Pa pomenuli ste puteve između ostalog.
Dakle, onda kada je SNS došla na vlast voljom građana Srbije putevi koje ste nam ostavili nalazili su se po stepenu bezbednosti kao najnebezbedniji putevi u Evropi. Dakle, mi imamo najnebezbednije puteve u Evropi 2012. godine kada smo participirali u vlasti i to ste nam vi ostavili u amanet i zbog tih takvih nebezbednih puteva veoma je visok stepen saobraćajnih nesreća i poginulih, pre svega, mladih ljudi i to je ta nada koju ste između ostalog uništavali.
Druga stvar, mostove kada pominjete, svaki most koji ste izgradili četiri puta je skuplji od prosečne cene mosta. Prema tome, 400.000 ljudi koje ste ostavili bez posla za četiri godine jesu takođe izgubljena nada. Stotine hiljada mladih ljudi koji su napustili Srbiju upravo u periodu kada ste vi bili na vlasti jeste izgubljena nada i za to ste vi odgovorni i drago mi je što niste na vlasti.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Po Poslovniku gospodin Marković.

Poštovani gospodine predsedniče parlamenta, pozivam se na član 108. koji kaže da se vi starate o redu na sednici Narodne skupštine i moram da vam skrenem pažnju da vi već mesecima nemate iste aršine i isti pristup prema poslanicima.
Pitao sam zbog čega je potpredsednica Vlade dobila pravo na repliku, vi ste još rekli da će i gospodin Jovičić dobiti pravo na repliku, u njenom odgovoru ona kaže – zbog toga što je gospodin Balša Božović pomenuo puteve. Mesecima ne možemo da dobijemo pravo na odgovore na vrlo ozbiljne optužbe koje se ovde izriču protiv nas pojedinačno ili kao pripadnika određene stranke, a sada čujemo argumentaciju da neko ovde može da dobije repliku zbog toga što su pomenuti putevi i vi ne reagujete.
Zbog toga sam potpuno ubeđen da vi svojim odnosom i ponašanjem ovde stavljate u vrlo loš položaj opoziciju i mislim da u narednom delu sednice morate obratiti pažnju na to da imamo isti pristup. Tema je vrlo važna i tražimo isti odnos prema svima.

Zahvaljujem gospodine Markoviću, ali kada se obratite i kada mi uputite kritiku trebalo bi da kažete istinu.
Istog trenutka kada je gospodin Božović imao mogućnost za repliku, on je dobio i upravo je govorio sada po mogućnosti kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe zato što je u jednom trenutku, ne čak u negativnom kontekstu, ministarka pomenula DS i gospodin Božović je dobio pravo na repliku. Znači, to je isti aršin kao što je i gospodin Božović u svom govoru, ne negativnom kontekstu, pominjao ministarku i njoj se lično obraćao. Iz tog razloga je gospođa ministarka dobila repliku, pravo na repliku od dva minuta, jer ima pravo kao što je i gospodin Božović imao pravo da se odbrani i da u dva minuta replike kaže ono što je trebao da kaže. Tako i gospođa ministarka ima to isto pravo.
Što se tiče gospodina Jovičića, ni u jednom trenutku nisam rekao da će on dobiti repliku i tu ste rekli neistinu. Samo sam rekao da ostali koji su se prijavili da diskutuju idu po redosledu – gospodin Jovičić, gospođa Spasojević, pa dr Vesna Rakonjac, pa dr Vladimir Orlić itd.
Tako da kada mi nešto zamerate, ja vas molim drugi put da kažete istinu. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić po amandmanu.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Zaista ste ovo temeljno obrazložili. Očigledno naše kolege ne čitaju dovoljno Poslovnik, da se po amandmanu možete javiti više puta, možete o tome razgovarati itd.
Ovaj amandman naravno ne možemo prihvatiti, ali ono što je zaista zabrinjavajuće je da priliko obrazlaganja amandmana i onih koji ih podnose izgovori se dosta neistina.
Pokušaću umirenim tonom da samo neke činjenice iznesem građanima Srbije i našim dragim penzionerima koji teško žive i svi smo toga svesni. Naime, u obrazlaganju amandmana ili u replikama neko se setio da pomene da se nešto gradilo. Predsedavajući, mogu reći da se nešto i izgradilo. Na primer, rekonstruisani Bulevar kralja Aleksandra, ali jedino što je sporno u čitavoj toj situaciji je što je to precenjeno za šest miliona evra i danas neko odgovara zbog toga. Šest miliona evra ako pomnožimo sa kursom, odnosno puta 121 i ako podelimo sa prosečnom penzijom u Srbiji to je 24.000 penzija u našoj zemlji. To je suština koja mora da se objasni i prezentuje građanima Srbije. To je samo bulevar.
Mostovi. Mi želimo na desetine, na stotine mostova. Međutim, ni jedan most koji vodi sa jedne strane obale ka drugoj i udara u brdo jer nam treba još pet puta više novca da bismo napravili tunel da bi to bilo funkcionalno je otprilike po svim analizama, do kakvih informacija možemo nezvanično doći, skuplje za oko 150 miliona evra. Ono što građani Republike Srbije treba da znaju i naši uvaženi penzioneri koji su nekada u doba njihove mladosti to gradili po izuzetnoj jeftinijim cenama, neko je na osnovu ove razlike ukinuo 600.000 penzija na 150 miliona evra. Za jedan mesec 600.000 ljudi nije dobilo prosečnu penziju zato što je neko stavio u svoj džep i tu je velika razlika.
To su samo dva primera. Do duboko u noć mogu da pričam o korupcionaškim aferama koje su potresale našu zemlju. Most na Beški, sigurno je sve čisto. Sigurno je sve čisto. Naravno da nije. To je dokaz gde je otišao novac budžeta Republike Srbije, Pokrajinske vlade, lokalne samouprave i svega onoga čime ste vi upravljali u vreme vaše vlasti. Ostavili ste praznu kuću, sve ste uzeli, poskidali prozore, sve ste uništili i sada se javljate i kažete – mi smo spasioci koji donose prosperitet.
Ovde je neko izneo, jedan poslanik, zaboravio sam mu ime, ne mogu da se setim, rekao je – možete me kazniti sto puta i uzeti mi sto plata. Ja sam ubeđen da njega to ne bi dotaklo. Ja sam ubeđen da njega to ne bi dotaklo u smislu finansijske i ekonomske moći i života i to nije nikakav problem, ali ta seta emocija koju taj poslanik pokazuje prema građanima Republike Srbije koliko je zabrinut kako ljudi žive to nismo videli u periodu njihove vlasti. Nismo videli da iznose konkretne programe i da žele dobro našim sugrađanima. To nismo videli.
Kada ste već toliko hrabri, kada ste već toliko hrabri i sa tolikom energijom govorite kako se ničega ne plašite, kako ste mnogo moćni, kako ste previše silni, gospodo, raspišite izbore u Vojvodini. Evo, to možemo da učinimo za 15 minuta.

Molim vas gospodine Jovičiću vratite se na amandman.

Naravno, vezano je za amandman. Neka nas, gospodine predsedavajući, dotuku, neka nas bace na kolena, mi nemamo ništa protiv toga. Kada su toliko hrabri, mi se pred tolikom silom koja se zove DS zaista plašimo. Evo ja se u ovom trenutku baš tresem. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku narodni poslanik Jovan Marković.
(Gordana Čomić, s mesta: Sve je bilo po amandmanu, sve što je Jovičić kazao.)
Molim vas gospođo Čomić nemojte da dobacujete.
Ako želite da govorite, prijavite se.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 106. koji govori da ste vi odgovorni da se govornik uputi da govori po tački dnevnog reda.
Mislim da je nastavak vašeg lošeg vođenja sednice danas očigledan i to na kakav način vi favorizujete govornike i poslanike vladajuće koalicije zaista nije primeren.
Šest minuta prethodni govornik priča o stvarima koje nisu ni u kakvoj vezi sa današnjim dnevnom redom i vi to dopuštate. Vi ste po ko zna koji put danas omogućili da se ne govori o temi koja je veoma važna i o zakonu koji je veoma važan. Prethodni govornik mislim ne da nije pročitao član 6. o kome se govori i naš predlog da se brišu st. 2. i 3, nego nije pročitao zakon.
(Zoran Babić, s mesta: Ti nisi pročitao ni naslov.)
Sada dozvoljavate ponovo gospodinu Babiću da mene prekida, dobacuje vrlo neukusno i neprimereno i kao da ne čujete o čemu se radi i kao da ne čujete način na koji je on debatuje u ovoj sali.

Molim vas, dozvolite, pažljivo slušam gospodina Markovića, molim vas dozvolite da završi gospodin Marković.