvaljujem, ovo je predlog koji je Igor Jurić poslao, ja ga potpuno podržavam, slažem i mislim da je ovo najbolje rešenje, da se da obaveza policiji da odmah počne sa postupanjem i neka se to osnaži kroz Zakon o policiji.
Naravno, vi imate pravo da u danu za glasanje glasate protiv. Ja sam uveren da ćete ipak glasati za i dati podršku i ovom zakonskom predlogu. Hvala.

Reč ima Vesna Martinović.

Dakle, mislim da je nekorektno da govorite o nečemu o čemu ja nisam govorio i da to tumačite kao moj stav. Dakle, ja sam vrlo jasno na početku rekla da je predlog dobar, ali da mislim da sam za sebe, odnosno po sebi, nije dovoljan. Pitala sam vas vrlo jasno, a vi ste mi na sve drugo odgovorili, osim na ono što sam pitala, a pitala sam šta je bio problem Vladi Republike Srbije da istovremeno sa ovom izmenom Zakona o policiji, pripremi odgovarajuću izmenu Zakonika o krivičnom postupku, na koji se sama Vlada u svom obrazloženju poziva.
Ja samo pitam, što je to bio problem Vladi da pripremi istovremenu izmenu sa Zakonikom o krivičnom postupku, sa Zakonom o policiji i napravi jednu logičnu celinu.
Drugo pitanje je bilo, ako me niste dobro razumeli, zašto ako to već nije uradila za današnju sednicu, pitanje je glasilo kada onda možemo da očekujemo takvu izmenu Zakona o policija, o kojoj Vlada, ponavljam, u obrazloženju piše onoliko da je neophodno usaglašavanje sa Zakonom o policiji? Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.

Mi smo pripremili kao ministarstvo i poslaćemo ministru pravde predlog izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom da se radi o kompleksnoj materiji Zakonika o krivičnom postupku, sa krivičnim zakonima je zaista krov krivičnog gonjenja i nešto što moramo veoma ozbiljno da razmotrimo, pošto je, svaka izmena toga mora biti plod ozbiljne rasprave, da nas ne biste onda optužili kako smo to uradili s brda s dola, a da niko nije obavešten. Pretpostavljam da će ministarstvo ipak morati za nekoliko dana da razmotri i usaglasi i donese ovakve izmene i dopune Krivičnog zakonika.
Međutim, ono što je važno da mi ovim izmenama Zakona o policiji dajemo ono pravo policiji, da može odmah da počne da postupa i čak ne ovlašćenje, nego nalog da odmah počne da postupa, naravno, držeći se zakona u roku od 24 časa, obaveštava tužioca najkasnije u roku od 24 časa.
Što se tiče zadržanih podataka, tražićemo ono rešenje koje će biti najefikasnije, a da bude u skladu sa zakonom. Ne mogu da kažem tačno kada će biti, pošto nisam ministar nadležan za pravdu, da mogu da predložim tu izmenu zakona, ne mogu drugim ministrima da namećem zakonska rešenja kojima smo mi već elaborirali, mi o ovome pričamo već dugo. Ja sam sa ministrom Selakovićem već razgovarao i uveren sam da će on vrlo brzo prihvatiti ovakve zakonske izmene.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, imate dva minuta i 34 sekunde.

Za današnju raspravu, može se sasvim ukratko dati opaska da smo saglasni, da su izmene i dopune zakona potrebne i da smo saglasni o tome da će izmene i dopune zakona proizvesti probleme u primeni, u praksi, bez podzakonskih akata, bez izmena Zakonika o krivičnom postupku, kada je u pitanju najvažniji član ovog zakona koji se ne odnosi na unutrašnju strukturu samog MUP.
Današnja rasprava je otkrila da imamo i snage i volje da zaista razgovaramo o temi i tu bih se potpuno saglasila sa narodnom poslanicom Marijom Obradović, da je to stvar koja se gradi. Dakle, ne govorimo o ljudima, nego ljudi govore o temi, a ne jedni o drugima, i mislim da je jedna od posledica i načina na koji su, pre ulaska u plenarnu salu, vođene konsultacije o predlozima zakona.
Ono što je još uvek meni ostalo neodgovoreno, je obrazloženje o tome da lice koje je penzionisano sa 52 godine života i 30 godina radnog staža, za koje ja kažem da se ne bavi sličnim poslovima, u penziji, spominjano je da je u pitanju nemoguća Ustavom.
To je dosta klizav teren. Ja sam rekla da ja amandman podnosim, zato se o tome razgovara. Spremna sam da se razgovara i o ustavnosti takvog rešenja, ali je taj teren jednako klizav kao i teren kojim pravite izuzetak za nečije ranije penzionisanje u odnosu na godine staža i na godine života.
Dakle, teško da će biti ustavno obrazloženje dovoljno da se odbaci ovaj amandman, ja sam rekla da ne insistiram na prihvatanju ovog amandmana da bih glasala za zakon, ali to smatram važnim. Zašto smatram važnim? Jer će nam proizvesti posledice u budućnosti ako to ostavimo van paske ovog zakona bilo kojom odredbom.
Zašto to govorim? Zato što sam prethodnom ministru policije, gospodinu Ivicu Dačiću, takođe na vreme 2010. godine, s početka govorila o potrebi da prilagodimo Zakon o azilu i govorila o migrantskoj krizi i to ilustrujem tim podatkom samo zato da dokažem da to što je neko u opoziciji je samo stanje opozicije i Vlade, mi smo opozicija Srbije i u tom smislu molim da se saslušaju naša rešenja i predlozi. Hvala vam.